PREDLOG ZAKONA O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA - Tekst propisa

G l a v a I

OSNOVNE ODREDBE

Predmet

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se prava korisnika finansijskih usluga koje pružaju banke, davaoci finansijskog lizinga, platne institucije, institucije elektronskog novca, javni poštanski operator i trgovci, kao i uslovi i način ostvarivanja i zaštite tih prava.

Značenje pojedinih pojmova

Član 2.

Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeća značenja:

1)         kreditne usluge su usluge koje banka, platna institucija i institucija elektronskog novca pružaju korisnicima ovih usluga po osnovu ugovora o kreditu, ugovora o kreditnoj kartici, ugovora o dozvoljenom prekoračenju, a u slučaju banke - i po osnovu nedozvoljenog prekoračenja;

2)         bankarske usluge su kreditne usluge i usluge koje pruža banka po osnovu ugovora o depozitu;

3)         finansijski lizing (u daljem tekstu: lizing) jeste posao koji ima značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuje finansijski lizing;

4)         finansijske usluge su bankarske usluge, kreditne usluge i usluge finansijskog lizinga;

5)         finansijska pogodba je prodaja sa obročnim otplatama cene ili drugi oblik finansiranja korisnika koji ima istu ekonomsku suštinu a koju nudi trgovac i koja podrazumeva odloženo plaćanje duga u toku određenog perioda;

6)         davalac kredita jeste banka kada pruža kreditnu uslugu, kao i platna institucija i institucija elektronskog novca kada pružaju ovu uslugu u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge;

7)         davalac lizinga i predmet lizinga imaju značenja određena zakonom kojim se uređuje finansijski lizing;

8)         banka ima značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuju banke;

9)         platna institucija označava platnu instituciju u smislu zakona kojim se uređuju platne usluge i javnog poštanskog operatora kada pruža usluge u skladu s tim zakonom;

10)       institucija elektronskog novca ima značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuju platne usluge;

11)       trgovac je pravno ili fizičko lice koje vrši prodaju finansijskom pogodbom i nastupa na tržištu u okviru svoje poslovne delatnosti ili u druge komercijalne svrhe;

12)       davalac finansijskih usluga (u daljem tekstu: davalac usluga) jeste:

(1)        banka kada pruža bankarske usluge,

(2)        platna institucija i institucija elektronskog novca kao davaoci kredita,

(3)        davalac lizinga;

13)       korisnik finansijske usluge (u daljem tekstu: korisnik) jeste fizičko lice koje koristi ili je koristilo finansijske usluge ili se davaocu usluga obratilo radi korišćenja finansijskih usluga, i to:

(1)        fizičko lice koje ove usluge koristi, koristilo ih je ili namerava da ih koristi u svrhe koje nisu namenjene njegovoj poslovnoj ili drugoj komercijalnoj delatnosti,

(2)        preduzetnik, u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva,

(3)        poljoprivrednik, kao nosilac ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u smislu zakona kojim se uređuju poljoprivreda i ruralni razvoj;

14)       ugovor o kreditu ima značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi;

15)       ugovor o stambenom kreditu označava ugovor o kreditu koji je banka zaključila s korisnikom radi kupovine, izgradnje, adaptacije ili rekonstrukcije stambene nepokretnosti (kuća, stan, deo stambene zgrade koji je namenjen stanovanju, garaža ili garažno mesto zajedno sa stanom i zemljište sa građevinskom dozvolom za izgradnju kuće) a koji je obezbeđen hipotekom na stambenoj nepokretnosti, kao i ugovor o kreditu koji je banka zaključila radi refinansiranja takvog kredita;

16)       ugovor o depozitu ima značenje utvrđeno odredbama zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi;

17)       ugovor o revolving kreditu je ugovor o kreditu koji korisniku omogućava da jednom odobreni iznos kredita, u određenom periodu, koristi više puta u visini neiskorišćenih ili vraćenih sredstava, s tim što se neiskorišćeni deo kredita povećava za visinu otplata tog kredita (npr. ugovor o dozvoljenom prekoračenju, ugovor o kreditnoj kartici i sl.);

18)       ugovor na daljinu označava ugovor kojim se jedna ugovorna strana (davalac usluga) obavezuje da će pružiti finansijske usluge drugoj ugovornoj strani (korisniku tih usluga), a u vezi s kojim se pružanje informacija i preduzimanje drugih aktivnosti u predugovornoj fazi, odnosno zaključenje ugovora vrše isključivo upotrebom jednog ili više sredstava komunikacije na daljinu, u okviru organizovane ponude pružanja ovih usluga; 

19)       kreditna kartica je platna kartica koja korisniku te kartice omogućava podizanje gotovog novca i plaćanje robe i usluga na kredit;

20)       sporedne usluge su usluge koje davalac usluga nudi korisniku u vezi sa ugovorom o finansijskim uslugama;

21)       praksa vezivanja usluga označava ponudu i zaključivanje ugovora o kreditu u paketu s drugim finansijskim ili platnim uslugama ili uslugama osiguranja ako ugovor o kreditu ne bi bio dostupan pojedinačno i nezavisno od ponuđenog paketa;

22)       praksa objedinjavanja usluga označava ponudu i zaključivanje ugovora o kreditu u paketu s drugim finansijskim ili platnim uslugama ili uslugama osiguranja ako je ugovor o kreditu korisniku dostupan i pojedinačno, ali ne nužno pod istim uslovima kao kad je ponuđen u paketu sa ovim uslugama;

23)       dozvoljeno prekoračenje je izričito ugovoreni iznos sredstava koji davalac kredita stavlja na raspolaganje korisniku platnog računa kada na tom računu nema dovoljno sredstava da bi se izvršila platna transakcija koju je korisnik inicirao, odnosno za koju je korisnik dao saglasnost;

24)       nedozvoljeno prekoračenje je iznos sredstava za koji je banka u skladu sa ugovorom ili zakonom zadužila tekući račun korisnika u svoju korist ili u korist trećih lica kada na tom računu nije bilo dovoljno sredstava za izvršenje transakcije, uključujući sredstva po osnovu dozvoljenog prekoračenja;

25)       povezani ugovor o kreditu je ugovor koji služi isključivo za finansiranje nabavke određene robe ili usluge i koji sa ugovorom o prodaji te robe ili usluge čini ekonomsku celinu, pri čemu ekonomska celina postoji ako davalac kredita koristi usluge dobavljača robe ili pružaoca usluge radi nuđenja, reklamiranja ili zaključivanja ugovora o kreditu ili je roba, odnosno usluga koja je predmet nabavke izričito navedena u tom ugovoru;

26)       iznos kredita je ukupna suma koja je odobrena korisniku u skladu sa ugovorom;

27)       ukupna cena kredita za korisnika označava sve troškove tog kredita za korisnika, uključujući kamatu i naknade u korist banke, poreze, kao i naknade u vezi s kreditom koje je korisnik dužan da plati trećim licima direktno ili preko banke a koje su banci poznate, uključujući i naknade za sporedne usluge koje su obavezne da bi se kredit dobio, odnosno da bi se dobio pod određenim uslovima;

28)       ukupan iznos koji korisnik treba da plati na osnovu ugovora o kreditu jeste zbir iznosa kredita i ukupne cene kredita za korisnika;

29)       nominalna kamatna stopa označava kamatnu stopu izraženu kao fiksni ili promenljivi procenat koji se na godišnjem nivou primenjuje na iznos povučenih kreditnih sredstava, odnosno na iznos neto finansiranja lizinga, odnosno na primljeni depozit;

30)       efektivna kamatna stopa kod ugovora o kreditu označava ukupnu cenu kredita za korisnika izraženu u odnosu na iznos kredita kao procenat na godišnjem nivou, a koja se obračunava u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim propisima donetim na osnovu tog zakona;

31)       efektivna kamatna stopa kod ugovora o depozitu označava prihod od depozita nakon odbitka poreza i drugih troškova, izražen u odnosu na iznos depozita kao procenat na godišnjem nivou, koji se obračunava u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim propisima donetim na osnovu tog zakona;

32)       fiksna kamatna stopa označava nominalnu kamatnu stopu izraženu isključivo u visini fiksnog procenta koja može biti iskazana bilo kao jedna nominalna kamatna stopa koja se primenjuje za celokupni period trajanja ugovora ili kao više nominalnih kamatnih stopa koje se primenjuju za različite periode trajanja ugovora, pri čemu će se kamatna stopa smatrati fiksnom samo za one periode za koje su visine kamatnih stopa ugovorom određene fiksnim procentom;

33)       plan otplate, odnosno isplate je tabelarni pregled svih hronološki prikazanih novčanih tokova, namenjen informisanju korisnika, radi ažurnijeg praćenja njegovih obaveza po ugovoru o kreditu, odnosno lizingu, odnosno njegovih potraživanja po ugovoru o depozitu;

34)       prevremena otplata označava potpuno ili delimično ispunjenje obaveza koje korisnik ima po osnovu ugovora o kreditu, revolving kreditu ili lizingu pre datuma koji je u ugovoru određen kao datum do kojeg je korisnik dužan da potpuno ispuni svoje obaveze iz ovog ugovora;

35)       predugovorne informacije su informacije koje se korisniku pružaju pre nego što zaključi ugovor o finansijskoj usluzi kako bi mogao uporediti različite ponude ove finansijske usluge i doneti informisanu odluku o tome da li treba da zaključi taj ugovor;

36)       trajni nosač podataka označava papir i svako drugo sredstvo (npr. optički disk, memorijske kartice, hard disk računara i elektronsku poštu) koje korisniku omogućava da sačuva podatke koji su mu namenjeni, da tim podacima pristupi i da ih reprodukuje u neizmenjenom obliku u periodu koji odgovara svrsi njihovog čuvanja;

37)       pisana forma označava tekst, odnosno dokument sačinjen na papiru ili drugom trajnom nosaču podataka, uključujući i elektronski dokument, osim ako je ovim zakonom drugačije određeno;

38)       sredstvo komunikacije na daljinu označava svako sredstvo koje se može koristiti za neposredno oglašavanje, dostavljanje informacija u predugovornoj fazi, davanje i/ili prihvat ponude, pregovaranje i zaključivanje ugovora bez istovremenog fizičkog prisustva davaoca usluga i korisnika (npr. internet, elektronska pošta, pošta, telefaks i telefon);

39)       reprezentativni primer je primer u kome su naznačeni svi elementi neophodni za prikazivanje uslova pod kojima se određena finansijska usluga koristi;

40)       profilisanje ima značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti;

41)       savetodavne usluge označavaju lične preporuke u pogledu jedne ili više bankarskih usluga koje korisnik koji se obratio banci zahteva, a koje predstavljaju odvojenu aktivnost u odnosu na bankarske usluge.

Oblast primene

Član 3.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na:

1)         ugovore o finansijskim uslugama koji imaju za cilj investiranje u finansijske instrumente, izuzev ugovora o depozitu;

2)         ugovore o lizingu kod kojih nije ugovorena mogućnost da primalac lizinga stekne pravo svojine na predmetu lizinga;       

3)         ugovore o kreditu, odnosno finansijske pogodbe zaključene u postupku poravnanja pred sudom ili drugim organom javne vlasti;

4)         ugovore o kreditu, odnosno finansijske pogodbe kojima se besteretno odlaže plaćanje postojećeg duga;

5)         ugovore o zajmu na osnovu kojih poslodavac, kao sporednu aktivnost, zaposlenom pozajmljuje sredstva bez kamate ili po stopi nižoj od one po kojoj se kredit nudi na tržištu i koji se ne nudi široj javnosti;

6)         ugovore o kreditu kod kojih je efektivna kamatna stopa 0%;

7)         ugovore o finansijskim pogodbama kojima se trgovac obavezuje da korisniku isporučuje određenu vrstu robe, odnosno pruža određenu uslugu, a korisnik se obavezuje da za to u obrocima plaća cenu za koju nije ugovorena kamata i dodatne naknade, pri čemu je u obavezi da ukupan iznos cene isplati u periodu do 50 dana od dana isporuke robe, odnosno pružanja usluge.

Nezavisno od stava 1. tačka 7) ovog člana, kod ugovora o finansijskim pogodbama kojima se trgovac koji pruža usluge informacionog društva u smislu propisa kojima se uređuje elektronska trgovina obavezuje da korisniku isporučuje određenu vrstu robe, odnosno pruža određenu uslugu - odredbe ovog zakona neće se primeniti ako se korisnik obavezao da za pruženu uslugu u obrocima plaća cenu za koju nisu ugovorene kamata i dodatne naknade, pri čemu je dužan da ukupan iznos cene isplati u roku do 14 dana od dana isporuke robe, odnosno pružanja usluge.

Kod ugovora o kreditu, odnosno finansijske pogodbe kod kojih je ukupan iznos kredita, odnosno cene manji od 20.000 dinara, kod ugovora o kreditu, odnosno finansijske pogodbe kod kojih ne postoji obaveza plaćanja kamate niti bilo kog drugog tereta i kod ugovora o kreditu, odnosno finansijske pogodbe pod uslovom otplate kredita u roku do tri meseca, odnosno pod uslovom da je ugovoreno odloženo plaćanje na rok do tri meseca i s plaćanjem samo zanemarljivih troškova - ne primenjuju se odredbe člana 18. stav 1. tač. 8) i 11), člana 20. stav 8. tač. 1), 14), 19) i 22) do 27) i člana 70. stav 1. ovog zakona.

Odnos prema drugim propisima

Član 4.

Na pitanja zaštite korisnika koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe propisa kojima se uređuju poslovanje banaka, platne usluge i finansijski lizing, kao i odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Na zaštitu korisnika platnih usluga i imalaca elektronskog novca primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju platne usluge.

Na zaštitu korisnika kreditnih usluga koji je potrošač u smislu zakona kojim se uređuju platne usluge ili preduzetnik ili poljoprivrednik u smislu ovog zakona, pri čemu te usluge pružaju platne institucije i institucije elektronskog novca - primenjuju se i odredbe ovog zakona koje se odnose na te kreditne usluge.

Na postupak ostvarivanja zaštite prava i interesa korisnika iz st. 2. i 3. ovog člana primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na ostvarivanje zaštite prava i interesa korisnika.

Zabrana diskriminacije

Član 5.

Uslovi za pružanje finansijskih usluga ne mogu biti zasnovani na diskriminaciji po osnovu državljanstva, prebivališta, boravišta, pola, rase, boje kože, etničkog ili socijalnog porekla, genetskih osobenosti, jezika, religije ili uverenja, političkog ili bilo kakvog drugog mišljenja, pripadnosti nacionalnoj manjini, imovine, rođenja, predaka, invaliditeta, starosne dobi, polne orijentacije ili bilo kog drugog pretpostavljenog ličnog svojstva.

Davalac usluga može slobodno da odlučuje o tome da li će sa određenim licem uspostaviti poslovni odnos, u skladu sa utvrđenim uslovima za pružanje finansijskih usluga.

Odredba stava 1. ovog člana ne dovodi u pitanje pravo davaoca usluga da odredi različite uslove za pružanje finansijskih usluga, ako su ti uslovi zasnovani na objektivnim kriterijumima.

Pravila ugovaranja

Član 6.

Ugovor o finansijskoj usluzi (u daljem tekstu: ugovor) sačinjava se u pisanoj formi i potpisuje se svojeručno, odnosno kvalifikovanim elektronskim potpisom, korišćenjem najmanje dva elementa za potvrđivanje korisničkog identiteta (autentifikacija) ili korišćenjem šema elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti, u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Svaka ugovorna strana dobija primerak ugovora.

Ugovor ne može da sadrži odredbe kojima se korisnik odriče prava koja su mu garantovana ovim zakonom i takve odredbe su ništave.

Davalac usluga dužan je da odredbe ugovora, posebno one koje se odnose na obavezne elemente tog ugovora, sačini na jasan i razumljiv način.

Davalac usluga dužan je da u dosijeu korisnika čuva ugovor i ugovornu dokumentaciju koja se odnosi na tog korisnika (ponuda, nacrt ugovora, pregled obaveznih elementa, plan otplate/isplate, aneks ugovora s novim planom otplate, obaveštenja, opomene i dr.) tokom trajanja ugovornog odnosa i najmanje pet godina nakon njegovog prestanka, odnosno prinudne naplate duga, ako drugim zakonom nije utvrđen duži rok.

Zahtev i pristanak korisnika

Član 7.

Davalac usluga ne može korisniku pružiti finansijsku uslugu bez njegovog prethodnog zahteva, odnosno izričitog pristanka.

Davalac usluga ne može pretpostaviti da je korisnik dao pristanak za zaključenje ugovora o finansijskoj usluzi ili za kupovinu sporednih usluga ako su bili prikazani u okviru unapred zadatih opcija.

Unapred zadate opcije iz stava 2. ovog člana uključuju i polja koja su unapred označena na papiru ili drugom trajnom nosaču podataka.

Pristanak korisnika na zaključenje ugovora o finansijskoj usluzi ili kupovinu sporednih usluga ako su prikazani u poljima na papiru ili drugom trajnom nosaču podataka daje se jasnom i nedvosmislenom potvrdnom radnjom korisnika kojom se izražava njegova konkretna, precizna, informisana i nedvosmislena saglasnost sa sadržajem i suštinom tih polja.

Određenost i odredivost ugovorne obaveze

Član 8.

Ugovorna obaveza mora biti određena, odnosno odrediva.

Novčana ugovorna obaveza je odrediva u pogledu visine ako zavisi od ugovorenih promenljivih, odnosno promenljivih i fiksnih elemenata, s tim što su promenljivi elementi oni koji se zvanično objavljuju (referentna kamatna stopa, indeks potrošačkih cena i dr.).

Novčana ugovorna obaveza je vremenski odrediva ako se na osnovu ugovorenih elemenata može precizno i nedvosmisleno utvrditi kad dospeva.

Elementi iz st. 2. i 3. ovog člana moraju biti takve prirode da na njih ne može uticati jednostrana volja nijedne od ugovornih strana.

Davalac usluga dužan je da u poslovnim prostorijama u kojima nudi usluge korisnicima, na svojoj internet stranici, kao i na trajnom nosaču podataka u okviru elektronskih usluga, drži istaknuto vidno obaveštenje o vrednosti ugovorenih promenljivih elemenata iz stava 2. ovog člana na dnevnom nivou.

Ugovori uređeni ovim zakonom ne mogu da sadrže upućujuću normu na poslovnu politiku, opšte i posebne uslove poslovanja i druge akte davaoca usluga kad su u pitanju oni elementi koji su ovim zakonom predviđeni kao obavezni elementi tih ugovora.

Davalac usluga dužan je da novčanu ugovornu obavezu utvrđuje na način određen ovim zakonom.

Opšti uslovi poslovanja

Član 9.

Opštim uslovima poslovanja davaoca usluga, u smislu ovog zakona, smatraju se uslovi poslovanja koje je doneo davalac usluga i koji se primenjuju na korisnike, a kojima se uređuju uslovi za uspostavljanje odnosa između korisnika i davaoca usluga i postupak komunikacije između njih, kao i uslovi za obavljanje poslovanja između korisnika i davaoca usluga.

Opšti uslovi poslovanja moraju biti usklađeni sa zakonima i drugim propisima, a pored toga, davalac usluga treba da kroz te uslove obezbedi primenu dobrih poslovnih običaja, dobru poslovnu praksu i fer odnos prema korisniku.

Opšti uslovi poslovanja obuhvataju i akte kojima se utvrđuju naknade i drugi troškovi koje davalac usluga naplaćuje korisnicima (npr. tarifa naknada).

Elementi ugovora o finansijskim uslugama koji su ovim zakonom propisani kao obavezni ne mogu biti ugovoreni između davaoca usluga i korisnika samo prihvatanjem opštih uslova poslovanja ili drugog sličnog akta koji ne predstavlja pojedinačni ugovor sa korisnikom zaključen na način i u formi koji su propisani ovim zakonom.

Davalac usluga dužan je da na vidnom mestu u poslovnim prostorijama u kojima nudi usluge korisnicima i na internet stranici obezbedi da se korisnik pre zaključenja ugovora upozna sa opštim uslovima poslovanja na srpskom jeziku.

Ako davalac usluga donese nove ili promeni važeće opšte uslove poslovanja, dužan je da o tome obavesti korisnika na ugovoren način i da mu te izmene učini dostupnim, i to najkasnije 30 dana pre početka njihove primene, a u tom roku je dužan i da ih istakne na vidnom mestu u poslovnim prostorijama i na internet stranici, s jasnom naznakom datuma od kada počinju da se primenjuju.

Davalac usluga dužan je da korisniku pruži odgovarajuća objašnjenja i instrukcije koji se odnose na primenu opštih uslova poslovanja u vezi sa određenom finansijskom uslugom, kao i da mu, na njegov zahtev, te uslove bez odlaganja dostavi u pisanoj formi.

Način obračuna efektivne kamatne stope

Član 10.

Efektivna kamatna stopa kao diskontna stopa izjednačava, na godišnjoj osnovi, sadašnje vrednosti svih novčanih tokova, odnosno sadašnje vrednosti svih novčanih primanja sa sadašnjim vrednostima svih novčanih izdataka po osnovu korišćenja finansijskih usluga a koji su poznati u momentu iskazivanja te stope.

Novčani tokovi iz stava 1. ovog člana uključuju najmanje:

1)         sve otplate i isplate kredita/depozita;

2)         naknade koje korisnik plaća davaocu usluga, odnosno preko davaoca usluga (npr. kamate, naknade, porezi, takse i sl.), odnosno pogodnosti koje prima (kamate i druge bezuslovne pogodnosti);

3)         naknade u vezi sa sporednim uslugama koje predstavljaju uslov za korišćenje finansijske usluge, odnosno za njeno korišćenje na određeni način (npr. troškovi osiguranja života, imovine i lica i dr.).

Ako je uslov za korišćenje finansijske usluge otvaranje tekućeg ili drugog platnog računa, u novčane tokove iz stava 1. ovog člana uključuju se i troškovi otvaranja i vođenja tog računa, kao i svi troškovi u vezi sa izvršenjem tih novčanih tokova.

Novčani tokovi iz stava 1. ovog člana ne uključuju:

1)         troškove nastale zbog neispunjenja ugovornih obaveza;

2)         troškove u vezi s kupovinom robe nastale nezavisno od toga da li se plaćanje vrši gotovinski ili na drugi način.

Obračun efektivne kamatne stope zasniva se na sledećim pretpostavkama:

1)         da će ugovor o finansijskoj usluzi ostati na snazi tokom ugovorenog perioda;

2)         da će ugovorne strane ispuniti svoje ugovorne obaveze i da će to učiniti u rokovima navedenim u ugovoru;

3)         da će nominalna kamatna stopa i ostali troškovi ostati nepromenjeni do kraja trajanja ugovora.

Odredbe st. 1. do 5. ovog člana shodno se primenjuju na davaoca lizinga.

Davalac usluga dužan je da efektivnu kamatnu stopu obračunava na jedinstven, propisani način, radi poređenja istovrsnih ponuda različitih davalaca usluga.

Narodna banka Srbije bliže utvrđuje uslove i način obračuna efektivne kamatne stope za finansijske usluge.

Stopa zakonske zatezne kamate kod ugovora o finansijskim i platnim uslugama

Član 11.

Ako korisnik iz člana 2. tačka 13) podtačka (1) ovog zakona ne ispuni u ugovorenom roku svoju obavezu iz ugovora uređenog ovim zakonom ili zakonom kojim se uređuju platne usluge - na dospelu a neizmirenu obavezu primenjuje se zakonska zatezna kamata propisana ovim članom ili nominalna redovna kamatna stopa iz ugovora ako je ona veća od te stope zakonske zatezne kamate.

Stopa zatezne kamate iz stava 1. ovog člana na iznos duga koji glasi na dinare utvrđuje se na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Narodne banke Srbije uvećane za šest procentnih poena.

Stopa zatezne kamate iz stava 1. ovog člana na iznos duga koji glasi na evre utvrđuje se na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za šest procentnih poena.

Stopa zatezne kamate iz stava 1. ovog člana na iznos duga koji glasi na drugu stranu valutu utvrđuje se na godišnjem nivou u visini referentne/osnovne kamatne stope koju propisuje i/ili primenjuje prilikom sprovođenja glavnih operacija centralna banka zemlje domicilne valute uvećane za šest procentnih poena.

Ako referentna/osnovna kamatna stopa iz st. 3. i 4. ovog člana nije utvrđena kao fiksna kamatna stopa, nego je utvrđena u određenom rasponu između minimalne i maksimalne kamatne stope od strane domicilne centralne banke - stopa zatezne kamate utvrđuje se kao aritmetička sredina minimalne i maksimalne referentne/osnovne kamatne stope uvećane za šest procentnih poena.

Stopa zatezne kamate utvrđuje se na način iz st. 3. i 4. ovog člana i u slučaju da iznos duga glasi na stranu valutu a isplaćuje se u dinarima.

Zatezna kamata u smislu ovog zakona obračunava se za kalendarski broj dana perioda docnje u izmirivanju obaveza u odnosu na kalendarski broj dana u godini (365, odnosno 366 dana), primenom prostog interesnog računa od sto i dekurzivnog načina obračuna, bez pripisa obračunate zatezne kamate glavnici istekom obračunskog perioda, prema sledećoj formuli:

gde je:

k - iznos zatezne kamate,

G - iznos duga,

p - propisana godišnja stopa zatezne kamate,

d - kalendarski broj dana docnje u obračunskom periodu,

Gd - kalendarski broj dana u godini (365 - prosta godina, odnosno 366 - prestupna godina).

Zatezna kamata iz stava 1. ovog člana obračunava se za sve kalendarske dane u obračunskom periodu. Pod obračunskim periodom podrazumeva se period od prvog dana docnje, odnosno promene iznosa duga i/ili promene stope zatezne kamate u periodu docnje za koji se vrši obračun, zaključno sa danom konačnog izmirenja duga.

U obračunskim periodima iz stava 8. ovog člana primenjuje se stopa zatezne kamate koja je važila u periodu za koji se vrši obračun. Ukupan iznos zatezne kamate predstavlja zbir obračunate kamate za svaki pojedinačni obračunski period iz stava 8. ovog člana.

Stope zatezne kamate iz st. 2. do 4. ovog člana objavljuje Narodna banka Srbije na svojoj internet prezentaciji i one se primenjuju od narednog dana od dana objavljivanja.

Narodna banka Srbije će stope zatezne kamate iz st. 3. i 4. ovog člana objavljivati za valute predviđene propisom kojim se utvrđuju vrste deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu.

Ograničenje kamatnih stopa

Član 12.

Promenljiva kamatna stopa kod ugovora o kreditu ne može se primeniti u vrednosti većoj od prosečne ponderisane kamatne stope za postojeće ugovore o kreditu iste vrste, odnosno namene u istoj valuti (indeksacije) uvećane za 1/4 te stope.

Promenljiva kamatna stopa kod ugovora o stambenom kreditu ne može se primeniti u vrednosti većoj od prosečne ponderisane kamatne stope za postojeće ugovore o stambenom kreditu s promenljivom kamatnom stopom u istoj valuti (indeksacije) uvećane za 1/4 te stope.

Fiksna kamatna stopa kod ugovora o stambenom kreditu ne može se ugovoriti u vrednosti većoj od prosečne ponderisane kamatne stope za nove ugovore o stambenom kreditu sa fiksnom kamatnom stopom u istoj valuti (indeksacije) uvećane za 1/4 te stope.

Efektivna kamatna stopa kod ugovora o kreditu u trenutku njegovog zaključenja ne može biti veća od stope zakonske zatezne kamate iz člana 11. ovog zakona uvećane za četiri procentna poena.

Efektivna kamatna stopa kod ugovora o stambenom kreditu u trenutku njegovog zaključenja ne može biti veća od stope zakonske zatezne kamate iz člana 11. ovog zakona umanjene za dva i po procentna poena.

Efektivna kamatna stopa kod ugovora o kreditnoj kartici u trenutku njegovog zaključenja ne može biti veća od stope zakonske zatezne kamate iz člana 11. ovog zakona uvećane za šest procentnih poena.

Efektivna kamatna stopa kod ugovora o dozvoljenom prekoračenju u trenutku njegovog zaključenja ne može biti veća od stope zakonske zatezne kamate iz člana 11. ovog zakona uvećane za osam procentnih poena.

Ponovno izdavanje (reizdavanje) kreditne kartice, odnosno produženje dozvoljenog prekoračenja u smislu odredaba ovog člana predstavlja zaključenje ugovora o kreditnoj kartici, odnosno o dozvoljenom prekoračenju.

Odredbe st. 7. i 8. ovog člana shodno se primenjuju na nedozvoljeno prekoračenje.

Narodna banka Srbije na svojoj internet prezentaciji objavljuje prosečne ponderisane kamatne stope iz st. 1. do 3. ovog člana, i to 1. juna tekuće godine - na osnovu podataka sa stanjem na dan 31. marta te godine i 1. decembra tekuće godine - na osnovu podataka sa stanjem na dan 30. septembra te godine.

