PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BANKAMA - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o bankama (“Službeni glasnik RS”, br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015), član 2. menja se i glasi:

“Član 2.

Banka je akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a može obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom.

Strana banka je pravno lice sa sedištem van Republike Srbije koje je, u skladu sa propisima države porekla, osnovano i u registar nadležnog organa te države upisano kao banka, odnosno kreditna institucija, koje poseduje dozvolu za rad regulatornog tela te države i koje obavlja depozitne i kreditne poslove.

Filijala je organizacioni deo banke, bez statusa pravnog lica, koji obavlja poslove koje može obavljati banka u skladu sa ovim zakonom.

Predstavništvo je organizacioni deo banke u inostranstvu ili strane banke u Republici Srbiji, bez statusa pravnog lica, koji ne obavlja poslove koje može obavljati banka, već poslove istraživanja tržišta, i koji predstavlja banku, odnosno stranu banku čiji je deo.

Klijent je bilo koje pravno ili fizičko lice koje koristi ili je koristilo usluge banke ili se obratilo banci radi korišćenja usluga i koje je banka kao takvo identifikovala.

Korisnik označava klijenta banke koji je posebnim zakonima definisan kao korisnik finansijskih, odnosno platnih usluga.

Regulatorno telo je nacionalno telo koje je propisima određene države ovlašćeno da daje i oduzima dozvole za rad licima u finansijskom sektoru, vrši kontrolu ovih lica, odnosno nadzor nad tim licima ili uređuje njihovo poslovanje, kao i odgovarajuće telo Evropske unije sa ovim nadležnostima u skladu s propisima te unije.

Država porekla je država u kojoj su strana banka ili drugo lice u finansijskom sektoru osnovani i u kojoj su dobili dozvolu za rad.

Depozit ima značenje utvrđeno u zakonu kojim se uređuje osiguranje depozita.

Kredit ima značenje utvrđeno u zakonu kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Lice u finansijskom sektoru je banka, društvo za osiguranje, platna institucija, institucija elektronskog novca, finansijski holding, mešoviti finansijski holding, društvo za upravljanje otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom, društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondovima, društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, investiciono društvo, privredno društvo koje obavlja poslove finansijskog lizinga, kao i drugo pravno lice koje se pretežno bavi finansijskom delatnošću u zemlji ili inostranstvu.

Finansijska institucija u smislu ovog zakona je lice u finansijskom sektoru, osim banke i društva za osiguranje.

Indirektno vlasništvo označava mogućnost lica koje nema direktno vlasništvo u pravnom licu da efektivno ostvari vlasnička prava u tom licu koristeći vlasništvo koje drugo lice direktno ima u tom pravnom licu.

Učešće označava kvalifikovano, znatno i kontrolno učešće.

Kvalifikovano učešće postoji kada jedno lice ima:

1) direktno ili indirektno pravo ili mogućnost da ostvari najmanje 10% glasačkih prava u pravnom licu, odnosno direktno ili indirektno vlasništvo nad najmanje 10% kapitala tog pravnog lica, ili

2) mogućnost efektivnog vršenja uticaja na upravljanje pravnim licem ili na poslovnu politiku tog lica.

Znatno učešće postoji kada jedno lice ima:

1)         direktno ili indirektno pravo ili mogućnost da ostvari najmanje 20% glasačkih prava u pravnom licu, odnosno direktno ili indirektno vlasništvo nad najmanje 20% kapitala tog pravnog lica, ili

2)         mogućnost efektivnog vršenja znatnog uticaja na upravljanje pravnim licem ili na poslovnu politiku tog lica.

Kontrolno učešće postoji kada jedno lice ima:

1)         direktno ili indirektno pravo ili mogućnost da ostvari više od 50% glasačkih prava u pravnom licu, odnosno direktno ili indirektno vlasništvo nad više od 50% kapitala tog pravnog lica, ili

2)         mogućnost izbora više od polovine članova upravnog odbora ili drugog organa rukovođenja i upravljanja tog pravnog lica, ili

3)         mogućnost efektivnog vršenja dominantnog uticaja na upravljanje pravnim licem ili na poslovnu politiku tog lica.

Matično društvo pravnog lica je društvo koje u tom licu ima kontrolno učešće.

Zavisno društvo pravnog lica je društvo u kome to lice ima kontrolno učešće.

Pridruženo društvo pravnog lica je društvo u kome to lice ima znatno učešće.

Podređeno društvo pravnog lica je zavisno ili pridruženo društvo tog lica.

Grupa društava je grupa koju čine najviše matično društvo pravnog lica, njegova podređena društva i pridružena društva zavisnih društava pravnog lica.

Najviše matično društvo grupe društava je pravno lice u kome nijedno drugo pravno lice nema kontrolno učešće.

Bankarska grupa je grupa društava koju čine najmanje jedna banka koja ima svojstvo najvišeg matičnog društva ili svojstvo zavisnog društva i lica u finansijskom sektoru i/ili podređeno društvo banke iz člana 124. stav 3. ovog zakona.

Bankarski holding je najviše matično društvo u bankarskoj grupi koje nije banka, kao i finansijski holding i mešoviti finansijski holding. Ako se najviše matično društvo ne može pouzdano utvrditi, utvrđuje ga Narodna banka Srbije.

Finansijski holding je finansijska institucija koja nije mešoviti finansijski holding a čija su zavisna društva isključivo ili pretežno banke ili finansijske institucije. Zavisna društva finansijskog holdinga su pretežno banke ili finansijske institucije ako su ispunjena oba sledeća uslova:

1)         najmanje jedno zavisno društvo finansijskog holdinga je banka,

2)         više od 50% kapitala ili konsolidovane imovine finansijskog holdinga, njegovih prihoda ili zaposlenih, odnosno drugog kriterijuma koji Narodna banka Srbije oceni kao relevantan - povezano je s njegovim zavisnim društvima koja su banke ili finansijske institucije.

Mešoviti finansijski holding je najviše matično društvo finansijskog konglomerata koje nije banka, društvo za osiguranje niti investiciono društvo a koje - zajedno sa svojim zavisnim društvima, od kojih je najmanje jedno banka, i drugim pravnim licima - čini finansijski konglomerat.

Mešoviti holding je najviše matično društvo grupe društava koje nije banka, finansijski holding niti mešoviti finansijski holding a čije je najmanje jedno zavisno društvo banka.

Povezana lica su lica koja ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova:

1)         da su dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezana tako da jedno od njih ima znatno ili kontrolno učešće u drugom ili drugim pravnim licima;

2)         da su dva ili više pravnih ili fizičkih lica među kojima ne postoji odnos iz tačke 1) ovog stava povezana tako da postoji mogućnost da se usled pogoršanja finansijskog položaja jednog lica pogorša sposobnost drugog ili drugih lica da izmiruju svoje obaveze;

3)         da su dva ili više pravnih i fizičkih lica povezana tako da je fizičko lice član upravnog ili izvršnog odbora ili drugog organa upravljanja drugog ili drugih pravnih lica;

4)         da su dva ili više pravnih i fizičkih lica povezana tako da članovi porodice fizičkog lica imaju znatno ili kontrolno učešće u drugom ili drugim pravnim licima, odnosno da su članovi upravnog ili izvršnog odbora ili drugog organa upravljanja tih pravnih lica;

5)         da su članovi porodice fizičkih lica koja su članovi upravnog ili izvršnog odbora ili drugog organa upravljanja ili lica s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima jednog pravnog lica istovremeno članovi upravnog ili izvršnog odbora ili drugog organa upravljanja ili lica s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima drugog ili drugih pravnih lica.

Lica povezana s bankom su:

1)         članovi bankarske grupe u kojoj je banka;

2)         članovi upravnog i izvršnog odbora banke, članovi odbora banke utvrđenih ovim zakonom, članovi organa upravljanja i rukovođenja člana bankarske grupe u kojoj je banka, kao i članovi porodice ovih lica;

3)         lica sa učešćem u banci i u licima koja su članovi bankarske grupe u kojoj je banka, lica koja imaju direktno ili indirektno pravo ili mogućnost da u banci, odnosno u licima koji su članovi grupe u kojoj je banka ostvare najmanje 5% glasačkih prava, odnosno direktno ili indirektno vlasništvo nad najmanje 5% kapitala, kao i članovi porodice tih lica;

4)         pravna lica u kojima lica iz tač. 2) i 3) ovog stava imaju kontrolno učešće.

Članovi porodice fizičkog lica su:

1)         njegov krvni srodnik u pravoj liniji, krvni srodnik u pobočnoj liniji zaključno s trećim stepenom srodstva, kao i supružnik i vanbračni partner ovih lica;

2)         njegov supružnik i vanbračni partner i njihovi krvni srodnici zaključno s prvim stepenom srodstva;

3)         njegov usvojilac ili usvojenik, kao i potomci usvojenika;

4)         druga lica koja s tim licem žive u zajedničkom domaćinstvu.

Potkapitalizovana banka je banka čiji je najmanje jedan pokazatelj iz člana 23. stav 1. ovog zakona niži od propisanog, odnosno čiji je kapital niži od propisanog u članu 22. ovog zakona, kao i banka čiji je pokazatelj niži od onog koji je, u skladu s članom 23. stav 6. ovog zakona, odredila Narodna banka Srbije.

Sistemski značajna banka je banka čije bi pogoršanje finansijskog stanja ili prestanak rada imali ozbiljne negativne posledice na stabilnost finansijskog sistema. Sistemski značajne banke utvrđuje Narodna banka Srbije na osnovu kriterijuma i metodologije koje propiše, a koji naročito uzimaju u obzir veličinu banke, njenu povezanost sa ostalim učesnicima u finansijskom sistemu i zamenljivost u tom sistemu, kao i složenost njenog poslovanja.

Telo nadležno za restrukturiranje je nacionalno telo koje je propisima određene države ovlašćeno da nad licima u finansijskom sektoru preduzima mere koje odgovaraju merama restrukturiranja iz ovog zakona, kao i odgovarajuće telo Evropske unije sa ovakvim nadležnostima u skladu s propisima te unije.

Lice za restrukturiranje je banka ili član bankarske grupe za koje je, u skladu s planom restrukturiranja, predviđena primena mera restrukturiranja.

Grupa za restrukturiranje je grupa lica u okviru bankarske grupe za koju je, u skladu s planom restrukturiranja, predviđena primena mera restrukturiranja a koju čine najmanje jedno lice za restrukturiranje i još najmanje jedno društvo koje je član te bankarske grupe.

Kritične funkcije su aktivnosti, usluge ili poslovi čiji bi prekid obavljanja verovatno doveo do ugrožavanja stabilnosti finansijskog sistema ili poremećaja u pružanju neophodnih usluga realnom sektoru usled veličine, tržišnog učešća i povezanosti subjekta koji ih obavlja sa ostalim učesnicima u finansijskom sistemu, a naročito uzimajući u obzir mogućnost da neko drugi nesmetano preuzme obavljanje ovih aktivnosti, usluga ili poslova.

Ključne poslovne aktivnosti su poslovne aktivnosti i usluge povezane sa ovim aktivnostima čijim obavljanjem se ostvaruje znatan deo prihoda za banku ili bankarsku grupu kojoj ta banka pripada.

Ključne funkcije su funkcije koje imaju značajan uticaj na upravljanje, odnosno poslovanje banke.

Agencija za rejting je lice koje se bavi dodeljivanjem kreditnih rejtinga pravnim licima i/ili finansijskim instrumentima.”.

Član 2.

U članu 4. stav 1. tač. 4) do 7) menjaju se i glase:

“4)        platne usluge, uključujući izdavanje i prihvatanje platnih kartica i drugih platnih instrumenata;

5)         izdavanje hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata;

6)         poslove depozitara u skladu sa zakonima kojima se uređuju investicioni fondovi;

7)         investicione usluge i aktivnosti, kao i dodatne usluge u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala;”.

Član 3.

U članu 15. stav 1. posle tačke 6) dodaje se tačka 6a), koja glasi:

“6a)      spisak saradnika osnivača, lica koja će imati učešće u banci, predloženih članova upravnog i izvršnog odbora i stvarnih vlasnika banke u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, kao i podatke o njihovoj poslovnoj reputaciji;”.

Član 4.

U članu 16. stav 2. posle reči: “proceni da predloženi član upravnog ili izvršnog odbora banke nema odgovarajuće kvalifikacije ili iskustvo, odnosno poslovnu reputaciju” dodaju se zapeta i reči: “odnosno da lice iz člana 15. stav 1. tačka 6a) ovog zakona nema dobru poslovnu reputaciju”.

Član 5.

U članu 21. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

“Osnovni kapital iz stava 2. ovog člana čini zbir osnovnog akcijskog kapitala i dodatnog osnovnog kapitala banke.”.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4, menja se i glasi:

“Narodna banka Srbije propisuje elemente osnovnog akcijskog kapitala, dodatnog osnovnog kapitala, dopunskog kapitala i drugih oblika kapitala, način izračunavanja kapitala i adekvatnosti kapitala banke, kao i uslove i način dobijanja saglasnosti za izračunavanje kapitala i adekvatnosti kapitala banke.”.

Član 6.

U članu 22. posle reči: “obezbedi da” dodaju se reči: “osnovni akcijski”.

Član 7.

Član 23. i naslov iznad tog člana menjaju se i glase:

“Pokazatelji kapitala

Član 23.

Banka je dužna da, radi stabilnog i sigurnog poslovanja, odnosno radi ispunjenja obaveza prema poveriocima - pokazatelj adekvatnosti kapitala, pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala, pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala, kao i pokazatelj stepena zaduženosti (leveridž), održava na propisanim nivoima.

Pokazatelj adekvatnosti kapitala predstavlja odnos između kapitala i rizične aktive banke.

Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala predstavlja odnos između osnovnog kapitala i rizične aktive banke.

Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala banke predstavlja odnos između osnovnog akcijskog kapitala i rizične aktive banke.

Pokazatelj stepena zaduženosti predstavlja odnos između osnovnog kapitala i izloženosti banke.

