UREDBA O USLOVIMA I NAČINU SPROVOĐENJA SUBVENCIONISANE KUPOVINE NOVIH VOZILA KOJA IMAJU ISKLJUČIVO ELEKTRIČNI POGON, KAO I VOZILA KOJA UZ MOTOR SA UNUTRAŠNJIM SAGOREVANJEM POKREĆE I ELEKTRIČNI POGON (HIBRIDNI POGON): Pravna lica, preduzetnici i fizička lica koja kupuju vozilo na rate, da bi koristili subvenciju, dužni su da pre isplate subvencije zaključe ugovor o finansijskom lizingu i isplate iznos u visini od najmanje 15% kupoprodajne cene novog vozila davaocu finansijskog lizinga na ime dela učešća za odobrenje ugovora o finansijskom lizingu vozila

Potrošači se menjaju, a menjaju ih i okolnosti koje utiču i na okruženje. Novim potrebama mora da se prilagodi i finansijski sektor. Pandemija, energetska kriza, inflacija – upravo su nove okolnosti koje su značajno "pomerile" svetsku ekonomiju, gurnuvši je ka održivom razvoju i zelenim tehnologijama. Autoindustrija svetskom tržištu nudi sve više električnih i automobila na hibridni pogon – to je pokazao i upravo završeni sajam automobila u Beogradu. I dok se u pojedinim segmentima – poput državnih subvencija – jasno vidi javni interes da se "vozni park" Srbije obnovi ekološkim vozilima, drugi "igrači na tržištu" ubrzano se prilagođavaju novoj tražnji, a treći – i dalje rade po starom.

Nešto više od pet hiljada novih vozila prodato je tokom prva tri meseca ove godine u Srbiji. Prednjače, kao i uvek, benzinci, ali hibridna vozila polako nalaze svoje mesto na tržištu, koje se oporavlja posle pandemije izazvane virusom korona. Tačnije, kada je reč o Srbiji, gotovo da smo se vratili "na pozicije" koje smo držali tokom predpandemijske 2019. godine. Pandemija je, upravo i "krivac" za ubrzanje ekološkog osvešćivanja i prihvatanja neminovnosti da su i u oblasti auto-industrije zelene tehnologije uveliko sadašnjost, a ne daleka budućnost. Za sada, osim državnih subvencija za nabavku električnih i hibridnih vozila (automobila, mopeda, motocikla, tricikla, četvorocikala i teretnih vozila), dodatnih "zelenih" popusta za eko vozila ‒ nema.

Izuzetak je upravo završeni sajam automobila u Beogradu gde su banke, već tradicionalno, potrošačima ponudile posebne sajamske uslove za nabavku svih vozila, pa su ponude sa fiksnim ratama i nižim troškovima važile i za hibridna i vozila na električni pogon.

U prvom kvartalu 2022. godine prodato je 5.019 novih automobila, približno isto kao u posmatranom periodu prethodne godine, kada je ovaj podatak iznosio 4.997, objavio je sajt Polovniautomobili.com.

Ovaj portal uradio je analizu tržišta na osnovu podataka prikupljenih u saradnji sa kompanijom Cube Team.

- Kada ovakve rezultate uporedimo sa prvim kvartalom 2020. godine primetan je rast prodaje u tekućoj godini od 11 odsto. Navedeni podaci nedvosmisleno ukazuju na oporavak tržišta novih automobila od inicijalnog udara pandemije. Ipak, veoma je značajno imati u vidu i podatke iz 2019. godine, kada tržište još uvek nije bilo izmenjeno, te na osnovu takvog poređenja može dobiti realnija slika stanja. Prodaja novih vozila u prvom kvartalu tekuće godine je za svega dva odsto manja u odnosu na isti period 2019. godine, te možemo zaključiti da su ovakvi rezultati gotovo dostigli one iz perioda pre pandemije - navodi se na ovom portalu.

Kada je reč o vrsti goriva, kupci novih automobila su i u prvom kvartalu ove godine najviše kupovali benzince, čak 60 odsto prodatih novih automobila. Na drugom mestu je dizel sa 19,82 odsto, dok su hibridna vozila treća po prodaji (15,06 odsto).

Koliko je u proteklom periodu tačno vozila kupljeno na kredit nije poznato.

Pojedini kupci, naime, nove automobile kupuju i iz keš kredita, u zavisnosti od banke u kojoj se zadužuju. Drugi, pak, uzimaju namenske auto-kredite. A potrošački se, prema podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, trenutno otplaćuju u ukupnoj vrednosti od 22,4 milijarde dinara. Koliko je među njima auto-kredita, nije poznato.

Podaci Registra založnih prava pri Agenciji za privredne registre, pak, pokazuju da je gotovo svaki četvrti predmet (23,5 odsto) od ukupno 9.243 na kojima je tokom 2021. uspostavljeno založno pravo ‒ vozilo. Istovremeno, banke u strukturi poverilaca po osnovu svih potraživanja na kojima je uspostavljena zaloga, učestvuju najviše 66,4 odsto.