Ako je kod bilo koje vrste ugovora o kreditu s promenljivom kamatnom stopom na ugovoreni dan usklađivanja ta stopa viša od kamatne stope iz st. 1. i 2. ovog člana - davalac kredita dužan je da za naredni period otplate, odnosno do sledećeg usklađivanja nominalne kamate stope primeni stopu iz tih stavova.

Banka je dužna da pri zaključenju ugovora o kreditu primenjuje ograničenja iz ovog člana u roku od 15 dana od dana objavljivanja prosečnih ponderisanih stopa, odnosno stopa zakonske zatezne kamate iz člana 11. ovog zakona.

Narodna banka Srbije bliže uređuje vrstu, odnosno namenu i strukturu kredita za koje objavljuje prosečnu ponderisanu kamatnu stopu iz ovog člana, kao i način obračuna i objavljivanja te stope.

Odredbe ovog člana ne primenjuju se na korisnike iz člana 2. tačka 13) podtač. (2) i (3) ovog zakona.

Pravo na odustanak

Član 13.

Korisnik ima pravo da odustane od zaključenog ugovora o kreditu, ugovora o revolving kreditu i ugovora o lizingu - u roku od 14 dana od dana zaključenja ugovora, bez navođenja razloga za odustanak.

Kod ugovora o stambenom kreditu, odnosno ugovora o kreditu koji je obezbeđen hipotekom - korisnik može odustati od ugovora pod uslovom da nije počeo da koristi kredit, odnosno finansiranje.

Kod povezanih ugovora o kreditu koji se zaključuju radi kupovine određene robe gde je predviđena mogućnost povrata robe i celokupnog plaćenog iznosa u roku koji je duži od 14 dana - korisnik ima pravo da u tom roku odustane od ugovora o finansijskoj usluzi.

Pri odustanku od ugovora iz stava 1. ovog člana, a pre isteka roka iz tog stava, korisnik je dužan da o svom odustanku obavesti davaoca usluga na način kojim se potvrđuje prijem ovog obaveštenja, pri čemu se datum prijema tog obaveštenja smatra datumom odustanka od ugovora. Ovo obaveštenje dostavlja se u pisanoj formi.

Korisnik koji odustane od ugovora o kreditu ili ugovora o revolving kreditu dužan je da odmah, a najkasnije u roku od 30 dana od dana slanja obaveštenja iz stava 4. ovog člana, banci vrati glavnicu i plati redovnu kamatu iz tog ugovora za period korišćenja kredita ili revolving kredita.

Korisnik koji odustane od ugovora o lizingu sa opcijom kupovine predmeta lizinga dužan je da davaocu lizinga odmah po slanju obaveštenja iz stava 4. ovog člana vrati predmet lizinga. Korisnik iz ovog stava dužan je da odmah, a najkasnije u roku od 30 dana od dana slanja obaveštenja iz stava 4. ovog člana, davaocu lizinga naknadi pretrpljenu štetu ako je došlo do umanjenja vrednosti predmeta lizinga i plati ugovorenu redovnu kamatu za period od dana zaključenja ugovora do dana plaćanja te kamate.

Davalac usluga iz stava 4. ovog člana nema pravo na druge naknade, osim naknada iz st. 5. i 6. ovog člana i stvarnih troškova, a u slučaju iz stava 2. ovog člana - banka ima pravo na naknadu stvarnih troškova koje je imala povodom zaključenja ugovora o kreditu.

Korisnik mora biti upoznat sa stvarnim troškovima iz stava 7. ovog člana pre zaključenja ugovora o kreditu.

Ako davalac usluga ili treća strana na osnovu ugovora s tim davaocem pruža i sporedne usluge u vezi s finansijskim uslugama iz st. 1. i 2. ovog člana - korisnika ne obavezuje ugovor o sporednim uslugama ako koristi svoje pravo na odustanak od osnovnog ugovora.

Pravo na obaveštavanje

Član 14.

Davalac usluga nema pravo da naplati nikakvu naknadu za podatke i informacije koje je dužan da dostavi korisniku u skladu sa ovim zakonom, bez obzira na formu i način dostavljanja tih podataka i informacija.

Korisnik ima pravo da na zahtev dobije one podatke i informacije u vezi sa zaključenim ugovorom o finansijskim uslugama za koje obaveza dostavljanja nije izričito propisana ovim zakonom, kao i da ponovo dobije informacije i podatke koji su mu u skladu sa ovim zakonom već dostavljeni, a davalac usluga tada ima pravo da mu naplati primerenu naknadu.

Lice koje je dalo sredstvo obezbeđenja (u daljem tekstu: davalac sredstva obezbeđenja) po ugovoru o kreditu ili lizingu ima pravo da jednom godišnje, a na njegov zahtev jednom mesečno, bez naknade i u pisanoj formi dobije plan otplate, stanje duga, kao i druge podatke u vezi sa izmirivanjem obaveza glavnog dužnika.

Obaveza minimalne profesionalne osposobljenosti

Član 15.

Zaposleni koji su angažovani na poslovima prodaje finansijskih usluga, odnosno sporednih usluga ili pružanju savetodavnih usluga dužni su da poseduju odgovarajuće kvalifikacije, znanje i iskustvo, kao i profesionalne i lične kvalitete, da postupaju u skladu s pažnjom dobrog stručnjaka, dobrim poslovnim običajima i poslovnom etikom, da poštuju ličnost i integritet korisnika, te da korisnike potpuno i tačno informišu o uslovima korišćenja tih usluga.

Davalac usluga dužan je da obezbedi da zaposleni koji su angažovani na poslovima prodaje, odnosno pružanja usluga iz stava 1. ovog člana poseduju odgovarajuće kvalifikacije, kao i da obezbedi redovnu obuku tih zaposlenih.

Narodna banka Srbije može da propiše bliže uslove u pogledu znanja, stručnosti i kvalifikacija koje moraju posedovati zaposleni iz stava 2. ovog člana, kao i način i uslove za sprovođenje njihove obuke.

Pravila poslovnog ponašanja i finansijska edukacija korisnika

Član 16.

Davalac usluga dužan je da postupa pošteno, transparentno i s pažnjom dobrog stručnjaka, kao i da pri sprovođenju svojih poslovnih aktivnosti uzima u obzir prava i interese korisnika i vodi računa o njihovoj zaštiti. Poslovne aktivnosti iz ovog stava obuhvataju i kreiranje i oglašavanje finansijskih usluga, zaključivanje i sprovođenje ugovora o finansijskim uslugama, kao i pružanje sporednih i savetodavnih usluga.

Pri zaključivanju ugovora o finansijskim uslugama i pružanju savetodavnih usluga, davalac usluga dužan je da uzme u obzir sve informacije o okolnostima u kojima se korisnik nalazi, kao i bilo koje specifične zahteve korisnika, a koje mu je korisnik predočio, te da ima u vidu i razumne pretpostavke o rizicima koji proizlaze iz situacije u kojoj se korisnik nalazi tokom celog perioda trajanja ugovora o finansijskim uslugama, kao i da upozori korisnika na ove rizike.

 Davalac usluga dužan je da izradi i primenjuje politiku isplate zarada i drugih naknada svojim zaposlenima tako da isplata naknada ne utiče na ispunjavanje obaveza iz stava 1. ovog člana, kao i da prilikom pružanja savetodavnih usluga ne dovodi u pitanje postupanje u najboljem interesu korisnika, odnosno da pružanje tih usluga ne zavisi od prodajnih ciljeva.

Davalac usluga dužan je da pri izradi i primeni politika isplate zarada i drugih naknada za svoje zaposlene koji su odgovorni za procenu kreditne sposobnosti poštuje sledeća načela:

1)         politiku isplate zarada i drugih naknada koja promoviše odgovarajuće i efektivno upravljanje rizikom i ne podstiče preuzimanje rizika koje prelazi granicu rizika prihvatljivog za davaoca usluga;

2)         politiku isplate zarada i drugih naknada koja je u skladu s poslovnom strategijom, ciljevima, vrednostima i dugoročnim interesima davaoca usluga i koja uključuje mere za izbegavanje sukoba interesa (npr. visina naknade ne zavisi od broja odobrenih zahteva).

Davalac usluga dužan je da preduzima mere u cilju finansijske edukacije korisnika, a naročito u pitanjima odgovornog zaduživanja korisnika i održivog upravljanja dugom.

Davalac usluga u obavezi je da korisnicima na jasan i precizan način pruža osnovne informacije o postupku zaključivanja ugovora o finansijskim uslugama, a posebnu pažnju mora posvetiti korisnicima koji prvi put zaključuju ove ugovore, naročito ako to čine na daljinu.

G l a v a II

INFORMISANJE KORISNIKA U PREDUGOVORNOJ FAZI I PROCENA KREDITNE SPOSOBNOSTI

Osnovna pravila oglašavanja

Član 17.

Finansijske usluge moraju da se oglašavaju na jasan i razumljiv način, a oglašavanje ne sme da sadrži netačne informacije, odnosno informacije koje mogu stvoriti pogrešnu predstavu o uslovima pod kojima korisnik može koristiti ove usluge, o njihovoj dostupnosti i troškovima, kao i o ukupnom iznosu koji korisnik treba da plati radi korišćenja tih usluga.

Pri oglašavanju kreditnih usluga i lizinga, oglasna poruka mora da sadrži jasno i istaknuto upozorenje sledeće sadržine: “Pažnja! Pozajmljivanje novca košta.” ili sličnog sadržaja na osnovu kojeg bi korisnici morali postati svesni da pozajmljivanje novčanih sredstava podrazumeva plaćanje kamate i drugih naknada od strane korisnika.

Ako se oglašavaju kreditne usluge ili lizing čija je nominalna kamatna stopa 0%, naznačavaju se i svi uslovi pod kojima se te kreditne usluge odobravaju.

Pri oglašavanju kreditnih usluga i lizinga zabranjeno je koristiti izraze kojima se ove usluge označavaju kao besplatne ili slične izraze ako je odobrenje te usluge uslovljeno zaključenjem drugog ugovora ili bilo čim što predstavlja trošak za korisnika ili stvara drugu obavezu.

Ako je za zaključenje ugovora o kreditnoj usluzi i o lizingu obavezno i zaključenje ugovora o sporednim uslugama (npr. ugovora o osiguranju), a pritom se cena sporedne usluge ne može odrediti unapred - postojanje takve obaveze iskazuje se na reprezentativnom primeru jasno, sažeto i na vidljiv način, zajedno sa iskazivanjem efektivne kamatne stope.

Posebna pravila oglašavanja

Član 18.

Davalac usluga dužan je da pri oglašavanju finansijskih usluga kod kojih oglasna poruka sadrži kamatnu stopu ili bilo koji numerički podatak koji se odnosi na cenu ili prihod - jasno i precizno, tako da budu lako čitljive ili jasno čujne i prilagođene tehničkim ograničenjima nosača putem kojeg se vrši oglašavanje, u okviru te oglasne poruke na reprezentativnom primeru navede sledeće standardne informacije:

1)         poslovno ime ili drugu oznaku iz koje nedvosmisleno proizlazi o kom davaocu usluga je reč;

2)         vrstu kredita/depozita/predmeta lizinga;

3)         iznos kredita/depozita/predmeta lizinga;

4)         visinu i vrstu nominalne kamatne stope (fiksnu, promenljivu ili obe ako je primenljivo), zajedno s pojedinostima o svim naknadama uključenim u ukupnu cenu kredita, odnosno lizinga za korisnika;

5)         efektivnu kamatnu stopu;

6)         valutu u kojoj se ugovara kredit/depozit/lizing;

7)         način indeksiranja kredita/depozita/lizinga;

8)         rok otplate kredita/lizinga, odnosno rok isplate depozita;

9)         ukupnu cenu kredita/lizinga za korisnika;

10)       sve troškove koji padaju na teret korisnika;

11)       ukupan iznos koji korisnik plaća na osnovu ugovora o kreditu/revolving kreditu/lizingu, broj rata i visinu pojedinačne rate, a kod ugovora o depozitu ukupan iznos (iznos depozita i kamata) koji je banka dužna da isplati;

12)       sredstva obezbeđenja;

13)       tamo gde je primenljivo - upozorenje da promena kursnih razlika može dovesti do promene u ukupnom iznosu koji korisnik plaća po osnovu ugovora o kreditu/revolving kreditu/lizingu;

14)       upozorenje o postojanju rizika koji je specifičan za konkretan ugovor o kreditu/revolving kreditu/lizingu, ako je primenljivo.

Oglašavanjem iz stava 1. ovog člana smatra se oglašavanje u smislu zakona kojim se uređuje oglašavanje - oglašavanje u sredstvima javnog informisanja, u prostorijama davaoca usluga (brošure, reklamni leci i dr.), na internet stranici, društvenim mrežama i sl.

Davalac usluga pri oglašavanju finansijske usluge nije dužan da navede reprezentativni primer ako u oglasnoj poruci navede efektivnu kamatnu stopu bez navođenja nominalne kamatne stope ili bilo kog drugog numeričkog podatka u vezi s tom uslugom.

Izuzetno, u posebnim i opravdanim slučajevima u kojima nosač koji se koristi za saopštavanje informacija iz stava 1. ovog člana ne omogućuje vizuelni prikaz informacija, podaci o ukupnom iznosu koji korisnik plaća na osnovu ugovora o kreditnim uslugama ili ugovora o lizingu, broju rata i visini pojedinačne rate, odnosno podaci o ukupnom iznosu koji je banka dužna da isplati kod ugovora o depozitu - ne moraju biti prikazani u reprezentativnom primeru.

U posebnim i opravdanim slučajevima u kojima elektronski nosač koji se upotrebljava za saopštavanje informacija iz stava 1. ovog člana ne omogućuje uočljiv i jasan vizuelni prikaz tih informacija, korisniku se mora obezbediti mogućnost da dodirom prsta (npr. klikom, kliznim pomicanjem ili prelaskom prsta) pristupi podacima o ukupnom iznosu koji bi korisnik bio dužan da isplati po ugovoru o kreditnim uslugama ili ugovoru o lizingu, broju rata i visini pojedinačne rate, odnosno podacima o ukupnom iznosu koji je banka dužna da isplati kod ugovora o depozitu.

Pri oglašavanju lizinga, pored podataka iz stava 1. ovog člana, davalac lizinga dužan je da navede i bruto nabavnu vrednost predmeta lizinga, visinu učešća i iznos neto finansiranja.

Pri oglašavanju iz stava 1. ovog člana, visina efektivne kamatne stope treba da bude naznačena, odnosno napisana tako da je uočljivija od ostalih elemenata.

Zabranjeno je oglašavanje ugovora o kreditu i revolving kreditu, odnosno ugovora o lizingu kojim se:

1)         korisnici podstiču da zaključuju te ugovore uz navođenje da će se time poboljšati njihova finansijska situacija;

2)         navodi da u slučaju da korisnik nije uredno postupao po tim ugovorima ili u sluaju da su ti ugovori registrovani u bazi podataka koja služi proceni kreditne sposobnosti korisnika - to će imati mali uticaj ili neće uopšte imati uticaj pri odlučivanju o zahtevu korisnika za zaključenje novog ugovora;

3)         sugeriše da zaključenje ovih ugovora dovodi do povećanja finansijskih sredstava korisnika, predstavlja zamenu za štednju ili može povećati životni standard korisnika.

Narodna banka Srbije bliže propisuje ograničenja, uslove i način oglašavanja finansijskih usluga.

Opšte informacije

Član 19.

Korisnik ima pravo da od davaoca usluga u bilo kom trenutku, u pisanoj formi, na način za koji se korisnik opredelio, dobije jasne i razumljive informacije o finansijskim uslugama koje taj davalac nudi.

Ako se informacije iz stava 1. ovog člana korisniku dostavljaju u poslovnim prostorijama davaoca usluga, korisnik ima pravo da na zahtev te informacije dobije na papiru.

Informacije iz ovog člana obuhvataju:

1)         poslovno ime, adresu, broj telefona i imejl adresu davaoca usluga;

2)         namenu za koju ta finansijska usluga može biti iskorišćena;

3)         potencijalno trajanje ugovora;

4)         visinu i promenljivost nominalne kamatne stope;

5)         elemente na osnovu kojih se određuje ugovorena promenljiva nominalna kamatna stopa, njihovu visinu u vreme zaključenja ugovora, periode u kojima će se menjati i način izmene, kao i fiksni element ako je ugovoren;

6)         reprezentativni primer na kojem će biti prikazani ukupan iznos i ukupna cena finansijske usluge, kao i ukupan iznos koji korisnik plaća na osnovu ugovora o finansijskoj usluzi;

7)         efektivnu kamatnu stopu, kao i sve pretpostavke primenjene u njenom računanju;

8)         valutu u kojoj se ugovara finansijska usluga, a kod ugovora indeksiranih u stranoj valuti i objašnjenje o posledicama koje primena te indeksacije može imati na korisnika;

9)         vrstu i visinu svih potencijalnih naknada i drugih troškova koji će pasti na teret korisnika uz određenje da li su fiksni ili promenljivi, a ako su promenljivi - periode u kojima će se menjati i način izmene;

10)       izbor različitih dostupnih opcija u pogledu mogućnosti izvršenja obaveza korisnika po osnovu ugovora, uključujući broj rata i iznos pojedinačne rate, kao i periode u kojima rate dospevaju za naplatu;

11)       sredstva obezbeđenja;

12)       pravo korisnika na prevremenu otplatu po osnovu ugovora, uslove i način ostvarivanja ovog prava, kao i visinu naknada u vezi s tim;

13)       pravo korisnika na odustanak od ugovora, uslove i način odustanka, kao i visinu troškova u vezi s tim;

14)       eventualnu obavezu zaključivanja ugovora o sporednim uslugama koje su u vezi sa ugovorom o finansijskoj usluzi, kad je to zaključivanje obavezno radi zaključenja ugovora o finansijskoj usluzi ili radi njegovog zaključenja pod uslovima na tržištu i, prema potrebi, pojašnjenje da sporedne usluge korisnik može kupiti od drugog pružaoca usluga;

15)       kod ugovora kod kojih je kao sredstvo obezbeđenja ugovorena hipoteka na nepokretnosti - obaveštenje korisniku da li je neophodna procena nepokretnosti, ko je odgovoran za sprovođenje te procene i da li se za korisnika javljaju troškovi u vezi s tim;

16)       opšte upozorenje o mogućim posledicama u slučaju neispunjenja obaveza korisnika iz ugovora o finansijskoj usluzi, kao i kamatne stope koje se primenjuju u slučaju docnje.

Podatke i informacije iz ovog člana davalac usluga daje na osnovu reprezentativnog primera za kategoriju korisnika kojoj konkretan korisnik pripada.

Narodna banka Srbije može bliže urediti sadržinu opštih informacija iz ovog člana i način njihovog pružanja, odnosno može utvrditi postupak po kojem će davalac usluga bliže urediti sadržinu i način obaveštavanja iz ovog člana.

Ponuda

Član 20.

Davalac usluga dužan je da korisniku pruži jasne i razumljive informacije i objašnjenja o uslovima koji se odnose na ugovor o finansijskoj usluzi za koji je korisnik pokazao interesovanje (u daljem tekstu: ponuda), na način koji će korisniku omogućiti da uporedi ponude različitih davalaca tih usluga i proceni da li ovi uslovi odgovaraju njegovim potrebama i finansijskoj situaciji.

Davalac usluga dužan je da korisniku dostavi ponudu u primerenom roku pre zaključenja ugovora, odnosno prihvatanja ponude.

Primereni rok iz stava 2. ovog člana u slučaju kreditnih usluga ne može biti kraći od dva radna dana, a računa se od dana prijema obavezujuće ponude davaoca usluga do dana kada je korisnik zaključio ugovor ili prihvatio ponudu za zaključenje ugovora.

Ako korisnik u pisanoj formi izričito zahteva da zaključi ugovor ili prihvati ponudu za zaključenje ugovora odmah nakon dostavljanja ponude, davalac usluga nije dužan da sačeka protek primerenog roka iz stava 3. ovog člana.

Ako je ponuda korisniku dostavljena u periodu kraćem od 24 časa pre nego što je zaključio ugovor ili prihvatio ponudu, davalac kredita, odnosno davalac lizinga dužan je da korisniku u roku koji ne može biti kraći od tri dana niti duži od sedam dana od zaključenja ugovora ili prihvatanja ponude pošalje podsetnik u kojem će ga obavestiti o njegovom pravu da odustane od ugovora i objasniti postupak odustanka od ugovora predviđen članom 13. ovog zakona. Ovaj podsetnik korisniku se dostavlja u pisanoj formi - na način predviđen ugovorom.

Davalac usluga dužan je da korisniku uslugu ponudi u dinarima, osim ako korisnik zahteva da mu se usluga ponudi u dinarskoj protivvrednosti strane valute, odnosno u stranoj valuti, u skladu s propisima kojima se uređuje devizno poslovanje. Davalac usluga dužan je da korisniku u pisanoj formi ukaže na rizike koje korisnik preuzima kad se usluga pruža u dinarskoj protivvrednosti strane valute, odnosno u stranoj valuti.

Narodna banka Srbije propisuje u kojoj stranoj valuti davalac usluga može korisniku ponuditi i odobriti, odnosno indeksirati kredit, lizing i kreditnu karticu - ako korisnik zahteva da mu se usluga ponudi u dinarskoj protivvrednosti strane valute, odnosno u stranoj valuti u skladu sa stavom 6. ovog člana.

Ponuda se sačinjava na propisanom obrascu u pisanoj formi i sadrži jasno i sažeto prikazane sledeće podatke:

1)         vrstu usluge;

2)         poslovno ime, adresu, broj telefona i imejl adresu davaoca usluga;

3)         ukupan iznos depozita, kredita, odnosno predmeta lizinga, kao i uslove njihovog korišćenja;

4)         ukupnu cenu kredita/lizinga za korisnika;

5)         ukupan iznos koji korisnik plaća na osnovu ugovora o kreditu/lizingu, a kod ugovora o depozitu ukupan iznos (iznos depozita i kamata) koji je banka dužna da isplati - sve izračunato na dan davanja ponude;

6)         valutu u kojoj se ugovara depozit/kredit/lizing;

7)         trajanje ugovora, odnosno rok otplate;

8)         visinu i promenljivost nominalne kamatne stope;

9)         elemente na osnovu kojih se određuje ugovorena promenljiva nominalna kamatna stopa, njihovu visinu u vreme zaključenja ugovora, periode u kojima će se menjati i način izmene, kao i fiksni element ako je ugovoren;

10)       efektivnu kamatnu stopu i ukupan iznos koji korisnik treba da plati, odnosno koji treba da mu se isplati, prikazan na reprezentativnom primeru u kome su naznačeni svi elementi na osnovu kojih je taj iznos obračunat;

11)       ako je ugovorena promenljiva kamatna stopa - upozorenje o njenom uticaju na efektivnu kamatnu stopu;

12)       iznos i broj rata kredita, odnosno rata lizing naknada i periode u kojima dospevaju (mesečno, tromesečno i sl.);

13)       vrstu i visinu svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita, uključujući i trošak procene nepokretnosti kod ugovora o kreditu kod kojih je kao sredstvo obezbeđenja ugovorena hipoteka na nepokretnosti, uz određenje da li su naknade i troškovi fiksni ili promenljivi, a ako su promenljivi - periode u kojima će se menjati i način izmene;

14)       ako su ugovorom predviđeni različiti načini povlačenja sredstava s različitim naknadama ili kamatnim stopama, napomena da drugačiji mehanizmi povlačenja sredstava mogu dovesti do viših efektivnih kamatnih stopa;

15)       eventualnu obavezu zaključivanja ugovora o sporednim uslugama koje su u vezi sa ugovorom o kreditu, odnosno lizingu (npr. ugovora o osiguranju i dr.) kad je to zaključivanje obavezno radi dobijanja kredita/lizinga ili radi dobijanja kredita/lizinga pod uslovima iz oglasa;

16)       kamatne stope koje se primenjuju u slučaju docnje u skladu sa ovim zakonom;

17)       uslove i postupak raskida ugovora, naročito kod ponuda ugovora koji se zaključuju na neodređeno vreme;

18)       upozorenje u vezi s posledicama propuštanja plaćanja i neispunjenja drugih obaveza;

19)       sredstva obezbeđenja;

20)       pravo korisnika na odustanak od ugovora, uslove i način odustanka, kao i visinu troškova u vezi s tim;

21)       pravo korisnika na prevremenu otplatu kredita/lizinga i visinu naknade u vezi s tim, kao i transparentno i razumljivo objašnjenje kako se ova naknada izračunava;

22)       informaciju da korisnik ima pravo na obaveštenje o rezultatima uvida u bazu podataka radi procene svoje kreditne sposobnosti i da je to obaveštenje besplatno u slučaju iz člana 25. stav 4. ovog zakona;

23)       pravo korisnika koji namerava da s davaocem usluga zaključi ugovor - da dobije besplatnu kopiju nacrta tog ugovora;

24)       rok u kojem davaoca usluga obavezuju uslovi iz ponude, koji ne može biti kraći od dva radna dana od dana uručivanja, odnosno prijema ponude, osim u slučaju iz člana 53. ovog zakona, kada taj rok ne može biti kraći od tri radna dana;

25)       pravo korisnika na prigovor i pritužbu, kao i mogućnost pokretanja postupka posredovanja pred Narodnom bankom Srbije radi vansudskog rešavanja spornog odnosa;

26)       plan otplate kredita/lizinga, odnosno isplate depozita koji sadrži sve uplate i isplate za vreme trajanja ugovora, uključujući uplate i isplate za sve sporedne usluge povezane sa ugovorom koje se istovremeno prodaju;

27)       upoznavanje korisnika s tim da su iznosi depozita, kredita, odnosno lizinga navedeni u ponudi personalizovani na osnovu automatizovane obrade podataka, uključujući i profilisanje.

Pored podataka iz stava 8. ovog člana, ponuda koja se odnosi na lizing uslugu sadrži i sledeće podatke:

1)         bruto nabavnu vrednost predmeta lizinga;

2)         iznos učešća;

3)         podatke o obavezi osiguranja predmeta lizinga;

4)         visinu troškova upisa ugovora kod Agencije za privredne registre koje korisnik plaća posle zaključenja ugovora o lizingu;

5)         uslove izvršenja prava otkupa predmeta lizinga/produženja ugovora o lizingu.

Ponuda za zaključenje ugovora o dozvoljenom prekoračenju i kreditnoj kartici ne mora da sadrži podatke iz stava 8. tač. 12) i 21) ovog člana, ali sadrži podatke propisane zakonom kojim se uređuju platne usluge.

Ponuda za zaključenje ugovora o dozvoljenom prekoračenju sadrži i obaveštenje u kojim se slučajevima od korisnika može zahtevati potpuna otplata dozvoljenog prekoračenja računa.

Ponuda za zaključenje povezanog ugovora o kreditu, pored elemenata iz stava 8. ovog člana, sadrži i oznaku robe ili usluge i njenu gotovinsku cenu.

Kod ugovora kojim je u skladu sa odredbama člana 44. st. 1. i 3. ovog zakona predviđena mogućnost odloženog plaćanja ili neki drugi oblik izmirivanja novčane obaveze kako bi se korisniku olakšalo ispunjenje te obaveze, ponuda za zaključenje ovog ugovora sadrži sve elemente iz stava 8. ovog člana, osim elemenata iz tač. 14) i 15) tog stava, kao i obaveštenje o tome da li se od korisnika može zahtevati potpuna otplata duga u bilo kom trenutku.

Davalac usluga dužan je da korisnika koji namerava da s njim zaključi ugovor obavesti da na zahtev može bez naknade dobiti tekst nacrta tog ugovora - kao predlog za njegovo zaključivanje.

Ako korisnik podnese zahtev iz stava 14. ovog člana, davalac usluga dužan je da mu bez naknade u pisanoj formi dostavi tekst nacrta ugovora iz tog stava, ako je davalac usluga u momentu podnošenja tog zahteva voljan da zaključi ugovor.

Ako uslove finansiranja davaoca lizinga prezentuje treće lice - davalac lizinga dužan je da s tim licem zaključi ugovor o poslovnoj saradnji kojim se ovo lice obavezuje da te uslove prezentuje na isti način kao davalac lizinga.

Narodna banka Srbije propisuje izgled i bliže uređuje sadržinu obrazaca na kojima se sačinjava ponuda i na kojima se ukazuje na rizike koje korisnik preuzima kada se usluga pruža u dinarskoj protivvrednosti strane valute, odnosno u stranoj valuti, kao i sadržinu tog ukazivanja.

Davalac usluga može korisniku zajedno s ponudom pružiti i druge podatke za koje oceni da su korisni za korisnika (poput informacija o pružanju savetodavnih usluga), a ti podaci moraju biti jasno čitljivi i sadržani u posebnom dokumentu.

Primerena objašnjenja

Član 21.

Davalac usluga dužan je da korisniku bez naknade i pre zaključenja ugovora o finansijskim uslugama za koje je korisnik pokazao interesovanje - pruži primerena objašnjenja o tom ugovoru i svim sporednim uslugama kojima se korisniku omogućava da proceni da li su taj ugovor i te sporedne usluge prilagođeni njegovim potrebama i finansijskoj situaciji.