Narodna banka Srbije može rešenjem banci odrediti i pokazatelje iz stava 1. ovog člana veće od propisanih ako se na osnovu vrste i stepena rizika i poslovnih aktivnosti banke utvrdi da je to potrebno radi stabilnog i sigurnog poslovanja banke, odnosno radi ispunjenja njenih obaveza prema poveriocima.

Ako je potrebno da banka pokazatelje kapitala uskladi s pokazateljima koje je odredila Narodna banka Srbije - rešenjem iz stava 6. ovog člana utvrđuje se i rok u kojem je banka dužna da izvrši ovo usklađivanje i o tome obavesti Narodnu banku Srbije.

Pored održavanja pokazatelja iz stava 1. ovog člana, odnosno pokazatelja većih od propisanih iz stava 6. ovog člana, banka je dužna da održava i zaštitne slojeve kapitala u skladu s propisima Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije bliže uređuje izloženosti koje se uključuju u obračun pokazatelja stepena zaduženosti iz stava 5. ovog člana, kao i način izračunavanja tog pokazatelja.

Narodna banka Srbije može propisati kriterijume za određivanje pokazatelja kapitala iz st. 6. i 8. ovog člana, uključujući i način utvrđivanja visine i strukture dodatnih zahteva za kapitalom koji je potreban za pokriće svih rizika kojima je banka izložena ili može biti izložena, kao i način pokrića rizika koji su utvrđeni kroz rezultate testiranja otpornosti banke na stres koje Narodna banka Srbije vrši u skladu s članom 119. stav 6. ovog zakona.”.

Član 8.

U članu 24. stav 1. menja se i glasi:

“Rizična aktiva banke predstavlja ukupan iznos izloženosti rizicima banke koje se uključuju u izračunavanje pokazatelja adekvatnosti kapitala iz člana 23. st. 2. do 4. ovog zakona.”.

U stavu 4. reči: “aktive banke ponderisane kreditnim rizikom” zamenjuju se rečima: “rizične aktive banke”.

Član 9.

U članu 25. stav 1. tač. 1) i 2) posle reči: “svoju likvidnost” dodaju se reči: “i kapital”.

Posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi:

“Narodna banka Srbije može propisati ograničenje raspodele dobiti iz stava 1. ovog člana u okviru mera za očuvanje kapitala banke.”.

Član 10.

U članu 28. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

“Rukovodioca organizacione jedinice iz stava 2. ovog člana imenuje i razrešava upravni odbor banke.”.

Dosadašnji st. 3. do 7. postaju st. 4. do 8.

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 6, reči: “strategiju upravljanja” zamenjuju se rečima: “strategiju i plan upravljanja”.

U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 7, reči: “iz stava 5.” zamenjuju se rečima: “iz stava 6.”.

Član 11.

U članu 29. tačka 3) menja se i glasi:

“3)        kamatni rizik u bankarskoj knjizi;”.

Posle tačke 3. dodaje se tačka 3a), koja glasi:

“3a)      devizni rizik i ostali tržišni rizici;”.

Tačka 7) menja se i glasi:

“7)        operativni rizik, uključujući pravni rizik, rizik modela i rizik neodgovarajućeg upravljanja informacionim i drugim tehnologijama značajnim za poslovanje banke;”.

Posle tačke 7. dodaju se tač. 8) i 9), koje glase:

“8)        rizik od pranja novca i finansiranja terorizma;

 9)        rizik prekomernog stepena zaduženosti banke.”.

Član 12.

U članu 30. stav 4. menja se i glasi:

“Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način upravljanja rizikom likvidnosti banke, način utvrđivanja i nivoe likvidnosti banke, uključujući i kritično nizak nivo likvidnosti, ograničenja koja se odnose na izloženost banke riziku likvidnosti, kao i posebne zahteve u vezi s likvidnošću banke.”.

Član 13.

U članu 31. posle stava 5. dodaje se stav 6, koji glasi:

“Narodna banka Srbije može propisati način utvrđivanja i izdvajanja rezerve za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke.”.

Član 14.

Posle člana 31. dodaju se član 31a i naslov iznad tog člana, koji glase:

“Kamatni rizik u bankarskoj knjizi

Član 31a

Kamatni rizik u bankarskoj knjizi jeste rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu pozicija iz bankarske knjige usled promena kamatnih stopa.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i minimalne standarde upravljanja kamatnim rizikom u bankarskoj knjizi iz stava 1. ovog člana.”.

Član 15.

Član 32. i naslov iznad tog člana menjaju se i glase:

“Devizni rizik i drugi tržišni rizici

Član 32.

Tržišni rizici su rizici od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu promena vrednosti bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki banke koje nastaju usled kretanja cena na tržištu.

Devizni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa.

Banka je dužna da obim i strukturu svoje imovine i obaveza uskladi na način koji omogućuje efikasno upravljanje tržišnim rizicima.

Banka je dužna da svojim unutrašnjim aktima propiše politike i procedure za identifikovanje, merenje i procenu tržišnih rizika, za upravljanje tržišnim rizicima, kao i za redovno izveštavanje organa banke o vrstama i nivou tih rizika.”.

Član 16.

Član 33. menja se i glasi:

“Član 33.

Izloženost banke prema jednom licu jeste ukupan iznos potraživanja i vanbilansnih stavki koji se odnose na to lice ili grupu lica koja se smatraju povezanim licima u smislu ovog zakona (krediti, ulaganja u dužničke hartije od vrednosti, vlasnički ulozi i učešća, izdate garancije i avali i sl.).

Velika izloženost banke prema jednom licu ili grupi lica koja se smatraju povezanim licima u smislu ovog zakona jeste izloženost koja iznosi najmanje 10% kapitala banke.

Izloženost banke prema jednom licu ili grupi lica koja se smatraju povezanim licima u smislu ovog zakona ne sme preći 25% kapitala banke.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način obračuna velikih izloženosti, kao i izloženosti banke prema jednom licu ili grupi lica koja se smatraju povezanim licima u smislu ovog zakona, uključujući i oblik kapitala koji se uzima u obzir za potrebe tog obračuna, a može propisati i najveći dozvoljeni zbir svih velikih izloženosti banke.”.

Član 17.

Član 35. menja se i glasi:

“Član 35.

Operativni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima, grešaka u razvoju, neodgovarajuće primene ili upotrebe internih modela, kao i usled nepredvidivih eksternih događaja.

Banka je dužna da, na osnovu strategije i politika za upravljanje rizicima, usvoji i primenjuje procedure za identifikovanje, merenje, odnosno procenu operativnog rizika, kao i za upravljanje tim rizikom, uključujući i adekvatno upravljanje informacionim sistemom.

Radi adekvatnog upravljanja informacionim sistemom, banka je dužna da obezbedi kontinuitet poslovanja na teritoriji Republike Srbije za nesmetano odvijanje njenih poslovnih procesa ili funkcija čije neadekvatno funkcionisanje može značajnije ugroziti stabilnost i kontinuitet poslovanja ili prouzrokovati izostanak pružanja usluga te banke utvrđenih zakonom.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način identifikacije, merenja i procene rizika iz ovog člana, kao i upravljanja tim rizikom.”.

Član 18.

Posle člana 35. dodaju se čl. 35a do 35v i naslovi iznad tih članova, koji glase:

“Rizik od pranja novca i finansiranja terorizma

Član 35a

Rizik od pranja novca i finansiranja terorizma je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat, kapital ili reputaciju banke usled korišćenja banke u svrhu pranja novca i/ili finansiranja terorizma i/ili finansiranja širenja oružja za masovno uništenje.

Upravljanje rizikom iz stava 1. ovog člana nije u delokrugu posebne organizacione jedinice banke iz člana 28. stav 2. ovog zakona, već druge posebne organizacione jedinice banke.

Rizik prekomernog stepena zaduženosti banke

Član 35b

Rizik prekomernog stepena zaduženosti banke je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke zbog postojećeg ili potencijalnog stepena zaduženosti koji može dovesti do izmena u ostvarivanju poslovnog plana banke, kao što je prinudna prodaja imovine usled koje mogu nastati gubici ili prilagođavanja vrednosti preostale imovine banke.

Banka je dužna da uspostavi politike i procedure za identifikovanje, merenje i praćenje rizika prekomernog stepena zaduženosti i za upravljanje tim rizikom.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način upravljanja rizikom iz stava 1. ovog člana.

Proces interne procene adekvatnosti kapitala i likvidnosti banke

Član 35v

Banka je dužna da usvoji i primenjuje adekvatnu i sveobuhvatnu strategiju i plan upravljanja kapitalom, kao i da uspostavi odgovarajuće procese radi procene i održavanja nivoa i strukture kapitala koji je u svakom trenutku potreban za pokriće svih rizika kojima je banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, uključujući i rizike koji su utvrđeni kroz rezultate testiranja otpornosti banke na stres.

Banka je dužna da kontinuirano sprovodi dokumentovani proces interne procene adekvatnosti kapitala koji odgovara prirodi, obimu i složenosti aktivnosti banke, u skladu sa strategijom i politikama za upravljanje rizicima, kao i strategijom upravljanja kapitalom.

Banka je dužna da usvoji strategiju, politiku i procedure za identifikovanje, merenje i praćenje rizika likvidnosti i za upravljanje tim rizikom, na periodičnoj i na dnevnoj osnovi, kao i da uspostavi odgovarajuće procese i sisteme za upravljanje rizikom likvidnosti - kojima se obezbeđuje da banka u svakom trenutku održava odgovarajući nivo likvidnosti.

Banka je dužna da kontinuirano sprovodi dokumentovani proces interne procene adekvatnosti likvidnosti banke koji odgovara prirodi, obimu i složenosti aktivnosti banke, u skladu sa strategijom i politikama za upravljanje rizicima, kao i strategijom upravljanja rizikom likvidnosti.

Narodna banka Srbije može propisati sadržinu akata iz st. 1. i 3. ovog člana, bliže uslove i minimalne standarde za sprovođenje procesa interne procene adekvatnosti kapitala i procesa interne procene adekvatnosti likvidnosti u banci, kao i način i rokove izveštavanja banke o sprovođenju i rezultatima ovih procesa.”.

Član 19.

U članu 41. stav 1. briše se.

Dosadašnji st. 2. do 4. postaju st. 1. do 3.

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 3, reči: “stava 2.” zamenjuju se rečima: “stava 1.”.

Član 20.

U članu 42. stav 1. reči: “15 dana” zamenjuju se rečima: “30 dana”.

Član 21.

Član 43. menja se i glasi:

“Član 43.

Narodna banka Srbije može propisati jedinstveni način obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga, i to naročito po osnovu depozitnih i kreditnih poslova.

Narodna banka Srbije može na svojoj internet prezentaciji objaviti informativnu listu ponude bankarskih usluga po osnovu kreditnih poslova po pojedinačnim bankama.

Narodna banka Srbije može bliže urediti sadržinu i način dostavljanja i objavljivanja podataka iz stava 2. ovog člana.”.

Član 22.

U članu 44. stav 1. posle reči: “klijentu” dodaju se reči: “koji nije korisnik u smislu ovog zakona”. 

U stavu 3. reči: “klijenata banke” zamenjuju se rečima: “klijenata iz stava 1. ovog člana”.

Član 23.

Član 45. i naslov iznad tog člana menjaju se i glase:

“Prigovor klijenata banci

Član 45.

Ako klijent koji nije korisnik u smislu ovog zakona smatra da se banka ne pridržava obaveza utvrđenih zakonom i drugim propisima i obaveza iz zaključenog ugovora - prigovor na postupak banke može uputiti rukovodiocu organizacione jedinice banke u čijem je delokrugu unutrašnja revizija, nadležnoj organizacionoj jedinici ili nadležnom organu banke.

Banka je dužna da podnosiocu prigovora iz stava 1. ovog člana odgovori u razumnom roku.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način postupanja banke po prigovoru iz stava 1. ovog člana.”.

Član 24.

U članu 48. stav 1. u tački 11) tačka na kraju zamenjuje se tačkom sa zapetom, a posle tačke 11) dodaje se tačka 12), koja glasi:

“12) u drugim slučajevima propisanim ovim ili drugim zakonom.”.

U stavu 2. reči: “istražnom sudiji,” brišu se.

Član 25.

Član 51. menja se i glasi:

“Član 51.

Radi procene finansijskog stanja banke i njenih podređenih društava na pojedinačnoj i konsolidovanoj osnovi, banka je dužna da pripremi i Narodnoj banci Srbije podnese izveštaje koji se odnose na upravljanje bankom, poslovanje organizacionih struktura, planirane poslovne aktivnosti, kapital, likvidnost, solventnost i profitabilnost banke i njenih podređenih društava, kao i druge izveštaje potrebne za kontrolu njenog poslovanja.

Narodna banka Srbije propisuje sadržinu i oblik izveštaja iz stava 1. ovog člana, kao i način i rokove njihovog dostavljanja.

Banka evidentira, prikuplja, obrađuje i Narodnoj banci Srbije dostavlja podatke i informacije o dužnicima u vezi s bilansnim potraživanjima i vanbilansnim stavkama banke, radi uključivanja tih podataka i informacija u informacioni sistem Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije bliže propisuje sadržinu, formu, način i rokove dostavljanja podataka i informacija iz stava 3. ovog člana, kao i način korišćenja tih podataka odnosno informacija.”.

Član 26.

Posle člana 51a dodaju se član 51b i naslov iznad tog člana, koji glase:

“Objavljivanje podataka i informacija Narodne banke Srbije

Član 51b

Narodna banka Srbije javno objavljuje:

1)         opšte informacije o načinu sprovođenja procesa procene poslovanja banaka;

2)         zbirne statističke podatke o sprovedenim aktivnostima iz oblasti kontrolne funkcije.

Narodna banka Srbije na svojoj internet prezentaciji čini dostupnim objavljene propise i druge opšte akte iz oblasti kontrole poslovanja banaka i restrukturiranja banaka - isključivo u svrhe dodatnog informisanja.

