REVIDIRANA FISKALNA STRATEGIJA ZA 2022. GODINU SA PROJEKCIJAMA ZA 2023. I 2024. GODINU: Fiskalni savet ukazuje da je pomeranjem roka za uvođenje novog sistema zarada Vlada implicitno priznala da od ove reforme odustaje
Uvođenje platnih razreda, odnosno novog sistema zarada u javnom sektoru odloženo je za 2025. Načelo “ista plata za isti posao” od koga se pre osam godina krenulo u reformu, koja podrazumeva da se zaposlenima pravično izmeri učinak kroz uvođenje jedinstvene osnovice za ceo javni sektor i precizno definisanih koeficijenta - ostalo je da čeka bolja vremena.
Novi rok za reformu sistema plata predviđen je Revidiranom Fiskalnom strategijom za 2022. godinu sa projekcijama za 2023. i 2024. godinu. U Ministarstvu finansija, koje je sačinilo ovaj dokument, nema odgovora zbog čega je pomeren. U strategiji je navedeno da je u prethodnom periodu započeta sveobuhvatna reforma sistema zarada u javnom sektoru, čiji je cilj obezbeđenje pravičnosti i smanjenje razlika između plata, ali “s obzirom na efekte pandemije na strukturu zaposlenih i nivoe zarada u javnom sektoru primena novog reformisanog sistema trebalo bi da započne 2025”.
Predstavnici Fiskalnog saveta smatraju da je pomeranjem roka za uvođenje novog sistema zarada vlada implicitno priznala da od ove reforme odustaje.
- Nakon brojnih odlaganja i razobličavanja inicijalnih principa, prošlogodišnja fiskalna strategija najavila je da će jednoobrazni platni razredi definitivno biti uvedeni 2022. godine. Taj rok je nedugo nakon toga iznova pomeren, pa je nacrtom fiskalne strategije (2022-2024) iz maja tekuće godine predviđeno novo pomeranje roka, ovoga puta bez ikakve jasne vremenske odrednice. Sada se, u Revidiranoj verziji ovog dokumenta, srećemo sa potpunom promenom pristupa, umesto načelnog, a neobavezujućeg nastojanja da uvede platne razrede, vlada de fakto priznaje da nema političke volje da se ova reforma sprovede do kraja i da od nje odustaje, napominjući da se primena pomera čak za 2025. koja prevazilazi vremenske okvire ovog dokumenta - navode iz Fiskalnog saveta u oceni revidirane fiskalne strategije za naredne tri godine.
Ovo nezavisno telo konstatuje da brojni problemi postojećeg sistema zarada zaposlenih u opštoj državi ostaju nerešeni. Zato predlaže vladi da se u 2022. umesto sveobuhvatne reforme usredsredi samo na goruće probleme koji se mogu rešiti u kratkom roku.
Najpre sugerišu da se zakonom definiše sistemsko rešenje za upravljanje fondom plata u državnom sektoru. Potrebno je da stopa rasta zarada ne bude, kao do sada, proizvod linearnih povišica po ministarstvima, nego da prati objektivne ekonomske parametre. Potrebu za tim prepoznala je i sama vlada, navodeći u revidiranoj strategiji da u okviru planirane reafirmacije fiskalnih pravila uvede posebno pravilo za kontrolu rashoda za plate u javnom sektoru. Članovi Fiskalnog saveta to pozdravljaju i ohrabruju vladu da istraje na ovom opredeljenju, jer je to dobar način da se osigura da ovi, pojedinačno najveći budžetski rashodi, dugoročno ostanu u održivim granicama.
Zatim, potrebno je objaviti registar zaposlenih u javnom sektoru i njihovih primanja, makar onaj deo koji je završen, a da se ostali delovi sistema postepeno uključuju u javno dostupnu evidenciju.
- Smatramo da ni ovo nije veliki operativni izazov, imajući u vidu da zvaničnici već godinama naglašavaju da je dobar deo ovog posla urađen. I najzad treba otpočeti konačno sa jednakim vrednovanjem istorodnih zanimanja bez obzira na pripadnost pojedinačnim ministarstvima, što bi nas približilo principu “jednaka plata za jednak rad”. Kada se to završi, stvoriće se jaka osnova da otpočnu tehnički zahtevniji procesi (korekcije unutarsektorskih i međusektorskih pariteta, proširenje raspona između najviše i najniže plate), a da ukupna masa zarada ostane u okvirima koji se mogu smatrati dugoročno održivim - navode iz Fiskalnog saveta.
Prve promene treba očekivati u sektoru rada, zapošljavanja i socijalne politike, a zatim kulture i pravosuđa. U drugoj fazi novi obračun primanja i njihova bolja kontrola biće uvedeni u sektor prosvete, a nakon toga i u zdravstvo. U poslednjoj fazi projekat će biti primenjen i u lokalnim samoupravama.
Fond plata prema novom planu fiskalne strategije u naredne tri godine trebalo bi nominalno da raste po godišnjoj stopi od 7,2 odsto, nižoj od projektovane stope privrednog rasta (7,9) - pa bi ukupan nivo ovih troškova trebalo da opadne sa 10,2 procenta BDP-a iz 2021. na 10 odsto BDP-a u 2024.
Izvor: Vebsajt Politika, Marijana Avakumović, 06.11.2021.Naslov: Redakcija