Primerena objašnjenja iz stava 1. ovog člana obuhvataju:

1)         osnovna obeležja predloženog ugovora, kao i predloženih sporednih usluga, ako postoje;

2)         konkretne načine na koje bi predloženi ugovor ili sporedne usluge mogle uticati na korisnika, uključujući i posledice neispunjavanja ili neurednog ispunjavanja obaveze plaćanja;

3)         ako se sporedne usluge pružaju zajedno sa ugovorom - podatak o tome da li se svaki element iz tog paketa može otkazati posebno, kao i o posledicama takvog otkazivanja po korisnika.

U opravdanim slučajevima, davalac usluge može svoje obaveze iz st. 1. i 2. ovog člana prilagoditi okolnostima u kojima se nudi konkretna finansijska usluga, vrsti te usluge, kao i licu kojem se ona nudi.

Narodna banka Srbije može bliže propisati sadržinu primerenih objašnjenja za određene finansijske usluge i način davanja tih objašnjenja.

Ponuda na osnovu profilisanja

Član 22.

Ako davalac usluga korisniku nudi personalizovanu ponudu koja se temelji na automatizovanoj obradi podataka o ličnosti u smislu propisa kojima se uređuje zaštita tih podataka - dužan je da ga o tome obavesti na jasan i razumljiv način.

Obaveza procene kreditne sposobnosti

Član 23.

Pre zaključenja ugovora o kreditnim uslugama ili ugovora o lizingu - davalac usluga dužan je da izvrši procenu kreditne sposobnosti korisnika.

Ako se ugovorne strane nakon zaključenja ugovora iz stava 1. ovog člana saglase da se zaduženje korisnika poveća - davalac usluga dužan je da ponovo proceni kreditnu sposobnost tog korisnika.

Procena kreditne sposobnosti korisnika sprovodi se u interesu korisnika, kako bi se sprečili njegova prezaduženost i neodgovorno odobravanje kredita kod davaoca usluge. Kod ove procene uzimaju se u obzir svi pokazatelji na osnovu kojih se može zaključiti da li će korisnik uredno ispunjavati svoje obaveze iz ugovora.

Procena kreditne sposobnosti sprovodi se na osnovu relevantnih i tačnih podataka o prihodima i rashodima korisnika i drugim finansijskim i ekonomskim okolnostima koje su od značaja za ovu procenu, vodeći računa o prirodi, roku otplate i ukupnom riziku kreditne usluge za korisnika.

Pokazatelji i podaci iz st. 3. i 4. ovog člana mogu da uključuju dokaz o prihodima ili drugim izvorima za otplatu i podatke o finansijskoj i ukupnoj imovini i obavezama, u skladu s propisom Narodne banke Srbije.

Pokazatelji i podaci iz st. 3. i 4. ovog člana ne uključuju posebne vrste podataka o ličnosti u smislu zakona kojim se uređuje zaštita tih podataka.

Pokazatelje i podatke iz st. 3. do 5. ovog člana davalac usluga pribavlja iz relevantnih i pouzdanih izvora kojima se može dokazati njihova verodostojnost, od korisnika, kao i na osnovu uvida u bazu podataka o zaduženosti korisnika.

Davalac usluga dužan je da na odgovarajući način proveri pokazatelje i podatke iz st. 3. do 5. ovog člana, uključujući i upotrebu dokumentacije koja se može nezavisno proveriti (poput izvoda iz javno dostupnih registara i sl.).

Ako je jedan zahtev za zaključenje ugovora zajednički podnelo više korisnika, davalac usluga dužan je da sprovode procenu kreditne sposobnosti na osnovu zajedničke sposobnosti tih korisnika da izvršavaju obaveze iz ugovora.

Davalac usluga dužan je da unutrašnjim aktima uredi postupak za procenu kreditne sposobnosti korisnika, kao i da utvrdi pravila o dokumentovanju i čuvanju podataka i dokumentacije iz st. 3 do 5, 7. i 8. ovog člana.

Baza podataka o zaduženosti korisnika

Član 24.

Baza podataka o zaduženosti korisnika sadrži podatke za čije je prikupljanje i obradu korisnik prethodno dao saglasnost u pisanoj formi i podatke koji se prikupljaju i obrađuju u toj bazi neposredno na osnovu zakona, i to naročito podatke o njegovoj zaduženosti kod davalaca usluga i drugih finansijskih institucija i urednosti izmirivanja obaveza u vezi s tom zaduženošću.

Davalac usluga dužan je da, radi obezbeđivanja pouzdanosti baze iz stava 1. ovog člana, redovno dostavlja i ažurira podatke koji se vode u toj bazi, a odgovara i za tačnost tih podataka.

Narodna banka Srbije može propisati način uspostavljanja, organizovanja i rada baze podataka iz stava 1. ovog člana (kreditni registar), uključujući i način njenog finansiranja, kao i način prikupljanja, dostavljanja, obrade i čuvanja podatka iz te baze.

Rezultat procene kreditne sposobnosti

Član 25.

Davalac usluga zaključuje ugovor o kreditnim uslugama ili ugovor o lizingu samo ako rezultat procene kreditne sposobnosti ukazuje na to da je verovatno da će korisnik ispunjavati obaveze iz ugovora na način i u rokovima predviđenim tim ugovorom.

Davalac usluga dužan je da odluči o zahtevu korisnika za korišćenje usluge, odnosno da omogući korisniku da zaključi ugovor u roku od 15 radnih dana od dana kada je korisnik dostavio sve tražene podatke, informacije i dokumentaciju.

U slučaju stambenog kredita, odnosno kredita obezbeđenog hipotekom - banka može produžiti rok iz stava 2. ovog člana za 10 radnih dana, ali je dužna da o tom produženju obavesti korisnika pre isteka roka iz tog stava.

Ako davalac usluga odbije zahtev za zaključenje ugovora iz stava 1. ovog člana, dužan je da bez odlaganja u pisanoj formi:

1)         obavesti korisnika o odbijanju ovog zahteva, a može da navede i razloge za odbijanje tog zahteva;

2)         obavesti korisnika o podacima iz baze podatka iz člana 24. ovog zakona koji su uticali na odluku o odbijanju zahteva;

Ako s korisnikom zaključi ugovor o kreditnim uslugama ili ugovor o lizingu, davalac usluga ne može naknadno raskinuti ili izmeniti taj ugovor na štetu korisnika na osnovu toga što je procena kreditne sposobnosti bila nepravilno sprovedena. Ako u tom slučaju ipak dokaže da je korisnik svesno uskratio ili lažno prikazao pokazatelje i informacije, odnosno dokumentaciju iz člana 23. st. 3. do 5. i 7. ovog zakona - davalac usluga ima pravo i da taj ugovor raskine ili da ga izmeni na štetu korisnika.

Procena kreditne sposobnosti profilisanjem

Član 26.

Ako davalac usluge odbije zahtev za zaključenje ugovora iz člana 25. ovog zakona na osnovu procene kreditne sposobnosti korisnika koja uključuje primenu automatizovane obrade ličnih podataka, korisnik ima pravo da od davaoca usluga zatraži i dobije pomoć lica angažovanih od strane davaoca usluga, u okviru koje korisnik ima pravo da:

1)         zatraži i dobije jasno i razumljivo objašnjenje o postupku procene kreditne sposobnosti, uključujući objašnjenje o automatizovanoj obradi ličnih podataka, kao i o njenim rizicima, značaju i efektima na odluku;

2)         iskaže svoje stavove o proceni kreditne sposobnosti na osnovu automatizovane obrade ličnih podataka;

3)         zatraži da davalac usluga preispita procenu kreditne sposobnosti i donetu odluku.

Davalac usluga dužan je da korisnika obavesti o njegovim pravima iz stava 1. ovog člana u obaveštenju iz člana 25. stav 4. ovog zakona, s tim da je na davaocu usluga teret dokazivanja da je korisniku pružio to obaveštenje.

G l a v a III

SADRŽAJ UGOVORA O FINANSIJSKIM USLUGAMA

Ugovor o kreditu

Član 27.

Ugovor o kreditu sadrži sledeće obavezne elemente:

1)         vrstu kredita;

2)         period na koji se kredit odobrava, odnosno rok otplate kredita;

3)         poslovno ime, odnosno ime, adresu i broj telefona davaoca kredita i korisnika, kao i imejl adresu davaoca kredita i korisnika, ako je korisnik poseduje;

4)         iznos kredita koji se odobrava i uslove povlačenja sredstava;

5)         kod kredita indeksiranog u stranoj valuti - valutu indeksacije, naznaku da se pri odobravanju i otplati kredita primenjuje zvanični srednji kurs dinara prema toj valuti na dan odobravanja, odnosno otplate i datum obračuna;

6)         visinu nominalne kamatne stope uz određenje da li je fiksna ili promenljiva, a ako je promenljiva - elemente na osnovu kojih se određuje (referentna kamatna stopa, indeks potrošačkih cena i dr.), njihovu visinu u vreme zaključenja ugovora, periode u kojima će se menjati, kao i fiksni element ako je ugovoren;

7)         efektivnu kamatnu stopu, pri čemu je potrebno navesti sve pretpostavke primenjene u računanju efektivne kamatne stope;

8)         ukupnu cenu kredita za korisnika;

9)         ukupan iznos koji korisnik treba da plati na osnovu ugovora o kreditu, izračunat na dan zaključenja ugovora;

10)       broj rata kredita, pojedinačni iznos rate u trenutku zaključenja ugovora, kao i period u kome rate dospevaju za naplatu;

11)       plan otplate kredita i pravo korisnika da u bilo kom trenutku u toku trajanja ugovora besplatno dobije taj plan (ako se kamata i troškovi otplaćuju bez istovremene otplate glavnice - plan otplate kredita treba da sadrži samo rokove i uslove otplate kamate i troškova);

12)       metod koji se primenjuje kod obračuna kamate (konformni, proporcionalni i dr.);

13)       obaveštenje o kamatnoj stopi koja se primenjuje u slučaju docnje u skladu sa ovim zakonom i njenu visinu u vreme zaključenja ugovora;

14)       ostale posledice u slučaju docnje (kašnjenja u otplati kredita, odnosno u slučaju neizmirivanja obaveza), uslove, postupak i posledice otkaza, odnosno raskida ugovora o kreditu, kao i podatak o mogućnosti poveravanja aktivnosti naplate potraživanja;

15)       uslove i način ustupanja potraživanja;

16)       vrstu i visinu svih naknada koje padaju na teret korisnika kredita, uz određenje da li su fiksne ili promenljive, a ako su promenljive - periode u kojima će se menjati, kao i vrstu i visinu drugih troškova (porezi, takse, naknade nadležnim organima, trošak procene vrednosti nepokretnosti i dr.);

17)       vrste sredstava obezbeđenja, mogućnost za njihovu zamenu drugim sredstvom obezbeđenja tokom perioda otplate kredita, kao i uslove aktiviranja tih sredstava u slučaju neizmirivanja obaveza;

18)       uslove i način prevremene otplate kredita i visinu naknade u vezi s tim, kao i transparentno i razumljivo objašnjenje kako se ova naknada izračunava;

19)       pravo korisnika na odustanak od ugovora, kao i uslove i način tog odustanka;

20)       eventualnu obavezu zaključivanja ugovora o sporednim uslugama koje su u vezi sa ugovorom o kreditu (npr. ugovor o platnim uslugama, ugovor o osiguranju i sl.);

21)       vrstu pisane forme koju je korisnik odabrao za obaveštenja koja mu davalac kredita dostavlja u skladu sa ovim zakonom i ugovorom o kreditu (npr. podsetnik iz člana 20. stav 5. ovog zakona, obaveštenja u slučaju izmene zaključenog ugovora o kreditu, obaveštenja o promeni nominalne kamatne stope, kod ugovora o revolving kreditu - obaveštenja iz člana 41. ovog zakona);

22)       pravo na prigovor i pritužbu i pokretanje postupka posredovanja pred Narodnom bankom Srbije radi vansudskog rešavanja spornog odnosa, uz objašnjenje korisniku o načinu podnošenja prigovora, pritužbe i predloga za posredovanje;

23)       adresu Narodne banke Srbije kao organa koji vrši kontrolu davalaca kredita.

Povezani ugovor o kreditu, pored elemenata iz stava 1. ovog člana, sadrži i oznaku robe ili usluge, njenu gotovinsku cenu i obaveštenje o prestanku važenja povezanog ugovora u slučaju korišćenja prava na odustanak od ugovora, kao i o pravima koja korisnik ima prema davaocu kredita u skladu s članom 51. ovog zakona.

Obavezni elementi ugovora o kreditu iz stava 1. ovog člana i povezanog ugovora o kreditu iz stava 2. ovog člana moraju biti jasno čitljivi i prilagođeni tako da se vodi računa o tehničkim ograničenjima trajnog nosača podataka na kojem su prikazani.

Pri zaključivanju ugovora iz stava 1. ovog člana, davalac kredita uz ugovor dostavlja plan otplate kredita i pregled obaveznih elemenata kredita koji sadrži sažeto prikazane osnovne podatke o kreditu.

Posle zaključenja ugovora o kreditu, davalac kredita dužan je da i davaocu sredstva obezbeđenja dostavi kopiju tog ugovora s planom otplate i pregledom obaveznih elemenata, osim ako je davalac sredstva obezbeđenja prodavac stvari koja je predmet hipoteke ili drugog založnog prava na osnovu kupoprodajnog ugovora za čiju realizaciju su odobrena sredstva tog kredita.

Ugovor o kreditnoj kartici

Član 28.

Ugovor o kreditnoj kartici, pored elemenata okvirnog ugovora utvrđenih zakonom kojim se uređuju platne usluge, sadrži i sledeće obavezne elemente:

1)         iznos odobrenih sredstava koja korisnik može koristiti u određenom periodu (kreditni limit);

2)         ako se kreditni limit odobrava i obračunava u stranoj valuti - naznaku valute;

3)         rok dospeća i procenat minimalne mesečne obaveze za plaćanje;

4)         visinu nominalne kamatne stope uz određenje da li je fiksna ili promenljiva, a ako je promenljiva - elemente na osnovu kojih se određuje (referentna kamatna stopa, indeks potrošačkih cena i dr.), njihovu visinu u vreme zaključenja ugovora, periode u kojima će se menjati, kao i fiksni element ako je ugovoren;

5)         efektivnu kamatnu stopu, pri čemu je potrebno navesti sve pretpostavke primenjene u računanju efektivne kamatne stope;

6)         metod koji se primenjuje kod obračuna kamate (konformni, proporcionalni i dr.);

7)         vrstu i visinu svih naknada koje padaju na teret korisnika kreditne kartice, uz određenje da li su fiksne ili promenljive, a ako su promenljive - periode u kojima će se menjati, kao i vrstu i visinu drugih troškova;

8)         način izmirivanja obaveza, uz posebno isticanje roka za otplatu korišćenih sredstava bez obračuna kamate, ako su takvi uslovi ugovoreni;

9)         obaveštenje o kamatnoj stopi koja se primenjuje u slučaju docnje u skladu sa ovim zakonom i njenu visinu u vreme zaključenja ugovora;

10)       vrste sredstava obezbeđenja, mogućnost njihove zamene drugim sredstvom obezbeđenja tokom perioda otplate kredita, kao i uslove aktiviranja tih sredstava u slučaju neizmirivanja obaveza;

11)       posledice u slučaju neizmirivanja obaveza u skladu sa ugovorom, uslove i posledice otkaza, odnosno raskida ugovora, kao i podatak o mogućnosti poveravanja aktivnosti naplate potraživanja;

12)       uslove i način ustupanja potraživanja;

13)       pravo korisnika na odustanak od ugovora, kao i uslove i način tog odustanka, u skladu s članom 13. ovog zakona;

14)       pravo korisnika da u svakom trenutku može izmiriti dugovanje;

15)       pravo na prevremenu otplatu nedospelih obaveza po kreditnoj kartici, bez kamate i drugih naknada;

16)       eventualnu obavezu zaključivanja ugovora o sporednim uslugama koje su u vezi sa ugovorom o kreditnoj kartici (npr. ugovor o osiguranju);

17)       vrstu pisane forme koju je korisnik odabrao za obaveštenja koja mu davalac kredita dostavlja u skladu sa ovim zakonom i ugovorom;

18)       pravo na prigovor i pritužbu, kao i mogućnost pokretanja postupka posredovanja pred Narodnom bankom Srbije radi vansudskog rešavanja spornog odnosa, uz objašnjenje o načinu podnošenja prigovora, pritužbe i predloga za posredovanje;

19)       adresu Narodne banke Srbije kao organa koji vrši kontrolu davalaca kredita.

Obavezni elementi ugovora o kreditnoj kartici iz stava 1. ovog člana moraju biti jasno čitljivi i prilagođeni tako da se vodi računa o tehničkim ograničenjima trajnog nosača podataka na kojem su prikazani.

Pri zaključivanju ugovora iz stava 1. ovog člana, davalac kredita korisniku uz ugovor dostavlja pregled obaveznih elemenata tog ugovora koji sadrži sažeto prikazane osnovne podatke iz tog ugovora.

Posle zaključenja ugovora o kreditnoj kartici, davalac kredita dužan je da davaocu sredstva obezbeđenja dostavi kopiju tog ugovora s pregledom obaveznih elemenata, osim ako je korisnik kreditne kartice istovremeno i davalac sredstva obezbeđenja.

Ugovor o dozvoljenom prekoračenju

Član 29.

Ugovor o dozvoljenom prekoračenju sadrži elemente iz člana 28. stav 1. ovog zakona.

Ugovorom o dozvoljenom prekoračenju uređuje se i u kojim slučajevima se od korisnika može zahtevati potpuna otplata dozvoljenog prekoračenja, a ovaj ugovor sadrži i podatak o pravu korisnika da to prekoračenje u svakom trenutku prevremeno otplati bez naknade.

Obavezni elementi ugovora o dozvoljenom prekoračenju iz stava 1. ovog člana moraju biti jasno čitljivi i prilagođeni tako da se vodi računa o tehničkim ograničenjima trajnog nosača podataka na kojem su prikazani.

Pri zaključivanju ugovora iz stava 1. ovog člana, davalac kredita korisniku uz taj ugovor dostavlja pregled obaveznih elemenata tog ugovora, koji sadrži osnovne podatke o dozvoljenom prekoračenju.

Posle zaključenja ugovora o dozvoljenom prekoračenju, davalac kredita dužan je da i davaocu sredstva obezbeđenja dostavi kopiju tog ugovora s pregledom obaveznih elemenata ugovora.

Nedozvoljeno prekoračenje

Član 30.

Ako banka omogući korisniku nedozvoljeno prekoračenje - ugovor o otvaranju i vođenju tekućeg računa, odnosno o pružanju platnih usluga, pored elemenata okvirnog ugovora utvrđenih zakonom kojim se uređuju platne usluge, mora da sadrži i sledeće obavezne elemente:

1)         podatak da je korisniku omogućeno nedozvoljeno prekoračenje po računu;

2)         visinu nominalne kamatne stope uz određenje da li je fiksna ili promenljiva, a ako je promenljiva - elemente na osnovu kojih se određuje (referentna kamatna stopa, indeks potrošačkih cena i dr.), njihovu visinu u vreme zaključenja ugovora, periode u kojima će se menjati, kao i fiksni element ako je ugovoren;

3)         vrstu i visinu svih naknada koje padaju na teret korisnika, uz određenje da li su fiksne ili promenljive, a ako su promenljive - periode u kojima će se menjati, kao i vrstu i visinu drugih troškova.

Ugovor o lizingu

Član 31.

Ugovor o lizingu sadrži sledeće obavezne elemente:

1)         poslovno ime, odnosno ime, adresu i broj telefona davaoca lizinga i korisnika, kao i imejl adresu davaoca lizinga i imejl adresu korisnika ako je korisnik poseduje;

2)         bruto nabavnu vrednost predmeta lizinga (zbir vrednosti po kojoj je davalac lizinga stekao pravo svojine nad predmetom lizinga i obračunatog poreza na dodatu vrednost);

3)         iznos učešća (iznos koji korisnik plaća davaocu lizinga i koji se iskazuje u odnosu na bruto nabavnu vrednost predmeta lizinga);

4)         iznos neto finansiranja (razlika između bruto nabavne vrednosti predmeta lizinga i učešća);

5)         broj rata lizing naknade, iznos pojedinačne rate, kao i period u kome rate dospevaju za naplatu;

6)         preostalu vrednost predmeta lizinga (deo iznosa neto finansiranja koji se može ugovoriti, koji korisnik ne otplaćuje kroz rate, već odjednom, posle isteka perioda na koji je ugovor zaključen ako je ugovorom predviđeno pravo korisnika da otkupi predmet lizinga);

7)         kod lizinga indeksiranog u stranoj valuti - valutu indeksacije, naznaku da se pri odobravanju i otplati lizinga primenjuje zvanični srednji kurs i datum obračuna;

8)         visinu nominalne godišnje kamatne stope uz određenje da li je fiksna ili promenljiva, a ako je promenljiva - elemente na osnovu kojih se određuje (referentna kamatna stopa, indeks potrošačkih cena i dr.), njihovu visinu u vreme zaključenja ugovora, periode u kojima će se menjati, kao i fiksni element ako je ugovoren;

9)         ako korisnik snosi troškove poreza na (ukupnu) kamatu, iznos tog poreza izračunat na dan zaključenja ugovora, uz naznaku da se ukupan iznos poreza može promeniti u slučaju promene nominalne kamatne stope;

10)       efektivnu kamatnu stopu i ukupan iznos koji korisnik treba da plati, izračunat na dan zaključenja ugovora, pri čemu je potrebno navesti sve pretpostavke primenjene u računanju efektivne kamatne stope;

11)       ukupnu cenu lizinga za korisnika;

12)       ukupan iznos koji korisnik treba da plati na osnovu ugovora o lizingu, izračunat na dan zaključenja ugovora;

13)       obavezu osiguranja predmeta lizinga;

14)       pravo otkupa predmeta lizinga/produženja ugovora;

15)       uslove i način prevremene otplate i visinu naknade u vezi s tim, kao i transparentno i razumljivo objašnjenje kako se ova naknada izračunava;

16)       metod koji se primenjuje kod obračuna kamate (konformni, proporcionalni i dr.);

17)       kamatnu stopu koja se primenjuje u slučaju docnje u skladu sa ovim zakonom i njenu visinu u vreme zaključenja ugovora;

18)       vrstu i visinu svih naknada koje padaju na teret primaoca lizinga, uz određenje da li su fiksne ili promenljive, a ako su promenljive - periode u kojima će ih davalac lizinga menjati, kao i vrstu i visinu drugih troškova (porezi, naknade nadležnim organima i dr.);

19)       vrste sredstava obezbeđenja, mogućnost njihove zamene tokom perioda otplate predmeta lizinga, kao i uslove aktiviranja tih sredstava u slučaju neizmirivanja obaveza;

20)       obaveštenje o pravu davaoca lizinga da proda predmet lizinga;

21)       uslove, postupak i posledice raskida ugovora o lizingu, kao i obaveštenje o uslovima i načinu ustupanja potraživanja;

22)       pravo korisnika na odustanak od ugovora, uslove i način odustanka;

23)       vrstu pisane forme koju je korisnik odabrao za obaveštenja koja mu davalac lizinga dostavlja u skladu sa ovim zakonom i ugovorom;

24)       pravo na prigovor i pritužbu, kao i mogućnost pokretanja postupka posredovanja pred Narodnom bankom Srbije radi vansudskog rešavanja spornog odnosa, uz objašnjenje o načinu podnošenja prigovora, pritužbe i predloga za posredovanje;

25)       adresu Narodne banke Srbije kao organa koji vrši kontrolu davalaca lizinga.

Obavezni elementi ugovora o lizingu iz stava 1. ovog člana moraju biti jasno čitljivi i prilagođeni tako da se vodi računa o tehničkim ograničenjima trajnog nosača podataka na kojem su prikazani.

Kod ugovora o lizingu - kamatna stopa, naknade i drugi troškovi, ako su promenljivi, moraju zavisiti od ugovorenih elemenata koji se zvanično objavljuju (referentna kamatna stopa, indeks potrošačkih cena i dr.) i čija je priroda takva da na njihovu vrednost ne može uticati jednostrana volja nijedne od ugovornih strana.

Pri zaključivanju ugovora iz stava 1. ovog člana, davalac lizinga korisniku uz ugovor dostavlja plan otplate lizinga i pregled obaveznih elemenata tog ugovora koji sadrži sažeto prikazane osnovne podatke o lizingu.

Ugovor o depozitu

Član 32.

Ugovor o depozitu sadrži sledeće obavezne elemente:

1)         vrstu depozita i period na koji banka prima depozit;

2)         poslovno ime, odnosno ime, adresu i broj telefona banke i korisnika, kao i imejl adresu banke i imejl adresu korisnika, ako je korisnik poseduje;

3)         iznos sredstava koji banka prima u depozit;

4)         valutu u kojoj korisnik polaže a banka isplaćuje sredstva na ime depozita, a u slučaju depozita sa ugovorenom valutnom klauzulom - i tip kursa valute koji se primenjuje pri polaganju, odnosno isplati depozita (zvanični srednji kurs), kao i datum obračuna;

5)         plan isplate depozita;

6)         visinu nominalne godišnje kamatne stope, uz naznaku da li za korisnika postoji obaveza plaćanja poreza;

7)         efektivnu kamatnu stopu, pri čemu je potrebno navesti sve pretpostavke primenjene u računanju efektivne kamatne stope;

8)         ukupan iznos depozita koji banka isplaćuje korisniku nakon isteka perioda na koji je depozit primljen, odnosno nakon prestanka ugovora;

9)         bezuslovne pogodnosti koje banka pruža u vezi s depozitom;

10)       promenljivost nominalne kamatne stope (fiksna ili promenljiva);

11)       elemente na osnovu kojih se određuje ugovorena promenljiva nominalna kamatna stopa, njihovu visinu u vreme zaključenja ugovora i periode u kojima će se menjati, kao i fiksni element ako je ugovoren;

12)       metod koji se primenjuje kod obračuna kamate (konformni, proporcionalni i dr.);

13)       način na koji i uslove pod kojima korisnik može raspolagati sredstvima depozita;

14)       vrstu i visinu svih naknada koje padaju na teret deponenta, uz određenje da li su fiksne ili promenljive, a ako su promenljive - periode u kojima će se menjati, kao i vrstu i visinu drugih troškova (porezi, naknade nadležnim organima i dr.);

15)       uslove i način automatskog produžavanja oročenja;

16)       uslove i način raskida ugovora koji su zaključeni na neodređeno vreme;

17)       iznos osiguranog depozita;

18)       vrstu pisane forme koju je korisnik odabrao za obaveštenja koja mu banka dostavlja u skladu sa ovim zakonom i ugovorom;

19)       pravo na prigovor i pritužbu, kao i mogućnost pokretanja postupka posredovanja pred Narodnom bankom Srbije radi vansudskog rešavanja spornog odnosa, uz objašnjenje o načinu podnošenja prigovora, pritužbe i predloga kojim se pred Narodnom bankom Srbije pokreće postupak posredovanja;

20)       adresu Narodne banke Srbije, kao organa koji vrši kontrolu banaka.

Obavezni elementi ugovora o depozitu iz stava 1. ovog člana moraju biti jasno čitljivi i prilagođeni tako da se vodi računa o tehničkim ograničenjima trajnog nosača podataka na kojem su prikazani.

Kod ugovora o depozitu - naknade i drugi troškovi, ako su promenljivi, moraju zavisiti od ugovorenih elemenata koji se zvanično objavljuju (referentna kamatna stopa, indeks potrošačkih cena i dr.) i čija je priroda takva da na njihovu vrednost ne može uticati jednostrana volja nijedne od ugovornih strana.

Pri zaključivanju ugovora iz stava 1. ovog člana, banka korisniku dostavlja plan isplate depozita, kao i pregled obaveznih elemenata depozita koji sadrži osnovne podatke o depozitu.

U slučaju automatskog produžavanja oročenja depozita, banka je dužna da, najkasnije 30 dana pre isteka roka oročenja, korisnika obavesti o roku na koji se produžava ugovor o depozitu, kao i o novoj kamatnoj stopi, pri čemu korisnik ima pravo da ugovor raskine u bilo kom trenutku nakon prijema tog obaveštenja, i to bez naknade a uz kamatu ugovorenu za istekli oročeni period, ako je ugovor raskinuo u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja o novoj kamatnoj stopi.

Ako korisnik raskine ugovor o depozitu u skladu sa stavom 5. ovog člana, banka je dužna da mu omogući prenos novčanih sredstava u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju platne usluge koje se odnose na uslugu promene platnog računa.

Forma i sadržina obrazaca

Član 33.

Narodna banka Srbije propisuje formu i sadržinu obrasca plana otplate kredita/lizinga i plana isplate depozita, kao i pregleda obaveznih elemenata ugovora o finansijskim uslugama.

Ugovori o drugim uslugama koje pružaju banke

Član 34.