Izuzetno od člana 9b. stav 1. ovog zakona, Narodna banka Srbije može bliže propisati uslove, način i rokove objavljivanja podataka i informacija o bankama za koje je u postupku kontrole iz člana 102. ovog zakona utvrđeno da nisu postupale u skladu sa ovim zakonom, drugim zakonima po kojima je Narodna banka Srbije nadležna za vršenje nadzora nad poslovanjem banaka i propisima Narodne banke Srbije.”.

Član 27.

U članu 57. stav 1. menja se i glasi:

“Banka koja je osnovana spajanjem dužna je da Narodnoj banci Srbije dostavi mišljenje spoljnog revizora o istinitosti i objektivnosti svog početnog bilansa stanja na ugovoreni datum spajanja, odnosno sa stanjem na datum upisa tog spajanja u registar privrednih društava ako se ta dva datuma razlikuju, u roku od 90 dana od dana upisa te banke u registar privrednih subjekata.”.

U stavu 2. posle reči: “ugovoreni datum pripajanja” dodaju se zapeta i reči: “odnosno sa stanjem na datum upisa tog pripajanja u registar privrednih društava ako se ta dva datuma razlikuju”.

U stavu 3. reči: “60 dana” zamenjuju se rečima: “90 dana”.

Član 28.

Član 61. menja se i glasi:

“Član 61.

Banka je dužna da Narodnoj banci Srbije dostavi usvojene pojedinačne finansijske izveštaje banke i njenog bankarskog holdinga, sa izveštajem spoljnog revizora, za prethodnu poslovnu godinu - u roku od 120 dana nakon završetka te godine.

Narodna banka Srbije može od bilo kog člana bankarske grupe zahtevati da joj dostavi pojedinačne finansijske izveštaje sa izveštajem spoljnog revizora.

Banka je dužna da dostavi usvojene konsolidovane finansijske izveštaje bankarske grupe, sa izveštajem spoljnog revizora, za prethodnu poslovnu godinu - u roku od 150 dana nakon završetka te godine.

Izveštaj spoljnog revizora u skraćenom obliku za banku, bankarski holding i bankarsku grupu banka objavljuje u najmanje jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na teritoriji Republike Srbije, i to u roku od 15 dana od dana dostavljanja tog izveštaja Narodnoj banci Srbije.

Kompletan izveštaj spoljnog revizora o godišnjim finansijskim izveštajima za banku, bankarski holding i bankarsku grupu, uključujući i napomene uz finansijske izveštaje - banka objavljuje na svojoj internet prezentaciji u roku od 15 dana od dana dostavljanja tog izveštaja Narodnoj banci Srbije.

Pored objavljivanja revidiranog godišnjeg finansijskog izveštaja, banka na svojoj internet prezentaciji tromesečno, u roku od 30 dana nakon isteka obračunskog perioda, objavljuje i nerevidirane finansijske izveštaje, koji sadrže bilans stanja s vanbilansnim stavkama, bilans uspeha, izveštaj o ostalom rezultatu, izveštaj o promenama na kapitalu i izveštaj o tokovima gotovine, a objavljuje i imena članova upravnog i izvršnog odbora banke i lica koja imaju učešće u banci ili bankarskom holdingu i podatke o tim licima, kao i organizacionu strukturu i spisak organizacionih jedinica te banke.

Ako se u izveštajima i podacima koji su objavljeni utvrdi greška, banka ili spoljni revizor dužni su da o tome odmah obaveste Narodnu banku Srbije, a banka je dužna i da objavi korigovane izveštaje i podatke.”.

Član 29.

U članu 66. stav 1. tačka 1) posle reči: “od najmanje tri” dodaje se reč: “naredne”.

Tačka 3) menja se i glasi:

“3)        usvaja finansijske izveštaje banke i bankarske grupe u kojoj je banka najviše matično društvo i izveštaj spoljnog revizora o reviziji tih finansijskih izveštaja, uključujući i napomene uz finansijske izveštaje;”.

Posle tačke 3) dodaje se tačka 3a), koja glasi:

“3a)      odlučuje o upotrebi i raspoređivanju ostvarene dobiti, odnosno pokriću gubitaka;”.

Tačka 4) menja se i glasi:

“4)        odlučuje o povećanju kapitala banke, odnosno o ulaganjima kapitala u drugu banku ili u druga pravna lica, o visini ulaganja u osnovna sredstva banke, kao i o sticanju sopstvenih akcija banke;”.

Član 30.

U članu 70. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

“Članovi upravnog i izvršnog odbora banke dužni su da doprinose dugoročnom pozitivnom poslovanju banke i da u obavljanju poslova iz svog delokruga postupaju u skladu s pažnjom dobrog stručnjaka.”.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 31.

U članu 71. stav 5. menja se i glasi:

“Članovi upravnog odbora banke moraju imati dobru poslovnu reputaciju, odgovarajuće kvalifikacije i iskustvo, kao i sposobnost da obavljanju poslova iz svog delokruga posvete dovoljno vremena - u skladu s propisom Narodne banke Srbije.”.

Član 32.

U članu 72. stav 1. menja se i glasi:

“Banka Narodnoj banci Srbije podnosi zahtev za davanje prethodne saglasnosti na imenovanje člana upravnog odbora banke, uz koji dostavlja dokumente i daje podatke kojima se dokazuju poslovna reputacija, kvalifikacije i iskustvo lica predloženog za člana upravnog odbora banke, kao i činjenica da to lice ima sposobnost da posveti dovoljno vremena obavljanju poslova iz svog delokruga.”.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

“Uz zahtev iz stava 1. ovog člana banka dostavlja Narodnoj banci Srbije dokumente i daje podatke o poslovnoj reputaciji saradnika lica predloženog za člana upravnog odbora banke.”.

Dosadašnji st. 2. do 9. postaju st. 3. do 10.

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 4, u tački 3) tačka na kraju zamenjuje se tačkom sa zapetom, a posle tačke 3) dodaje se tačka 4), koja glasi:

“4)        lice čiji saradnik nema dobru poslovnu reputaciju u skladu s propisom Narodne banke Srbije.”.

Član 33.

U članu 73. stav 1. tačka 4) posle reči: “kao i strategiju” dodaju se reči: “i plan”.

Posle tačke 11) dodaje se tačka 11a), koja glasi:

“11a)    usvaja plan upravljanja rizicima usklađenosti poslovanja iz člana 84. stav 1. ovog zakona, kao i program praćenja usklađenosti poslovanja iz stava 5. tog člana;”.

U tački 13) reči: “kao i” brišu se, a posle reči: “radu unutrašnje revizije,” dodaju se reči: “kao i izveštaje o aktivnostima funkcije kontrole usklađenosti poslovanja,”.

Posle tačke 13) dodaje se tačka 13a), koja glasi:

“13a)    razmatra nalaze i preporuke sadržane u pismu spoljnog revizora rukovodstvu banke i obezbeđuje praćenje postupanja banke u skladu s tim nalazima i preporukama;”.

Posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:

“Narodna banka Srbije može bliže urediti utvrđivanje politika zarada i ostalih primanja zaposlenih u banci iz stava 1. tačka 19) ovog člana.”.

Član 34.

U članu 75. stav 5. menja se i glasi:

“Članovi izvršnog odbora banke moraju imati dobru poslovnu reputaciju, odgovarajuće kvalifikacije i iskustvo, u skladu s propisom Narodne banke Srbije.”

Član 35.

U članu 76. stav 3. tač. 2) i 4) reči: “strategiju upravljanja” zamenjuju se rečima: “strategiju i plan upravljanja”.

Posle tačke 5) dodaje se tačka 5a), koja glasi:

“5a)      razmatra izveštaje o aktivnostima funkcije kontrole usklađenosti poslovanja;”.

Član 36.

U članu 80. stav 7. menja se i glasi:

“Članovi odbora za praćenje poslovanja banke sastaju se najmanje jednom mesečno, a najmanje jednom u tri meseca sastaju se u prostorijama sedišta banke ili drugih organizacionih delova banke na teritoriji Republike Srbije.”.

Član 37.

U članu 81. st. 2. i 3. menjaju se i glase:

“Odbor za upravljanje aktivom i pasivom prati izloženost banke rizicima koji proizlaze iz strukture njenih bilansnih obaveza i potraživanja i vanbilansnih stavki, predlaže mere za upravljanje kamatnim rizikom u bankarskoj knjizi, rizikom likvidnosti, deviznim rizikom i ostalim tržišnim rizicima, a obavlja i druge poslove utvrđene aktima banke.

Narodna banka Srbije može propisati i druge poslove koje su dužni da obavljaju odbori iz ovog člana, a može bliže urediti i ostala pitanja u vezi s radom i organizacijom tih odbora.”.

Član 38.

Posle člana 81. dodaju se član 81a i naslov iznad tog člana, koji glase:

“Ključne funkcije i nosioci ključnih funkcija

Član 81a

Banka je dužna da identifikuje sve ključne funkcije, koje uvek uključuju funkcije sistema unutrašnjih kontrola iz člana 82. ovog zakona.

Nosioci ključnih funkcija iz stava 1. ovog člana jesu rukovodioci funkcija sistema unutrašnjih kontrola iz tog stava, kao i rukovodioci ostalih ključnih funkcija koje je banka identifikovala u skladu s tim stavom - u slučaju da ta lica nisu članovi organa upravljanja banke.

Banka je dužna da obezbedi da nosioci ključnih funkcija imaju dobru poslovnu reputaciju, odgovarajuće kvalifikacije i iskustvo, u skladu s propisima Narodne banke Srbije.

Banka obaveštava Narodnu banku Srbije o imenovanju, razrešenju ili ostavci nosioca ključne funkcije u roku od deset dana od dana imenovanja, razrešenja ili ostavke tog lica, navodeći razloge za to.

Banka podnosi Narodnoj banci Srbije zahtev za davanje prethodne saglasnosti na imenovanje rukovodilaca funkcija sistema unutrašnjih kontrola iz stava 2. ovog člana.

Narodna banka Srbije bliže propisuje uslove i način imenovanja nosilaca ključnih funkcija iz ovog člana, kao i uslove za davanje saglasnosti iz stava 5. ovog člana.

Narodna banka Srbije može rešenjem naložiti razrešenje nosioca ključne funkcije iz stava 2. ovog člana, ako utvrdi da to lice više ne ispunjava uslove koje je Narodna banka Srbije propisala u skladu sa st. 3. i 6. ovog člana.”.

Član 39.

Član 82. menja se i glasi:

“Član 82.

Banka je dužna da uspostavi i primeni efektivan i efikasan sistem unutrašnjih kontrola na način koji obezbeđuje kontinuirano praćenje rizika kojima je banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, a koji se naročito sastoji od:

1)         funkcije upravljanja rizicima;

2)         funkcije kontrole usklađenosti poslovanja;

3)         funkcije unutrašnje revizije.

Sistem unutrašnjih kontrola iz stava 1. ovog člana predstavlja skup procesa i procedura uspostavljenih radi adekvatne kontrole rizika i praćenja efektivnosti i efikasnosti poslovanja, pouzdanosti finansijskih i ostalih podataka i informacija banke, kao i njihove usklađenosti s propisima, unutrašnjim aktima i standardima poslovanja, a čiji je cilj obezbeđenje sigurnosti i stabilnosti poslovanja banke.

Funkcije sistema unutrašnjih kontrola iz stava 1. ovog člana banka uspostavlja tako da veličina i organizaciona i kvalifikaciona struktura tih funkcija odgovaraju veličini banke, odnosno obimu i vrsti poslova koje banka obavlja, a da broj i struktura zaposlenih omogućavaju efektivno i efikasno vršenje tih funkcija.

Banka je dužna da obezbedi nezavisno vršenje funkcija sistema unutrašnjih kontrola iz stava 1. ovog člana, odnosno izbegavanje svih aktivnosti ili okolnosti koje mogu negativno uticati na objektivan rad tih funkcija.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način uređivanja i sprovođenja sistema unutrašnjih kontrola.”.

Član 40.

Čl. 83. i 84. menjaju se i glase:

“Član 83.

U banci postoji organizaciona jedinica u čijem je delokrugu kontrola usklađenosti poslovanja banke.

Osnovni zadaci organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana jesu identifikacija, praćenje i upravljanje rizikom usklađenosti poslovanja banke.

Rizik usklađenosti poslovanja banke je rizik od izricanja sankcija regulatornog tela, finansijskih gubitaka ili narušavanja reputacije banke usled obavljanja poslova banke na način koji nije u skladu sa zakonom i drugim propisom, unutrašnjim aktima banke, standardima poslovanja, procedurama o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kao i sa drugim aktima kojima se uređuje poslovanje banke.

Rukovodioca organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana imenuje i razrešava upravni odbor banke.

Rukovodilac organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana i zaposleni u toj organizacionoj jedinici nezavisni su u svom radu i obavljaju isključivo poslove iz stava 2. ovog člana.

Zaposleni u banci dužni su da zaposlenima u organizacionoj jedinici iz stava 1. ovog člana omoguće uvid u dokumentaciju koju poseduju i da im pruže potrebne informacije.

Narodna banka Srbije bliže propisuje način i uslove identifikacije i praćenja rizika iz stava 3. ovog člana i upravljanja tim rizikom.

Član 84.

Organizaciona jedinica u čijem je delokrugu kontrola usklađenosti poslovanja banke dužna je da identifikuje i procenjuje glavne rizike te usklađenosti i predlaže godišnji plan upravljanja tim rizicima, koji sadrži i plan obuke zaposlenih.

Organizaciona jedinica iz stava 1. ovog člana tromesečno sačinjava izveštaj o svojim aktivnostima, koji sadrži naročito izveštaj o sprovođenju plana upravljanja rizicima usklađenosti poslovanja iz stava 1. ovog člana.

Izveštaj iz stava 2. ovog člana organizaciona jedinica u čijem je delokrugu usklađenost poslovanja dostavlja izvršnom odboru, odboru za praćenje poslovanja i upravnom odboru na razmatranje.

Organizaciona jedinica iz stava 1. ovog člana sastavlja i godišnji izveštaj o rizicima usklađenosti poslovanja, koji dostavlja izvršnom odboru, odboru za praćenje poslovanja i upravnom odboru banke.