Petar Živković, odgovorni urednik portala AutoSrbija.club i generalni sekretar Asocijacije automobilskih novinara Srbije, ističe da se na tržištu naše zemlje hibridna vozila i električna polako probijaju, međutim, ne tempom kojim bi želeli prodavci, ali i zagovornici ekologije.

Hibrida ima dosta više, nekoliko hiljada je registrovano u protekle dve godine, ali njihov ukupni broj na našim ulicama i dalje predstavlja mali uzorak. Od prodatih 25.000 vozila u prošloj godini, tek nešto više od 1.700 su bili sa hibridnim pogonom. Kod električnih vozila je situacija još gora, manje od 300 vozila je našlo put do kupca. Pri tome, ta vozila imaju subvencije države od 2.500 do 5.000 evra (ukupni budžet je oko milion evra), ali je i to samo kap u moru, s obzirom da u Srbiji na putevima ima oko 2,2 miliona registrovanih vozila - kaže Živković.

Mali vetar u leđa je, ističe, ovogodišnji sajam automobila jer su predstavljena mnoga hibridna i električna vozila prvi put na našem tržištu. Ali, cene su visoke i to ne samo za naše uslove, te Živković ne očekuje da će toliko privući kupce.

- Ispod 30.000 evra skoro da nema nijednog vozila na električni pogon. Hibridna su nešto jeftinija, ali su i ona već poodavno premašila 20.000 evra. Na tržištu imamo klasične hibride, koji nemaju eksterno punjenje baterije nego se pune tokom vožnje na benzinski ili dizel pogon, takozvane plag-in hibride koji se dopunjavaju na utičnicu i čisto električne automobile - navodi on.

Ako izuzmemo male dvosede, od kojih neki i ne mogu da se registruju u Srbiji koji koštaju kao "obični" automobili, ostali su, ističe, znatno skuplji.

- Luksuzniji brendovi su odavno premašili 100.000 evra za svoje modele koje pogoni električna energija. Ono što je razočaravajuće je, kada su cene u pitanju – poskupljenje automobila sa klasičnim pogonom. Očekivali smo da se smanji razlika u ceni između tih vozila i električnih, ali tako da pojeftine električna, ali to se desilo na način koji niko nije želeo, ti automobili sa takozvanim SUS motorima (sa unutrašnjim sagorevanjem) su drastično poskupeli, od 30 -70 odsto i još će! Pri tome se na isporuku čeka i više od pola godine ili uopšte nema naznake kada će plaćeno vozilo biti isporučeno. Problem su delovi, čipovi kojih nema… Poskupeo je aluminijum, čelik, staklo, pa i transport. Interesovanje, s druge strane ne jenjava, pa su cene porasle - ocenjuje Petar Živković.

- Održavanje i servisi -

Cena održavanja električnih i hibridnih vozila je dosta niža nego kod klasičnih, do onog trenutka kada morate da zamenite bateriju, objašnjava on.

- Ruku na srce, garancija na bateriju je od sedam do deset godina, ali njihova cena ide i do trećine vrednosti vozila. U SAD se već pojavio problem da vlasnici nekih električnih modela, ne mogu posle šeste godine da zamene bateriju jer ih niko više ne proizvodi! Registracija je nešto povoljnija zbog manjih poreza, ali je cilj da država ukidanjem još nekih dažbina stimuliše kupovinu - ističe Živković.

- Servisi i punjači -

Postavlja se pitanje da li u Srbiji ima ovlašćenih servisa ili vlasnici električnih i hibridnih vozila moraju da idu u inostranstvo da bi uradili servis vozila. Živković kaže da će ovlašćeni servisi u Srbiji bez problema servisirati i električna i hibridna vozila.

- Njihovi radnici moraju da idu na stručne seminare da se usavršavaju, moraju da nabave najsavremenije alate. Problem je broj tih servisa i poprilično skup radni sat. I na delove se svuda dosta čeka. Ali, najveći problem je, kada govorimo o električnim vozilima, u stvari mreža punjača, jer nje praktično i nema. Postoji nekoliko desetina punjača, što je minorno i biće ogroman problem pod uslovom da ubrzamo prodaju električnih automobila, što je upravo razlog zašto je hibrid trenutno u Srbiji mnogo bolja opcija - ocenjuje on.

Najave stranih kompanija da već 2025. ili 2030. neće više proizvoditi vozila sa klasičnim pogonom je nešto što poznavaocima domaćeg tržišta automobila izgleda, dodaje, prosto neverovatno.

- Mi i dalje uvozimo pet puta više polovnih vozila sa zastarelim motorima, eko normama koje više nigde niko ne kupuje (i ne može zakonski), nego novih automobila. Pa, kada kažete da nam je vozni park star 17 i više godina sve postaje jasno. Računica je nemilosrdna, ako prodajemo oko 30.000 novih vozila u Srbiji godišnje, koliko nam je potrebno da zamenimo vozni park od 2,2 miliona automobila? Uz to, teško da možemo da nabrojimo pet vozila na našem tržištu jeftinijih od 15.000 evra - zaključuje Petar Živković.