Ugovor o sefu i ugovori o drugim uslugama koje pružaju banke u skladu sa zakonom (npr. davanje avala, devizno-valutni i menjački poslovi) sadrže vrstu i visinu svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika, odnosno korisnik s njima mora biti upoznat pre zaključenja ugovora ako se ti ugovori ne zaključuju u pisanoj formi u skladu sa zakonom.

Odredbe čl. 5. do 9, čl. 14. do 16, čl. 35. i 36. i čl. 59. do 66. ovog zakona shodno se primenjuju na ugovore iz stava 1. ovog člana.

G l a v a IV

IZMENE UGOVORA I PROMENLJIVA KAMATNA STOPA

Postupak izmene elemenata ugovora

Član 35.

Ako davalac usluga namerava da izmeni neki element ugovora o finansijskim uslugama, osim u slučaju izmene promenljive kamatne stope u skladu sa ovim zakonom, dužan je da u pisanoj formi dostavi korisniku predlog tih izmena, najmanje mesec dana pre početka, odnosno planiranog početka njihove primene.

Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži:

1)         jasan i precizan opis predloženih izmena, sa odgovarajućim pojašnjenjem o položaju korisnika u odnosu na položaj pre tih izmena;

2)         napomenu da je za predložene izmene potreban pristanak korisnika u situacijama propisanim članom 36. ovog zakona, uz preciziranje načina i roka za davanje takve saglasnosti;

3)         pojašnjenje izmena koje se primenjuju po sili zakona, drugog propisa ili na osnovu ugovora, ako je primenljivo;

4)         opis posledica koje mogu nastupiti ako korisnik ne pristane na te izmene, odnosno ako zahteva raskid ugovora, uključujući i navođenje troškova koji padaju na teret korisnika u slučaju tog raskida;

5)         datum od kada se primenjuju ove izmene.

Izmena obaveznih elemenata ugovora

Član 36.

Ako davalac usluga namerava da izmeni neki od obaveznih elemenata ugovora o finansijskim uslugama dužan je da s korisnikom zaključi aneks ugovora u formi koja je propisana za taj ugovor. Ako korisnik nije saglasan sa ovom izmenom, davalac usluga ne može iz tog razloga jednostrano izmeniti uslove iz ugovora, niti ugovor jednostrano raskinuti, odnosno otkazati.

Ako se visina fiksne kamatne stope ili fiksnog elementa promenljive kamatne stope, odnosno visine naknada i drugih troškova menjaju u korist korisnika ili ako se korisniku daju određena prava da koristi dodatne ili sporedne usluge bez uvođenja novih ili povećanja postojećih kamata, naknada i drugih troškova - te izmene mogu se primenjivati bez primene stava 1. ovog člana i člana 35. ovog zakona.

Ako je u korist korisnika promenjena visina fiksne kamatne stope ili fiksnog elementa promenljive kamatne stope, davalac usluga obaveštava o tome korisnika u pisanoj formi i dostavlja, odnosno čini dostupnim tom korisniku izmenjeni plan otplate kredita ili lizinga, odnosno plan isplate depozita, i to pre početka primene tih izmena, ako propisom nije drukčije određeno.

Odredbe ovog člana ne primenjuju se u slučaju promene visine promenljive kamatne stope usled promene promenljivog elementa te stope, odnosno zbog primene člana 12. ovog zakona.

Promenljiva nominalna kamatna stopa

Član 37.

Promenljiva nominalna kamatna stopa je kamatna stopa čija visina zavisi od ugovorenih promenljivih elemenata, odnosno promenljivih i fiksnih, s tim što su promenljivi elementi oni koji se zvanično objavljuju (referentna kamatna stopa, indeks potrošačkih cena i dr.).

Visina promenljive kamatne stope ne može biti negativna, odnosno manja od nule.

Promenljivi elementi, odnosno indeksi i referentne stope iz stava 1. ovog člana moraju biti ugovoreni na jasan i razumljiv način, moraju biti objektivni i dostupni, tako da ih ugovorne strane i institucije koje sprovode nadzor mogu proveriti.

Priroda elemenata iz stava 1. ovog člana mora biti takva da na njih ne može uticati jednostrana volja nijedne od ugovornih strana.

Ugovorom o kreditnim uslugama ili ugovorom o lizingu može se predvideti odredba da će se pri obračunu promenljive kamatne stope vrednost njenog promenljivog elementa, odnosno referentne stope koja je manja od nule uzimati kao vrednost nula, ako pre nuđenja takvih ugovora korisnicima, davalac usluge u postupku pred Narodnom bankom Srbije dokaže da takva odredba može dovesti do jasne koristi za korisnike.

Visina kamatne stope kod ugovora o depozitu, bez obzira na to da li je fiksna, promenljiva ili fiksna i promenljiva, ne može biti negativna, odnosno manja od nule.

Banka, odnosno davalac lizinga dužni su da promenljivu nominalnu kamatnu stopu utvrđuju na način određen odredbama ovog člana.

Narodna banka Srbije može urediti postupak iz stava 5. ovog člana.

Obaveštenje o promeni kamatne stope

Član 38.

Ako je ugovorena promenljiva nominalna kamatna stopa, davalac usluga dužan je da, u skladu sa ugovorom, o izmeni te stope korisnika obavesti u pisanoj formi, i to pre početka primene izmenjene stope (pre početka perioda otplate, odnosno korišćenja preostalog iznosa kredita po toj novoj stopi), odnosno najmanje 15 dana pre dospeća rate kredita po izmenjenoj kamatnoj stopi koja je izmenjena primenom člana 12. ovog zakona, i da u tom obaveštenju navede datum od kada se izmenjena stopa primenjuje.

Davalac usluga dužan je da u obaveštenju iz stava 1. ovog člana posebno prikaže novu vrednost promenljivog elementa (referentna stopa, indeks i sl.), uz podatak o tome kog dana je ta vrednost objavljena od strane administratora tog elementa, kao i iznos fiksnog elementa i ukupnu visinu nove kamatne stope.

Uz obaveštenje iz stava 1. ovog člana davalac usluga u pisanoj formi dostavlja korisniku i izmenjeni plan otplate kredita ili lizinga, odnosno plan isplate depozita.

Davalac usluga dužan je da, na zahtev korisnika, plan iz stava 3. ovog člana učini dostupnim korisniku za sve vreme trajanja ugovornog odnosa, i to bez naknade.

Obaveza obaveštavanja iz stava 1. ovog člana postoji i u slučaju izmene promenljivih elemenata koji utiču na visinu drugih novčanih obaveza.

Prestanak obračuna i objavljivanja referentne stope

Član 39.

Ako je ugovorena promenljiva stopa zasnovana na referentnoj stopi čiji obračun i objavljivanje prestanu, primenjivaće se stopa koja je ugovorom o finansijskim uslugama predviđena kao rezervna, odnosno zamenska stopa.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, ako ugovorom o finansijskim uslugama nije predviđena rezervna, odnosno zamenska stopa, primenjivaće se stopa ili neki drugi promenljivi element koji se zvanično objavljuje i na čiju visinu ne može uticati nijedna od ugovornih strana, a koje odredi Narodna banka Srbije.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju i kada je umesto referentne stope u skladu s članom 8. ovog zakona ugovoren neki drugi promenljivi element.

Referentna stopa prosečnog troška finansiranja bankarskog sektora

Član 40.

Narodna banka Srbije može na svojoj internet prezentaciji objaviti referentnu stopu prosečnog troška finansiranja bankarskog sektora Republike Srbije, koja se može ugovoriti kao promenljivi element promenljive nominalne kamatne stope.

Narodna banka Srbije može bliže urediti način obračuna i objavljivanja referentne stope iz stava 1. ovog člana.

G l a v a V

POSEBNA PRAVA KORISNIKA

Prava u vezi sa ugovorom o revolving kreditu

Član 41.

Korisnik može na uobičajeni način, bez naknade i u svakom momentu, osim ako je ugovoren otkazni rok, koji ne može biti duži od mesec dana - da otkaže ugovor o revolving kreditu.

Ako je tako ugovoreno, davalac kredita može otkazati ugovor o revolving kreditu tako što će korisnika u pisanoj formi obavestiti o otkazu najkasnije dva meseca ranije.

Ako je tako ugovoreno, davalac kredita može iz opravdanih razloga (neovlašćeno korišćenje kredita, značajno pogoršanje kreditne sposobnosti korisnika i dr.) uskratiti korisniku pravo na povlačenje sredstava, s tim da je dužan da ga o razlozima tog uskraćivanja obavesti u pisanoj formi, i to, ako je moguće, odmah ili u roku od naredna tri dana, osim u slučaju da je pružanje takvih obaveštenja zabranjeno drugim propisima.

Obaveštavanje o stanju duga i prekoračenju računa

Član 42.

Davalac usluga dužan je da, u roku od 15 dana od dana unošenja podataka o docnji korisnika u bazu podataka o zaduženosti iz člana 24. ovog zakona, korisniku bez naknade dostavi obaveštenje o stanju njegovog duga po ugovoru o kreditu, revolving kreditu, odnosno lizingu.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o visini glavnice, kamata, naknada i dr., izraženih pojedinačno, podatke o ukupnom stanju duga na određeni dan, kao i objašnjenje da su podaci o docnji evidentirani u bazi podatka o zaduženosti, te posledice koje to može imati po korisnika.

U slučaju dozvoljenog prekoračenja, davalac kredita dužan je da najmanje jedanput mesečno korisniku bez naknade, u pisanoj formi, dostavi obaveštenje - izvod o svim promenama na njegovom računu, a dužan je da to obaveštenje dostavi bez odlaganja na zahtev korisnika, s tim da u tom slučaju ima pravo da naplati primerenu naknadu.

Obaveštenje iz stava 3. ovog člana obavezno sadrži sledeće podatke:

1)         broj računa;

2)         period na koji se izvod odnosi;

3)         datum promene, opis promene, kao i iznos i vrstu promene (odobrenje ili zaduženje računa);

4)         prethodno i novo stanje računa, kao i datum slanja izvoda;

5)         primenjenu nominalnu kamatnu stopu;

6)         sve zaračunate naknade i troškove;

7)         ako postoji, minimalni iznos koji korisnik mora da plati.

Banka je dužna da odmah i bez odlaganja obavesti korisnika ako je njegov račun zadužen za iznos koji je doveo do korišćenja nedozvoljenog prekoračenja.

U obaveštenju iz stava 5. ovog člana banka navodi:

1)         iznos nedozvoljenog prekoračenja;

2)         trenutni iznos prekoračenja;

3)         kamatnu stopu koja će se primeniti na iznos prekoračenja;

4)         podatke o drugim eventualnim naknadama, troškovima i ugovornim kaznama;

5)         datum do kojeg korisnik mora izvršiti isplatu dugovanog iznosa.

Korisniku nedozvoljenog prekoračenja koji izmiri dug po tom prekoračenju u roku od pet dana od dana zaduženja računa po osnovu kojeg se nalazi u nedozvoljenom prekoračenju banka ne naplaćuje kamatu na nedozvoljeno prekoračenje niti bilo koju drugu naknadu.

Ako korisnik redovno koristi nedozvoljeno prekoračenje računa, banka je dužna da mu ponudi neku drugu vrstu kreditne usluge ili pružanje savetodavnih usluga.

Prestanak i smanjenje dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja

Član 43.

Ako davalac dozvoljenog ili nedozvoljenog prekoračenja donese odluku o smanjenju iznosa tih prekoračenja ili odluku o raskidu ugovora o dozvoljenom prekoračenju, odnosno odluku o prestanku primene nedozvoljenog prekoračenja - dužan je da o tome obavesti korisnika na ugovoreni način mesec dana pre datuma primene tog smanjenja ili raskida ugovora, odnosno prestanka primene nedozvoljenog prekoračenja.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, davalac dozvoljenog ili nedozvoljenog prekoračenja dužan je da korisniku, pre pokretanja izvršnog postupka i bez dodatnih troškova, ponudi mogućnost otplate iznosa dugovanja u 12 jednakih mesečnih rata, uz primenu nominalne kamatne stope iz ugovora o dozvoljenom prekoračenju, odnosno kamatne stope koja se primenjuje za nedozvoljeno prekoračenje.

Olakšice u slučaju problema u otplati duga

Član 44.

Ako u toku trajanja ugovornog odnosa nastupe okolnosti koje korisnika dovode u teško imovinsko stanje, odnosno druge bitne okolnosti na koje korisnik ne može da utiče, davalac kredita mora primeniti razumne mere kojima će korisniku olakšati otplatu dugovanog iznosa pre pokretanja izvršnog postupka, pri čemu će se posebno uzeti u obzir lične okolnosti korisnika.

Davalac kredita nije dužan da primenjuje mere iz stava 1. ovog člana prema korisniku prema kome je te mere već primenio, nakon čega je taj korisnik ponovo zapao u docnju, odnosno nije dužan da primeni te mere ako korisnik ne odgovori na ponudu davaoca kredita u roku koji mu taj davalac kredita ostavi, a koji ne može biti kraći od deset dana.

Pod razumnim merama iz stava 1. ovog člana podrazumevaju se potpuno ili delimično refinansiranje duga iz ugovora, odnosno izmene ugovorenih uslova, poput sledećih mera:

1)         produženje roka otplate;

2)         promena vrste ugovora;

3)         odloženo plaćanje celokupnog iznosa kredita, kamate, glavnice, dozvoljenog ili nedozvoljenog prekoračenja, duga po kreditnoj kartici ili određenih rata kredita, za određeni period;

4)         smanjenje kamatne stope;

5)         odobrenje da korisnik ne vrši isplate u određenom periodu;

6)         delimična otplata duga;

7)         promena valute u kojoj je izražena obaveza, ako novčana obaveza nije izražena u dinarima;

8)         delimičan oprost i konsolidacija duga;

9)         proglašenje zastoja u otplati (moratorijum) za određeni period, u kome davalac kredita ne obračunava zateznu kamatu na dospelo a neizmireno potraživanje.

Prilikom izmene ugovorenih uslova iz stava 3. ovog člana, davalac kredita nije dužan da sprovodi procenu kreditne sposobnosti korisnika u smislu čl. 23. do 26. ovog zakona, pod uslovom da se tom izmenom znatno ne povećava ukupan iznos koji korisnik treba da plati.

Odredba stava 4. ovog člana ne dovodi u pitanje obavezu procene kreditne sposobnosti korisnika u skladu s drugim propisima.

Ako banka, zbog neispunjenja novčanih obaveza korisnika po ugovoru o kreditu, raskine taj ugovor, odnosno proglasi celokupan iznos preostalog duga po tom ugovoru dospelim - banka ne može vršiti naplatu duga s računa korisnika kod te banke primenom odredaba zakona kojim se uređuju platne usluge a koje se odnose na zaduženje platnog računa korisnika bez platnog naloga tog korisnika.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na davaoca lizinga.

Kod povezanih ugovora o kreditu, davalac kredita i korisnik mogu u ugovoru o kreditu izričito predvideti da je u slučaju docnje korisnika i pod uslovima utvrđenim u ugovoru o kreditu za potpunu otplatu kredita dovoljno da se na davaoca kredita izvrši prenos prava svojine na robi obuhvaćenoj povezanim ugovorom o kreditu ili da se izvrši prenos prihoda od prodaje te robe.

Narodna banka Srbije može bliže propisati uslove, kriterijume i način primene mera iz ovog člana.

Izmirenje obaveza po stambenom kreditu u slučaju problema u otplati

Član 45.

Kod ugovora o stambenom kreditu kod kojih je kao sredstvo obezbeđenja ugovorena hipoteka na nepokretnosti, pre pokretanja vansudskog postupka namirenja u skladu sa zakonom kojim se uređuje hipoteka, odnosno pre pokretanja izvršnog postupka, banka je dužna da korisniku ponudi sledeće:

1)         da u roku koji banka odredi, a koji ne može biti kraći od dva meseca, korisnik izvrši prodaju nepokretnosti i da banci prenese prihod od prodaje te nepokretnosti, radi plaćanja ukupnog iznosa duga po stambenom kreditu, uključujući dospelu kamatu i eventualne troškove;

2)         da u roku od mesec dana banci prenese pravo svojine na toj nepokretnosti.

Banka je dužna da u skladu sa stavom 1. ovog člana korisniku ponudi opciju prenosa prava svojine iz tačke 2) tog stava samo ako je prema poslednjoj proceni tržišna vrednost nekretnine najmanje za 5% veća od duga korisnika koji uključuje kamate i eventualne troškove.

Prenos prava svojine iz stava 1. tačka 2) ovog člana predstavlja zamenu ispunjenja u smislu zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi i ne smatra se prenosom uz naknadu u smislu zakona kojim se uređuje porez na imovinu.Banka ima pravo da obračunava kamatu na dug korisnika u periodu koji je određen za prodaju nepokretnosti, odnosno prenos prava svojine na nepokretnosti, po stopi čija visina predstavlja polovinu vrednosti stope zatezne kamate, odnosno polovinu vrednosti ugovorene redovne kamate u smislu člana 11. ovog zakona, ako je redovna kamata veća od zatezne kamate.

U slučaju prodaje nepokretnosti od strane korisnika, kupoprodajna cena se uplaćuje na račun banke poverioca, a odredba ugovora o kupoprodaji nepokretnosti kojim je drugačije određeno - ništava je.

Nakon naplate svog potraživanja prenosom kupoprodajne cene iz stava 5. ovog člana, banka je dužna da istog dana prenese na račun korisnika eventualni preostali iznos kupoprodajne cene iz tog stava.

Banka nije dužna da postupi u skladu sa stavom 1. tačka 2) ovog člana u sledećim slučajevima:

1)         korisnik kredita nije i vlasnik nepokretnosti koja je predmet hipoteke, sa udelom 1/1;

2)         predmet hipoteke je stečen u toku trajanja bračne zajednice, a bračni partner koji je solidarni dužnik po stambenom kreditu ili jemac, nije dao izričitu saglasnost za prenos prava svojine na toj nepokretnosti na banku;

3)         postoji više korisnika stambenog kredita koji je obezbeđen hipotekom na nepokretnosti, a nisu se svi korisnici saglasili s prenosom prava svojine na toj nepokretnosti;

4)         na nepokretnosti je upisana hipoteka drugog reda, zabeležba spora i/ili izvršenja, ili je, nakon uspostavljanja hipoteke u korist banke, upisano pravo plodouživanja, pravo zakupa, službenosti ili bilo koji drugi teret koji bi na bilo koji način ograničavao pravo svojine banke na toj nepokretnosti nakon prenosa, odnosno sprečavo banku da se odmah uknjiži kao vlasnik na nepokretnosti;

5)         stambeni kredit je osiguran kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita a ne postoji njena saglasnost na opciju izmirenja obaveza korisnika po stambenom kreditu prenosom prava svojine na nepokretnosti;

6)         kredit je proglašen dospelim u celosti pre 1. januara 2025. godine.

Ako korisnik odbije ponudu iz stava 1. ovog člana, odnosno u roku iz tog stava koji je banka odredila ne prenese prihod od prodaje nepokretnosti ili ne prenese pravo svojine na nepokretnosti na banku - banka može pokrenuti vansudski postupak namirenja u skladu sa zakonom kojim se uređuje hipoteka, odnosno izvršni postupak, a radi namirenja svog potraživanja.

Narodna banka Srbije može bliže propisati uslove, kriterijume i način primene mera, odnosno postupanja banaka u namirenju potraživanja po stambenim kreditima iz ovog člana.

Pravo na primenu istog tipa kursa

Član 46.

Davalac kredita dužan je da i pri odobravanju kredita indeksiranog u stranoj valuti i pri otplati tog kredita primenjuje zvanični srednji kurs dinara prema valuti u kojoj je taj kredit indeksiran.

Ako je ugovor o kreditu iz stava 1. ovog člana isplaćen pre početka primene ovog zakona na način koji nije u skladu s tim stavom, banka je dužna da pri otplati tog kredita primenjuje tip deviznog kursa po kojem je taj kredit isplaćen (kupovni ili prodajni) ili da primenjuje tip deviznog kursa koji je povoljniji za korisnika.

Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje na ugovor o lizingu, odnosno depozitu.

Pravo na isti metod obračuna kamate

Član 47.

Ako ima obavezu polaganja namenskog depozita sa ugovorenom kamatom radi dobijanja kredita, korisnik ima pravo da se na taj depozit primenjuje isti metod obračuna kamate koji je primenjen na obračun kamate na iznos odobrenog kredita, a banka je dužna da mu omogući ostvarenje tog prava.

Prevremena otplata

Član 48.

Korisnik ima pravo da u bilo kom trenutku, u potpunosti ili delimično, izvrši svoje obaveze iz ugovora o kreditu, u kom slučaju ima pravo na umanjenje ukupne cene kredita za iznos kamate i svih drugih naknada koje se naplaćuju u korist davaoca kredita za preostali period trajanja tog ugovora (prevremena otplata).

Pri obračunu umanjenja iz stava 1. ovog člana ukupna cena kredita umanjuje se i za srazmerni iznos naknada koje su jednokratno naplaćene u korist davaoca kredita za celokupan period otplate, a u slučaju potpune prevremene otplate može se umanjiti i za srazmerni iznos naknada naplaćenih u korist trećih lica (npr. povraćaj srazmernog iznosa premije osiguranja).

Kada korisnik zahteva otplatu kredita, davalac kredita dužan je da mu odmah po prijemu tog zahteva u pisanoj formi dostavi sve podatke potrebne za razumevanje posledica te odluke, kao što su iznos umanjenja ukupne cene kredita za iznos kamate i naknada, uključujući iznos umanjenja za srazmeran iznos jednokratno naplaćene naknade, kao i iznos naknade za prevremenu otplatu koju je korisnik dužan da plati davaocu kredita.

Davalac kredita dužan je da u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva iz stava 3. ovog člana omogući korisniku da izvrši prevremenu otplatu, s tim da se kao dan prevremene otplate uzima dan kada je korisnik obezbedio sredstva na računu kod tog davaoca za izvršenje prevremene otplate.

Davalac kredita može da ugovori naknadu za prevremenu otplatu kredita ako je za period prevremene otplate ugovorena fiksna nominalna kamatna stopa, a kod stambenih kredita i kredita čija je namena kupovina nepokretnosti ako je ugovorena fiksna ili promenljiva nominalna kamatna stopa.

Naknada iz stava 5. ovog člana može se ugovoriti do visine pretrpljene štete zbog prevremene otplate, a najviše do 1% iznosa prevremeno otplaćenog kredita, i to ako je period između prevremene otplate i roka ispunjenja obaveze iz ugovora o kreditu duži od jedne godine, a ako je ovaj period kraći, ova naknada ne može biti veća od 0,5% iznosa prevremeno otplaćenog kredita.

Davalac kredita može tražiti naknadu iz stava 5. ovog člana pod uslovom da je iznos prevremene otplate u periodu od dvanaest meseci veći od 1.200.000 dinara.

Naknada iz stava 5. ovog člana ne može se zahtevati u sledećim slučajevima:

1)         ako se otplata vrši na osnovu zaključenog ugovora o osiguranju čija je namena obezbeđivanje otplate;

2)         u slučaju dozvoljenog prekoračenja računa ili kreditne kartice;

3)         ako se otplata vrši u toku perioda za koji je ugovorena promenljiva nominalna kamatna stopa, osim kod stambenih kredita.

Naknada iz ovog člana ni u jednom slučaju ne može biti veća od iznosa kamate koju bi korisnik platio tokom perioda između prevremene otplate i roka ispunjenja obaveze iz ugovora o kreditu.

Pod štetom iz ovog člana podrazumeva se razlika između kamate ugovorene s korisnikom i tržišne kamate po kojoj banka može da plasira iznos dobijen prevremenom otplatom u momentu ove otplate, uključujući i administrativne troškove.

Pod tržišnom kamatom iz stava 10. ovog člana podrazumeva se prosečna ponderisana kamatna stopa za tu vrstu kredita koju na svojoj internet stranici objavljuje Narodna banka Srbije.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na ugovor o lizingu.

Obaveštenje o izmirenju obaveza i povraćaj sredstava obezbeđenja

Član 49.

Kada korisnik izmiri sve svoje obaveze po ugovoru o finansijskoj usluzi, davalac usluga dužan je da ga u pisanoj formi obavesti da je izmirio sve svoje obaveze po tom ugovoru, i to u roku od 15 dana od dana izmirenja tih obaveza.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o ugovoru po kome su izmirene obaveze prema davaocu usluga, iznos izmirenih obaveza i potpis odgovornog lica.

Korisnik, odnosno davalac sredstva obezbeđenja ima pravo da, nakon potpunog izmirenja obaveza korisnika prema davaocu usluga, preuzme neiskorišćena sredstva obezbeđenja data po tom ugovoru.

Ako je sredstvo obezbeđenja iz stava 3. ovog člana menica - pravo korisnika, odsnosno davaoca tog sredstva obezbeđenja (izdavalac menice) da preuzme neiskorišćenu menicu prestaje nakon godinu dana od dana izmirenja obaveza po ugovoru u vezi s kojim je ta menica izdata.

Nakon isteka roka iz stava 4. ovog člana, davalac usluga je dužan da uništi menicu iz tog stava, o čemu sačinjava zapisnik, koji dostavlja korisniku i izdavaocu menice.

Ako ne može da omogući izdavaocu menice iz stava 4. ovog člana da preuzme menicu (izgubljena ili uništena menica u trenutku kada je korisnik izmirio sve svoje obaveze), davalac usluga je dužan da korisniku, odnosno izdavaocu menice uz obaveštenje iz stava 1. ovog člana dostavi i potvrdu da je menica izgubljena, odnosno uništena.

U slučaju iz stava 6. ovog člana, davalac usluga je dužan da izdavaocu menice isplati iznos koji odgovara iznosu troškova koje je korisnik snosio u vezi s meničnim blanketom, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izmirivanja obaveza po ugovoru o finansijskoj usluzi iz stava 1. ovog člana do dana isplate tih troškova izdavaocu.

Ako menica iz stava 4. ovog člana bude naplaćena, odnosno zloupotrebljena - banka je dužna da izdavaocu te menice nadoknadi stvarnu štetu, sa zakonskom zateznom kamatom od dana naplate menice do isplate te naknade.

Ako je sredstvo obezbeđenja iz stava 3. ovog člana hipoteka upisana u korist davaoca kredita ili pokretna stvar nad kojom je uspostavljena zaloga upisom založnog prava u odgovarajući registar, davalac kredita dužan je da odmah nakon otplate kredita preduzme odgovarajuće aktivnosti radi brisanja hipoteke, odnosno založnog prava iz tog registra i da bez odlaganja obavesti o tome korisnika odnosno davaoca tog sredstva obezbeđenja, kao i njihovom brisanju, osim ako ako je propisano da ih o brisanju hipoteke, odnosno založnog prava obaveštava taj registar.

Davalac kredita ne može naplatiti nikakvu naknadu za preduzimanje radnji iz stava 9. ovog člana, bez obzira na postojanje stvarnih troškova.

Obaveze davaoca kredita iz stava 9. ovog člana ne dovode u pitanje pravo korisnika, odnosno davaoca sredstva obezbeđenja na raspolaganje neispisanom hipotekom u smislu zakona kojim se uređuje hipoteka, ako je tog davaoca pre otplate kredita obavestio o nameri da koristi to svoje pravo.

Ustupanje potraživanja

Član 50.

Davalac kredita potraživanje iz ugovora o kreditnim uslugama zaključenog s korisnikom iz člana 2. tačka 13) podtačka (1) ovog zakona može ustupiti samo drugom davaocu kredita, s tim da banka svoje potraživanje iz tih ugovora može ustupiti samo drugoj banci.

Davalac kredita dužan je da bez odlaganja obavesti korisnika o ustupanju potraživanja iz stava 1. ovog člana.

Ako je davalac sredstva obezbeđenja korisnik iz člana 2. tačka 13) podtačka (1) ovog zakona, na njega se primenjuju pravila o ustupanju potraživanja koja važe za glavnog dužnika.

U slučaju ustupanja potraživanja davaoca kredita iz ugovora o kreditnim uslugama, korisnik zadržava sva prava koja su ugovorena, kao i pravo isticanja prigovora prema drugom davaocu kredita koje je imao i prema prvom davaocu kredita, a drugi davalac kredita ne može korisnika dovesti u nepovoljniji položaj od položaja koji bi imao da to potraživanje nije preneto i korisnik zbog toga ne može biti izložen dodatnim troškovima.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na potraživanja iz ugovora o lizingu.

G l a v a VI

POVEZANI UGOVORI O KREDITU I PRAKSA OBJEDINJAVANJA/VEZIVANJA USLUGA

Povezani ugovori o kreditu

Član 51.

Ako korisnik svoje pravo na odustanak od ugovora o kupovini robe, odnosno pružanju usluge ostvaruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita potrošača - ne obavezuje ga povezani ugovor o kreditu.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, prodavac je dužan da o odustanku od ugovora o kupovini robe, odnosno pružanju usluge obavesti davaoca kredita u roku od osam dana od tog odustanka, a davalac kredita dužan je da iznos kredita (s kamatom) koji je korisnik otplatio do momenta odustanka od tog ugovora vrati korisniku bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana kad je obavešten o odustanku.