Organizaciona jedinica iz stava 1. ovog člana dužna je da sastavi program praćenja usklađenosti poslovanja banke, koji posebno sadrži metodologiju rada te organizacione jedinice, način i rokove izrade izveštaja i način provere te usklađenosti.

Rukovodilac organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana dužan je da o utvrđenim propustima koji se odnose na usklađenost poslovanja odmah obavesti izvršni odbor i odbor za praćenje poslovanja banke.

Rukovodilac organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana ima pravo da se neposredno obrati upravnom odboru banke, kad god je to potrebno.

Rukovodilac organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana odgovoran je za efikasno, kontinuirano, redovno i kvalitetno vršenje funkcije usklađenosti poslovanja i efikasno sprovođenje plana upravljanja rizicima usklađenosti poslovanja iz stava 1. ovog člana, blagovremeno sačinjavanje i dostavljanje izveštaja iz st. 2. i 4. ovog člana, kao i sprovođenje programa praćenja usklađenosti poslovanja iz stava 5. ovog člana.”.

Član 41.

U članu 87. posle stava 4. dodaje se stav 5, koji glasi:

“Sastavni deo izveštaja iz stava 1. ovog člana čine i posebni godišnji izveštaji za sve tri funkcije sistema unutrašnjih kontrola iz člana 82. ovog zakona, koje sačinjavaju organizacione jedinice u čijem su delokrugu upravljanje rizicima, kontrola usklađenosti poslovanja i unutrašnja revizija banke.”.

Član 42.

U članu 88. posle stava 1. dodaje se stav 2, koji glasi:

“Banka obaveštava Narodnu banku Srbije o zatvaranju filijale ili drugog organizacionog oblika na teritoriji Republike Srbije najkasnije 30 dana pre planiranog zatvaranja.”.

Član 43.

U članu 94. stav 1. posle reči: “steći” dodaju se reči: “učešće u banci, odnosno”, a reči: “od 5%” zamenjuju se rečima: “od 10%”.

Posle stava 7. dodaju se st. 8. i 9, koji glase:

“Banka Narodnu banku Srbije obaveštava o sticanju direktnog ili indirektnog vlasništva u banci koje sticaocu omogućava 5% i više od 5% glasačkih prava u roku od pet radnih dana od dana saznanja za to sticanje.

Obaveštenje o sticanju direktnog ili indirektnog vlasništva iz stava 8. ovog člana naročito sadrži podatke o identitetu sticaoca, procentu stečenih glasačkih prava i datumu tog sticanja.”.

Član 44.

U članu 96. tačka 2) posle reči: “podnosilac zahteva” dodaju se reči: “ili njegov saradnik”.

Član 45.

U članu 99. stav 1. reči: “od 5%” zamenjuju se rečima: “od 10%”.

Posle stava 4. dodaje se stav 5, koji glasi:

“Ako Narodna banka Srbije utvrdi da su aktivnosti lica koje ima vlasništvo u banci, bez obzira na to da li ima i učešće u banci, povezane s pranjem novca, finansiranjem terorizma ili finansiranjem širenja oružja za masovno uništenje - shodno se primenjuju odredbe st. 1. do 4. ovog člana.”.

Član 46.

U članu 101. stav 3. reči: “15 dana” zamenjuju se rečima: “pet radnih dana”.

Stav 4. menja se i glasi:

“Banka je dužna da najmanje jednom godišnje, kao i na zahtev Narodne banke Srbije ili u skladu s propisom Narodne banke Srbije - Narodnu banku Srbije obavesti o identitetu svih lica koja imaju vlasništvo u banci.”.

U st. 5. i 6. reči “15 dana” zamenjuju se rečima: “pet radnih dana”.

Član 47.

Posle člana 101. naslov “Odeljak 1a” briše se, a član 101a i naslov iznad tog člana menjaju se i glase:

“Saradnici

Član 101a

Saradnikom lica koje stiče ili ima učešće u banci smatra se:

1)         svako fizičko lice koje je član organa upravljanja ili drugo odgovorno lice u pravnom licu čiji je stvarni vlasnik lice koje ima ili stiče učešće u banci;

2)         svako fizičko lice koje je stvarni vlasnik pravnog lica u kome je lice koje ima ili stiče učešće u banci član organa upravljanja;

3)         svako fizičko lice koje s licem koje ima ili stiče učešće u banci ‒ ima stvarno vlasništvo nad istim pravnim licem.

Odredbe stava 1. ovog člana shodno se primenjuju i na saradnika osnivača, člana upravnog i izvršnog odbora, kao i stvarnog vlasnika banke.

Saradnici lica iz st. 1. i 2. ovog člana moraju imati dobru poslovnu reputaciju u skladu s propisom Narodne banke Srbije.”.

Član 48.

Posle člana 101a dodaju se odeljak 1a, član 101b i naslov iznad tog člana, koji glase:

“Odeljak 1a

Dijagnostičko ispitivanje

Član 101b

Narodna banka Srbije može, radi prikupljanja, obrade i analize potrebnih podataka, vršiti dijagnostičko ispitivanje poslovanja banke neposrednim uvidom u njene poslovne knjige i drugu dokumentaciju.

Na dijagnostičko ispitivanje iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju član 102. st. 4. i 5. i čl. 103. i 104. ovog zakona.”.

Član 49.

U članu 102. st. 1. i 2. menjaju se i glase:

“Narodna banka Srbije vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banke, uključujući i kontrolu zakonitosti poslovanja banke u primeni propisa kojima se uređuju finansijske i platne usluge (oblast zaštite korisnika) i kontrolu poslovanja banke u oblasti sprečavanja pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje, u skladu sa ovim zakonom i drugim zakonom po kojem je Narodna banka Srbije nadležna za vršenje nadzora nad poslovanjem banaka.

Kontrolu u smislu stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije vrši posredno - kontrolom izveštaja i druge pismene i elektronske dokumentacije koju banka dostavlja Narodnoj banci Srbije u skladu sa ovim zakonom, kao i drugih podataka o poslovanju banke kojima Narodna banka Srbije raspolaže, i neposredno - uvidom u poslovne knjige i drugu pismenu i elektronsku dokumentaciju banke i informacioni sistem banke.”.

Posle stava 6. dodaje se novi stav 7, koji glasi:

“Narodna banka Srbije vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banke u skladu sa svojim godišnjim planom, odnosno po potrebi, na osnovu diskrecione procene, na osnovu pristupa zasnovanog na proceni rizika.”.

Dosadašnji stav 7. postaje stav 8.

Član 50.

U članu 104. stav 5. u tački 4) tačka na kraju zamenjuje se tačkom sa zapetom, a posle tačke 4) dodaje se tačka 5), koja glasi:

“5)        obavljaju razgovore s rukovodiocima banke i zaposlenima u banci.”.

Posle stava 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:

“Razgovori iz stava 5. tačka 5) ovog člana mogu se tonski snimati uz prethodno obaveštavanje o tome rukovodioca, odnosno zaposlenog banke s kojim se razgovor obavlja, a to obaveštavanje može se učiniti i usmeno.”.

Dosadašnji st. 6. i 7. postaju st. 7. i 8.

Član 51.

Posle člana 104. dodaju se član 104a i naslov iznad tog člana, koji glase:

“Prikrivena kontrola u oblasti zaštite korisnika

Član 104a

Neposredna kontrola zakonitosti poslovanja banke u primeni propisa kojima se uređuju finansijske i platne usluge može se vršiti prikriveno, odnosno tako da se lica ovlašćena za kontrolu predstavljaju kao lica koja se banci obraćaju radi pružanja određenih finansijskih, odnosno platnih usluga.

Kontrola iz stava 1. ovog člana vrši se, po pravilu, u poslovnim prostorijama banke ili drugog lica u kojima banka nudi i/ili pruža svoje usluge korisnicima.

Lica iz stava 1. ovog člana vrše prikrivenu neposrednu kontrolu tako što od zaposlenih u banci zahtevaju određene podatke i informacije o bilo kojim proizvodima i uslugama koje banka nudi, te s tim u vezi postavljaju određena pitanja, zahtevaju objašnjenja, pojašnjenja i sl.

Razgovori koji se tokom prikrivene neposredne kontrole obavljaju sa zaposlenima u banci i drugim licima iz stava 2. ovog člana mogu da se tonski snimaju bez prethodne najave i obaveštenja, radi sačinjavanja zapisnika o prikrivenoj neposrednoj kontroli, a snimak nastao na ovaj način ne može se upotrebiti u druge svrhe (npr. radi pokretanja i vođenja radnog spora protiv zaposlenog).

Snimak nastao tonskim snimanjem iz stava 4. ovog člana čuva se do okončanja postupka kontrole, a najduže dve godine od dana nastanka, osim kada je odlukom guvernera Narodne banke Srbije iz opravdanih razloga produžen rok čuvanja tog snimka.

Snimak nastao tonskim snimanjem iz stava 4. ovog člana određuje se i štiti kao tajni podatak u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.

Nakon završene prikrivene neposredne kontrole u određenim poslovnim prostorijama banke, lica ovlašćena za prikrivenu neposrednu kontrolu mogu se pred licima zaposlenim u banci i drugim licima iz stava 2. ovog člana predstaviti kao ovlašćeni zaposleni Narodne banke Srbije koji vrše neposrednu kontrolu, davanjem na uvid rešenja iz člana 103. ovog zakona.

Nakon što završe prikrivenu neposrednu kontrolu, ovlašćeni zaposleni iz stava 7. ovog člana mogu, ako je tako predviđeno rešenjem iz člana 103. ovog zakona, da započnu, odnosno nastave postupak neposredne kontrole.

Zaposleni u Narodnoj banci Srbije mogu vršiti prikrivenu posrednu kontrolu primene propisa kojima se uređuju finansijske i platne usluge i iz prostorija Narodne banke Srbije, odnosno na daljinu, korišćenjem savremenih sredstava komunikacije, kao što su telefonski ili video poziv, razmenom poruka putem elektronske pošte ili aplikacija za komunikaciju i sl.

Posredna kontrola iz stava 9. ovog člana vrši se shodnom primenom odredaba o prikrivenoj neposrednoj kontroli.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način vršenja prikrivene neposredne i posredne kontrole.”.

Član 52.

Član 105. menja se i glasi:

“Član 105.

Ovlašćena lica koja vrše kontrolu dužna su da o izvršenoj kontroli sačine zapisnik (u daljem tekstu: zapisnik o kontroli), osim u slučaju da se zaključi supervizorski sporazum iz člana 107a ovog zakona.

Zapisnik o kontroli sačinjava se i kada se u postupku posredne kontrole utvrde nepravilnosti u poslovanju banke, osim u slučaju da je banka o tim nepravilnostima obavestila Narodnu banku Srbije, odnosno u slučaju da se zaključi supervizorski sporazum iz člana 107a ovog zakona.

Zapisnik o kontroli Narodna banka Srbije dostavlja banci, koja na njega može dati primedbe u roku koji odredi Narodna banka Srbije, a koji ne može biti kraći od deset dana od dana dostavljanja tog zapisnika.

Narodna banka Srbije neće razmatrati primedbe banke na zapisnik o kontroli koje se odnose na promenu činjeničnog stanja nastalu nakon perioda za koji je izvršena kontrola (presečni datum), ali ih može uzeti u obzir pri izricanju mere iz ovog zakona.

Kontrolom iz člana 102. stav 2. ovog zakona Narodna banka Srbije proverava navode banke sadržane u primedbama iz stava 3. ovog člana.”.

Član 53.

Čl. 106. i 107. i naslov iznad člana 107. menjaju se i glase:

“Član 106.

Kada se proverom navoda iznetih u primedbama banke na zapisnik o kontroli utvrdi činjenično stanje koje je bitno različito od onog navedenog u zapisniku - sačinjava se dopuna zapisnika o kontroli, koja se dostavlja banci.

Rešenje o obustavi postupka kontrole

Član 107.

Narodna banka Srbije doneće rešenje o obustavi postupka kontrole ako u zapisniku o kontroli nisu utvrđene nepravilnosti ili su utvrđene manje značajne nepravilnosti, ili ako banka, u roku propisanom ovim zakonom, svojim primedbama osnovano ospori sve nalaze iz zapisnika o kontroli ili deo tih nalaza tako da preostale nepravilnosti predstavljaju manje značajne nepravilnosti.

Narodna banka Srbije može doneti rešenje o obustavi postupka kontrole ako banka u roku propisanom za dostavljanje primedaba na zapisnik o kontroli dostavi dokaze da su utvrđene nepravilnosti otklonjene ili da je otklonjen deo tih nepravilnosti, i to tako da preostale nepravilnosti predstavljaju manje značajne nepravilnosti.

Rešenja iz st. 1. i 2. ovog člana dostavljaju se banci.”.

Član 54.

Posle člana 107. dodaju se član 107a i naslov iznad tog člana, koji glase:

“Supervizorski sporazum

Član 107a

Ako identifikuje okolnosti na osnovu kojih bi se moglo utvrditi da u poslovanju banke postoje određeni propusti ili nepravilnosti koji bitno ne utiču na njeno finansijsko stanje, ali koje je neophodno pravovremeno i efikasno otkloniti - Narodna banka Srbije može toj banci predložiti zaključenje supervizorskog sporazuma.

Narodna banka Srbije može banci predložiti zaključenje supervizorskog sporazuma i ako u njenom poslovanju identifikuje okolnosti na osnovu kojih bi se moglo utvrditi da postoje određeni propusti ili nepravilnosti u primeni propisa kojima se uređuju finansijske i platne usluge a za koje se mogu izreći mere iz člana 111. ili 112. ovog zakona, ali je radi pravovremenog i efikasnog otklanjanja tih nepravilnosti neophodno u što kraćem roku naložiti banci njihovo otklanjanje.