- Osiguranje -

Osiguravači u pojedinim zemljama podstiču osiguranike da kroz polise osiguranja koriste ekološki prihvatljivije proizvode, kao što su električni ili automobili na hibridni pogon. Kod mnogih su, tako, polise jeftinije za vozila koja ne koriste fosilna goriva.

U Srbiji takvi podsticaji, za sada ne postoje.

Ali, osiguravači su i te kako svesni da će primena novih tehnologija, koje na primer omogućavaju prikupljanje podataka o navikama osiguranika, doneti značajne promene u oblasti osiguranja. I to veoma brzo. Tako je u svetu poznat "pay as you drive" sistem za obračun premije osiguranja vozila. Ovde je reč o osiguranju zasnovanom na korišćenju vozila. Vozačima se, tako, naplaćuje premija osiguranja na osnovu njihove upotrebe vozila, a ne fiksni iznos. Praktično se nagrađuje vozač koji manje vozi. Pa što se više vozite, više i plaćate.

U Srbiji je procedura za registraciju električnih i hibridnih vozila ista kao i za "klasična" ‒ jedino što se na njih ne plaća porez na upotrebu motornih vozila, pa će ukupan trošak registracije biti za toliko niži. Prema Zakonu o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, za "klasična" putnička vozila radne zapremine motora od na primer 1.600 do 2.000 kubika, porez iznosi 12.670 dinara. Već sledeći nivo radne zapremine motora od 2.000 do 2.500 kubika nosi trošak od 62.620 dinara…

Kada je reč o osiguranju, obavezno osiguranje od autoodgovornosti za električna i hibridna vozila računa se kao i za svako drugo vozilo ‒ prema snazi motora.

Da li će se vlasnik ovakvog vozila odlučiti da nakon registracije uplati i kasko polisu osiguranja, kako kažu osiguravači, zavisi i od dostupnosti ovlašćenih servisa.

Inače na tržištu Srbije i obavezno osiguranje od autoodgovornosti i kasko osiguranje beleže rast premije.

- Premija osiguranja od autoodgovornosti u trećem kvartalu 2021. godine beleži nominalni rast od 2,3 odsto u odnosu na isti period 2020. godine. Ukupna premija u prvom tromesečju 2021. godine iznosila je 27,8 milijardi dinara, što je oko 237 miliona evra. To predstavlja rast od 3,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine - navodi Narodna banka Srbije u poslednjem dostupnom izveštaju za tržište osiguranja.

Posmatrano prema vrstama osiguranja, struktura premije u prvom tromesečju 2021. godine slična je strukturi u istom periodu 2020. godine, uz najveće učešće osiguranja od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila u ukupnoj premiji od 27,7%.

Zatim slede životna osiguranja sa 23,2%, imovinska osiguranja sa 20,9% i osiguranje motornih vozila – kasko sa 9,7%. Premija osiguranja motornih vozila – kasko, porasla je za 4,7%.

- Nabavka na lizing -

Subvencije s početka priče ‒ za kupovinu električnih i hibridnih automobila, država daje na ime učešća za finansijski lizing za kupovinu novog vozila ili za plaćanje dela kupoprodajne cene novog vozila.

- Pravna lica, preduzetnici i fizička lica koja kupuju vozilo na rate, da bi koristili subvenciju, dužni su da pre isplate subvencije zaključe ugovor o finansijskom lizingu i isplate iznos u visini od najmanje 15% kupoprodajne cene novog vozila davaocu finansijskog lizinga na ime dela učešća za odobrenje ugovora o finansijskom lizingu vozila - stoji u Uredbi o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine novih vozila koja imaju isključivo električni pogon, kao i vozila koja uz motor sa unutrašnjim sagorevanjem pokreće i električni pogon (hibridni pogon) ("Sl. glasnik RS", br. 132/2021).

Teodora Milenković, generalni sekretar Aoscijacije lizing kompanija Srbije ALCS, ističe da je ukupna vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga u Republici Srbiji 2021. godine iznosila 550,3 miliona evra.

- Rast vrednosti novozaključenih ugovora finansijskog lizinga u odnosu na 2020. godinu iznosi 142,3 miliona evra, što predstavlja rast od 35 procenata. Pored ovoga, ukoliko se uporedi vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga sa njihovom vrednošću iz 2019. godine, ostvaren je rast ukupne vrednosti novozaključenih ugovora od 7,4 procenta - navodi Milenković.

Rast je, dodaje, posebno zabeležen u segmentu vozila.

- I to u sektoru putničkih vozila gde je vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga iznosila 223,7 miliona evra i u odnosu na 2020. godinu je povećana za 55 miliona evra, što predstavlja rast od 32,57 procenata - kaže ona.

Vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga u sektoru komercijalnih, teretnih i putničkih vozila iznosila je 197,3 miliona evra, što je za 43,51 milion više u odnosu na isti period 2020. godine i predstavlja rast od 28,28 procenata.

Izvor: Vebsajt eKapija, 06.06.2022.
Naslov: Redakcija