ZAKON O POREZIMA NA IMOVINU: Ograničenje da porez na imovinu u Beogradu ne može biti uvećan više od dva odsto u odnosu na prethodnu godinu više ne postoji, pa su pojedinim stanovnicima prestonice iznosi ovogodišnjeg poreza na imovinu uvećani i do 100 odsto

Neočekivano veliki porez na imovinu za ovu godinu iznenadio je veliki broj vlasnika stanova kako u beogradskom krugu dvojke, tako i u Rakovici, na Voždovcu, Banovom brdu, zbog čega su se građani masovno žalili.

M. Stojanović iz Ulice kneginje Zorke na Vračaru kaže da mu je porez na imovinu za ovu godinu veći za 7.000 dinara.

– Imam stan od 105 kvadrata i došao mi je porez veći za 25 odsto, to jest 7.000 dinara više nego prošle godine. Prošle godine je iznosio 28.000, sada je 35.00 dinara. Nije mi jasno na osnovu čega je toliko povećan ovaj namet ako se zna da se porez određuje na osnovu cene kvadrata stana, a kvadrat nigde nije poskupeo za 25 procenata. Znači da je u pitanju nešto drugo – kaže on.

Hteo je, ističe, da uloži prigovor, a kada je pozvao Službu javnih prihoda na Vračaru, nezvanično su mu rekli da je to uzalud, te da mu je, na osnovu nove utvrđene metodologije, zaračunat veći porez jer mu stan ima više od 100 kvadrata. Nije, dodaje, uspeo da sazna koja je to metodologija i ko je doneo odluku o obračunu po novoj metodologiji, jer javnost s tim nije upoznata, što je svakako trebalo da bude.

Na pitanje upravi prihoda zašto se to objašnjenje nije negde obelodanilo, kako bi poreski obveznici znali šta ih čeka, nije imao od koga da dobije odgovor. On dodaje da mu je stan i prošle i pretprošle godine imao 105 kvadrata, ali da nikada do sada ovoliko veći porez nije dobio. Odustao je, priča, od prigovora, jer mu je rečeno da neće uspeti ništa da uradi.

Isti je slučaj i s poreskim rešenje za 2020. godinu koji je stigao M. F. sa Novog Beograda. I ona ima stan veći od 100 kvadrata.

– Moj primer i primer većine Novobeograđana još je drastičniji. Moj porez za ovu godinu je za 52 odsto veći od poreza za isti stan prošle 2019. godine, to jest za celih 20.000 dinara. Naime, za 2019. je bio 36.721, a za 2020 – 55.987. dinara – priča ona.

Objašnjava da svi u zgradi imaju stanove veće od 100 kvadrata i da su dobili identična rešenja.

– Kako Poreska uprava Novog Beograda ne prima stranke zbog korone, svoj prigovor, kao i drugi, ubacila sam u kutiju za žalbe na ulazu u zgradu opštine Novi Beograd, ali je pitanje da li je to poreska i dobila. Nema ko da zavede i pečatira prigovor. A sve ovo je strašno – kaže ona.

Dodaje da sve utoliko nelogičnije ako se zna da je cena kvadrata porasla u odnosu na prošlu godinu za 2,13 odsto, a porez na stan za 52 procenta.

Po svemu sudeći, reforma poreza na imovinu stigla je na naplatu. Ograničenje da porez na imovinu u Beogradu ne može biti uvećan više od dva odsto u odnosu na prethodnu godinu više ne postoji, pa su pojedinim stanovnicima prestonice iznosi ovogodišnjeg poreza na imovinu uvećani i do 100 odsto.

Goran Radosavljević, profesor na FEFA fakultetu, kaže da je za uvećanje ovogodišnjeg poreza na imovinu u Beogradu ključno ukidanje gradske odluke o ograničenju poreza na imovinu. On podseća da je pre pet godina promenjen Zakon o porezima na imovinu, usled čega je usledilo i značajno povećanje ovog nameta. Pošto je promenjena metodologija obračuna, to je uslovilo da je nekim obveznicima ovaj namet bio i po nekoliko puta veći.