Supervizorskim sporazumom se naročito:

1)         konstatuju određeni propusti ili nepravilnosti iz st. 1. i 2. ovog člana;

2)         daje obrazloženje ispunjenosti uslova iz st. 1. i 2. ovog člana za njegovo zaključenje;

3)         precizno određuju i opisuju mere, aktivnosti i radnje koje je banka dužna da sprovede u određenom roku;

4)         ako je primenljivo, u zavisnosti od predmeta kontrole, određuje iznos novčanih sredstava za koji je banka dužna da na određeni način obešteti korisnike (povraćaj sredstava, umanjenje duga, obračun i isplata zatezne kamate i sl.);

5)         definiše postupak za praćenje izvršenja obaveza banke iz supervizorskog sporazuma, kao i posledice propuštanja rokova za njihovo izvršenje.

Ako je to opravdano usled težine ili prirode utvrđenih nepravilnosti, supervizorskim sporazumom može se utvrditi i novčana kazna za banku i za člana upravnog, odnosno izvršnog odbora banke, u iznosu koji se utvrđuje u skladu s članom 117. ovog zakona, a koja može biti blaža od novčane kazne koja se u skladu s tim članom izriče za nepravilnosti uporedive težine ili prirode kod kojih taj sporazum nije zaključen - ako postoje olakšavajuće okolnosti pod kojima je učinjena povreda odredaba ovog zakona i/ili drugog propisa koje ukazuju da se svrha izricanja novčane kazne može postići i blažom novčanom kaznom.

Supervizorski sporazum zaključuje se između Narodne banke Srbije i banke, nakon obavljenih razgovora koji imaju za cilj da se na sveobuhvatan način utvrdi činjenično stanje u pogledu eventualnih propusta ili nepravilnosti, te da se zajednički utvrdi i definiše najefikasniji način za njihovo otklanjanje, vodeći pritom računa o interesima korisnika, deponenata ili drugih klijenata banke.

Supervizorski sporazum zaključen u skladu sa ovim članom predstavlja izvršnu ispravu.

 Ako banka ne prihvati predlog za zaključenje supervizorskog sporazuma, Narodna banka Srbije pokreće postupak kontrole.

Ako banka ne sprovede mere, aktivnosti i radnje u skladu sa uslovima bliže uređenim supervizorskim sporazumom, odnosno ako prekrši taj sporazum - Narodna banka Srbije može prema toj banci preduzeti mere propisane ovim zakonom.

Sporazum iz ovog člana može se zaključiti i ako Narodna banka Srbije identifikuje okolnosti na osnovu kojih bi se moglo utvrditi da postoje određeni propusti ili nepravilnosti u primeni propisa kojima se uređuju sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje.”.

Član 55.

U članu 109. reči: “izveštaja pribavljenih posrednom kontrolom,” zamenjuju se rečima: “izveštaja, druge dokumentacije, podataka i informacija pribavljenih posrednom kontrolom”, a posle reči: “interesi deponenata” dodaju se reči: “ili drugih klijenata”.

Član 56.

Posle člana 109. dodaju se član 109a i naslov iznad tog člana, koji glase:

“Ometanje i onemogućavanje postupka kontrole

Član 109a

Banka ometa kontrolu ako činjenjem ili nečinjenjem otežava sprovođenje postupka kontrole u vidu nepostupanja po zahtevima iz člana 104. stav 5. tač. 2) i 3) ovog zakona, neažurnosti u pismenoj komunikaciji sa ovlašćenim licima, kao i u drugim slučajevima koje Narodna banka Srbije može propisati.

Banka, u smislu ovog zakona, onemogućava postupak kontrole ako svojim činjenjem ili nečinjenjem otežava ili sprečava utvrđivanje činjeničnog stanja, a naročito u sledećim slučajevima:

1)         ako po zahtevu Narodne banke Srbije, odnosno ovlašćenih lica i u roku određenom tim zahtevom ne dostavi sve tražene podatke i dokumentaciju kojima je banka dužna da raspolaže prema zakonu, podzakonskim aktima ili standardima opreznog bankarskog poslovanja;

2)         ako namerno ili grubom nepažnjom dostavi netačne ili nepotpune podatke ili dokumentaciju;

3)         ako ovlašćenim licima ne obezbedi uslove neophodne za vršenje kontrole banke, odnosno ne obezbedi da ih ne ometaju zaposleni u banci i druga lica;

4)         ako ne dostavi tri uzastopna izveštaja koje je dužna da periodično dostavlja u skladu sa zakonom ili podzakonskim aktima i ako ni na ponovljeni zahtev Narodne banke Srbije u za to određenom roku ne dostavi tražene izveštaje ili podatke.

Ako utvrdi da banka ometa, odnosno onemogućava postupak kontrole na način iz st. 1. i 2. ovog člana - Narodna banka Srbije može, nezavisno od drugih mera predviđenih ovim zakonom, banci rešenjem izreći novčanu kaznu u iznosu koji se utvrđuje u skladu s članom 117. ovog zakona.”.

Član 57.

U članu 110. stav 1. menja se i glasi:

“Ako kontrolom iz člana 102. ovog zakona utvrdi da je banka postupala suprotno odredbama ovog zakona, drugih zakona po kojima je Narodna banka Srbije nadležna za vršenje nadzora nad poslovanjem banaka, suprotno propisima kojima se uređuju finansijske i platne usluge ili propisima kojima se uređuje sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje, odnosno propisima Narodne banke Srbije ili da je banka postupala izvan okvira standarda opreznog bankarskog poslovanja, prakse dobrog korporativnog upravljanja, odnosno da banka na drugi način ugrožava bonitet banke ili prava i interese korisnika, deponenata ili drugih klijenata banke - Narodna banka Srbije će prema toj banci, u skladu s kriterijumima propisanim u članu 116. ovog zakona, preduzeti jednu od sledećih mera:

1)         uputiti pismenu opomenu;

2)         izreći naloge i mere za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti;

3)         oduzeti joj dozvolu za rad.”.

U stavu 2. reči: “tač. 2) i 3)” brišu se.

Član 58.

Član 111. menja se i glasi:

“Član 111.

Pismena opomena upućuje se banci u čijem su poslovanju utvrđene nepravilnosti koje nisu bitno ni neposredno uticale na njeno finansijsko stanje i/ili poslovanje, ali bi mogle imati takav uticaj ako se ne bi otklonile.

Pismena opomena upućuje se i banci u čijem su poslovanju, odnosno postupanju utvrđene nepravilnosti u primeni propisa koje do trenutka njenog upućivanja nisu dovele do značajnih posledica po veći broj korisnika, ali su takve posledice mogle nastupiti.”.

Član 59.

U članu 112. stav 1. menja se i glasi:

“Rešenje kojim se izriču nalozi i mere za otklanjanje nepravilnosti utvrđenih u poslovanju donosi se za:

1)         banku u čijem se poslovanju kontrolom utvrde nepravilnosti koje bi mogle ugroziti njeno finansijsko stanje, odnosno sigurnost i stabilnost njenog poslovanja;

2)         banku kojoj je Narodna banka Srbije u skladu s članom 23. ovog zakona odredila veći pokazatelj adekvatnosti kapitala od propisanog - ako se ta banka nije uskladila s tim pokazateljem u ostavljenom roku;

3) banku u čijem su poslovanju utvrđene značajnije nepravilnosti u primeni zakona i drugih propisa kojima se uređuje sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje;

4) banku u čijem su poslovanju, odnosno postupanju utvrđene značajnije nepravilnosti u primeni propisa ili nepravilnosti kojima je obuhvaćen veliki broj korisnika ili koje su dovele do značajnijih posledica po korisnike;

5)         banku u čijem su poslovanju utvrđene značajne nepravilnosti u upravljanju informacionim sistemom banke, odnosno u poštovanju propisanih standarda koje su dovele do dužeg nestabilnog rada informacionog sistema ili generisanja netačnih podataka ili učestalih kašnjenja u dostavljanju podataka.”.

U stavu 2. tačka 1) menja se i glasi:

“1)        da svoje poslovanje uskladi s propisima, uključujući preduzimanje određenih mera radi otklanjanja utvrđenih nepravilnosti, odnosno sprečavanja nastupanja istih ili sličnih nepravilnosti;”.

U tački 3) reči: “pokazatelj adekvatnosti kapitala” zamenjuju se rečima: “pokazatelj iz člana 23. ovog zakona”.           

U tački 4) reči: “iznos posebne rezerve” zamenjuju se rečima: “iznos rezerve”.

U tački 5) podtačka (4) tačka sa zapetom na kraju zamenjuje se zapetom, a posle podtačke (4) dodaje se podtačka (5), koja glasi:

“(5)      pružanje određenih usluga;”.

U tački 12) posle reči: “odbora banke,” dodaju se reči: “nosioca ključne funkcije,”.

            Posle tačke 19) dodaju se tač. 19a) do 19v), koje glase:

“19a)    da zameni hardverske ili softverske komponente ili aplikativna rešenja, odnosno da unapredi performanse informacionog sistema;

19b)     da sprovede aktivnosti provere bezbednosti informacionog sistema (penetraciono testiranje);

19v)     da, radi adekvatnog upravljanja informacionim sistemom, obezbedi kontinuitet poslovanja na teritoriji Republike Srbije za nesmetano odvijanje njenih poslovnih procesa ili funkcija u skladu s članom 35. ovog zakona;”.

Posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi:

“Rešenje kojim se izriču nalozi i mere za otklanjanje nepravilnosti utvrđenih u poslovanju može se doneti i za banku koja nije postupila po pismenoj opomeni Narodne banke Srbije.”.

Član 60.

Naslov iznad člana 114. menja se i glasi:

“Razrešenje člana organa upravljanja, nosioca ključne funkcije ili drugog lica na rukovodećem položaju u banci”.

U članu 114. stav 1. menja se i glasi:

“U slučaju znatnog pogoršanja finansijskog stanja banke ili teže povrede zakona, propisa Narodne banke Srbije i drugih propisa ili statuta banke, kada oceni da mere iz člana 113. ovog zakona ne bi bile dovoljne da poprave takvo stanje u banci - Narodna banka Srbije može rešenjem naložiti razrešenje, odnosno smenu svih ili pojedinih članova organa upravljanja banke, nosilaca ključnih funkcija i drugih lica na rukovodećem položaju u banci, i to bez obzira na ispunjenost drugih uslova za razrešenje članova organa upravljanja iz člana 72. stav 8. ovog zakona.”.

U stavu 3. posle reči: “organa upravljanja,” dodaju se reči: “nosioci ključnih funkcija,”.

Član 61.

Član 116. menja se i glasi:

“Član 116.

Odluku o meri koju preduzima prema banci Narodna banka Srbije donosi na osnovu diskrecione ocene sledećih činilaca:

1)         težine utvrđenih nepravilnosti;

2)         postupanja banke tokom postupka kontrole, odnosno pokazane spremnosti i sposobnosti organa banke da otklone utvrđene nepravilnosti;

3)         stepena u kome banka ugrožava finansijsku disciplinu i nesmetano funkcionisanje bankarskog sistema.

Kod ocene težine nepravilnosti utvrđenih u poslovanju banke, u zavisnosti od predmeta kontrole, procenjuju se sledeći kriterijumi:

1)         finansijski položaj banke;

2)         stepen adekvatnosti kapitala u odnosu na preuzete rizike;

3)         uticaj učinjene nepravilnosti na budući položaj banke;

4)         broj utvrđenih nepravilnosti i njihova međusobna zavisnost;

5)         trajanje i učestalost učinjenih nepravilnosti;

6)         adekvatnost informacionog sistema banke;

7)         zakonitost rada banke;

8)         druge okolnosti na osnovu kojih se procenjuje zakonitost poslovanja banke.

Pored kriterijuma iz stava 2. tač. 4) do 7) ovog člana, pri oceni težine utvrđenih nepravilnosti u postupku kontrole zakonitosti poslovanja banke u primeni propisa kojima se uređuju finansijske i platne usluge uzima se u obzir i sledeće:

1)         da li su utvrđene nepravilnosti prouzrokovale negativne materijalne i druge ekonomske posledice po korisnike i procena iznosa tih efekata;

2)         broj korisnika na koje su uticale, odnosno mogle uticati te nepravilnosti;

3)         značaj povređene odredbe propisa za ostvarenje ciljeva i svrhe tog propisa i uzrok nepravilne primene propisa;

4)         da li je banka učinila povredu iste odredbe propisa u poslednje tri godine;

5)         da li je rukovodilac, odnosno zaposleni u banci bez opravdanog razloga odbio tonsko snimanje razgovora iz člana 104. ovog zakona.

Kod ocene postupanja banke tokom postupka kontrole, odnosno ocene pokazane spremnosti i sposobnosti organa banke da otklone utvrđene nepravilnosti, u zavisnosti od predmeta kontrole, procenjuju se sledeći kriterijumi:

1)         sposobnost rukovodstva banke da identifikuje, vrednuje i nadzire rizike iz poslovanja banke i da upravlja njima;

2)         delotvornost sistema unutrašnjih kontrola u banci, a posebno funkcije unutrašnje revizije i funkcije kontrole usklađenosti poslovanja;

3)         efikasnost u otklanjanju ranije utvrđenih nepravilnosti, a naročito u sprovođenju ranije izrečenih mera;

4)         stepen saradnje upravnog i izvršnog odbora, lica na rukovodećem položaju i zaposlenih u banci sa ovlašćenim licima tokom kontrole;

5)         način postupanja prema klijentima koji su obuhvaćeni nepravilnostima koje su utvrđene u tekućem i prethodnim postupcima kontrole;

6)         efikasnost banke u postupanju po zahtevima za dostavljanje dokumentacije, podataka, objašnjenja i informacija;

7)         druge okolnosti na osnovu kojih se procenjuju spremnost i sposobnost organa banke da otklone utvrđene nepravilnosti.

Kod ocene stepena u kome banka ugrožava finansijsku disciplinu i nesmetano funkcionisanje bankarskog sistema, procenjuje se značaj banke u finansijskom sistemu, naročito uzimajući u obzir veličinu banke, njenu povezanost sa ostalim učesnicima u finansijskom sistemu i zamenljivost u tom sistemu, kao i složenost njenog poslovanja i razgranatost njene poslovne mreže.”.

Član 62.

U članu 117. stav 2. reči: “stav 3.” zamenjuju se rečima: “stav 4.”.