Ako se zaključi ugovor o kupovini robe, odnosno pružanju usluge, a kredit na osnovu povezanog ugovora o kreditu ne bude odobren - ugovor o kupovini robe, odnosno pružanju usluge se raskida, osim ako lice kome nije odobren kredit odluči da taj ugovor ostane na snazi.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na ugovor o lizingu.

Praksa objedinjavanja i vezivanja usluga

Član 52.

Davalac kredita može da primenjuje praksu objedinjavanja usluga.

Davaocu kredita zabranjeno je da primenjuje praksu vezivanja usluga.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, davalac kredita može kao uslov za zaključenje ugovora o kreditu da zahteva od korisnika otvaranje ili održavanje prethodno otvorenog platnog ili štednog računa ako je svrha takvog računa isključivo:

1)         prikupljanje sredstava za otplatu kredita i/ili

2)         otplaćivanje kredita i/ili

3)         pružanje dodatnog sredstva obezbeđenja u slučaju neispunjavanja obaveza.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, kao i u slučaju objedinjavanja usluga, davalac kredita može zahtevati da korisnik deponuje određeni iznos, odnosno deo redovnog mesečnog prihoda (zarada, penzija, naknada zarade i sl.) na svom platnom ili štednom računu koji se vodi kod te banke.

Pri određivanju iznosa iz stava 4. ovog člana, davalac kredita dužan je da vodi računa o srazmernosti između tog (mesečnog) iznosa i iznosa (mesečnih) obaveza po kreditu, kao i svrsi koja se deponovanjem tog iznosa nastoji postići.

Polisa osiguranja povezana sa ugovorom o kreditu

Član 53.

Davalac kredita može od korisnika da zahteva dostavljanje odgovarajuće polise osiguranja povezane sa ugovorom o kreditu, pri čemu je dužan da vodi računa o proporcionalnosti između iznosa kredita i zahtevane polise osiguranja.

U slučaju iz stava 1. ovog člana davalac kredita dužan je da prihvati i polisu osiguranja koju je izdao pružalac usluge osiguranja koji se razlikuje od onog kojeg je predložio taj davalac, ako ta polisa osiguranja pruža isti nivo jemstva, pri čemu davalac kredita ne može izmeniti uslove kredita koje je ponudio korisniku.

Pri izdavanju polise osiguranja povezane sa ugovorom o kreditu ne mogu se koristiti lični podaci korisnika koji se odnose na dijagnoze onkoloških bolesti nakon proteka 15 godina od završetka lečenja korisnika.

Davalac kredita dužan je da obavesti korisnika o tome da u periodu koji ne može biti kraći od tri radna dana ima pravo da uporedi različite ponude osiguranja povezanih sa ugovorom o kreditu, pri čemu taj davalac u ovom periodu ne može menjati zahtevane uslove osiguranja.

Korisnik može na svoj izričit zahtev pribaviti polisu osiguranja i pre isteka roka iz stava 4. ovog člana.

 

Dozvoljenost prakse vezivanja usluga

Član 54.

Praksa vezivanja usluga dozvoljena je i ako banka u postupku pred Narodnom bankom Srbije učini izvesnim da vezivanje proizvoda ili kategorija proizvoda za ugovor o kreditu u konkretnom slučaju dovodi do jasne koristi za korisnike, uzimajući pritom u obzir dostupnost i cene relevantnih proizvoda koji se nude na tržištu.

Narodna banka Srbije može urediti postupak iz stava 1. ovog člana.

G l a v a VII

USLUGE KOJE SE ODNOSE NA SAVETOVANJE KORISNIKA

Uslovi za pružanje savetodavnih usluga

Član 55.

Banka može da pruža savetodavne usluge u pogledu bankarskih usluga u skladu sa odredbama ovog zakona.

Davalac usluga koji nije banka ne može pružati savetodavne usluge.

Banka je dužna da obavesti korisnika o tome da li u vezi sa uslugom koju taj korisnik zahteva ta banka može pružiti savetodavne usluge ili ih je već pružila tom korisniku.

Banka može da pruži savetodavne usluge korisniku samo ako on to izričito zahteva ili na to pristane zaključenjem ugovora o pružanju savetodavnih usluga.

Prilikom pružanja savetodavnih usluga banka ne može da koristi izraz “nezavisni savetnik” ili “nezavisni savet” i može savetovati korisnika isključivo u pogledu finansijskih usluga koje ona pruža.

Pre pružanja savetodavnih usluga ili zaključenja ugovora o pružanju tih usluga, banka je dužna da korisniku u pisanoj formi dostavi sledeće:

1)         podatak o tome da se preporuka banke temelji isključivo na ponudi proizvoda i usluga te banke;

2)         podatak o visini naknade koju je korisnik dužan da plati za pružanje savetodavnih usluga ako se takva naknada naplaćuje ili o metodu koji se koristi za izračunavanje ove naknade u slučaju da se iznos naknade ne može utvrditi u trenutku dostavljanja tih podataka.

Podatke iz stava 6. ovog člana banka može dostaviti korisniku u okviru predugovornog informisanja.

Način pružanja savetodavnih usluga

Član 56.

Kada banka pruža korisniku savetodavne usluge, dužna je da:

1)         prikupi potrebne informacije o finansijskoj situaciji korisnika, njegovim potrebama i svrsi koja se namerava postići ugovorom o finansijskoj usluzi, kako bi mogla da mu preporuči za njega prikladan ugovor;

2)         proceni finansijsku situaciju i potrebe korisnika na osnovu informacija iz tačke 1) ovog stava, koje moraju biti ažurirane u trenutku procene, pri čemu je dužna da uzme u obzir razumne pretpostavke o rizicima koji proizlaze iz finansijske situacije korisnika tokom trajanja preporučenog ugovora o finansijskoj usluzi;

3)         razmotri dovoljno veliki broj usluga iz svoje ponude koje su iste vrste i karakteristika kao usluga za koju je korisnik zainteresovan i na osnovu toga preporuči jedan ili više ugovora o finansijskoj usluzi iz te ponude koji su prikladni s obzirom na potrebe, finansijsku situaciju i lične okolnosti korisnika;

4)         postupa u najboljem interesu korisnika;

5)         korisniku u pisanoj formi uruči dokaz o pruženoj preporuci koju je korisnik odabrao i koja je naznačena u ugovoru o pružanju savetodavnih usluga.

Banka je dužna da upozori korisnika u slučaju da određeni ugovor o finansijskoj usluzi može dovesti do pojave specifičnog rizika za korisnika s obzirom na njegovu finansijsku situaciju.

Narodna banka Srbije može bliže urediti način pružanja savetodavnih usluga, kao i uslove za pružanje tih usluga.

G l a v a VIII

UGOVORI NA DALJINU

Član 57.

Na finansijske usluge iz ovog zakona koje se ugovaraju, odnosno pružaju na daljinu primenjuju se odredbe ovog zakona i zakona kojim se uređuje zaštita korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu.

Davalac usluga dužan je da korisniku s kojim je zaključio ugovor na daljinu korišćenjem određenog sredstva komunikacije na daljinu omogući da preko tog istog sredstva ostvaruje svoja prava utvrđena ovim zakonom.

 Ako korisnik i davalac usluga zaključuju ugovor o finansijskoj usluzi putem elektronskih usluga, korisnik ima pravo da u predugovornoj fazi, kao i u opravdanim slučajevima nakon zaključenja ugovora, a tokom radnog vremena davaoca usluga koje ne može biti kraće od 50 sati nedeljno - zahteva komunikaciju sa zaposlenim, odnosno fizičkim licem angažovanim kod tog davaoca radi pružanja potrebnih objašnjenja.

Korisnik može potpisati ugovor na daljinu u vrednosti do 1.200.000 dinara, a izuzetno i ugovor o depozitu na daljinu u vrednosti do 2.400.000 dinara, ako je davalac usluga proverio i potvrdio njegov korisnički identitet korišćenjem najmanje dva elementa za potvrđivanje korisničkog identiteta (autentifikacija) ili korišćenjem šema elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti, u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Narodna banka Srbije može bliže propisati pojedina prava korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja finansijskih usluga na daljinu, kao i uslove i način ostvarivanja i zaštite tih prava.

G l a v a IX

NEPOŠTENA POSLOVNA PRAKSA I NEPRAVIČNE UGOVORNE ODREDBE

Član 58.

Narodna banka Srbije može utvrđivati da li je davalac usluge obavljao nepoštenu poslovnu praksu ili ugovarao, odnosno primenjivao nepravične odredbe.

Odredba ugovora o finansijskoj usluzi o kojoj se nije pojedinačno pregovaralo smatraće se nepravičnom ako, protivno načelu savesnosti i poštenja, prouzrokuje značajnu neravnotežu u pravima i obavezama ugovornih strana, na štetu korisnika.

Smatra se da se nije pojedinačno pregovaralo o odredbi ugovora ako je sačinjena unapred, te korisnik nije mogao da utiče na suštinu te odredbe, posebno u slučaju unapred sačinjenih standardnih ugovora, odnosno ugovora po pristupu.

Činjenica da se o pojedinim delovima odredbe ili o određenoj odredbi pojedinačno pregovaralo ne dovodi u pitanje primenu ovog člana u odnosu na ostale odredbe ugovora ako ukupuna procena ugovora ukazuje da se i dalje radi o ugovoru po pristupu.

Ako davalac usluga tvrdi da se o standardnoj odredbi ugovora pojedinačno pregovaralo, teret dokazivanja te činjenice je na njemu.

Prilikom procene pravičnosti odredbe ugovora o finansijskoj usluzi uzimaju se u obzir vrsta i priroda te usluge, uslovi i okolnosti pod kojima je ugovor zaključen, kao i sve ostale odredbe tog ugovora ili povezanog ugovora.

Odredbe ugovora kojima je određen predmet ugovora, tj. predmet finansijske usluge, kao i odredba o ceni te usluge kao protivčinidbe za tu uslugu - ne mogu biti predmet procene pravičnosti u smislu odredaba ovog člana, pod uslovom da su formulisane jasno i razumljivo.

Ako postoji sumnja u pogledu značenja određene odredbe u ugovoru o finansijskoj usluzi, primeniće se značenje koje je najviše u korist korisnika.

Odredba ugovora o finansijskoj usluzi za koju Narodna banka Srbije utvrdi da je nepravična prestaje da proizvodi pravno dejstvo od trenutka utvrđivanja njene nepravičnosti.

Izuzetno od stava 9. ovog člana, ako je nepravična ugovorna odredba proizvela značajne materijalne posledice po korisnika, Narodna banka Srbije može odrediti da odredba ugovora o finansijskoj usluzi za koju je utvrdila da je nepravična prestaje da proizvodi pravno dejstvo od trenutka ugovaranja te odredbe, ali najviše tri godine od prvog dana godine u kojoj je utvrđena nepravičnost.

Odredba iz stava 9. ovog člana ne dovodi u pitanje pravo suda da utvrdi ništavost nepravične odredbe u ugovoru o finansijskoj usluzi.

Na pitanja nepravičnih ugovornih odredbi koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje zaštita potrošača.

Nepoštena poslovna praksa ima značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuje zaštita potrošača.

Postupak za utvrđivanje nepoštene poslovne prakse ili nepravičnih ugovornih odredaba Narodna banka Srbije sprovodi u postupku kontrole, odnosno nadzora koji je propisan zakonom kojim se uređuje poslovanje davaoca usluga.

Ako utvrdi da je davalac usluga obavljao nepoštenu poslovnu praksu ili ugovarao nepravične odredbe, Narodna banka Srbije primenom neke od mera iz zakona kojim se uređuje poslovanje tog davaoca nalaže obustavu primene takve poslovne prakse, odnosno zabranu primene i ugovaranja tih odredaba, a može davaocu usluga naložiti preduzimanje i drugih aktivnosti.

U slučaju iz stava 15. ovog člana, Narodna banka Srbije davaocu usluga može izreći novčanu kaznu u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje tog davaoca usluga.

G l a v a X

OSTVARIVANJE ZAŠTITE PRAVA I INTERESA KORISNIKA

Pravo na prigovor davaocu usluga

Član 59.

Korisnik ima pravo na prigovor davaocu usluga u pisanoj formi (u daljem tekstu: prigovor) ako smatra da se taj davalac ne pridržava odredaba ovog zakona, drugih propisa kojima se uređuju finansijske usluge, opštih uslova poslovanja i/ili obaveza iz ugovora zaključenog s korisnikom.

Korisnik ima pravo na prigovor u roku od šest meseci od dana saznanja da je učinjena povreda njegovog prava.

U svakom slučaju pravo na podnošenje prigovora prestaje nakon isteka tri godine od dana kada je učinjena povreda prava korisnika.

Korisnikom iz stava 1. ovog člana smatra se i davalac sredstva obezbeđenja.

Davalac usluga dužan je da podnosiocu prigovora dostavi jasan, razumljiv i potpun odgovor na prigovor u pisanoj formi najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema prigovora.

U odgovoru iz stava 5. ovog člana davalac usluga dužan je da ukaže korisniku na njegovo pravo da podnese pritužbu Narodnoj banci Srbije, kao i da ga upozna s načinom na koji može da podnese tu pritužbu.

Izuzetno od stava 5. ovog člana, ako davalac usluga iz razloga koji ne zavise od njegove volje ne može da dostavi odgovor u roku iz tog stava - taj se rok može produžiti za još najviše 15 dana, o čemu je ovaj davalac dužan da u pisanoj formi obavesti podnosioca prigovora u roku od 15 dana od dana prijema prigovora.

Davalac usluga dužan je da u obaveštenju iz stava 7. ovog člana jasno i razumljivo navede razloge zbog kojih nije mogao da dostavi odgovor u roku od 15 dana od dana prijema prigovora, kao i krajnji rok za davanje odgovora u skladu s tim stavom.

Davalac usluga ne može podnosiocu prigovora naplatiti naknadu niti bilo koje druge troškove za postupanje po prigovoru.

Davalac usluga dužan je da u poslovnim prostorijama u kojima nudi usluge korisnicima, na internet stranici, kao i u okviru elektronskih usluga, obezbedi mogućnost podnošenja prigovora, odnosno mogućnost da se korisnik ili davalac sredstva obezbeđenja upoznaju s načinom podnošenja prigovora i načinom postupanja po prigovoru.

Ako je finansijska usluga ugovorena na daljinu, davalac usluga dužan je da korisniku omogući da na isti način, istim sredstvom komunikacije na daljinu, odnosno u istoj pisanoj formi podnese prigovor.

Narodna banka Srbije bliže propisuje način podnošenja prigovora, kao i način postupanja davaoca usluga po prigovoru.

Pravo na pritužbu Narodnoj banci Srbije

Član 60.

Ako je nezadovoljan odgovorom na prigovor iz člana 59. ovog zakona ili mu taj odgovor nije dostavljen u roku iz tog člana - podnosilac prigovora može, pre pokretanja sudskog postupka, Narodnoj banci Srbije podneti pritužbu, u pisanoj formi (u daljem tekstu: pritužba), ako smatra da se davalac usluga ne pridržava odredaba ovog zakona, drugih propisa kojima se uređuju finansijske usluge, opštih uslova poslovanja ili obaveza iz ugovora zaključenog s korisnikom, odnosno podnosiocem prigovora.

Podnosilac prigovora može podneti pritužbu u roku od šest meseci od dana prijema odgovora iz stava 1. ovog člana ili proteka roka iz tog stava.

Narodna banka Srbije neće razmatrati pritužbu u sledećim slučajevima:

1)         ako je podneta pre nego što je podnet prigovor davaocu usluga, odnosno pre isteka roka za odgovor na prigovor;

2)         ako se odnosi na prigovor koji je davaocu usluga podnet nakon isteka roka za podnošenje prigovora iz člana 59. st. 2. i 3. ovog zakona;

3)         ako je podneta nakon pokretanja sudskog, odnosno izvršnog postupka ili ako je njen predmet sporno pitanje povodom koga se vodi ili je pravnosnažno okončan sudski postupak;

4)         ako se njome zahteva da Narodna banka Srbije obezbedi da davalac usluga izvrši sudsku odluku, odluku drugog nadležnog organa i organizacije ili lica kome je povereno vršenje javnih ovlašćenja (javni izvršitelji, javni beležnici i sl.);

5)         ako postoji očigledna nesrazmera između vrednosti predmeta pritužbe i troškova rešavanja te pritužbe koji nastaju za Narodnu banku Srbije;

6)         ako je radi utvrđivanja činjeničnog stanja i razmatranja pritužbe neophodno izvesti dokaze koje Narodna banka Srbije ne izvodi, kao što je saslušanje stranaka, svedoka, veštačenje, uviđaj i sl.;

7)         ako iz činjeničnog stanja, a po proceni Narodne banke Srbije, proizlazi da postoje osnovi sumnje da se radi o prevarnom postupanju korisnika;

8)         ako iz njene sadržine jasno proizlazi da njen cilj nije zaštita prava korisnika koji je podneo pritužbu, odnosno ako korisnik zloupotrebljava pravo na pritužbu, naročito ako pritužba ima nerazumnu, neozbiljnu ili uvredljivu sadržinu;

9)         ako sadrži iste navode i/ili zahteve kao pritužba istog korisnika po kojoj se već postupalo.

Činjenično stanje u postupku po pritužbi Narodna banka Srbije utvrđuje na osnovu dokumentacije u pisanoj formi koju dostave davalac usluga i korisnik i u ovom postupku se ne izvode dokazi saslušanjem stranaka, svedoka, veštačenjem, uviđajem i slično.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, u složenijim predmetima, odnosno ako postoji veći broj pritužbi sa sličnim činjeničnim stanjem - Narodna banka Srbije može, radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, obaviti razgovore s predstavnicima davaoca usluga, pri čemu ti razgovori mogu da se tonski snimaju, uz prethodnu saglasnost predstavnika davaoca usluga.

Nakon prijema pritužbe, Narodna banka Srbije od davaoca usluga na kog se pritužba odnosi traži da se izjasni o navodima iz pritužbe i dostavi odgovarajuće dokaze - u roku koji ona odredi u svom zahtevu a koji ne može biti duži od 15 dana od dana prijema ovog zahteva.

Nakon izjašnjenja davaoca usluga na pritužbu, odnosno proteka roka iz stava 6. ovog člana - Narodna banka Srbije može od tog davaoca zahtevati dodatna izjašnjenja, odnosno dostavljanje odgovarajućih dokaza u roku koji odredi u svom zahtevu.

Ako se davalac usluge ne izjasni u propisanom roku ili je dostavljeno izjašnjenje nepotpuno, odnosno ako ne dostavi dokaze u skladu sa st. 6. i 7. ovog člana - Narodna banka Srbije može, bez obzira na dalje postupanje po pritužbi, rešenjem novčano kazniti ovog davaoca u iznosu 150.000 dinara, a na tu novčanu kaznu shodno se primenjuju odredbe člana 62. st. 8, 10. i 11. ovog zakona.

Narodna banka Srbije može od podnosioca pritužbe zahtevati da dopuni svoju pritužbu, odnosno da se izjasni na određene okolnosti, kao i da dostavi određene dokaze, odnosno dokumentaciju kojom dokazuje svoje navode, u roku koji ona odredi u svom zahtevu.

Narodna banka Srbije obaveštava podnosioca pritužbe o nalazu po pritužbi u roku od tri meseca od dana prijema pritužbe, a u složenijim predmetima taj rok se može produžiti za dodatnih šest meseci, o čemu je Narodna banka Srbije dužna da podnosioca pritužbe obavesti u pisanoj formi pre isteka prvobitnog roka.

Obaveštenje o nalazu po pritužbi Narodna banka Srbije može dostaviti i davaocu usluga.

Ako je pritužba korisnika ocenjena kao neosnovana, a Narodna banka Srbije proceni da bi se sporni odnos ipak mogao rešiti u postupku posredovanja pred Narodnom bankom Srbije, ukazaće korisniku na tu mogućnost u obaveštenju o nalazu.

Narodna banka Srbije bliže propisuje način podnošenja pritužbe, kao i način postupanja po pritužbi, a može da propiše i minimalnu vrednost predmeta pritužbe ispod koje će se smatrati da postoji očigledna nesrazmera iz stava 3. tač. 5) ovog člana.

Posredovanje pred Narodnom bankom Srbije

Član 61.

Ako je podnosilac prigovora nezadovoljan odgovorom na prigovor ili mu taj odgovor nije dostavljen u propisanom roku, sporni odnos između podnosioca prigovora i davaoca usluga može se rešiti i u postupku posredovanja pred Narodnom bankom Srbije.

Postupak posredovanja pred Narodnom bankom Srbije je postupak u kojem strane dobrovoljno nastoje da sporni odnos reše putem pregovaranja, uz pomoć jednog ili više posrednika iz stava 4. ovog člana.

Na postupak posredovanja pred Narodnom bankom Srbije koji je propisan ovim članom ne primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje posredovanje u rešavanju sporova.

Postupak posredovanja pred Narodnom bankom Srbije sprovode zaposleni u Narodnoj banci Srbije koji poseduju odgovarajuća znanja i kvalifikacije, kao i ovlašćenje guvernera za obavljanje poslova posredovanja - posrednici.

Narodna banka Srbije objavljuje na svojoj internet stranici spisak posrednika iz stava 4. ovog člana.

Posrednik iz stava 4. ovog člana nastoji da se sporni odnos reši, tako što iznosi svoje viđenje činjeničnog stanja i pravne kvalifikacije i u skladu s tim predlaže rešenja koja smatra zakonitim, razumnim i pravičnim.

Postupak posredovanja je poverljiv i besplatan za strane u tom postupku.

Postupak posredovanja sprovodi se u prostorijama Narodne banke Srbije ili na daljinu korišćenjem sredstava elektronske komunikacije.

Postupak posredovanja pokreće se na predlog jedne strane u sporu koji je prihvatila druga strana, nakon čega se zaključuje sporazum o pristupanju posredovanju.

Predlog iz stava 9. ovog člana obavezno sadrži i rok za njegovo prihvatanje, koji ne može biti kraći od pet dana od dana dostavljanja tog predloga.

Postupak posredovanja okončava se na jedan od sledećih načina:

1)         zaključenjem sporazuma o rešavanju spora posredovanjem;

2)         odlukom posrednika da se postupak obustavlja, jer dalje vođenje postupka nije celishodno;

3)         izjavom jedne strane da odustaje od daljeg sprovođenja postupka, osim u slučaju da u postupku posredovanja učestvuje više strana, koje nakon odustanka jedne od strana odluče da nastave postupak posredovanja;

4)         protekom roka od 60 dana od dana zaključenja sporazuma o pristupanju posredovanju, ako se strane ne sporazumeju drugačije.

Sporazum strana postignut u postupku posredovanja pred Narodnom bankom Srbije sačinjava se u pisanoj formi. Ovaj sporazum ima snagu izvršne isprave ako sadrži izjavu dužnika da pristaje da se posle dospelosti određene obaveze ili ispunjenja određenog uslova sprovede prinudno izvršenje (klauzula izvršnosti), potpise strana i potvrdu o izvršnosti koju stavlja Narodna banka Srbije i ne moraju ga overiti sud ili javni beležnik.

Nakon što se pokrene postupak posredovanja, korisnik više ne može podneti pritužbu, osim ako je ovo posredovanje okončano obustavom ili odustankom, a ako je pritužba već podneta - Narodna banka Srbije će zastati s postupanjem po pritužbi, odnosno obustaviti ovo postupanje ako je posredovanje okončano sporazumom.

Rok za podnošenje pritužbe iz člana 60. stav 2. ovog zakona ne teče dok traje postupak posredovanja.

Narodna banka Srbije bliže propisuje način podnošenja predloga za pokretanje postupka posredovanja pred Narodnom bankom Srbije, kao i način postupanja po ovom predlogu.

Mere za otklanjanje nepravilnosti

Član 62.

Ako se u postupku po pritužbi utvrdi da se davalac usluga nije pridržavao odredaba ovog zakona, drugih propisa kojima se uređuju finansijske usluge, opštih uslova poslovanja ili obaveza iz ugovora zaključenog s korisnikom - Narodna banka Srbije sačinjava nalaz, koji dostavlja na izjašnjenje davaocu usluga.

Davalac usluga može se izjasniti na nalaz iz stava 1. ovog člana u roku koji je određen tim nalazom, ali koji ne može biti duži od 15 dana.

Ako davalac usluga u ostavljenom roku ne dostavi izjašnjenje na nalaz ili se, prema oceni Narodne banke Srbije, navodima iz izjašnjenja ne menja činjenično stanje, odnosno pravna ocena data u nalazu - Narodna banka Srbije donosi rešenje kojim nalaže davaocu usluga da u određenom roku otkloni utvrđene nepravilnosti i da joj o tome dostavi dokaz u roku utvrđenom tim rešenjem.

Ako se nalazom iz stava 1. ovog člana utvrdi da je davalac usluga učinio povredu iz člana 72. ovog zakona, odnosno povrede za koje su zakonom kojim se uređuju platne usluge utvrđene novčane kazne koje se izriču u postupku ostvarivanja zaštite prava i interesa korisnika platnih usluga i imalaca elektronskog novca - Narodna banka Srbije rešenjem iz stava 3. ovog člana tom davaocu istovremeno izriče i novčanu kaznu iz tog člana, odnosno novčanu kaznu utvrđenu zakonom kojim se uređuju platne usluge, na osnovu diskrecione ocene težine utvrđenih nepravilnosti, ponašanja davaoca usluga i odgovornih lica tog davaoca i drugih bitnih okolnosti pod kojima je učinjena utvrđena nepravilnost.

Ako davalac usluga u slučaju iz stava 3. ovog člana Narodnoj banci Srbije ne dostavi dokaz da je otklonio nepravilnosti u roku utvrđenom rešenjima iz tog stava, Narodna banka Srbije donosi rešenje kojim ovom davaocu izriče novu novčanu kaznu, i to u najvišem iznosu te kazne utvrđenom u članu 72. ovog zakona, odnosno u zakonu kojim se uređuju platne usluge.

Ako je radi pravovremenog otklanjanja nepravilnosti u konkretnom slučaju neophodno davaocu usluga odmah, odnosno u kratkom roku dati takav nalog ili je davalac usluga, da je postupao s pažnjom dobrog stručnjaka, mogao da otkloni nepravilnost u toku postupka, ali to nije učinio, pri čemu je u toku postupka po pritužbi davaocu usluga dostavljanjem zahteva za izjašnjenje već pružena prilika da se izjasni o svim činjenicama značajnim za odlučivanje - Narodna banka Srbije može doneti rešenje kojim davaocu usluga nalaže da otkloni utvrđene nepravilnosti, odnosno izriče novčanu kaznu iz člana 72. ovog zakona - bez prethodnog dostavljanja nalaza po pritužbi na izjašnjenje.

Ako je uz izjašnjenje na nalaz davalac usluga dostavio dokaz da je već otklonio sve nepravilnosti utvrđene u nalazu, Narodna banka Srbije - uzimajući u obzir to da li se radi o potencijalnoj sistemskoj nepravilnosti, kao i ceneći ranije postupanje tog davaoca, težinu utvrđenih nepravilnosti, pokazanu spremnost davaoca usluga da ih otkloni, kao i druge bitne okolnosti pod kojima su te nepravilnosti učinjene - može rešenjem obustaviti postupak ili nezavisno od toga što su nepravilnosti otklonjene izreći novčanu kaznu u skladu sa st. 4. i 5. ovog člana.

Novčana kazna iz ovog člana uplaćuje se na račun Narodne banke Srbije.

Ako banka ne uplati novčanu kaznu koja je izrečena rešenjem iz ovog člana u roku određenom tim rešenjem, novčana kazna se prinudno naplaćuje prenosom novčanih sredstava banke na računu kod Narodne banke Srbije u korist računa Narodne banke Srbije.

Protiv rešenja iz ovog člana može se voditi upravni spor, pri čemu tužba protiv ovog rešenja ne može sprečiti ni odložiti njegovo izvršenje.

U upravnom sporu protiv rešenja iz ovog člana sud ne može rešiti upravnu stvar za čije je rešavanje ovim zakonom utvrđena nadležnost Narodne banke Srbije.

Obaveštenje davaocu usluga

Član 63.

Ako su u postupku po pritužbi utvrđene nepravilnosti manjeg značaja, odnosno nepravilnosti za koje je ocenjeno da nemaju sistemski karakter (npr. posledica su operativne greške ili propusta u radu zaposlenih i sl.) a u interesu je korisnika da se te nepravilnosti otklone u što kraćem roku - Narodna banka Srbije može umesto nalaza iz člana 62. stav 1. ovog zakona davaocu usluga uputiti obaveštenje o mogućnosti da taj davalac utvrđene nepravilnosti otkloni u roku određenom tim obaveštenjem, kako se ne bi preduzele mere u skladu s članom 62. ovog zakona.

