UREDBA O ENERGETSKI UGROŽENOM KUPCU: Energetski ugroženi kupci oslobođeni troškova određenog broja EPS-ovih kilovata i gasa, a sa druge strane moraju da plaćaju podsticaje za povlašćene proizvođače čiste energije
Energetski ugroženi kupci u Srbiji, njih oko 350.000, koji zbog siromaštva poslednjih godina imaju pravo na deo besplatnih kilovata električne energije i kubike gasa nastaviće da plaćaju naknadu za zelene kilovate kojim se plaća struja dobijena iz obnovljivih izvora energije.
Na računu svakog potrošača, pa i onih najsiromašnijih, ova naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača struje iznosi 0,437 dinara po kilovat-času, dok je naknada za unapređene energetske efikasnosti 0,015 dinara po kilovatu.
Na pitanje da li bi ta stavka mogla da im se ukine, budući da je reč o socijalno ugroženima kojima je svaki dinar važan, kojima, s jedne strane država pomaže tako što ih oslobađa plaćanja EPS-ove struje, a sa druge naplaćuje im se naknada za zelene kilovate, u Ministarstvu energetike odgovaraju da je model pomoći energetski ugroženom kupcu struje u Srbiji u skladu sa svetskom praksom.
– To znači da je cena električne energije za sve korisnike jednaka, a za energetski ugrožene kupce se, u zavisnosti od broja članova domaćinstva, srazmerno umanjuje potrošnja za odgovarajuću količinu struje, čije trošak se snabdevaču nadoknađuje iz budžeta. Ovakva pomoć je neuporedivo značajnija od one koja bi se svodila na ukidanje pojedinih pozicija – stavki u računu – objašnjavaju.
Na primer, navode, ako uzmemo da je prosečna potrošnja električne energije po domaćinstvu u Srbiji oko 350 kilovat-časova (znatno niže kod energetski ugroženih domaćinstava) učešće ove naknade iznosi 0,437 dinara po kilovat-času, ukidanje ove takse bi račun maksimalno umanjilo za oko 150 dinara.
Uredbom o energetski ugroženom kupcu ("Sl. glasnik RS", br. 113/2015, 48/2016 - dr. pravilnik, 88/2016 - dr. pravilnik, 49/2017 - dr. pravilnik, 104/2017 - dr. pravilnik, 36/2018 - dr. pravilnik, 59/2018, 88/2018 - dr. pravilnik, 34/2019 - dr. pravilnik, 82/2019 - dr. pravilnik, 76/2020 - dr. pravilnik, 144/2020 - dr. pravilnik i 51/2021 - dr. pravilnik) se jednočlanom domaćinstvu smanjuje potrošnja za 120 kilovat-časova (najniže umanjenje) što iznosi oko 1.000 dinara, odnosno u slučaju potrošnje 120 kilovat-sati ili niže račun može biti nula dinara.
Ono što je s druge strane važno jeste to da će domaćinstva u Srbiji od 1. oktobra moći da se snabdevaju i strujom proizvedenom u "Termoelektrani toplani Pančevo". Kako kažu u Ministarstvu energetike svaki novi veliki energetski kapacitet koji se izgradi znači i veću energetsku bezbednost, posebno kad je reč o termoelektranama toplanama (TE-TO) koje služe i kao strateška rezerva.
Puštanje u rad TE-TO Pančevo povećava ukupnu proizvodnju električne energije za 1,5 teravat-sati godišnje, odnosno za četiri odsto, a dodatno je važno zbog neuporedivo niže emisije štetnih gasova u odnosu na termoelektrane na ugalj.
Upitani da li će se strujom koja se ovde bude proizvodila snabdevati i domaćinstva, odgovaraju da se prema informacijama "Naftne industrije Srbije", očekuje da će do 65 procenata proizvedene energije biti usmereno u energetski sistem Srbije. To znači da će moći da se koristi za snabdevanje različitih kategorija potrošača, uključujući i domaćinstva.
Iako proizvodne cene ovako dobijene struje svakako zavise od cene energenta, to nema uticaja na kupce, posebno kad je reč o domaćinstvima, koja se snabdevaju od garantovanog snabdevača. Gasne termoelektrane imaju najveću iskorišćenost energije gasa ako proizvode i električnu i toplotnu energiju istovremeno, i u tom slučaju ostvaruju prihode i od toplotne i od električne energije. Ove elektrane imaju najviše smisla ako postoji potrošač kojem je potrebna toplotna energija tokom cele godine.
Upitani šta je jeftinije proizvoditi struju iz gasa ili iz vetra nadležni odgovaraju da vetroelektrane imaju nešto veća investiciona ulaganja ali ulazni energent, vetar je besplatan i ima nultu emisiju štetnih gasova. S druge strane, njihov rad zavisi od prirodnih uslova, što nije slučaj sa gasnim elektranama.
Pojedinačno posmatrano, TE-TO iste instalisane snage godišnje proizvede tri puta više struje od vetroelektrane. Međutim, za sistem u celini je važnije da postoji pravilno kombinovanje različitih tipova elektrana da bi snabdevanje bilo pouzdano uz najniže ukupne troškove. Energija je najskuplja kada nedostaje.
TE-TO su samo prelazno rešenje na putu energetske tranzicije i mogu biti zamenski kapaciteti prilikom povlačenja termoelektrana iz upotrebe. Grade se isključivo u skladu sa tržišnim potrebama i zidaju ih uglavnom kompanije koje gas nabavljaju pod povoljnijim uslovima, zaključuju u Ministarstvu energetike.
Izvor: Vebsajt Politika, Jasna Petrović-Stojanović, 03.08.2021.Naslov: Redakcija