On naglašava da je Beograd tada doneo odluku da u narednoj godini porez ne može da poraste više od dva odsto. To je nekoliko godina trajalo. Nekim obveznicima je u međuvremenu porez došao do nivoa na kome je trebalo da bude, nekome nije. Kada su ove godine ukinuli tu odluku, nekome je porez dupliran, a nekome tek neznatno uvećan ili uopšte nije uvećavan.

– Prema prethodnom zakonu, porez na imovinu se utvrđivao za svaki objekat pojedinačno. Bilo je bitno da li zgrada ima lift, fasadu i koliko je stara. Promenom zakona, grad je isparcelisan u zone i vrednost kvadrata u vašoj zoni je vrednost na koju plaćate porez na imovinu. Ako imate stan u staroj, oronuloj zgradi u centru grada, vama je odjednom skočio porez koji ste do tada plaćali relativno malo – kaže on.

U međuvremenu, naglašava, kvadratni metar u novosagrađenim zgradama u vašem komšiluku otišao na tri ili četiri hiljade evra. Pošto je to prosečna cena kvadrata, porez će računati prema toj ceni kvadrata. Ali ne samo da se povećala kalkulaciona vrednost stana već se promenila i stopa.

– Sve to je uslovilo da se porez na imovinu značajno uveća. Razlog tog povećanja je ukidanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta. To je prebačeno na fizička lica, umesto na pravna lica, koja, nažalost, nemaju ove progresivne stope. Fizička lica su podnela teret tog povećanja i ovo je godina u kojoj je to došlo na naplatu – objašnjava Radosavljević.

Faktički, promenom metodologije obračuna poreza značajno je uvećan ovaj namet, ali to se nije desilo odmah nego je to odlagano, ističe on.

– Zašto je to sada urađeno, teško je proceniti. To je u jednom trenutku moralo da se pusti, a moglo je da se pusti i za deset godina. Čitava reforma poreza na imovinu bila je pogrešna. Ne možete plaćati isti porez za stan u staroj zgradi u centru grada i u novogradnji. Ne vidim razlog da u eri digitalizacije ne može da se obračuna porez za svaki pojedinačni objekat. Ako je moglo pre dvadeset ili trideset godina, zašto danas ne može – kaže profesor FEFA fakulteta.

On kaže da u Evropskoj uniji većina zemalja ima porez na imovinu. Neke zemlje ga nemaju. Tamo gde postoji, to je lokalni porez. Država određuje smernice, a lokalna samouprava ih definiše na svoj način i to je prilično različito. Najčešće se plaća po tržišnoj vrednosti, koja se određuje za pojedinačne objekte.

Radosavljević očekuje da će ovaj Zakon o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013, 68/2014 - dr. zakon, 95/2018, 99/2018 - odluka US i 86/2019), u narednom periodu pretrpeti izmene jer bi bilo fer da svako plati porez na onoliku vrednost nekretnine koliku ona stvarno ima. Ne može, kaže, stan na Karaburmi da vredi isto kao stan kod Bogoslovije, iako su u istoj zoni.

Prof. dr Milica Bisić, stručnjak za poreze i profesor na FEFA, ne slaže se uopšte sa odlukom o ograničenju poreza na imovinu koja je primenjivana prethodnih nekoliko godina. Da nije bilo te odluke, svi bi odmah na početku platili porez koji im sleduje.

– Ovako svake godine neko drami. Pošteno bi bilo da se opšti režim propisan zakonom primeni na sve. Zašto neki obveznici da plaćaju prema opštem režimu, a neki da plaćaju manji porez. Svake godine se u novembru donosi odluka o prosečnoj ceni kvadrata i ona je, po pravilu, čak i niža od tržišne. Nemaju vrednosti kvadratnog metra neki neviđeni rast, što znači da se razlike među obveznicima javljaju zbog promene režima – kaže Bisićeva.

Izvor: Vebsajt Politika, Marijana Avakumović, Jasna Petrović Stojanović, 03.09.2020.
Naslov: Redakcija