Ako davalac usluga dostavi dokaz da je postupio u skladu sa obaveštenjem iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije neće preduzimati mere u skladu s članom 62. ovog zakona.

Ako davalac usluge ne postupi u skladu sa obaveštenjem iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije donosi rešenje u skladu s članom 62. stav 6. ovog zakona.

Sprovođenje kontrolnih postupaka i prikupljanje podataka

Član 64.

Odredbe ovog člana ne dovode u pitanje ovlašćenje Narodne banke Srbije da, u skladu sa odredbama posebnih zakona kojima se uređuje poslovanje davalaca usluga, obavi kontrolu, odnosno nadzor nad usklađenošću poslovanja davalaca usluga sa ovim zakonom i drugim propisima kojima se uređuju finansijske usluge, kao i da, u slučaju utvrđenih nepravilnosti, preduzima mere i izriče novčane kazne u skladu s tim posebnim zakonima.

Kontrolu, odnosno nadzor iz stava 1. ovog člana, uključujući i preduzimanje mera i izricanje novčanih kazni iz tog stava, Narodna banka Srbije može obaviti i na osnovu saznanja o nepravilnostima koje je učinio davalac usluga a do kog je došla tokom postupanja po pritužbi ili sprovođenja postupka posredovanja u skladu sa ovim zakonom.

Narodna banka Srbije utvrđuje podatke, informacije i izveštaje u vezi sa primenom ovog zakona i drugih propisa kojima se uređuju finansijske usluge a koje su davaoci usluga dužni da redovno, odnosno po posebnom zahtevu dostavljaju Narodnoj banci Srbije, kao i način njihovog dostavljanja.

Objavljivanje informacija o izrečenim merama

Član 65.

Narodna banka Srbije dva puta godišnje, za period od 1. januara do 30. juna i period od 1. jula do 31. decembra, na svojoj internet stranici i/ili na drugi odgovarajući način objavljuje spisak davalaca usluga prema kojima su izrečene mere u skladu s čl. 62. i 63. ovog zakona, odnosno u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje davalaca usluga.

Pravo na sudsku zaštitu

Član 66.

Pokretanje i vođenje postupka po prigovoru i pritužbi, odnosno postupka posredovanja iz ovog zakona nisu uslov za ostvarivanje prava korisnika na sudsku zaštitu u skladu sa zakonom, ne isključuju ostvarivanje tog prava niti utiču na njega.

Specifičnosti zaštite korisnika kad je davalac usluga iz države članice ili treće države

Član 67.

Na zaštitu korisnika u vezi s finansijskim uslugama koje davalac usluga iz druge države članice Evropske unije (u daljem tekstu: država članica) ili treće države pruža u Republici Srbiji preko ogranka ili zastupnika primenjuju se odredbe čl. 59. do 66. ovog zakona.

Prigovor iz člana 59. ovog zakona podnosi se neposredno ogranku, odnosno zastupniku davaoca usluga iz stava 1. ovog člana.

Ako korisnik podnese pritužbu protiv davaoca usluga koji finansijske usluge pruža neposredno u skladu s propisima Evropske unije - Narodna banka Srbije o toj pritužbi obaveštava nadležni organ matične države članice tog davaoca.

Narodna banka Srbije, odnosno drugi posrednici dužni su da u slučaju prekograničnih sporova aktivno sarađuju i da, u skladu sa zakonom, razmenjuju informacije i podatke s telima druge države članice ovlašćenim za vansudsko rešavanje spora između davaoca usluga i korisnika.

Odredbe člana 72. st. 2. i 4. ovog zakona odnose se i na davaoca usluga i izdavaoca elektronskog novca iz države članice ili treće države koji, u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge, u Republici Srbiji pružaju platne usluge, odnosno usluge izdavanja elektronskog novca preko ogranka ili zastupnika.

G l a v a XI

FINANSIJSKE POGODBE KOJE NUDI TRGOVAC

Shodna primena

Član 68.

Na finansijske pogodbe shodno se primenjuju odredbe čl. 5. do 9. i čl. 14. i 17. ovog zakona.

Odustanak od finansijske pogodbe

Član 69.

Korisnik koji odustane od finansijske pogodbe s trgovcem dužan je da trgovcu odmah vrati predmet kupoprodaje.

Korisnik iz ovog stava dužan je da odmah, a najkasnije u roku od 30 dana od dana slanja obaveštenja o odustanku iz stava 1. ovog člana, trgovcu naknadi pretrpljenu štetu ako je došlo do umanjenja vrednosti predmeta kupoprodaje i plati ugovorenu kamatu iz ugovora o finansijskoj pogodbi od dana zaključenja ugovora o kupoprodaji do dana plaćanja kamate, a trgovac nema pravo na druge naknade.

Oglašavanje i ponuda

Član 70.

Pri oglašavanju, u ponudi, kao i u ugovoru o finansijskim pogodbama koje nudi trgovac, a naročito kod prodaje sa obročnim otplatama cene - trgovac mora naročito da navede podatke o robi ili usluzi, gotovinsku cenu, kao i iznos koji se plaća unapred na ime učešća ili prve rate.

Izuzetno, u posebnim i opravdanim slučajevima u kojima nosač koji se koristi za saopštavanje informacija iz stava 1. ovog člana ne omogućuje njihov vizuelni prikaz, ove informacije ne moraju biti prikazane pri oglašavanju.

U posebnim i opravdanim slučajevima u kojima elektronski nosač koji se upotrebljava za saopštavanje informacija iz stava 1. ovog člana ne omogućuje njihov vizuelni prikaz na uočljiv i jasan način, korisniku se mora obezbediti mogućnost pristupanja ovim informacijama dodirom prsta (npr. klikom, kliznim pomicanjem ili prelaskom prsta).

Ako se oglašava finansijska pogodba za kupovinu robe s kamatnom stopom 0%, naznačavaju se i sve povoljnosti koje ima korisnik koji cenu robe plaća gotovinski.

Ako se oglašava prodaja sa obročnim otplatama cene koja se u smislu ovog zakona smatra kreditiranjem korisnika - razlika između cene za kupovinu na odloženo plaćanje i za kupovinu za gotovinu mora biti procentualno iskazana.

Ministar nadležan za poslove zaštite potrošača bliže propisuje oblik i sadržinu obrasca ponude finansijske pogodbe.

G l a v a XII

NADZOR

Član 71.

Narodna banka Srbije vrši nadzor nad primenom ovog zakona na davaoce usluga, u skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim se uređuju položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije Narodne banke Srbije, kao i zakonima kojima se uređuje poslovanje tih davalaca usluga.

Ministarstvo nadležno za zaštitu potrošača vrši nadzor nad primenom ovog zakona na davaoce finansijskih pogodbi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita potrošača.

G l a v a XIII

KAZNENE ODREDBE

Novčane kazne Narodne banke Srbije

Član 72.

Za postupanje suprotno odredbama ovog zakona, odnosno za njegovu nepravilnu primenu kazniće se banka novčanom kaznom od 60.000 do 1.000.000 dinara, u postupku iz člana 62. ovog zakona.

Za postupanje suprotno odredbama ovog zakona, odnosno za njegovu nepravilnu primenu kazniće se davalac lizinga, odnosno platna institucija i institucija elektronskog novca novčanom kaznom od 50.000 do 800.000 dinara, u postupku iz člana 62. ovog zakona.

Za postupanje suprotno odredbama ugovora ili opštih uslova poslovanja kazniće se banka novčanom kaznom od 30.000 do 1.000.000 dinara, u postupku iz člana 62. ovog zakona.

Za postupanje suprotno odredbama ugovora ili opštih uslova poslovanja kazniće se davalac lizinga, odnosno platna institucija i institucija elektronskog novca novčanom kaznom od 20.000 do 500.000 dinara, u postupku iz člana 62. ovog zakona.

Prekršajne kazne

Član 73.

Novčanom kaznom od 50.000 do 800.000 dinara kazniće se za prekršaj trgovac koji je pravno lice:

1)         ako finansijske pogodbe pruža suprotno načelu zabrane diskriminacije iz člana 5. ovog zakona (član 5);

2)         ako ugovor o finansijskoj pogodbi nije sačinjen u pisanoj formi i potpisan na način propisan članom 6. ovog zakona (član 6. stav 1);

3)         ako korisnik ne dobije primerak ugovora o finansijskoj pogodbi (član 6. stav 2);

4)         ako ugovor o finansijskoj pogodbi sadrži odredbe kojima se korisnik odriče prava koja su mu garantovana ovim zakonom (član 6. stav 3);

5)         ako u dosijeu korisnika ne čuva ugovor o finansijskoj pogodbi ili ugovornu dokumentaciju koja se odnosi na korisnika, na način i u roku propisanim u članu 6. ovog zakona (član 6. stav 5);

6)         ako korisniku pruži uslugu finansijske pogodbe bez njegovog prethodnog zahteva ili izričitog pristanka (član 7. stav 1);

7)         ako pretpostavi da je korisnik dao pristanak na zaključenje ugovora o finansijskoj pogodbi ili za kupovinu sporednih usluga ako su bili prikazani u okviru unapred zadatih opcija (član 7. stav 2);

8)         ako ugovor o finansijskoj pogodbi sadrži upućujuću normu na poslovnu politiku ili druge akte davaoca finansijskih usluga kad su u pitanju oni elementi koji su ovim zakonom predviđeni kao obavezni elementi tog ugovora (član 8. stav 6);

9)         ako novčanu ugovornu obavezu ne utvrdi na način određen odredbama člana 8. ovog zakona (član 8. stav 7);

10) ako ne obezbedi usklađenost opštih uslova poslovanja koji se odnose na finansijske pogodbe sa zakonom i drugim propisima (član 9. stav 2);

11) ako kroz opšte uslove poslovanja koji se odnose na finansijske pogodbe ne obezbedi primenu dobrih poslovnih običaja, dobru poslovnu praksu i fer odnos prema korisniku (član 9. stav 2);

12)       ako na vidnom mestu u poslovnim prostorijama u kojima nudi usluge korisnicima i na internet stranici ne obezbedi da se korisnik upozna sa opštim uslovima poslovanja na srpskom jeziku, pre zaključenja ugovora (član 9. stav 5);

13)       ako prilikom promene opštih uslova poslovanja korisnika o tome ne obavesti na ugovoren način i te promene ne dostavi ili ih ne učini dostupnim korisniku, najkasnije 30 dana pre početka njihove primene (član 9. stav 6);

14)       ako korisniku ne pruži odgovarajuća objašnjenja i instrukcije koje se odnose na primenu opštih uslova poslovanja u vezi s finansijskom pogodbom ili mu ne dostavi te uslove, u pisanoj formi i bez odlaganja, iako je korisnik to zahtevao (član 9. stav 7);

15)       ako korisniku ne dostavi podatke i informacije u vezi sa ugovorom o finansijskoj pogodbi koje je dužan dostaviti u skladu sa ovim zakonom ili ako korisniku naplati naknadu za podatke i informacije koje je dužan da mu u skladu sa ovim zakonom dostavi, bez obzira na formu i način na koji se oni dostavljaju (član 14. stav 1);

16) ako korisniku na njegov zahtev ne dostavi podatke i informacije u vezi sa zaključenim ugovorom o finansijskoj pogodbi koje nisu izričito navedene ovim zakonom ili ako korisniku na njegov zahtev ne dostavi ponovo informacije i podatke koje su mu u skladu sa ovim zakonom već dostavljene (član 14. stav 2);

17)       ako pri oglašavanju koristi izraze kojima se finansijska pogodba označava kao besplatna ili slične izraze ako je odobrenje te finansijske pogodbe uslovljeno zaključenjem drugog ugovora ili je uslovljeno bilo čim što predstavlja trošak za korisnika ili stvara drugu obavezu (član 17. stav 4);

18)       ako postojanje obaveze za zaključenje ugovora o sporednim uslugama, pri čemu se cena sporedne usluge ne može odrediti unapred, ne iskaže na reprezentativnom primeru jasno, sažeto i na vidljiv način, zajedno sa iskazivanjem efektivne kamatne stope (član 17. stav 5);

19)       ako u slučaju odustanka korisnika od ugovora, pored naknade štete, odnosno kamate, zahteva od korisnika da plati i druge naknade (član 69. stav 2);

20)       ako pri oglašavanju, u ponudi, kao i u ugovoru o finansijskoj pogodbi, ne navede podatke o robi ili usluzi, gotovinsku cenu i iznos koji se plaća unapred na ime učešća ili prve rate u skladu s članom 70. st. 1, 2. i 3. ovog zakona (član 70. st. 1, 2. i 3);

21)       ako pri oglašavanju finansijske pogodbe za kupovinu robe s kamatnom stopom 0% ne naznači sve povoljnosti koje ima korisnik koji cenu robe plaća gotovinski (član 70. stav 4);

22)       ako kod prodaje sa obročnim otplatama cene koja se u smislu ovog zakona smatra kreditiranjem korisnika procentualno ne iskaže razliku između cene za kupovinu na odloženo plaćanje i cene za kupovinu za gotovinu (član 70. stav 5).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u trgovcu koji je pravno lice novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i trgovac koji je preduzetnik novčanom kaznom od 30.000 do 500.000 dinara.

G l a v a XIV

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 74.

Davalac usluga dužan je da svoje opšte akte uskladi sa odredbama ovog zakona najkasnije do dana početka njegove primene, odnosno pojedinih njegovih odredaba.

Do donošenja podzakonskih akata u skladu sa ovim zakonom primenjuju se podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga (“Službeni glasnik RS”, br. 36/2011 i 139/2014), osim onih odredaba tih akata koje nisu u skladu sa ovim zakonom.

Član 75.

Odredbe člana 42. stav 8. ovog zakona u delu koji se odnosi na pružanje savetodavnih usluga i čl. 55. i 56. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2026. godine.

Odredbe člana 67. ovog zakona primenjivaće se od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Član 76.

Odredbe člana 12. st. 2. i 3. ovog zakona primenjuju se od 1. januara 2028. godine.

Do početka primene člana 12. stav 2. ovog zakona, promenljiva kamatna stopa kod ugovora o stambenom kreditu ne može se primeniti u vrednosti većoj od prosečne ponderisane kamatne stope za postojeće ugovore o stambenom kreditu s promenljivom kamatnom stopom u istoj valuti (indeksacije) uvećane za 1/5 te stope.

Do početka primene člana 12. stav 3. ovog zakona fiksna kamatna stopa kod ugovora o stambenom kreditu ne može se ugovoriti u vrednosti većoj od prosečne ponderisane kamatne stope za nove ugovore o stambenom kreditu sa fiksnom kamatnom stopom u istoj valuti (indeksacije) uvećane za 1/5 te stope.

Do 31. decembra 2025. godine promenljiva kamatna stopa kod ugovora o stambenom kreditu ne može se primeniti, odnosno fiksna kamatna stopa kod ugovora o stambenom kreditu ne može se ugovoriti u vrednosti većoj od 5%.

Banka je dužna da korisnicima kredita sa promenljivom kamatnom stopom iz stava 4. ovog člana dostavi, odnosno učini dostupnim obaveštenje o primeni te stope i novi plan otplate, pre dospeća rate kredita koja se obračunava po kamatnoj stopi iz tog stava.

Na ugovore o kreditnoj kartici koji su zaključeni do početka primene ovog člana primenjuje se nominalna kamatna stopa koja ne može biti veća od stope zakonske zatezne kamate iz člana 11. ovog zakona koja važi na taj dan uvećane za šest procentnih poena.

Na ugovore o dozvoljenom prekoračenju koji su zaključeni do početka primene ovog člana primenjuje se nominalna kamatna stopa koja ne može biti veća od stope zakonske zatezne kamate iz člana 11. ovog zakona koja važi na taj dan uvećane za osam procentnih poena.

Banka je dužna da korisnicima iz st. 6. i 7. ovog člana dostavi, odnosno učini dostupnim obaveštenje o primeni kamatne stope iz tih stavova, pre dospeća kamate po toj stopi.

Član 77.

Narodna banka Srbije će prvi put objaviti stope zatezne kamate iz člana 11. ovog zakona na dan stupanja na snagu ovog zakona.

Narodna banka Srbije će prvi put utvrditi i objaviti prosečnu ponderisanu kamatnu stopu iz člana 12. stav 1. ovog zakona, na dan stupanja na snagu ovog zakona, a prema poslednjim poznatim podacima.

Član 78.

Na obaveze korisnika iz člana 2. tačka 13) podtačka (1) ovog zakona, koje su dospele i nisu izmirene pre 1. januara 2025. godine, od tog dana primenjuje se stopa zatezne kamate iz člana 11. ovog zakona ili nominalna redovna kamatna stopa iz ugovora, ako je ta ugovorena stopa veća od stope zatezne kamate iz tog člana.

Član 79.

Korisnik koji je izmirio obaveze po ugovoru o finansijskoj usluzi pre stupanja na snagu ovog zakona, a do tada nije preuzeo menicu koja nije iskorišćena kao sredstvo obezbeđenja po tom ugovoru, odnosno izdavalac menice ‒ mogu da preuzmu neiskorišćenu menicu do 31. decembra 2025. godine.

Nakon isteka roka iz stava 1. ovog člana, davalac usluga je dužan da uništi menicu iz tog stava, o čemu sačinjava zapisnik, koji je dužan da dostavi na zahtev korisnika ili izdavaoca menice.

Ako ne može u roku iz stava 1. ovog člana da omogući izdavaocu menice iz tog stava da preuzme menicu (izgubljena ili uništena menica), davalac usluga je dužan da korisniku ili izdavaocu menice koji je zahtevao njeno preuzimanje dostavi potvrdu da je menica izgubljena, odnosno uništena.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, davalac usluga je dužan da izdavaocu menice isplati iznos koji odgovara iznosu troškova koje je korisnik snosio u vezi s meničnim blanketom, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izmirivanja obaveza po ugovoru o finansijskoj usluzi u vezi sa kojim je ta menica izdata, do dana isplate tih troškova izdavaocu.

Ako menica iz stava 1. ovog člana bude naplaćena, odnosno zloupotrebljena - banka je dužna da izdavaocu te menice nadoknadi stvarnu štetu, sa zakonskom zateznom kamatom od dana naplate menice do isplate te naknade.

Ako je izmirio obaveze po ugovoru o finansijskoj usluzi pre stupanja na snagu ovog zakona, a sredstvo obezbeđenja po tom ugovoru je bila hipoteka upisana u korist davaoca kredita ili pokretna stvar nad kojom je uspostavljena zaloga upisom založnog prava u odgovarajući registar, davalac kredita dužan je da najkasnije do 31. marta 2025. godine preduzme odgovarajuće aktivnosti radi brisanja hipoteke, odnosno založnog prava iz tog registra, ako do tada hipoteka, odnosno založno pravo već nisu brisani, kao i da bez odlaganja obavesti korisnika o tome, kao i o njihovom brisanju, osim ako je propisano da ih o brisanju hipoteke, odnosno založnog prava obaveštava taj registar.

Davalac kredita ne može naplatiti nikakvu naknadu za preduzimanje radnji iz stava 6. ovog člana, bez obzira na postojanje stvarnih troškova.

Član 80.

Danom početka primene ovog zakona, 1. jula 2025. godine, prestaje da važi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga (“Službeni glasnik RS”, br. 36/2011 i 139/2014).

Postupci zaštite prava i interesa korisnika započeti u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga (“Službeni glasnik RS”, br. 36/2011 i 139/2014) i propisima donetim na osnovu tog zakona - okončaće se u skladu s tim zakonom i propisima.

Član 81.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. jula 2025. godine, osim odredaba čl. 11, 12, 45, 49, 76, 78. i 79. ovog zakona, koje se primenjuju od 1. januara 2025. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zaštita korisnika finansijskih usluga, odnosno fizičkih lica koja koriste bankarske usluge i usluge finansijskog lizinga posebno je regulisana Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga (“Službeni glasnik RS”, br. 36/2011), koji je usvojen u maju 2011. godine, a počeo je da se primenjuje 5. decembra te godine.

Neposredni povod za donošenje tog zakona bila je tadašnja praksa određenih banaka da, i pored ugovaranja promenljive kamatne stope i valutne klauzule, čime su i valutni i kreditni rizik prebačeni na korisnika, jednostrano i bez saglasnosti korisnika povećavaju kamatnu stopu. Pored zaštite korisnika od takvog načina postupanja banaka, taj zakon je uredio i niz drugih značajnih pitanja, kao što su primena srednjeg kursa za isplatu i otplatu kredita, predugovorno informisanje, pravo na odustanak od ugovora i prevremenu otplatu, informisanje korisnika, obračun efektivne kamatne stope itd.

Usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika (“Službeni glasnik RS”, br. 139/2014) u decembru 2014. godine uvedeni su novi i unapređeni postojeći mehanizmi zaštite korisnika finansijskih usluga. Najpre je obuhvat ovog zakona proširen dopunom definicije korisnika finansijskih usluga (u daljem tekstu: korisnik), koja je sada, pored fizičkih lica, obuhvatila i preduzetnike i poljoprivrednike. Pored toga, izmenjen je postupak po pritužbi i data su šira ovlašćenja Narodnoj banci Srbije u tom postupku (nove mere i novčane kazne), koja su omogućila da se nepravilnosti u postupanju banaka otklanjaju mnogo efikasnije. Dodatno, Narodnoj banci Srbije dato je ovlašćenje da može da utvrđuje da li davalac finansijskih usluga obavlja nepoštenu poslovnu praksu ili ugovara nepravične ugovorne odredbe, te da sledstveno tome zabranjuje primenu takve prakse i odredaba.

Jedna od odredaba iz tog zakona koja je imala veliki materijalni efekat jeste i obaveza banke da pri otplati kredita od strane korisnika primenjuje isti tip kursa koji je primenila i pri isplati. Naime, Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga iz 2011. godine zabranio je dotadašnju spornu praksu banaka da ugovaraju različiti tip kursa koji se primenjuje pri isplati i otplati kredita, propisujući primenu isključivo srednjeg kursa, ali su korisnici koji su pre početka primene tog zakona uzeli kredit indeksiran u stranoj valuti i dalje trpeli negativne materijalne posledice primene različitog tipa kursa, a posebno korisnici stambenih kredita. Procenjuje se da je primenom ove odredbe, koja je propisana navedenim zakonom iz 2014. godine, od 2015. godine do danas korisnicima sačuvano nekoliko desetina miliona evra.

U proteklih dvanaest godina primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga i njegovih izmena i dopuna iz 2014. godine, Narodna banka Srbije aktivno je koristila sve njegove odredbe i mehanizme kako bi unapredila položaj korisnika finansijskih usluga.

Tako je kroz postupak pritužbi koji je vodila Narodna banka Srbije obeštećen ogroman broj korisnika, čime je izbegnuto opterećivanje sudova novim sporovima i čekanje korisnika na ostvarivanje svojih prava (u proseku Narodna banka Srbije rešava pritužbe u roku od mesec dana, iako je zakonski rok tri meseca, a u složenijim predmetima šest meseci). Koliko se ovaj postupak efikasno koristi pokazuju podaci za 2023. godinu, kada su banke same rešile 48.115 prigovora, od čega je osnovanih prigovora bilo čak 23.163 ili 48%. Drugim rečima, u skoro 50% slučajeva banke su “priznale” da je korisnik u pravu, čime je sporni odnos odmah rešen. Time je sprečeno da se ovakvi sporovi rešavaju u znatno dužem i skupljem sudskom postupku. Korisnici koji su bili nezadovoljni odgovorom banke, te su podneli pritužbu - u 35% slučajeva našli su zadovoljenje u ovom postupku pred Narodnom bankom Srbije, koja je u tim slučajevima nalagala bankama da otklone nepravilnosti. Direktni materijalni efekat za korisnike kroz pojedinačne postupke po pritužbama i posredovanje (povraćaj sredstava, smanjenje duga, otpis potraživanja, umanjenje naknade ili rate kredita i sl.) u poslednjih pet godina iznosi 124,8 miliona dinara. Od kraja 2017. godine do aprila 2024. godine u postupcima po pritužbama korisnika doneto je 53 rešenja kojima su izrečene novčane kazne i 39 rešenja kojima je naloženo otklanjanje nepravilnosti. Najveći deo ovih rešenja je donet u periodu do 2020. godine, i tim rešenjima je bio obuhvaćen veliki broj banaka. U narednom periodu banke su same pre okončanja postupka otklanjale nepravilnosti, svesne visokog stepena izvesnosti mera Narodne banke Srbije

Iako u Srbiji još ne postoji institut kolektivne tužbe, Narodna banka Srbije koristeći svoje supervizorske instrumente efikasno sprovodi kolektivnu zaštitu korisnika, sprovodeći kontrolne postupke pre svega prema bankama, kad god na osnovu pojedinačne pritužbe korisnika ili drugih raspoloživih informacija proceni da je u pitanju potencijalna sistemska nepravilnost. Tako se veoma brzo, merom iz kontrolnog postupka, uspešno otklanjaju nepravilnosti (korisnicima se vraća novac, smanjuje dug, ne povećava kamata, ne naplaćuje naknada i sl.) prema hiljadama korisnika. U periodu od 2019. do 2023. godine kroz ove mere ostvaren je direktan materijalni efekat veći od milijardu dinara. Pored toga, dodatni benefit za korisnike ostvaren je i kroz posebne aktivnosti Narodne banke Srbije usmerene ka pravilnoj i ujednačenoj primeni zakonskih odredaba. Tako se na osnovu jednog tumačenja odredbe važećeg zakona koje je dala Narodne banke Srbije korisnicima koji su u određenoj situaciji godišnje vraća ukupno oko 600 miliona dinara. Dodatno, na osnovu još jednog tumačenja u vezi s primenom pravila o zastarelosti potraživanja banke su izvršile otpis, odnosno oprost duga korisnicima u ukupnom iznosu 2,2 milijarde dinara. Treba dodati i da Narodna banka Srbije u uslovima negativnih kamatnih stopa na tržištu nije dozvoljavala da banke naplaćuju deponentima tu kamatu, pa je tako u slučaju jedne banke zabranila naplatu određene naknade za koju je ocenjeno da predstavlja negativnu kamatnu stopu, čime je očekivan prihod te banke umanjen za 1,8 miliona evra.

Za poslednje četiri godine bankama je upućeno 13 pismenih opomena. U istom periodu u kontrolnim postupcima je izrečeno 9 novčanih kazni. Dodatno, u znatnom broju slučajeva bankama je, bez formalnog vođenja postupka, dostavljanjem obaveštenja sugerisano preduzimanje određenih mera, što su banke uvek prihvatale. Ovaj “meki” pristup primenjivan je posebno u situacijama u kojima se radilo o složenim procesima a gde je bila neophodna brza reakcija banaka, poput određenih slučajeva zloupotreba platnih instrumenata.

Sa značajnim iskustvom koje je tokom tih godina stečeno, uz aktivno praćenje prakse Suda pravde EU u primeni direktiva koje se odnose na zaštitu korisnika i primenu uporednih iskustava pre svega zemalja Evropske unije sačinjen ovaj predlog zakona koji treba da nivo zaštite korisnika koji je u praksi dostignut sačuva i unapredi, stvarajući tako osnov i podsticaj za dalji napredak u ovoj oblasti. Narodna banka Srbije kao predlagač ovog zakona, aktivno je pratila rad Evropske komisije na pripremi nove direktive o potrošačkim kreditima, te je spremno dočekala njeno usvajanje u oktobru 2023. godine. Direktivom (EU) 2023/2225 od 18. oktobra 2023. o ugovorima o kreditu sa potrošačima kojim se zamenjuje Direktiva 2008/48 (u daljem tekstu: Direktiva 2023/2225), zaštita potrošača kao korisnika kredita podignuta je na još viši nivo. Odredbe Direktive 2023/2225 gotovo su u potpunosti implementirane u odredbe ovog zakona. Nisu transponovane samo one odredbe koje se odnose na određene specifične vrste kreditnih proizvoda koje ne postoje na domaćem tržištu, odnosno u domaćem pravnom sistemu. Pored toga, budući da se ovim zakonom uređuju prava korisnika svih kredita, uključujući i stambene kredite, odnosno kredite koji su obezbeđeni hipotekom, iskorišćena je prilika da se zakon uskladi i sa Direktivom 2014/17 Evropskog parlamenta i Saveta od 4. februara 2014. o ugovorima o kreditu za potrošače koji se odnose na stambene nepokretnosti (u daljem tekstu: Direktiva 2014/17). U svakom slučaju, implementacija odredaba pomenutih direktiva izvršena je uz neophodna prilagođavanja, kako bi se uklopile u domaći pravni sistem, pri čemu su pojedina prava korisnika dodatno proširena u odnosu na prava garantovana tim direktivama.

Predlogom zakona se najpre standardi predugovornog obaveštavanja, oglašavanja i uopšte informisanja podižu na još viši nivo, tako da se sa što manje dokumentacije, uz izbegavanje birokratskog jezika, na jasan i razumljiv način i kroz o savete date u dobroj veri, korisniku pomogne da pronađe uslugu koja će najbolje da zadovolji njegove potrebe, ali i da mu se objasni da zaduživanje košta i da sa sobom nosi određene rizike. Da bi banke mogle da pruže ovakva objašnjenja, neophodno je najpre podići nivo znanja i veština njihovih zaposlenih koji prodaju finansijske usluge, pa je pitanje kvalifikacija i sposobnosti tih zaposlenih, te njihovog stručnog usavršavanja dodatno regulisano. S tim u vezi, prvi put se na finansijskom tržištu regulišu savetodavne usluge koje banka može da pruža svom klijentu.