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

“Ako je članu izvršnog odbora banke prestao radni odnos, odnosno članu upravnog odbora banke vršenje funkcije u banci pre presečnog datuma iz člana 105. stav 4. ovog zakona - pri izricanju novčane kazne iz stava 2. ovog člana uzimaju se u obzir poslednje tri zarade, odnosno naknade koje je to lice primilo za vršenje funkcije u banci.”.

Dosadašnji st. 3. do 8. postaju st. 4. do 9.

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 4, reči: “stav 3.” na oba mesta zamenjuju se rečima “stav 4.”.

U dosadašnjem stavu 8, koji postaje stav 9, reči: “licu iz stava 1. ovog člana” zamenjuju se rečju: “ banci”.

Posle dosadašnjeg stava 8, koji postaje stav 9, dodaje se novi stav 10, koji glasi:

“Obaveza po osnovu novčane kazne izrečene članu upravnog, odnosno izvršnog odbora, uključujući i bivše članove tih odbora - ne može se platiti iz imovine banke.”.

Dosadašnji stav 9. postaje stav 11, menja se i glasi:

“Ako član upravnog, odnosno izvršnog odbora banke, uključujući i bivše članove tih odbora, ne plati novčanu kaznu u roku utvrđenom rešenjem o izricanju novčane kazne - banka je dužna da tu kaznu plati u roku od osam dana od isteka roka utvrđenog rešenjem iz ovog stava, kao i da preduzme sve neophodne mere kako bi se od tog lica namirila u iznosu te kazne i da o tom namirenju dostavi dokaz Narodnoj banci Srbije.”.

Posle dosadašnjeg stava 9, koji postaje stav 11, dodaju se st. 12. i 13, koji glase:

“Ako se obaveza po osnovu novčane kazne iz ovog člana ne plati u roku utvrđenom rešenjem o izricanju novčane kazne, Narodna banka Srbije ima pravo da obračunava zateznu kamatu na iznos tog duga.

Izvršna rešenja o izricanju novčane kazne iz ovog člana predstavljaju osnov za prinudnu naplatu s računa banke u skladu sa zakonom kojim se uređuje prinudna naplata na novčanim sredstvima na računu.”.

Dosadašnji st. 10. i 11. postaju st. 14. i 15.

Član 63.

Posle člana 117. dodaju se novi član 118, naslov iznad člana 118, Odeljak 3a, novi član 119. i naslov iznad člana 119, koji glase:

“Objavljivanje mera iz postupka kontrole zakonitosti poslovanja

Član 118.

Narodna banka Srbije može na svojoj internet stranici da objavi obaveštenje o izrečenim merama iz postupka kontrole zakonitosti poslovanja banke u primeni propisa kojima se uređuju finansijske i platne usluge, ako se proceni da objavljivanje tih mera na način propisan ovim članom ne ugrožava interese koji se štite u skladu sa odredbama člana 9b ovog zakona.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži naziv banke, kratak opis utvrđenih nepravilnosti i mere koja je izrečena banci, kao i druge podatke koji mogu biti značajni za razumevanje razloga za izricanje te mere, odnosno efekata koje ta mera proizvodi.

Ako je protiv mere iz stava 1. ovog člana podneta tužba upravnom sudu, Narodna banka Srbije može o tome objaviti saopštenje u roku od 15 dana od dana prijema te tužbe.

Obaveštenje i podaci iz ovog člana uklanjaju se sa internet stranice Narodne banke Srbije nakon isteka tri godine od dana njihovog objavljivanja.

Objavljivanje podatka u skladu sa ovim članom ne smatra se povredom obaveze čuvanja tajnosti podataka.

Odeljak 3a

Proces supervizorske procene poslovanja banke

Supervizorska procena

Član 119.

Narodna banka Srbije sprovodi sveobuhvatan proces supervizorske procene poslovanja banke, tokom kojeg procenjuje rizike kojima je ta banka izložena ili bi mogla biti izložena, uključujući i rizike utvrđene kroz rezultate testiranja otpornosti banke na stres uzimajući u obzir prirodu, obim i složenost aktivnosti te banke.

O izvršenoj supervizorskoj proceni iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije sačinjava izveštaj i dostavlja ga banci, koja na njega može dati izjašnjenje u roku određenom u tom izveštaju.

Narodna banka Srbije neće razmatrati navode iz izjašnjenja banke iz stava 2. ovog člana koji se odnose na promenu činjeničnog stanja nastalu nakon perioda na koji se supervizorska procena odnosi (presečni datum), ali ih može uzeti u obzir pri donošenju rešenja iz stava 4. ovog člana.

Na osnovu sprovedene supervizorske procene iz stava 1. ovog člana i izjašnjenja banke iz stava 2. ovog člana, Narodna banka Srbije može doneti rešenje kojim se banci određuju uvećani pokazatelji u skladu s članom 23. ovog zakona, odnosno posebni zahtevi u vezi s likvidnošću banke.

Učestalost i obim aktivnosti pri sprovođenju supervizorske procene iz stava 1. ovog člana određuje se prema veličini i značaju banke u finansijskom sistemu, kao i prema prirodi, obimu i složenosti njenih poslovnih aktivnosti.

Za potrebe sprovođenja procesa supervizorske procene iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije, po potrebi, vrši testiranje otpornosti banaka na stres.

Narodna banka Srbije može bliže propisati način sprovođenja procesa supervizorske procene iz stava 1. ovog člana.”.

Član 64.

Član 122. menja se i glasi:

“Član 122.

Narodna banka Srbije vrši kontrolu bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi.

Kontrolu iz stava 1. ovog člana vrši regulatorno telo države porekla bankarskog holdinga u sledećim slučajevima:

1)         ako je sedište bankarskog holdinga van Republike Srbije;

2)         ako regulatorno telo iz ovog stava kontrolu na konsolidovanoj osnovi vrši na način koji zadovoljava uslove Narodne banke Srbije;

3)         ako postoji odgovarajuća saradnja Narodne banke Srbije s regulatornim telom iz ovog stava.

Narodna banka Srbije može naložiti banci iz bankarske grupe čiji je bankarski holding van Republike Srbije da izvrši konsolidaciju finansijskih izveštaja članica te bankarske grupe koje imaju sedište u Republici Srbiji.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način vršenja kontrole bankarskog holdinga koji je finansijski holding ili mešoviti finansijski holding čije je sedište u Republici Srbiji u okviru kontrole bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi, kao i uslove za dobijanje odobrenja za primenu pojedinih zahteva na konsolidovanoj osnovi, odnosno odobrenja za izuzimanje ovih holdinga od primene tih zahteva.

Ako je sedište mešovitog holdinga u Republici Srbiji, banka koja je njegovo zavisno društvo dužna je da Narodnoj banci Srbije omogući praćenje transakcija između te banke i tog holdinga, kao i transakcija između te banke i zavisnih društava tog holdinga. Narodna banka Srbije može da propiše bliže uslove i način upravljanja rizicima na nivou grupe ovih lica, kao i način izveštavanja Narodne banke Srbije o značajnim transakcijama.

Narodna banka Srbije može naložiti banci sprovođenje konsolidacije te banke i pojedinih članova njene bankarske grupe, ako proceni da bi to doprinelo objektivnom sagledavanju njihovog poslovanja na konsolidovanom nivou - uzimajući u obzir vrste i nivoe rizika kojima su bankarska grupa i njeni članovi izloženi, strukturu kapitala članova te grupe, kao i vrste poslovnih aktivnosti koje se obavljaju u okviru bankarske grupe.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način vršenja kontrole iz ovog člana, kao i uslove primene pojedinih zahteva na pojedinačnoj osnovi za banku koja je član bankarske grupe nad kojom Narodna banka Srbije vrši kontrolu iz ovog člana.”.

Član 65.

Član 124. menja se i glasi:

“Član 124.

Banka može osnovati ili steći podređeno društvo samo uz saglasnost Narodne banke Srbije.

Podređena društva banke mogu biti samo lica u finansijskom sektoru.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, podređeno društvo banke može biti i lice koje nije lice u finansijskom sektoru a koje obavlja poslove koji predstavljaju direktan produžetak poslova banke iz člana 4. ovog zakona.

Pod poslovima iz stava 3. ovog člana podrazumevaju se upravljanje nepokretnostima stečenim naplatom kredita te banke, prodaja tih nepokretnosti i drugi poslovi u skladu s propisom Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije propisuje način i bliže uslove dobijanja saglasnosti iz stava 1. ovog člana.”.

Član 66.

U članu 127. stav 1. menja se i glasi:

“Za bankarsku grupu na konsolidovanoj osnovi utvrđuju se:

1)         pokazatelji kapitala;

2)         velika izloženost;

3)         ulaganje u druga pravna lica i u osnovna sredstva;

4)         otvorena neto devizna pozicija;

5)         pokazatelji nivoa likvidnosti;

6)         drugi podaci potrebni za kontrolu bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi.”.

Član 67.

U članu 128v. posle stava 6. dodaje se novi stav 7, koji glasi:

“Ako je usvojenim planom restrukturiranja ocenjeno da bi se sprovođenjem postupka stečaja ili likvidacije mogli ostvariti ciljevi restrukturiranja banke - Narodna banka Srbije, pri ažuriranju plana restrukturiranja te banke, može izraditi pojednostavljeni plan restrukturiranja te banke.”.

Dosadašnji st. 7. do 9. postaju st. 8. do 10.

Dosadašnji stav 8, koji postaje stav 9, menja se i glasi:

Banka je dužna da Narodnoj banci Srbije, na njen zahtev, pruži svu potrebnu pomoć, kao i informacije i podatke koji su joj potrebni u postupku izrade, ažuriranja i sprovođenja plana restrukturiranja.”.

U dosadašnjem stavu 9, koji postaje stav 10, reči: “stava 8.” zamenjuju se rečima: “stava 9.”.

Član 68.

Član 128g menja se i glasi:

“Član 128g

Narodna banka Srbije izrađuje plan restrukturiranja bankarske grupe nad kojom vrši nadzor na konsolidovanoj osnovi u skladu sa odredbama ovog zakona (u daljem tekstu: plan restrukturiranja bankarske grupe).

Na izradu plana restrukturiranja bankarske grupe shodno se primenjuju odredbe člana 128v st. 1. do 4, 7. i 8. ovog zakona.

Plan restrukturiranja bankarske grupe naročito sadrži:

1)         opis aktivnosti i mera koje će se preduzeti prema najvišem matičnom društvu i drugim članovima bankarske grupe i u skladu s tim identifikovanje lica za restrukturiranje i grupe za restrukturiranje u okviru bankarske grupe;

2)         detaljan opis različitih mogućnosti za primenu instrumenata restrukturiranja na lica za restrukturiranje za svaku od grupa za restrukturiranje, ako ih je utvrđeno više u bankarskoj grupi na osnovu razmatranja različitih situacija u kojima mogu nastupiti ozbiljni makroekonomski i finansijski poremećaji značajni za poslovanje te grupe, kao i posledice primene tih instrumenata na druga lica u grupi za restrukturiranje, odnosno na druge grupe za restrukturiranje u istoj bankarskoj grupi;

3)         obrazloženje načina na koji će se obezbediti finansiranje primene različitih mogućnosti (opcija) i instrumenata restrukturiranja bankarske grupe predviđenih ovim planom, koje se ne može zasnivati na pretpostavci korišćenja vanredne finansijske podrške, kredita za održavanje likvidnosti ili kredita za likvidnost sa sredstvima obezbeđenja, rokom otplate i kamatnim stopama koji odstupaju od uobičajenih;

4)         procenu mogućnosti preduzimanja međusobno usklađenih aktivnosti i mera za restrukturiranje bankarske grupe kada nadzor nad njenim članovima ne vrši samo Narodna banka Srbije, uključujući mere prodaje grupe u celini trećem licu i razdvajanje ključnih poslovnih aktivnosti koje obavljaju određeni članovi te grupe, kao i opis mera potrebnih za otklanjanje prepreka za restrukturiranje, posebno u vezi s međusobnim usklađivanjem aktivnosti različitih nadležnih organa;

5)         opis mogućnosti saradnje sa stranim regulatornim telima i telima nadležnim za restrukturiranje, a u vezi s restrukturiranjem bankarske grupe, kada članovi bankarske grupe imaju sedište izvan Republike Srbije;

6)         opis mera za odvajanje pojedinih funkcija ili poslovnih aktivnosti koje su neophodne radi otklanjanja prepreka za nesmetano restrukturiranje bankarske grupe;

7)         opis drugih mera i aktivnosti koje će Narodna banka Srbije preduzeti radi restrukturiranja bankarske grupe, a koje nisu izričito utvrđene ovim zakonom.

Odredbe člana 128v stav 9. ovog zakona shodno se primenjuju na obaveze najvišeg matičnog društva i člana bankarske grupe kada Narodna banka Srbije izrađuje plan restrukturiranja bankarske grupe.”.

Član 69.

U članu 128d posle stava 5. dodaje se stav 6, koji glasi:

“Narodna banka Srbije može bliže propisati obaveze banke u vezi sa procenom mogućnosti restrukturiranja.”.

Član 70.

Član 128e i naslov iznad tog člana menjaju se i glase:

“Otpis i konverzija kapitala i podobnih obaveza

Član 128e

Pre pokretanja postupka restrukturiranja, Narodna banka Srbije može izvršiti otpis odgovarajućih elemenata kapitala i podobnih obaveza banke ili njihovu konverziju u akcije ili druge vlasničke instrumente te banke, u smislu člana 128nj ovog zakona, a nakon pokretanja tog postupka otpis ili konverziju kapitala i podobnih obaveza vrši pre primene odgovarajućeg instrumenta restrukturiranja.

Narodna banka Srbije može doneti rešenje kojim se vrši otpis ili konverzija kapitala i podobnih obaveza banke pre pokretanja postupka restrukturiranja banke ako je utvrdila da je ispunjen najmanje jedan od sledećih uslova:

1)         ispunjeni su uslovi za pokretanje postupka restrukturiranja iz člana 128ž ovog zakona;

2)         banka verovatno neće moći da nastavi da posluje u smislu člana 128ž ovog zakona ako se ne izvrši ovaj otpis ili konverzija, a nije verovatno da bi bilo koja druga mera banke ili lica iz privatnog sektora, kao ni mera preduzeta u postupku kontrole u skladu sa ovim zakonom, osim tog otpisa, odnosno konverzije, mogla u razumnom roku otkloniti smetnje za nastavak poslovanja banke, uzimajući u obzir sve okolnosti pojedinačnog slučaja;

3)         ako je banka zatražila vanrednu finansijsku podršku, osim u slučaju iz člana 128ž stav 2. tačka 4) podtač. (1), (2) i (3) ovog zakona.

Otpis i konverzija iz stava 1. ovog člana vrše se bez saglasnosti akcionara, deponenata i drugih poverilaca banke ili bilo kog trećeg lica.

Pre nego što izvrši otpis ili konverziju iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije dužna je da obezbedi nezavisnu procenu imovine i obaveza banke iz člana 128z ovog zakona, na osnovu koje se vrši obračun iznosa otpisa, odnosno nivoa konverzije elemenata kapitala i podobnih obaveza koji su potrebni za pokriće gubitaka i/ili dokapitalizaciju banke.

            Narodna banka Srbije vrši otpis, odnosno konverziju kapitala i podobnih obaveza banke prema sledećem redosledu:

1)         prvo se umanjuje osnovni akcijski kapital, srazmerno iznosu gubitaka do iznosa tog kapitala, a Narodna banka Srbije prema akcionarima banke preduzima jednu ili obe mere iz člana 128r stav 1. ovog zakona;

2) elementi dodatnog osnovnog kapitala otpisuju se i/ili konvertuju u akcije banke koje se mogu uključiti u osnovni akcijski kapital banke, u meri u kojoj je to potrebno za ostvarenje ciljeva restrukturiranja ili do ukupnog iznosa tih elemenata kapitala, u zavisnosti od toga šta je manje;

3)         elementi dopunskog kapitala otpisuju se i/ili konvertuju u akcije banke koje se mogu uključiti u osnovni akcijski kapital banke u meri u kojoj je to potrebno za ostvarenje ciljeva restrukturiranja ili do ukupnog iznosa tih elemenata kapitala, u zavisnosti od toga šta je manje;

4)         smanjuje se glavnica subordiniranih obaveza koje ne ulaze u obračun dopunskog kapitala, u meri u kojoj je to potrebno za ostvarenje ciljeva restrukturiranja ili do ukupnog iznosa tih elemenata kapitala, u zavisnosti od toga šta je manje;

5)         smanjuje se glavnica ili neizmireni iznos ostalih podobnih obaveza, prema redosledu naplate potraživanja u stečajnom postupku u skladu sa zakonom kojim se uređuju stečaj i likvidacija banaka, od najnižeg prioriteta ka višem, u meri u kojoj je to potrebno za ostvarenje ciljeva restrukturiranja ili do ukupnog iznosa tih elemenata kapitala, u zavisnosti od toga šta je manje.

U slučaju otpisa elemenata kapitala i podobnih obaveza, prestaju obaveze po tom osnovu prema imaocu odgovarajućeg elementa kapitala i podobne obaveze u otpisanom iznosu tog elementa i podobne obaveze, osim već obračunatih obaveza, a tom imaocu ne isplaćuje se nikakva naknada po osnovu ovog otpisa.

Za potrebe sprovođenja konverzije iz stava 5. tačka 3) ovog člana, Narodna banka Srbije može naložiti banci da imaocima određenih elemenata kapitala i podobnih obaveza iz te tačke izda akcije koje se mogu uključiti u osnovni kapital banke.

Bliže uslove otpisa i konverzije elemenata kapitala i podobnih obaveza iz ovog člana propisuje Narodna banka Srbije.

Ako bi konverzija elemenata kapitala i podobnih obaveza banke dovela do sticanja ili povećanja vlasništva u banci preko procenata propisanih u članu 94. stav 1. ovog zakona − Narodna banka Srbije blagovremeno ocenjuje ispunjenost uslova za davanje saglasnosti za sticanje vlasništva, tako da ova ocena ne utiče na odlaganje ove konverzije.

Smatra se da bankarska grupa neće moći da nastavi da posluje u smislu stava 2. tačka 2) ovog člana kada ta grupa ne postupa ili je verovatno da neće postupiti u skladu sa odredbama ovog zakona kojima se uređuju pokazatelji koji se tiču upravljanja rizicima na nivou bankarske grupe, usled čega joj Narodna banka Srbije može izreći meru iz ovog zakona, a naročito ako je pretrpela ili će verovatno pretrpeti gubitke u visini svog celokupnog kapitala ili njegovog znatnog dela.

Na otpis i konverziju elemenata kapitala i podobnih obaveza člana bankarske grupe koji nije banka shodno se primenjuju st. 1. do 8. ovog člana.

Za člana bankarske grupe sa sedištem u Republici Srbiji nad kojim ne vrši nadzor Narodna banka Srbije izvršiće otpis i konverziju elemenata kapitala i podobnih obaveza nakon pribavljanja mišljenja od regulatornog tela koje vrši nadzor nad poslovanjem tog člana.”.

Član 71.

Član 128ž menja se i glasi:

“Član 128ž

Narodna banka Srbije pokreće postupak restrukturiranja kada utvrdi da su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         da je stanje banke takvo da ona ne može ili verovatno neće moći da nastavi da posluje;

2)         da nije verovatno da bi bilo koja druga mera banke ili lica iz privatnog sektora, mera preduzeta u postupku kontrole u skladu sa ovim zakonom ili mera iz člana 128e ovog zakona − mogla u razumnom roku otkloniti smetnje za nastavak poslovanja banke, uzimajući u obzir sve okolnosti pojedinačnog slučaja;

3)         da je restrukturiranje banke u javnom interesu.

U smislu ovog zakona, smatra se da je stanje banke takvo da ona ne može ili verovatno neće moći da nastavi da posluje ako je ispunjen najmanje jedan od sledećih uslova:

1)         razlozi iz člana 130. ovog zakona zbog kojih bi Narodna banka Srbije mogla oduzeti dozvolu za rad su nastupili ili je verovatno da će uskoro nastupiti, naročito kad su u poslovanju banke nastali gubici koji bi se pokrili na teret celog ili znatnog iznosa kapitala banke ili kad je verovatno da će takvi gubici nastati;

2)         ako je imovina banke manja od njenih obaveza ili je verovatno da će to uskoro biti;

3)         ako je banka nelikvidna ili je verovatno da će to uskoro biti, osim ako joj je odobrena finansijska podrška iz tačke 4) podtač. (1) i (2) ovog stava;

4)         ako je banka zatražila vanrednu finansijsku podršku, osim u izuzetnom slučaju kada se, uzimajući u obzir načela iz člana 128b tač. 1) i 2) ovog zakona, ta podrška daje solventnoj banci radi otklanjanja ozbiljnog poremećaja u ekonomiji i očuvanja stabilnosti finansijskog sistema, kao privremena i srazmerna mera, i to u jednom od sledećih oblika:

            (1)        garancije koju Republika Srbija daje u korist Narodne banke Srbije za izmirenje obaveza banke po osnovu kredita za održavanje likvidnosti ili drugih olakšica odobrenih banci pod uslovima koje je utvrdila Narodna banka Srbije,

            (2)        garancije Republike Srbije za nove obaveze banke,

            (3)        dokapitalizacije ili kupovine vlasničkih instrumenata pod uslovima koji banci ne daju prednost na tržištu, do iznosa potrebnog da se otkloni manjak kapitala, pod uslovima koje utvrđuje Narodna banka Srbije - i to samo ako u trenutku pružanja ove podrške nisu ispunjeni uslovi iz tač. 1) do 3) ovog stava, kao ni uslovi za otpis i konverziju kapitala iz člana 128e ovog zakona.

Smatra se da je restrukturiranje u javnom interesu, u smislu stava 1. ovog člana, ako je reč o sistemski značajnoj banci, kao i u slučaju da bi se sprovođenjem restrukturiranja mogao na odgovarajući način ostvariti jedan ili više ciljeva restrukturiranja koji se ne bi mogao ostvariti u istoj meri sprovođenjem stečajnog ili likvidacionog postupka nad bankom.

Ako se u postupku restrukturiranja predviđa korišćenje sredstava fonda za osiguranje depozita, Narodna banka Srbije Agenciji dostavlja, radi davanja mišljenja, nacrt izveštaja o testu najmanjih troškova, kojim se utvrđuje da li bi sprovođenje postupka restrukturiranja i primena pojedinih instrumenata i mera restrukturiranja bili celishodniji od sprovođenja stečajnog ili likvidacionog postupka nad bankom, naročito uzimajući u obzir moguće troškove isplate osiguranih depozita i odobravanja finansijske podrške, kao i ograničenja propisana članom 128h ovog zakona.

Agencija je dužna da Narodnoj banci Srbije dostavi mišljenje na nacrt izveštaja iz stava 4. ovog člana, u roku od pet dana od dana dostavljanja tog nacrta.

Nakon prijema mišljenja iz stava 5. ovog člana, odnosno ako mišljenje nije dostavljeno nakon proteka roka iz tog stava - Narodna banka Srbije izrađuje konačni izveštaj o testu najmanjih troškova.

Preduzimanje mera rane intervencije iz čl. 113. do 115. ovog zakona nije preduslov za pokretanje postupka restrukturiranja.

Banka je dužna da bez odlaganja obavesti Narodnu banku Srbije o nastupanju okolnosti iz stava 1. tačka 1) ovog člana.

Kada primi obaveštenje iz stava 8. ovog člana ili ako tokom vršenja kontrole ili na drugi način sazna da su nastupile okolnosti iz tog stava - Narodna banka Srbije bez odlaganja utvrđuje da li su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana.

Pre pokretanja postupka restrukturiranja, ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. tačka 1) ovog člana, ako u razumnom roku nije verovatna primena druge mere banke ili lica iz privatnog sektora iz tačke 2) tog stava i ako proceni da je to potrebno radi sprečavanja daljeg pogoršanja finansijskog stanja banke i radi ispunjavanja uslova iz stava 1. tačka 3) ovog člana ili primene odgovarajućih i efikasnih mera i instrumenata restrukturiranja - Narodna banka Srbije može naložiti privremeno obustavljanje bilo kog plaćanja i izvršenja drugih obaveza po ugovorima koje je zaključila banka i suspenziju prava druge ugovorne strane na otkazivanje ugovora i aktiviranje sredstava obezbeđenja - od trenutka objavljivanja rešenja o privremenom obustavljanju do ponoći narednog radnog dana.

Mera iz stava 10. ovog člana ne odnosi se na obaveze prema platnim sistemima i sistemima za poravnanje hartija od vrednosti koji su u skladu sa zakonom određeni kao bitni sistemi, odnosno prema operatorima tih sistema i učesnicima u tim sistemima a koje su nastale po osnovu učešća u tim sistemima, kao ni na obaveze prema Narodnoj banci Srbije i obaveze po osnovu osiguranih depozita u dnevnom iznosu koji rešenjem iz stava 10. ovog člana utvrđuje Narodna banka Srbije.

Ako banci naloži sprovođenje mere iz stava 10. ovog člana - Narodna banka Srbije ne može naložiti sprovođenje mere iz člana 128j stav 2. tačka 10) ovog zakona.

Na ispunjenost uslova za pokretanje postupka restrukturiranja bankarske grupe shodno se primenjuju st. 1. do 12. ovog člana.”.

Član 72.

U članu 128i stav 2. reči: “stav 7.” zamenjuju se rečima: “stav 6.”.

Član 73.

U članu 128j stav 2. tačka 10) menja se i glasi:

“10)      privremeno obustavljanje svih plaćanja i izvršenja drugih obaveza po ugovorima koje je zaključila banka i suspenziju prava druge ugovorne strane na otkazivanje ugovora i aktiviranje sredstava obezbeđenja − od trenutka objavljivanja rešenja o privremenom obustavljanju do ponoći narednog radnog dana, osim obaveza po osnovu osiguranih depozita u dnevnom iznosu koji utvrđuje Narodna banka Srbije, obaveza prema platnim sistemima i sistemima za poravnanje hartija od vrednosti koji su u skladu sa zakonom određeni kao bitni sistemi, odnosno prema operatorima tih sistema i učesnicima u tim sistemima a koje su nastale po osnovu učešća u tim sistemima i obaveza prema Narodnoj banci Srbije.”.

Član 74.

U članu 128nj stav 7. reči: “sredstva Republike Srbije obezbeđena za restrukturiranje banke” zamenjuju se rečima: “sredstva fonda za restrukturiranje iz člana 128c ovog zakona”.

Član 75.

U članu 128o stav 2. menja se i glasi:

“Minimalni zahtev iz stava 1. ovog člana predstavlja iznos kapitala i podobnih obaveza koji je potreban za pokriće gubitaka i dokapitalizaciju banke u restrukturiranju, izražen kao procenat rizične aktive, odnosno ukupnog iznosa izloženosti obračunatih za potrebe utvrđivanja pokazatelja stepena zaduženosti banke.”.

U stavu 4. posle reči: “konsolidovanoj osnovi” dodaju se reči: “ili na grupu za restrukturiranje”.

U stavu 5. posle reči: “bliže uslove” dodaju se reči: “obračuna minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama, kao i uslove”.

Član 76.

U članu 128r stav 2. tačka 2) posle reči: “osnovnog” dodaje se reč: “akcijskog”.

U stavu 3. tačka 2) menja se i glasi:

“2)        iznos do kojeg, prema proceni Narodne banke Srbije, elementi osnovnog akcijskog kapitala i dodatnog osnovnog kapitala moraju biti otpisani (smanjeni), a odgovarajući elementi dopunskog kapitala otpisani (smanjeni) ili konvertovani, u skladu s članom 128e stav 5. ovog zakona;”.