Takođe, prvi put se uvodi ograničenje kamatnih stopa za gotovo sve vrste kredita (stambeni, potrošački, gotovinski, kreditna kartica, prekoračenje po računu). Nagli rast kamatnih stopa koji je nastupio u drugoj polovini 2022. godine, kao posledica borbe centralnih banaka sa inflacijom, mogao je da, pre svega korisnike stambenih kredita, dovede u situaciju da teže redovno otplaćuju te kredite. Narodna banka Srbije reagovala je i Odlukom o privremenim merama za banke koje se odnose na stambene kredite fizičkim licima (“Službeni glasnik RS”, br. 78/2023; u daljem tekstu: Odluka o privremenim merama) iz septembra 2023. godine, kojom je privremeno ograničila kamatnu stopu i za postojeće i za novoodobrene kredite. Ipak, kako bi se ovo pitanje sistemski i sveobuhvatno rešilo, potrebno je urediti ga zakonom i obuhvatiti i druge kreditne proizvode. Određivanje maksimalnih vrednosti kamatnih stopa ne predstavlja administrativnu meru, jer su te vrednosti promenljive i zavise direktno od prosečne stope na tržištu. Na taj način će se bez remećenja tržišne utakmice ostvariti cilj koji proklamuje Direktiva 2023/2225 - da se efikasno obezbedi da se korisnicima ne naplaćuju previsoke kamatne stope, ali i da u slučaju naglog rasta kamatnih stopa na tržištu, taj rast bude usporen u odnosu na korisnike.

U pogledu nedozvoljenog prekoračenja, uvodi se obaveza procene kreditne sposobnosti i za ovo prekoračenje, kao i mogućnost olakšanog izlaska iz začaranog kruga dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja, kroz otplatu tog prekoračenja, odnosno duga na rate. Generalno, detaljnije je u odnosu na važeći zakon regulisana procena kreditne sposobnosti korisnika, radi sprečavanja njegove prezaduženosti, ali i radi njegovog blagovremenog informisanja o postojanju docnje.

Zakon ide u korak i sa sveprisutnom digitalizacijom, i to tako što jasno propisuje da se ugovor o finansijskim uslugama može zaključiti u pisanoj formi i elektronskoj formi, a da se pored svojeručnog potpisa, odnosno kvalifikovanog elektronskog potpisa može koristiti i dvofaktorska autentifikacija do određene vrednosti ugovora (1.200.000 dinara kod ugovora o kreditu i 2.400.000 dinara kod ugovora o depozitu). Osim toga, ugovor se svojeručno ne mora potpisati samo na papiru, već se to može učiniti i na tabletu ili nekom drugom sličnom uređaju kao trajnom nosaču podataka.

Prvi put se reguliše praksa vezivanja i objedinjavanja usluga, tako da se davaocu kredita zabranjuje da odobravanje kredita uslovi obavezom korišćenja neke druge usluge, osim izuzetno (otvaranje računa preko kojeg se vrši otplata kredita), dok mu se s druge strane daje pravo da objedinjava usluge, npr. da ponudi određeni paket koji je kao takav povoljniji nego kupovina usluga odvojeno, s tim da svaki korisnik mora imati mogućnost da usluge koristi i odvojeno, odnosno da koristi samo neku od usluga iz paketa.

Ovim zakonom je jasno određeno šta čini ukupnu cenu kredita za korisnika, pri čemu je dozvoljeno da ta cena bude iskazana i kroz više komponenti. S tim u vezi, dopunjena je lista obaveznih elemenata ugovora i precizirana njegova sadržina. Dodatno, regulisan je i način postupanja davalaca kredita u slučaju kada se kamatna stopa izmeni po sili propisa, kao što je bio slučaj sa Odlukom o privremenm merama kojim je ograničena, odnosno smanjena kamatna stopa na stambene kredite.

Regulisano je i pitanje eventualnog prestanka objavljivanja, odnosno korišćenja referentne kamatne stope. Budući da većina banaka nije u svoje ugovore unela zamensku stopu za postojeće referentne stope, u slučaju eventualnih neočekivanih dešavanja, te privremene nemogućnosti korišćenja referentne stope, da bi ugovor o kreditu, depozitu i lizingu ostao na snazi neophodno je primeniti određenu kamatnu stopu. Zato je Narodnoj banci Srbije dato ovlašćenje da može da propiše zamensku stopu koja bi se koristila privremeno ili trajno umesto ugovorene referentne stope.

Precizirane su obaveze davalaca kredita u pogledu povraćaja sredstava obezbeđenja, a pre svega obaveze banaka u vezi sa brisanjem hipoteke.

Iako je tržište finansijskih usluga bankocentrično, platne usluge koje čine sve veći udeo bankarskih usluga, istovremeno stvaraju konkurenciju bankama u kratkoročnom kreditiranju potrošnje. Deset godina nakon donošenja Zakona o platnim uslugama, koji je dao mogućnost platnim institucijama i institucijama elektronskog novca da kreditiraju potrošnju svojih korisnika na rok do godinu dana, bilo je potrebno jasno predvideti i u određenim smislu precizirati obaveze i ovih davalaca kredita.

Posebno poglavlje posvećeno je unapređenju postupka po prigovoru i pritužbi, dajući Narodnoj banci Srbije veći opseg mera kako bi se u svakom konkretnom slučaju koristile one najefikasnije.

Pored postupka po pritužbi, Narodna banka Srbije jedno je od najuspešnijih tela za posredovanje u rešavanju sporova u Srbiji, s velikim brojem zaključenih sporazuma, i to ne samo kod bankarskih usluga, već i kod usluga osiguranja. Ipak, institut posredovanja koji je uređen opštim zakonom o posredovanju u rešavanju sporova nije prilagođen funkciji zaštite korisnika koju vrši Narodna banka Srbije. Zato je ovim zakonom posredovanje po sadržini ovlašćenja posrednika pretvoreno u mirenje (eng. conciliation). Za razliku od posredovanja, kod mirenja medijator u skladu sa svojim najboljim znanjem daje predloge za rešenje spornog odnosa i aktivno podstiče strane da prihvate to rešenje ili da daju odgovarajuću alternativu tom predlogu.

U skladu s važećim zakonom, Narodna banka Srbije je do sada sprovela sedam postupaka u kojima je utvrdila da su banke ugovarale nepravične ugovorne odredbe ili primenjivale nepoštenu poslovnu praksu. Na osnovu iskustva iz tih postupaka, imajući u vidu i prasku Suda pravde EU u tumačenju ovih instituta, ovim predlogom zakona unapređeni su ti instituti, koji su inače detaljnije regulisani Zakonom o zaštiti potrošača.

Predloženo je da primena zakona počne 1. jula 2025. godine, izuzev odredaba o ograničenju kamatnih stopa, zakonskoj zateznoj kamati, obaveštavanju o izmirivanju obaveza i povraćaju sredstava obezbeđenja, kao i odrebe o izmirenju obaveza po stambenom kreditu u slučaju problema u otplati koje bi se primenjivale od 1. januara 2025. godine, dok se istovremeno primena odredaba zakona koje se odnose na pružanje savetodavnih usluga odlaže do 1. januara 2026. godine. Ovi rokovi su tako određeni da bi se obveznici pripremili za primenu zakona, kao i da bi se ostavilo dovoljno vremena za sačinjavanje podzakonskih akata koji treba da detaljno urede određena pitanja, poput oglašavanja, informisanja, obračuna efektivne kamatne stope itd. Inače, treba istaći da postojeći izuzetno visoki nivo zaštite korisnika ostavlja vremena i prostora da se u skladu sa evropskom praksom svi obveznici adekvatno spreme za primenu novog zakona.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga sadrži četrnaest poglavlja.

Prvo poglavlje (Osnovne odredbe) obuhvata odredbe kojima se utvrđuju predmet zakona i obuhvat njegove primene, odnosno vrste finansijskih usluga koje su obuhvaćene ovim zakonom i definišu pojedini osnovni pojmovi. Pored toga, ovim poglavljem su uređena osnovna pravila ugovaranja, princip određenosti i odredivosti ugovorne obaveze, opšti uslovi poslovanja, način obračuna kamatne stope i zakonske zatezne kamatne stope za ugovore o finansijskim uslugama, ograničenje kamatnih stopa, pravo korisnika na obaveštavanje i odustanak, kao i pravila poslovnog ponašanja davaoca usluga i obaveza finansijske edukacije korisnika, tako da ta pravila zajedno predstavljaju opšti okvir zaštite korisnika.

U članu 1. konstatovano je da je predmet ovog zakona uređivanje prava korisnika finansijskih usluga i dati su uslovi i način ostvarivanja i zaštite tih prava.

U članu 2. definisani su pojedini pojmovi, kao što su kreditne usluge, bankarske usluge, finansijski lizing i, konačno, finansijske usluge kao pojam koji obuhvata sve prethodno navedene usluge. Pojam kreditnih usluga obuhvata: kredit, kreditnu karticu, dozvoljeno prekoračenje i nedozvoljeno prekoračenje. Ove usluge u skladu s važećim propisima mogu da pružaju banke, a pod određenim dodatnim uslovima (u pogledu namene i ročnosti) i platne institucije, odnosno institucije elektronskog novca (izuzev nedozvoljenog prekoračenja), tako da definicija davaoca kredita obuhvata ove subjekte. U pogledu definicije finansijskog lizinga (u daljem tekstu: lizing), davaoca lizinga, ugovora o kreditu i ugovora o depozitu - upućuje se na relevantne zakone. Data je definicija davaoca finansijskih usluga (za kojeg se u tekstu zakona koristi skraćeni naziv: “davalac usluga”) tako da taj termin pored banaka, institucija elektronskog novca i platnih institucija, obuhvata i davaoca finansijskog lizinga, s tim da ne obuhvata trgovca koji nudi finansijske pogodbe.

Jedna od najvažnijih definicija koja određuje domet ovog zakona jeste definicija pojma “korisnik finansijskih usluga” (za koji se u tekstu zakona koristi skraćeni naziv: “korisnik”). Tako je kao korisnik određeno fizičko lice koje finansijske usluge koristi u svrhe koje nisu namenjene njegovoj poslovnoj ili drugoj komercijalnoj delatnosti. Ipak, pored fizičkih lica - potrošača, pojam korisnika obuhvata i preduzetnika, kao i poljoprivrednika kao nosioca registrovanog poljoprivrednog gazdinstva. Dakle, pojam korisnika finansijskih usluga ne obuhvata pravna ni fizička lica koja nisu preduzetnici kada finansijske usluge koriste u okviru svoje profesionalne ili komercijalne delatnosti (npr. advokati, javni beležnici i javni izvršitelji). S druge strane, kada je reč o platnim uslugama, i ova lica u skladu sa Zakonom o platnim uslugama imaju mogućnost da svoja prava koja su im priznata tim zakonom zaštite u postupku propisanom ovim zakonom.

Definisana je i finansijska pogodba kao prodaja sa obročnim otplatama cene ili drugi oblik finansiranja korisnika koji ima istu ekonomsku suštinu a koju nudi trgovac i koja podrazumeva odloženo plaćanje duga u toku određenog perioda. Ugovor o revolving kreditu definisan je tako da obuhvata, između ostalog i ugovor o dozvoljenom prekoračenju računa i ugovor o kreditnoj kartici, dok je ugovor na daljinu definisan po ugledu na definiciju ovog ugovora iz Direktive (EU) 2023/2673 Evropskog parlamenta i Saveta od 22. novembra 2023. godine o ugovorima o finansijskim uslugama zaključenim na daljinu. Pored toga, definisani su i povezani ugovori o kreditu, koji čine jednu ekonomsku celinu sa ugovorom o prodaji određene robe ili usluge, što je naročito važno u slučaju jednostranog raskida ugovora o kreditu koji je povezan sa ugovorom o kupoprodaji robe, odnosno pružanju usluga, ali i u slučaju raskida tih ugovora za koje je vezan ugovor o kreditu.

Imajući u vidu nejasnoće u tumačenju pojedinih osnovnih pojmova u vezi s kreditom, koje su delom doprinele nastanku masovnih sudskih sporova, ali i prateći pristup Direktive 2023/2225, koja takođe sadrži ove definicije - unete su definicije iznosa kredita, ukupne cene kredita za korisnika, ukupnog iznosa koji korisnik treba da plati na osnovu ugovora o kreditu, kao i efektivne kamatne stope. Tako iznos kredita predstavlja sumu koja je korisniku odobrena po ugovoru o kreditu, a ukupna cena kredita za korisnika označava sve troškove tog kredita za korisnika, uključujući kamatu i naknade u korist banke, poreze, kao i naknade u vezi s kreditom koje je korisnik dužan da plati trećim licima direktno ili preko banke a koje su banci poznate, uključujući i naknade za sporedne usluge koje su eventualno uslov da bi se kredit odobrio, odnosno da bi se kredit dobio pod određenim uslovima. Ukupan iznos koji korisnik treba da plati po ugovoru o kreditu jeste zbir dva pomenuta iznosa, tj. zbir iznosa kredita i iznosa ukupne cene kredita za korisnika. Efektivna kamatna stopa u slučaju kredita definisana je kao ukupna cena kredita za korisnika izražena u odnosu na iznos kredita kao procenat na godišnjem nivou, koja se obračunava u skladu sa ovim zakonom i njegovim podzakonskim propisima.

Takođe, članom 2. se za svrhe ovog zakona, trajni nosač podataka određuje kao papir i svako drugo sredstvo (npr. optički disk, memorijske kartice, hard disk računara i elektronska pošta) koje korisniku omogućava da sačuva podatke koji su mu namenjeni, da tim podacima pristupi i da ih reprodukuje u neizmenjenom obliku u periodu koji odgovara svrsi njihovog čuvanja, a pisana forma kao tekst, odnosno dokument sačinjen na papiru ili drugom trajnom nosaču podataka, kao i elektronski dokument.

Od novih i značajnih definicija treba izdvojiti i definiciju savetodavnih usluga koje su definisane kao lične preporuke u pogledu jedne ili više bankarskih usluga koje korisnik koji se obratio banci zahteva, a koje predstavljaju odvojenu aktivnost u odnosu na bankarske usluge. Uvodi se i pojam profilisanja, i to tako da se upućuje na značenje ovog pojma utvrđeno u zakonu kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Članom 3. utvrđeni su izuzeci od primene ovog zakona. Svi predviđeni izuzeci u skladu su sa Direktivom 2023/2225.

Tako je isključena primena zakona na ugovore o finansijskim uslugama koji imaju za cilj investiranje u finansijske instrumente, izuzev ugovora o depozitu, budući da se radi o investicionim uslugama, koje inače nisu ni obuhvaćene pojmom finansijske usluge. Pored toga, isključena je i usluga operativnog lizinga, koja nije predmet ovog zakona. Dakle, iako prethodno pomenute usluge i bez ovog izuzetka nisu obuhvaćene ovim zakonom, one su pomenute i u okviru ovog člana radi isključenja bilo kakve dileme u pogledu odnosa tog zakona i tih usluga.

Zakon se ne primenjuje ni na ugovore o zajmu gde poslodavac u okviru svoje sporedne aktivnosti pozajmljuje sredstva svojim zaposlenima, bez kamate ili po stopi nižoj od one po kojoj se kredit nudi na tržištu i koji se ne nudi široj javnosti. Predviđeno je da se zakon ne primenjuje ni na ugovore o kreditu kod kojih je efektivna kamatna stopa 0%. Opravdano je da se ovaj zakon ne može primenjivati ni u slučaju ugovora i sporazuma koji su zaključeni pred sudom ili drugim organima javne vlasti. Takođe, nema mesta primeni odredaba zakona ni kada se radi o ugovorima o kreditu ili finansijskim pogodbama kojima se besteretno odlaže plaćanje postojećeg duga po kreditu (restrukturiranje kredita).

Takođe, zakon se ne primenjuje na ugovore o finansijskim pogodbama kojima se trgovac obavezuje da korisniku isporučuje određenu vrstu robe, odnosno pruža određenu uslugu, a korisnik se obavezuje da za to u obrocima plaća cenu za koju nije ugovorena kamata i dodatne naknade, pri čemu je korisnik obavezan da ukupan iznos cene isplati u periodu do 50 dana od dana isporuke robe, odnosno pružanja usluge. Ipak, kada ove usluge predstavljaju usluge informacionog društva u smislu propisa kojima se uređuje elektronska trgovina, zakon se neće primenjivati samo ako je rok za isplatu ukupnog iznosa cene do 14 dana. Naime, ovakva odložena plaćanja posledica su poslovne prakse trgovaca koja se obično upotrebljava kako bi se korisnicima omogućilo da plate tek nakon prijema robe ili usluga, što može biti korisno za njih, posebno u slučaju reklamacija u vezi sa isporučenom robom. Kraći rok za isplatu cene predviđen je u slučaju prodaje roba i usluga putem interneta, budući da se radi o prodavcima koji po pravilu imaju pristup velikoj bazi kupaca i shodno tome imaju sposobnost da podstaknu korisnike na impulsivnu kupovinu i prekomernu potrošnju. S tim u vezi, svođenjem izuzetka od primene na odloženo plaćanje do 14 dana, obezbeđeno je da veliki internet prodavci u slučaju obezbeđivanja finansiranja putem trgovačke pogodbe moraju da primenjuju odredbe ovog zakona.

Za pojedine vrste usluga - ugovor o kreditu, odnosno finansijska pogodba kod kojih je ukupan iznos kredita, odnosno cene manji od 20.000 dinara, ugovor o kreditu, odnosno finansijska pogodba kod kojih ne postoji obaveza plaćanja kamate niti bilo kog drugog tereta i ugovor o kreditu, odnosno finansijska pogodba pod uslovom otplate kredita u roku do tri meseca, odnosno pod uslovom da je ugovoreno odloženo plaćanje na rok do tri meseca i s plaćanjem samo zanemarljivih troškova - predviđeno je isključenje samo pojedinih odredaba zakona, i to u oblasti oglašavanja i predugovornog informisanja korisnika. To je urađeno kako bi se smanjio obim administriranja kod ovako malih iznosa kojima se uglavnom finansira kupovina tačno određenog proizvoda.

Članom 4. uređen je odnos ovog zakona sa drugim zakonima kojima se regulišu finansijske i platne usluge. S tim u vezi, od posebnog značaja je odnos ovog zakona prema zakonima kojima se uređuju platne usluge, obligacioni odnosi, poslovanje banaka i davalaca finansijskog lizinga. Tako je propisano da se na zaštitu korisnika platnih usluga i imalaca elektronskog novca, u smislu njihovih prava i obaveza, primenjuju odredbe zakona kojim su uređene platne usluge, ali da se u pogledu postupka zaštite tih prava primenjuju odredbe ovog zakona. Drugim rečima, prava koja su korisnicima platnih usluga (pravnim i fizičkim licima) garantovana Zakonom o platnim uslugama i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona - korisnici tih usluga mogu zaštiti u postupku po prigovoru i pritužbi koji je propisan ovim zakonom. Dodatno, kada se radi o kreditnim uslugama koje potrošačima, preduzetnicima ili poljoprivrednicima pružaju institucije elektronskog novca i platne institucije - ta lica takođe mogu u postupku po prigovoru i pritužbi koji je propisan ovim zakonom zaštititi svoja prava.

Članom 5. propisano je načelo zabrane diskriminacije, te je navedeno na kojim osnovima ne mogu biti zasnovani uslovi za pružanje finansijskih usluga, ali je istovremeno predviđeno da načelo zabrane diskriminacije ne dovodi u pitanje pravo davaoca usluge da odredi različite uslove za pružanje tih usluga, ako su ti uslovi zasnovani na objektivnim kriterijumima. Inače, u praksi postoje pritužbe korisnika u kojima se oni neosnovano pozivaju na navodnu diskriminaciju (kao u slučaju odbijanja zahteva za kredit zbog prevelikog kreditnog rizika usled veoma čestog korišćenja usluge klađenja). S druge strane, postoje slučajevi kada je utvrđeno da su pritužbe bile osnovane, kao u slučaju porodilje kada je banka odbila da uopšte razmatra zahtev za kredit ili kada je raskinula do tada važeći ugovor o kreditu zato što porodilja umesto zarade prima naknadu zarade, a kreditna politika banke i aplikacija za podnošenje kreditnih zahteva predviđaju samo zaradu i penziju kao redovne prilive koji omogućavaju podnošenje zahteva za odobrenje kredita. Ovi primeri pokazuju šta u smislu predloženog člana 5. zakona može biti, a šta nije diskriminatorno postupanje davaoca usluga.

Članom 6. predviđeno je da se ugovor o finansijskoj usluzi sačinjava u pisanoj formi, koja je kako je prethodno navedeno u članu 2. definisana kao tekst, odnosno dokument sačinjen na papiru ili drugom trajnom nosaču podataka, kao i elektronski dokument. Zatim se u ovom članu određuje način potpisivanja ugovora koji je u pisanoj formi, i to tako što je predviđen svojeručni potpis (na papiru ili drugom trajnom nosaču podataka - npr. tablet), kvalifikovani elektronski potpis u slučaju elektronskog dokumenta, ili potpisivanje dvofaktorskom autentifikacijom (proverom i potvrdom identiteta korišćenjem dva međusobno nezavisna raznovrsna elementa, zasnovana na posedovanju, znanju ili biometriji).

Članom 7. propisana je izričita zabrana “prikrivene” prodaje, odnosno pružanja finansijskih usluga. Radi se o situaciji u kojoj se uz neku uslugu “provuče” i neka usluga koja košta, a koju korisnik nije želeo, niti je na nju na bilo koji način pristao. S tim u vezi, izričito je zabranjeno koristiti tzv. unapred zadate opcije, gde se uz uslugu koja se kupuje unapred označi (štiklira) i neka sporedna usluga. Ovakva praksa je posebno zastupljena u slučaju zaključivanja ugovora na daljinu, odnosno korišćenjem digitalnih servisa. Ovim članom se precizira da se pristanak na zaključenje ugovora ili kupovinu sporednih usluga ako su prikazani u poljima na papiru ili drugom trajnom nosaču podataka daje jasnom i nedvosmislenom potvrdnom radnjom korisnika kojom se izražava njegova konkretna, precizna, informisana i nedvosmislena saglasnost sa sadržajem i suštinom tih polja.

Članom 8. propisano je da ugovorna obaveza mora biti određena ili odrediva. Definisani su uslovi za odredivost novčane ugovorne obaveze u pogledu njene visine i dospeća. Navedeno pravilo predstavlja konkretizaciju člana 46. Zakona o obligacionim odnosima, kojim je propisano da ugovorna obaveza mora biti moguća, dopuštena i određena, odnosno odrediva. Ipak, s obzirom na istorijat nepravilne primene te odredbe Zakona o obligacionim odnosima, bilo je neophodno preciznije definisati odredivost, između ostalog i tako da na parametre koji stopu čine odredivom ne može uticati jednostrana volja nijedne od ugovornih strana. S tim u vezi, stavom 6. je naglašeno da ugovor ne može da sadrži odredbu kojom se upućuje na poslovnu politiku, opšte i posebne uslove poslovanja i druge akte davaoca usluga, kada su u pitanju elementi koji su zakonom propisani kao obavezni elementi ugovora.

Članom 9. definisani su opšti uslovi poslovanja, koji redovno čine sastavni deo ugovora o finansijskim uslugama. Opštim uslovima poslovanja često se regulišu pojedina opšta pitanja u vezi sa svim uslugama koje davalac usluga nudi, kao što su uslovi za uspostavljanje poslovnog odnosa, oblici komunikacije s klijentima i generalno se kroz njih reflektuje poslovna politika banke. Zato je bitno da ova pravila budu objavljena na vidnom mestu u poslovnim prostorijama u kojima se korisnicima nude usluge, kao i na internet stranici, kako bi se korisnik mogao sa njima upoznati pre zaključenja ugovora. Pored navedenog, a kako bi se obezbedila potpuna informisanost korisnika, predviđena je i obaveza davaoca usluga da korisniku pruži objašnjenja i instrukcije koje se odnose na primenu opštih uslova poslovanja, kao i da ih korisniku na njegov zahtev dostavi bez odlaganja.

Ipak, izričito je propisano da se obavezni elementi ugovora koji su propisani ovim zakonom ne mogu ugovarati s korisnikom kroz opšte uslove poslovanja, kao ni kroz bilo koji drugi opšti akt, već da ti elementi moraju biti konkretizovani u pojedinačnom ugovoru s korisnikom.

U skladu sa opštim načelima ugovornog prava, i za opšte uslove poslovanja predviđeno je da moraju biti u skladu sa zakonom i drugim propisima, ali je dodatno predviđen zahtev davaocima usluga da kroz njih obezbede primenu dobrih poslovnih običaja, dobru poslovnu praksu i fer odnos prema korisniku. Za izmene opštih uslova poslovanja nije potrebna saglasnost korisnika, imajući u vidu da su u njima sadržani elementi koji se ne smatraju obaveznim u smislu ovog zakona, ali je davalac usluga u obavezi da o njihovim izmenama korisnika obavesti i da mu ih učini dostupnim, najkasnije 30 dana pre početka njihove primene, a u tom roku je dužan i da ih istakne na vidnom mestu u poslovnim prostorijama i na internet stranici s jasnom naznakom datuma od kada počinju da se primenjuju. To obaveštenje banka treba da dostavi korisniku na način kako je to prethodno ugovoreno.

Članom 10. propisan je način obračuna efektivne kamatne stope, nakon što je prethodno u članu 2. data definicija ovog pojma. Ovim članom se propisuje da se obračun efektivne kamatne stope zasniva na upoređivanju svih novčanih tokova iz određenog ugovora o finansijskoj usluzi, i to tako da se svi budući tokovi svode, diskontuju na neto sadašnju vrednost. Tako se, primera radi, kod ugovora o kreditu uzimaju u obzir iznos kredita koji banka isplati korisniku, sve isplate korisnika prema banci ili trećim licima, kao što su rate kredita, jednokratne naknade (npr. premija osiguranja, naknada za obradu kreditnog zahteva, naknada za procenu vrednosti nepokretnosti, naknada za overu založne izjave i upis hipoteke) i sve druge isplate koje korisnik ima tokom otplate kredita. Ne uzimaju se u obzir eventualni novčani tokovi, kao što su novčane obaveze korisnika zbog nepoštovanja ugovornih obaveza ili troškovi za korisnika koji nastaju u vezi s kupovinom robe koji postoje nezavisno od toga da li se ta roba plaća gotovinski, odnosno odjednom ili se finansira iz kredita. Pri obračunu efektivne kamatne stope, moraju se uzeti određene pretpostavke (da će korisnik redovno otplaćivati kredit, da će kamatna stopa ostati nepromenjena itd.), s tim da svi davaoci usluga moraju na jednoobrazan način primenjivati te pretpostavke. Ovako obračunata efektivna kamatna stopa predstavlja precizan pokazatelj ukupne cene kredita i najbolji instrument za upoređivanje ponuda različitih davalaca usluga.

Propisano je da Narodna banka Srbije bliže uređuje način obračuna efektivne kamatne stope.

Članom 11. uvodi se stopa zakonske zatezne kamate kod ugovora o finansijskim i platnim uslugama koja se primenjuje u situaciji kada potrošač (fizičko lice) ne ispuni u ugovorenom roku svoju obavezu iz ugovora regulisanog ovim zakonom ili zakonom kojim se uređuju platne usluge (ukoliko je veća od nominalne redovne kamate iz ugovora). Ova zakonska zatezna kamata obračunata je po istoj formuli kao i zakonska zatezna kamata iz Zakona o zateznoj kamati, ali sa manjim opsegom uvećanja, čime se postiže povoljniji položaj za potrošače iz ovih ugovora. Istovremeno, celishodno je da se u istom zakonu kojim se reguliše ograničenje kamatnih stopa kod ugovora o kreditu, stambenom kreditu, kreditnoj kartici i dozvoljenom i nedozvoljenom prekoračenju nađu i odredbe kojima se obračunava zakonska zatezna kamata koja se primenjuje u slučaju docnje kod ovih ugovora, a na osnovu koje se izračunava i maksimalna vrednost efektivne kamatne stope za ove ugovore. Predloženo rešenje ima za cilj da olakša položaj dužnicima po osnovu korišćenja finansijskih usluga koje, po pravilu, stvaraju veća zaduženja i bitno opterećuju prihode fizičkih lica u odnosu na njihova druga zaduženja i kojim korisnici rešavaju neke od svojih najvažnijih životnih potreba, poput kupovine ili adaptacije stana.