Stav 4. menja se i glasi:

“Ne dovodeći u pitanje odredbe člana 128nj st. 3. i 6. ovog zakona, Narodna banka Srbije, prilikom primene instrumenta raspodele gubitaka, vrši otpis i konverziju prema sledećem redosledu:

1)         elementi osnovnog akcijskog kapitala smanjuju se u skladu s članom 128e stav 5. tačka 1) ovog zakona;

2)         ako je ukupno smanjenje elemenata osnovnog akcijskog kapitala u skladu s tačkom 1) ovog stava manje od zbira iznosa iz stava 3. tač. 2) i 3) ovog člana - smanjuje se u potrebnoj meri glavnica elemenata dodatnog osnovnog kapitala, do ukupnog iznosa tih elemenata;

3) ako je ukupno smanjenje elemenata osnovnog akcijskog kapitala i dodatnog osnovnog kapitala u skladu s tač. 1) i 2) ovog stava manje od zbira iznosa iz stava 3. tač. 2) i 3) ovog člana - smanjuje se u potrebnoj meri glavnica elemenata dopunskog kapitala, do ukupnog iznosa tih elemenata;

4)         ako je ukupno smanjenje elemenata osnovnog akcijskog kapitala, dodatnog osnovnog kapitala i dopunskog kapitala iz tač. 1) do 3) ovog stava manje od zbira iznosa iz stava 3. tač. 2) i 3) ovog člana - smanjuje se u potrebnoj meri glavnica subordiniranih obaveza koje ne ulaze u obračun dopunskog kapitala, do ukupnog iznosa tih obaveza;

5)         ako je ukupno smanjenje elemenata osnovnog akcijskog, dodatnog osnovnog i dopunskog kapitala i subordiniranih obaveza iz tač. 1) do 4) ovog stava manje od zbira iznosa iz stava 3. tač. 2) i 3) ovog člana - smanjuje se u potrebnoj meri glavnica ili neizmireni iznos ostalih podobnih obaveza, prema redosledu naplate potraživanja u stečajnom postupku u skladu sa zakonom kojim se uređuju stečaj i likvidacija banaka, od najnižeg prioriteta ka višem, do ukupnog iznosa tih obaveza.

U stavu 5. posle reči: “elemenata osnovnog” dodaju se reči: “akcijskog, dodatnog osnovnog”.

Član 77.

U članu 128ć stav 6. reči: “iz sredstava za restrukturiranje banke koja obezbeđuje Republika Srbija, na osnovu odluke Vlade Republike Srbije” zamenjuju se rečima: “iz sredstava fonda za restrukturiranje banaka iz člana 128c ovog zakona”.

Član 78.

Član 128f menja se i glasi:

“Član 128f

Sredstva za finansiranje restrukturiranja banke obezbeđuju se iz fonda za restrukturiranje banaka iz člana 128c ovog zakona, fonda za osiguranje depozita i sredstava finansijske podrške koju, pod uslovima iz ovog člana, može obezbediti Republika Srbija.

Ako sredstva fonda za restrukturiranje banaka iz člana 128c ovog zakona nisu dovoljna za finansiranje restrukturiranja banke, sredstva za to restrukturiranje obezbeđuju se iz fonda za osiguranje depozita, u skladu sa ograničenjima iz člana 128h ovog zakona.

Ako sredstva fondova iz st. 1. i 2. ovog člana nisu dovoljna za finansiranje restrukturiranja banke, na osnovu izveštaja o testu najmanjih troškova iz člana 128ž stav 6. ovog zakona i procene mogućnosti da se primenom drugih instrumenata restrukturiranja u najvećoj mogućoj meri ostvare ciljevi restrukturiranja, a naročito da se očuva stabilnost finansijskog sistema - Narodna banka Srbije dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija zahtev za davanje pozitivnog mišljenja o obezbeđivanju sredstava finansijske podrške iz stava 1. ovog člana, koji sadrži pregled predviđenih instrumenata i mera restrukturiranja banke sa obrazloženjem, kao i iznos, način i rok u kojem je potrebno obezbediti finansijsku podršku, imajući u vidu načela iz člana 128b ovog zakona.

Uz zahtev iz stava 3. ovog člana, Narodna banka Srbije dostavlja izveštaj o testu najmanjih troškova iz člana 128ž stav 6. ovog zakona i mišljenje Agencije na taj izveštaj, kao i procenu vrednosti imovine i obaveza banke iz člana 128z ovog zakona.

Na osnovu pozitivnog mišljenja ministarstva nadležnog za poslove finansija, Narodna banka Srbije dostavlja Vladi predlog o obezbeđivanju sredstava finansijske podrške, koji sadrži pregled predviđenih instrumenata i mera restrukturiranja banke sa obrazloženjem, kao i iznos, način i rok u kojem je potrebno obezbediti tu podršku, uz koji dostavlja dokumentaciju iz stava 4. ovog člana.

Na osnovu predloga iz stava 5. ovog člana, Vlada donosi odluku o obezbeđivanju sredstava finansijske podrške i bez odlaganja je dostavlja Narodnoj banci Srbije i Agenciji.

Upotreba sredstava fonda za restrukturiranje banaka i fonda za osiguranje depozita za potrebe finansiranja restrukturiranja u skladu sa ovim članom ne predstavlja državnu pomoć, dok finansijska podrška Republike Srbije koja se obezbeđuje na osnovu ovog člana može predstavljati državnu pomoć u cilju otklanjanja ozbiljnog poremećaja u privredi Republike Srbije u smislu propisa kojima se uređuje kontrola državne pomoći.

U slučaju da Vlada ne usvoji predlog iz stava 5. ovog člana, Narodna banka Srbije donosi rešenje o oduzimanju dozvole za rad banci, osim u slučaju da je dozvola za rad banke oduzeta u toku utvrđivanja uslova za pokretanje postupka restrukturiranja.

Narodna banka Srbije ne može snositi troškove finansiranja restrukturiranja.

Bliži uslovi i način obezbeđivanja sredstava finansijske podrške iz ovog člana uređuju se sporazumom o saradnji zaključenim između Narodne banke Srbije i ministarstva nadležnog za poslove finansija.

Na obezbeđivanje sredstava finansijske podrške Republike Srbije za restrukturiranje člana bankarske grupe shodno se primenjuju odredbe st. 3. do 10. ovog člana.”.

Član 79.

Posle člana 128h dodaju se čl. 128c do 128dž i naslovi iznad tih članova, koji glase:

“Fond za restrukturiranje banaka

Član 128c

Radi obezbeđenja sredstava za finansiranje restrukturiranja banaka Narodna banka Srbije obrazuje Fond za restrukturiranje banaka (u daljem tekstu: Fond).

Fond nema svojstvo pravnog lica i predstavlja zasebnu imovinu.

Narodna banka Srbije ne odgovara za obaveze Fonda.

Novčana sredstva Fonda iz člana 128č vode se na posebnom računu kod Narodne banke Srbije, a imovina i obaveze Fonda vode se odvojeno od imovine i obaveza Narodne banke Srbije.

Na Fond se ne primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva ni zakona kojim se uređuje stečaj.

Na Fond se ne primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju otvoreni investicioni fondovi sa javnom ponudom ni zakona kojim se uređuju alternativni investicioni fondovi.

Narodna banka Srbije utvrđuje pravila ulaganja sredstava Fonda iz člana 128č.

Narodna banka Srbije bliže uređuje organizaciju, upravljanje i druga pitanja značajna za položaj Fonda.

Sredstva Fonda

Član 128č

Sredstva Fonda čine:

1)         redovni doprinosi banaka radi dostizanja ciljanog iznosa sredstava Fonda iz stava 2. ovog člana;

2)         vanredni doprinosi banaka, kada sredstva Fonda nisu dovoljna za finansiranje restrukturiranja banke;

3)         krediti i drugi oblici finansiranja.

Ciljani iznos sredstava Fonda iznosi najmanje 1% osiguranih iznosa depozita svih banaka.

Rok za dostizanje ciljanog iznosa Fonda iz stava 2. ovog člana je deset godina od datuma početka prikupljanja sredstava.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako u toku trajanja roka iz tog stava sredstva Fonda budu iskorišćena za finansiranje restrukturiranja banaka (kumulativno ili pojedinačno) u iznosu 0,5% osiguranih iznosa depozita svih banaka - taj rok može se produžiti za najviše četiri godine.

Ako se, nakon roka iz stava 3. ovog člana raspoloživa sredstva Fonda umanje ispod ciljanog iznosa iz stava 2. ovog člana na iznos koji predstavlja dve trećine ili više tog iznosa - nastavlja se prikupljanje redovnih doprinosa iz stava 1. tačka 1) ovog člana sve dok se taj ciljani iznos ne dostigne. Ako se raspoloživa sredstva Fonda umanje na manje od dve trećine ciljanog iznosa iz stava 2. ovog člana, redovni doprinosi utvrđuju se na nivou koji omogućava da se taj ciljani iznos dostigne u roku od šest godina.

Narodna banka Srbije može da utvrdi drugačije rokove za dostizanje ciljanog iznosa iz stava 2. ovog člana, uzimajući u obzir faze poslovnog ciklusa i uticaj koji prociklični doprinosi mogu imati na stabilnost finansijskog sistema.

Narodna banka Srbije ne može svojim sredstvima, neposrednim zaduživanjem, davanjem garancija niti na bilo koji drugi način koji podrazumeva sadašnje ili buduće obaveze Narodne banke Srbije učestvovati u finansiranju Fonda.

Članstvo u Fondu obavezno je za sve banke.

Ako banka ne uplati redovan i/ili vanredni doprinos, na iznos neuplaćenog doprinosa dužna je da plati zakonsku zateznu kamatu.

Slobodna sredstva Fonda ulažu se na način kojim se umanjuje rizik, održava likvidnost Fonda i ostvaruju odgovarajući prihodi.

Narodna banka Srbije propisuje sadržaj i formu obrazaca finansijskih izveštaja Fonda.

Reviziju godišnjih finansijskih izveštaja Fonda vrši spoljni revizor koga bira Narodna banka Srbije.

Sredstva Fonda ne podležu oporezivanju niti mogu biti predmet prinudne naplate.

Narodna banka Srbije bliže uređuje način utvrđivanja doprinosa iz stava 1. ovog člana, način i rokove za njihovo prikupljanje, kao i informacije i podatke koje banke dostavljaju za potrebe utvrđivanja tih doprinosa.

Korišćenje sredstava Fonda

Član 128dž

Sredstva Fonda mogu se koristiti za sledeće namene:

1)         garantovanje imovine ili obaveza banke u restrukturiranju, njenih podređenih društava, banke za posebne namene ili društva za upravljanje imovinom;

2)         odobravanje kredita banci u restrukturiranju, njenim podređenim društvima, banci za posebne namene ili društvu za upravljanje imovinom;

3)         kupovinu imovine banke u restrukturiranju;

4)         obezbeđivanje potrebnih sredstava banci za posebne namene i društvu za upravljanje imovinom;

5)         plaćanje naknade štete akcionarima ili poveriocima u skladu s članom 128ć stav 6. ovog zakona;

6)         davanje doprinosa banci u restrukturiranju umesto otpisa ili konverzije obaveza pojedinih poverilaca, kada je primenjen instrument raspodele gubitaka a Narodna banka Srbije je izuzela određene poverioce iz obuhvata raspodele gubitaka u skladu s članom 128nj stav 6. ovog zakona;

7)         za preduzimanje jedne ili više aktivnosti iz tač. 1) do 6) ovog stava istovremeno s drugom aktivnošću iz tih tačaka.

U slučaju primene instrumenta restrukturiranja iz člana 128lj, sredstva Fonda mogu se koristiti za preduzimanje mera iz stava 1. ovog člana koje se odnose na kupca.

Sredstva Fonda ne mogu se koristiti za direktno pokriće gubitka banke u restrukturiranju, za njenu dokapitalizaciju, kao ni za obezbeđenje kapitala banke za posebne namene.

Narodna banka Srbije može bliže urediti korišćenje sredstava Fonda.”.

Član 80.

U članu 130. stav 1. tačka 5) reči: “stav 4.” zamenjuju se rečima: “stav 5.”.

U stavu 2. tačka 11b) reč: “savesnog” zamenjuje se rečju: “opreznog”.

Član 81.

U članu 138. stav 1. posle tačke 5) dodaje se tačka 5a), koja glasi:

“5a) Narodnu banku Srbije ne obavesti o sticanju direktnog ili indirektnog vlasništva u banci koje sticaocu omogućava 5% i više od 5% glasačkih prava u roku od pet radnih dana od dana saznanja za to sticanje (član 94. st. 8. i 9);”.

U tački 6) reči: “15 dana” na oba mesta zamenjuju se rečima: “pet radnih dana”.

Član 82.

U članu 139. stav 1. tačka 5) reči: “člana 132. stav 4, člana 133. stav 6. i člana 134. stav 2.” zamenjuju se rečima: “člana 132. stav 4. i člana 133. stav 6.”.

Član 83.

U članu 139b stav 1. tačka 1) reči: “stav 5” zamenjuju se rečima: “stav 4”.

Započeti postupci

Član 84.

Postupci za davanje saglasnosti Narodne banke Srbije i postupci kontrole započeti u skladu sa Zakonom o bankama (“Službeni glasnik RS”, br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015) i propisima donetim na osnovu tog zakona, okončaće se u skladu s tim zakonom i propisima.

Propisi Narodne banke Srbije

Član 85.

Narodna banka Srbije doneće propise neophodne za primenu ovog zakona - najkasnije 30. juna 2025. godine.

Rok za usklađivanje

Član 86.

Banke su dužne da svoje poslovanje i akte usklade sa odredbama ovog zakona najkasnije do početka njegove primene.

Primena odredaba koje se odnose na mešoviti finansijski holding

Član 87.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na mešoviti finansijski holding primenjuju se od donošenja, odnosno primene zakona kojim će se urediti nadzor nad finansijskim konglomeratima u Republici Srbiji.

Stupanje na snagu

Član 88.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. oktobra 2025. godine, osim člana 38. ovog zakona, koji se primenjuje od 1. januara 2026. godine.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 25.11.2024.
Naslov: Redakcija