 U slučaju da iznos duga glasi na dinare, iznos zakonske zatezne kamate utvrđuje se u zavisnosti od visine referentne kamatne stope Narodne banke Srbije. Ako iznos duga glasi na evre, zatezna kamata utvrđuje se u zavisnosti od visine referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje, a ako glasi na drugu stranu valutu - utvrđuje se u visini referentne/osnovne kamatne stope koju centralna banka zemlje domicilne valute propisuje i/ili primenjuje pri sprovođenju glavnih operacija. Narodna banka Srbije će na svojoj internet prezentaciji objavljivati stope zakonske zatezne kamate utvrđene ovim članom zakona, a one će se primenjivati narednog dana od dana objavljivanja.

Članom 12. zakona prvi put se zakonom uvodi ograničenje kamatnih stopa na gotovo sve vrste kredita. Članom 31. Direktive 2023/2225 propisano je da će države članice preduzeti mere, kao što su ograničenja, da efikasno spreče zloupotrebe i da obezbede da korisnicima ne mogu biti naplaćene previsoke kamatne stope, odnosno efektivne kamatne stope ili ukupna cena kredita. Imajući u vidu navedeno, kao i dosadašnje mere Narodne banke Srbije, a pre svega Odluku o privremenim merama, kojom su do kraja 2024. godine ograničene kamatne stope na stambene kredite, zatim stanje na tržištu kamatnih stopa za različite vrste kreditnih proizvoda, kao i uporedna iskustva - ovim članom se predlaže ograničenje kamatnih stopa kod stambenih kredita i svih vrsta potrošačkih i gotovinskih kredita, uključujući i kreditne kartice i dozvoljeno i nedozvoljeno prekoračenje. Pored ostvarivanja cilja koji je predviđen u pomenutoj odredbi Direktive 2023/2225 - sprečavanje naplaćivanja previsokih kamatnih stopa - ova ograničenja imaju za cilj i da spreče nagli rast kamatnih stopa i zato su naročito usmerena prema promenljivim kamatnim stopama. Tako je u stavu 1. propisano da se promenljiva kamatna stopa kod ugovora o kreditu ne može primeniti u vrednosti većoj od prosečne ponderisane kamatne stope za postojeće ugovore o kreditu iste vrste, odnosno namene u istoj valuti (indeksacije) uvećanoj za 1/4. Primera radi, prema podacima o prosečnoj ponderisanoj kamatnoj stopi za dinarske gotovinske i potrošake kredite u septembru 2024. godine (koja iznosi 11,8%) najviša nominalna kamatna stopa za ove kredite ne bi mogla da bude veća od 14,75%. Ovaj maksimum se ne može preći tokom celokupnog perioda otplate kredita, bez obzira na vrednost ugovorene referentne kamatne stope. Drugim rečima, ako u određenom periodu tokom otplate kredita, a usled rasta ugovorene referente stope, zbir te stope i marže (ukupna kamatna stopa) bude veći od propisane maksimalne stope, primenjuje se ta propisana vrednost. Dodatno, gotovinski krediti su ograničeni i preko efektivne kamatne stope (gotovinski krediti s fiksnom stopom su ograničeni isključivo preko efektivne stope), tako što je maksimalna dozvoljena efektivna stopa jednaka zbiru zakonske zatezne kamate iz člana 11. ovog zakona, koja trenutno na dinare iznosi 11,75% i 4 p.p., što ukupno iznosi 15,75%. Treba imati u vidu da efektivna stopa u skladu s članom 10. ovog zakona uključuje sve troškove i naknade koje, pored kamate, plaća korisnik, kao što su premija osiguranja, održavanje (paketa) tekućeg računa, kreditne naknade i sl.

Kada je reč o stambenim kreditima indeksiranim u evrima, tu će zahvaljujući pomenutoj meri Narodne banke Srbije kojom su kamatne stope na stambene kredite već ograničene, limiti propisani ovim članom imati najviše efekata. Prema stavu 2. ovog člana promenljiva kamatna stopa kod ugovora o stambenom kreditu koji je odobren, odnosno indeksiran u evrima ne može se primeniti u vrednosti većoj od prosečne ponderisane kamatne stope za postojeće ugovore o stambenom kreditu s promenljivom stopom u istoj valuti (indeksacije) uvećanoj za 1/4 te stope. Kod novih stambenih kredita sa fiksnom kamatnom stopom ta stopa ne može se ugovoriti u vrednosti većoj od prosečene ponderisane stope na tu vrstu novoodobrenih kredita koja je uvećana za 1/4 te stope. Ovo rešenje će se primenjivati od 1. januara 2028. godine. Međutim, do tada će ograničenja kamatne stope kod stambenih kredita biti još značajnija. Naime, prelaznom odredbom člana 76. ovog zakona najpre je propisano je da se do kraja 2025. godine na postojeće i nove kredite s promenljivom kamatnom stopom primenjuje maksimalna stopa od 5%. Kada je reč o novim ugovorima, banka i korisnik mogu ugovoriti promenljivu stopu koja je u trenutku zaključenja ugovora veća od ovog ograničenja, ali se ta ugovorena stopa ne može primenjivati ako je ona veća od maksimalne stope, koja do kraja 2025. godine iznosi 5%.

 Dodatno, propisano je da se u periodu od godinu dana od početka primene ovog zakona (do kraja 2025. godine) kod stambenih kredita sa fiksnom stopom može ugovoriti kamatna stopa koja ne može biti veća od 5%.

Nakon isteka ovog perioda, odnosno od 1. januara 2026. godine do kraja 2027. godine maksimalna stopa za stambene kredite s promenljivom stopom biće jednaka prosečnoj ponderisanoj stopi za postojeće kredite s promenljivom kamatnom stopom u istoj valuti (indeksacije) uvećanoj za 1/5 te stope, a za kredite sa fiksnom kamatnom stopom maksimalna stopa koja se može ugovoriti odgovaraće prosečnoj ponderisanoj stopi za novougovorene kredite sa fiksnom stopom uvećanoj takođe za 1/5. Prema podacima za septembar ove godine, prosečna ponderisana stopa na stambene kredite iznosi 4,54%, što znači da bi prema postojećim podacima (treba imati u vidu trend pada referentnih stopa) maksimalna dozvoljena stopa sa uvećanjem od 1/5 iznosila 5,45%.

Kada je reč o kreditnoj kartici i dozvoljenom (nedozvoljenom) prekoračenju, kao trenutno najskupljim kreditnim proizvodima, ograničenje je vezano za visinu stope zakonske zatezne kamate (iz ovog zakona), pri čemu je ograničena isključivo efektivna kamatna stopa. To je urađeno jer je, za razliku od stambenih, pa i gotovinskih i potrošačkih kredita, prosečna stopa kod kreditnih kartica i dozvoljenog prekoračenja u prethodnom periodu bila je vrlo visoka, pa vezati ograničenje za postojeću prosečnu ponderisanu stopu ne bi imalo efekta, posebno u prvih nekoliko meseci. Ovo ograničenje efektivne stope odnosi se na nove ugovore, dok su postojeći ugovori obuhvaćeni prelaznom odredbom iz člana 76. Istovremeno, propisano je da se ponovno izdavanje (reizdavanje) kreditne kartice, kao i produženje dozvoljenog prekoračenja smatra zaključenjem novog ugovora. Na taj način, banka će biti dužna da i prilikom produženja dozvoljenog prekoračenja ili kreditne kartice primenjuje ovo ograničenje efektivne kamatne stope.

Maksimalna vrednost efektivne kamatne stope kod kreditne kartice određena je kao zbir zakonske zatezne kamate (obračunate na osnovu člana 11. ovog zakona) i šest procentnih poena (što trenutno iznosi 17,75%), dok je kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja maksimalna vrednost efektivne stope određena kao zbir stope zakonske zatezne kamate iz člana 11. ovog zakona i osam procentnih poena (što trenutno iznosi 19,75 %). Prema podacima Narodne banke Srbije, prosečna ponderisna nominalna kamatna stopa (koja za razliku od efektivne ne obuhvata sve troškove) za stanovništvo u septembru 2024. godine kod kreditnih kartica iznosi 22,3%, kod dozvoljenog prekoračenja iznosi 28,42%, dok kod nedozvoljenog iznosi 26,16%. Ovo pokazuje da bi od dana stupanja na snagu zakona, uz zadržavanje postojećih referentnih stopa, odmah došlo do smanjenja kamatne stope na kreditne kartice za više od 4,55% (jer se radi o poređenju efektivne i nominalne stope), kod dozvoljenog prekoračenja za više od 8,67%, a kod nedozvoljenog prekoračenja za više od 6,4%.

Ograničenje efektivne kamatne stope propisano je zapravo za sve novoodobrene kredite, a svrha ovog ograničenja je da se spreči zaobilaženje ograničenja nominalne kamatne stope uvođenjem određenih kreditnih naknada. Tako je određeno da maksimalna vrednost efektivne stope kod stambenih kredita ne može biti veća od stope zakonske zatezne kamate (iz člana 11. ovog zakona) umanjene za dva i po procentna poena. To prema trenutnim podacima znači da bi maksimalna efektivna kamatna stopa na stambene kredite indeksirane u evrima (obuhvata sve troškove u vezi sa stambenim kreditom) iznosila 6,9%.

Banke su obavezane da, ako je na ugovoreni dan usklađivanja promenljive kamatne stope ta stopa veća od maksimalne stope iz ovog člana, primenjuju tu dozvoljenu vrednost kamatne stope do sledećeg usklađivanja te stope.

Predviđeno je da Narodna banka Srbije dva puta godišnje objavljuje prosečne ponderisane stope. Takođe, dato je ovlašćenje Narodnoj banci Srbije da bliže uredi vrstu, odnosno namenu i strukturu kredita za koje objavljuje prosečnu ponderisanu kamatnu stopu, te način obračuna i objavljivanja tih stopa.

Prvo objavljivanje prosečnih ponderisanih stopa regulisano je prelaznom odredbom u članu 77.

Članom 13. predviđeno je pravo korisnika na odustanak od ugovora o finansijskoj usluzi, koje predstavlja jedno od osnovnih prava korisnika u vezi s finansijskim uslugama. Naime, korisniku je dato pravo da odustane od zaključenog ugovora o kreditu, ugovora o revolving kreditu, te ugovora o lizingu sa opcijom kupovine predmeta - u roku od 14 dana od dana zaključenja ugovora (eng. cooling-off period), i to bez navođenja razloga za odustanak, ali je pre isteka navedenog roka korisnik dužan da o tome obavesti davaoca usluge, pod uslovima i na način koji su ugovoreni. U pitanju je pravilo uspostavljeno u okviru potrošačkog prava, prema kojem potrošač ima određeni rok nakon zaključenja ugovora da se predomisli i izvrši povraćaj kupljene robe, odnosno u kontekstu finansijskih usluga - da izvrši povraćaj pribavljene finansijske usluge.

Ovaj član izričito predviđa da korisnik ima pravo na odustanak i kod ugovora o stambenom kreditu, odnosno ugovora o kreditu koji je obezbeđen hipotekom, gde je predviđen uslov da korisnik može odustati od ugovora samo ako nije počeo da koristi kredit, odnosno finansiranje - u suprotnom bi u ovoj situaciji bilo otežano izvršiti povraćaj novčanih sredstava banci.

Kod povezanih ugovora o kreditu predviđena je mogućnost korišćenja prava na odustanak od ugovora u roku dužem od 14 dana, ukoliko povezani ugovor o kupoprodaji pruža korisniku mogućnost da u roku dužem od 14 dana od dana zaključenja ovog ugovora iskoristi svoje pravo na odustanak. Iz razloga celishodnosti se u tom slučaju i na povezani ugovor o kreditu produžava rok za korišćenje prava na odustanak na ovaj duži period.

Korišćenje prava na odustanak sa sobom povlači i određene obaveze za korisnika, pa je tako predviđeno da je korisnik koji odustane od ugovora o kreditu dužan da, u roku od 30 dana od dana slanja obaveštenja o odustanku, banci vrati glavnicu i plati redovnu kamatu iz ugovora za period korišćenja kredita. Takođe, korisnik koji odustane od ugovora o lizingu sa opcijom kupovine predmeta lizinga dužan je da davaocu lizinga odmah vrati predmet lizinga, kao i da mu odmah, a najkasnije u roku od 30 dana, nadoknadi pretrpljenu štetu u slučaju da je došlo do umanjenja vrednosti predmeta lizinga, te da plati ugovorenu redovnu kamatu za period od zaključenja ugovora do plaćanja te kamate. Pored navedenih obaveza, korisnik ima i obavezu vraćanja stvarnih troškova (kod ugovora o kreditu koji je obezbeđen hipotekom, kao i kod ugovora čiji je predmet kupovina, odnosno finansiranje kupovine nepokretnosti, ima i obavezu plaćanja stvarnih troškova koje je banka imala povodom zaključenja ovog ugovora), s tim da korisnik mora biti upoznat sa svim navedenim obavezama pre zaključenja ugovora.

Konačno, utvrđeno je i dejstvo odustanka na ugovore o sporednim uslugama. U skladu sa supsidijarnom prirodom tih usluga, ako bi korisnik iskoristio svoje pravo na odustanak od ugovora o finansijskim uslugama - više ga ne bi obavezivao ni ugovor o sporednim uslugama.

Članom 14. regulisano je jedno od osnovnih prava korisnika - pravo na obaveštavanje, pri čemu se pravi razlika između dostavljanja podataka i informacija koje je davalac usluga dužan da korisniku dostavi u skladu sa ovim zakonom - u kom slučaju davalac usluga nema pravo da naplati nikakvu naknadu i dostavljanja podataka i dostavljanja informacija koje davalac usluga nije dužan da dostavi u skladu sa ovim zakonom ili ponovnog dostavljanja, na zahtev korisnika, informacija koje su mu već dostavljene - u kom slučaju je davalac usluga takođe obavezan da na zahtev korisnika ove informacije i podatke dostavi korisniku, ali u tom slučaju ima pravo na primerenu naknadu. Dodatno, s obzirom na to da postoji nesporni pravni interes davaoca sredstva obezbeđenja da u svakom trenutku bude upoznat sa urednošću izmirivanja obaveza za koje jemči svojom imovinom - propisano je da on ima pravo da redovno (jednom godišnje), a na njegov zahtev i češće, dobija podatke o stanju duga, kao i druge informacije u vezi sa urednošću otplate kredita, odnosno lizinga.

Član 15. definiše obavezu davaoca usluga da obezbedi da zaposleni koji su angažovani na poslovima prodaje finansijskih usluga i sporednih usluga, kao i pružanja savetodavnih usluga, moraju posedovati odgovarajuće kvalifikacije, znanje i iskustvo, kao i profesionalne i lične kvalitete, te da moraju postupati u skladu s pažnjom dobrog stručnjaka, dobrim poslovnim običajima i poslovnom etikom, poštovati ličnost i integritet korisnika i korisnike potpuno i tačno informisati o uslovima korišćenja tih usluga. Takođe, utvrđena je i obaveza obuke zaposlenih. Ovo je neophodno jer se u praksi najveći deo korisnika opredeljuje da zaključi određeni ugovor, odnosno koristi određenu uslugu na osnovu informacija koje dobije od prodavca. Da bi korisnik razumeo ekonomske posledice odluke koju donosi, on mora da bude pravovremeno i tačno informisan o karakteristika određene usluge i njegovim obavezama u vezi s plaćanjem te usluge. Potpunu informisanost nije uvek moguće obezbediti samo kroz obrasce i pisana upozorenja, već je potrebno da prodavac ima “odgovor na sva pitanja”. Predviđena je mogućnost da Narodna banka Srbije propiše bliže uslove u pogledu znanja, stručnosti i kvalifikacija zaposlenih, kao i način i uslove sprovođenja njihove obuke.

Članom 16. predviđeno je da je davalac usluga obavezan da pri sprovođenju svojih poslovnih aktivnosti postupa pošteno, transparentno i s pažnjom dobrog stručnjaka, kao i da uzima u obzir prava i interese korisnika, te da vodi računa o njihovoj zaštiti. Nabrojani su i određeni zahtevi koje davaoci usluga moraju imati u vidu prilikom izrade i primenjivanja politike isplate zarada i drugih naknada svojim zaposlenima, kao i načela u izradi i primeni politika isplate zarada i drugih naknada prema zaposlenima koji su odgovorni za procenu kreditne sposobnosti.

Ovim članom predviđena je i obaveza davaoca usluga da preduzima mere u cilju finansijske edukacije, a naročito u pitanjima odgovornog zaduživanja korisnika i održivog upravljanja dugom. Naglašena je obaveza davaoca usluga da korisnicima na jasan način pruža osnovne informacije o postupku zaključivanja ugovora o finansijskim uslugama, te da posebnu pažnju mora posvetiti korisnicima koji prvi put zaključuju ove ugovore, naročito ako to čine na daljinu. Ove odredbe prepoznaju značaj finansijske edukacije korisnika gde se korisnici prethodno upoznaju sa svojim pravima, obavezama i odgovornostima, nakon čega se očekuje da će postupati s većim stepenom pažnje i opreznosti, a istovremeno će biti svesni svojih prava i interesa, kao i mogućnosti i načina njihove zaštite. Važnost finansijske edukacije i podizanja nivoa finansijske pismenosti kod građana je već godinama prepoznata na nivou Evropske unije, ali i u okviru drugih međunarodnih organizacija.

Drugo poglavlje sadrži odredbe kojima se propisuju način oglašavanja finansijskih usluga i lizinga, podaci koji tom prilikom moraju biti navedeni o ovim uslugama, sadržina opštih informacija o finansijskim uslugama koje se korisniku moraju dostaviti, kao i sadržina ponude koja se korisniku dostavlja pre zaključenja ugovora o finansijskoj usluzi, te forma i način njenog dostavljanja. U ovom poglavlju je predviđena i obaveza procene kreditne sposobnosti potencijalnog ili postojećeg korisnika kreditne usluge ili usluge finansijskog lizinga. Inače, važno je razumeti da predugovorna faza traje od objavljivanja oglasne poruke kojom se reklamira određeni kreditni proizvod, pa sve do zaključenja ugovora o kreditu s konkretnim korisnikom, te da je neophodno razlikovati nivo i stepen informisanosti koji je uopšte moguće ostvariti u različitim segmentima predugovorne faze, kao i obaveze banke (te prava korisnika koja im korespondiraju) u svakom od tih segmenata.

Odredbama člana 17. najpre je proklamovano osnovno pravilo kod oglašavanja finansijskih usluga - da se te usluge oglašavaju na jasan i razumljiv način, te da oglasna poruka ne sme da sadrži informacije koje mogu stvoriti pogrešnu predstavu o uslovima pod kojima se mogu koristiti usluge koje se oglašavaju, te pogrešno shvatanje o njihovoj dostupnosti, troškovima i sl. Dalje se detaljno uređuje oglašavanje finansijskih usluga. Tako je predviđeno da se pri oglašavanju kreditnih usluga i lizinga u oglasnoj poruci mora istaći upozorenje da pozajmljivanje novčanih sredstava podrazumeva plaćanje kamate i drugih naknada od strane korisnika, a ako se oglašavaju usluge čija je nominalna kamatna stopa 0%, moraju se naznačiti svi uslovi pod kojima se te usluge odobravaju. Istovremeno, zabranjeno je da se pri oglašavanju koriste izrazi koji ove usluge označavaju kao besplatne ili slični izrazi, ako je odobrenje ove usluge uslovljeno zaključenjem drugog ugovora ili bilo čim što predstavlja trošak za korisnika ili stvara drugu obavezu. Ako je za zaključenje ugovora o kreditnoj usluzi ili lizingu obavezno zaključenje ugovora o sporednim uslugama, pri čemu se cena ove usluge ne može unapred odrediti - predviđena je obaveza da se na reprezentativnom primeru jasno navede i postojanje takve obaveze. Osnovna svrha predmetnih odredaba jeste da se pri reklamiranju ovih usluga korisnici ni na koji način, objektivno posmatrano, ne obmanjuju u pogledu karakteristika i troškova određene usluge.

Članom 18. predviđena je obaveza davaoca usluga da u oglasnoj poruci u kojoj navodi bilo koji numerički podatak (kamatna stopa, cena usluge, prihod u slučaju depozita i sl.) u vezi sa uslugom koju oglašava navede i reprezentativni primer koji sadrži najvažnije podatke o toj usluzi. Iako se radi o najvažnijim podacima (npr. vrsta kredita, iznos kredita, nominalna i efektivna kamatna stopa, ukupan iznos koji korisnik plaća, valuta, način indeksacije, upozorenje na valutni rizik, sredstva obezbeđenja), tih podataka ima relativno mnogo, pa je ovim članom precizirano da se ti podaci u oglasnoj poruci navode, odnosno saopštavaju tako da budu lako čitljivi ili jasno čujni, kao i prilagođeni tehničkim ograničenjima nosača putem kojeg se vrši oglašavanje. Upravo zbog ovih ograničenja koje određeni oblici oglašavanja sa sobom nose, predviđeni su određeni izuzeci u pogledu sadržine reprezentativnog primera kod pojedinih načina oglašavanja. Tako je predviđeno da u slučajevima u kojima nosač podataka koji se koristi za saopštavanje informacija iz stava 1. člana 18. ne omogućuje vizuelni prikaz informacija - podaci o ukupnom iznosu koji korisnik plaća na osnovu ugovora o kreditu ili ugovora o lizingu, broju rata i visini pojedinačne rate, odnosno podaci o ukupnom iznosu koji je banka dužna da isplati kod ugovora o depozitu ne moraju biti prikazani u reprezentativnom primeru. Dodatno, u posebnim i opravdanim slučajevima u kojima elektronski nosač koji se upotrebljava ne omogućuje uočljiv i jasan vizuelni prikaz tih informacija, korisniku se mora obezbediti mogućnost da dodirom prsta (npr. klikom, kliznim pomicanjem ili prelaskom prsta) pristupi podacima o ukupnom iznosu koji korisnik mora isplatiti po ugovoru o kreditnim uslugama ili ugovoru o lizingu, broju rata i visini pojedinačne rate, odnosno podacima o ukupnom iznosu koji je banka dužna da isplati kod ugovora o depozitu.

Kada je reč o usluzi lizinga, pored navedenih podataka, reprezentativni primer sadrži i bruto nabavnu vrednost predmeta lizinga, visinu učešća i iznos neto finansiranja.

S druge strane, ovim članom je propisano da ne postoji obaveza da se reprezentativni primer uključi u oglasnu poruku ako se u toj poruci ne navodi nijedan numerički podatak u vezi s karakteristikama, odnosno cenom te usluge, kao ni kada se numerički podatak navede isključivo u obliku visine efektivne kamatne stope, bez navođenja nominalne kamatne stope ili bilo kog drugog numeričkog podatka. U svakom slučaju, pri oglašavanju postoji obaveza da se efektivna kamatna stopa oglašava uočljivije u odnosu na druge podatke.

Propisano je da se u smislu ovog zakona oglašavanjem smatraju svi oblici oglašavanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje oglašavanje (oglašavanje u sredstvima javnog informisanja, u prostorijama davaoca usluga, na internet stranici, društvenim mrežama i sl.).

Izričito je propisano da je zabranjeno oglašavanje ugovora o kreditu, odnosno ugovora o lizingu u kojima se 1) korisnici podstiču da zaključuju te ugovore uz navođenje da će se time poboljšati njihova finansijska situacija; 2) navodi da u slučaju da korisnik nije uredno postupao po tim ugovorima ili u slučaju da su ti ugovori registrovani u bazi podataka koja služi proceni kreditne sposobnosti korisnika, to će imati mali uticaj ili neće uopšte imati uticaj pri odlučivanju o zahtevu korisnika za zaključenje novog ugovora; 3) sugeriše da zaključenje ovih ugovora dovodi do povećanja finansijskih sredstava korisnika, predstavlja zamenu za štednju ili može povećati životni standard korisnika.

Dato je i ovlašćenje Narodnoj banci Srbije da detaljnije reguliše oglašavanje finansijskih usluga.

Članom 19. regulisana je sadržina opštih informacija koje korisnik ima pravo da dobije od davaoca usluga u bilo kom trenutku, u pisanoj formi i na način za koji se korisnik opredelio, a ako se ove informacije dostavljaju u poslovnim prostorijama davaoca usluga, korisnik ima pravo da ih dobije na papiru. Dakle, u pitanju su informacije koje korisnik dobija od davaoca usluga o konkretnoj finansijskoj usluzi za koju je pokazao interesovanje, ali koje još nisu personalizovane u vidu ponude, koja se korisniku dostavlja kasnije. Podaci koji se zainteresovanom korisniku dostavljaju kroz opšte informacije služe pre svega tome da korisnik može da uporedi uslove pod kojima različiti davaoci usluga nude uslugu za koju je zainteresovan. Radi se o dodatnim podacima, odnosno informacijama u odnosu na one koji su navedeni kroz oglašavanje - poput informacija o nameni za koji se može koristiti finansijska usluga, te pravima korisnika na odustanak od ugovora i prevremenu otplatu, zatim o određenim troškovima u vezi sa zaključenjem ili izvršenjem ugovora, a daje se i upozorenje o mogućim posledicama u slučaju nepoštovanja obaveza iz ugovora. To su informacije nakon kojih korisnik odlučuje da li će od banke zahtevati konkretnu ponudu.

Članom 20. uređuje se sadržina konkretne individualne personalizovane ponude koja se korisniku uručuje pre zaključenja ugovora. Dok se opšte informacije iz člana 19. korisniku dostavljaju uz određene pretpostavke i na osnovu informacija koje korisnik prezentuje banci, ponuda se daje na osnovu relevantnih podatka koje davalac usluga pribavi od korisnika i na drugi način u skladu sa zakonom i nakon što se, u slučaju kreditnih proizvoda i lizinga, izvrši procena kreditne sposobnosti korisnika, odnosno odobri kreditna usluga ili lizing. Na osnovu ovakve personalizovane ponude najbolje se mogu uporediti uslovi koje nude različiti davaoci određene finansijske usluge. Za razliku od opštih informacija, odnosno informativne ponude, ponuda iz ovog člana obavezuje davaoca usluga u roku koji on odredi, ali koji kod kreditnih usluga ne može biti kraći od dva radna dana od dana davanja te ponude. Drugim rečima, u slučaju kreditnih usluga, od trenutka dostavljanja ponude korisniku do zaključenja ugovora ili prihvatanja te ponude mora proteći razuman period, s tim da je određeno da taj period, odnosno rok ne može biti kraći od dva radna dana od dana prijema ponude. Osnovna svrha ovog perioda jeste da se korisniku ostavi dovoljno vremena da dobro razmotri ponudu, shvati ekonomske posledice zaključenja ugovora i rizike koje preuzima. Pored toga, taj period dodatnog sagledavanja ponude treba da spreči impulsivno zaduživanje, odnosno potrošnju.

Međutim, iz praktičnih razloga, u interesu korisnika, data je mogućnost korisniku da u pisanoj formi izričito zahteva da prihvati ponudu i zaključi ugovor odmah nakon prijema ponude. Naime, apsolutna zabrana zaključenja ugovora odmah nakon prijema ponude mogla bi da dovede do otežanog ostvarivanja legitimnih interesa korisnika koji su u direktnoj vezi sa ugovorom o finansijskoj usluzi koji zaključuje. Npr. korisnik je pred istekom roka koji je predugovorom dogovoren za zaključenje ugovora i isplatu prodajne cene nekretnine ili ističe rok primene popusta na određenu robu i sl. Osim toga, kada se ugovor zaključuje u poslovnici banke, potpuna primena pravila o “zastoju” obavezivala bi korisnika da ponovo dolazi u poslovnicu banke, što može da bude dodatno administrativno opterećenje i za korisnika i za banku. S druge strane, kada korisnik zahteva da se odmah zaključi ugovor, odnosno ako je između prijema ponude i zaključenja ugovora proteklo manje od jednog dana (24 časa), davalac usluga je dužan da korisniku u roku koji ne može biti kraći od tri dana niti duži od sedam dana od zaključenja ugovora ili prihvatanja ponude pošalje podsetnik u kojem će ga obavestiti o njegovom pravu da odustane od ugovora i objasniti postupak tog odustanka koji je predviđen ovim zakonom.

Precizirano je i da je davalac usluga dužan da korisniku uslugu ponudi u dinarima, osim ako korisnik zahteva da mu se usluga ponudi u dinarskoj protivvrednosti strane valute, odnosno u stranoj valuti, kada je davalac usluga dužan da korisniku u pisanoj formi ukaže na rizike koje u tom slučaju preuzima. Definisani su podaci i informacije koje se korisniku dostavljaju u okviru ponude za različite vrste ugovora o finansijskim uslugama, poput ugovora o kreditu, dozvoljenom prekoračenju, kreditnoj kartici, lizingu ili depozitu, povezanog ugovora o kreditu i ugovora kojim se odlaže plaćanje ili predviđa neki drugi oblik izmirivanja novčane obaveze. Informacije i podaci koji se u ovoj fazi pružaju imaju za cilj da korisniku pruže sveobuhvatnu sliku o osnovnim karakteristikama finansijske usluge, tačnom iznosu kamatnih stopa (efektivne i nominalne), kao i svim drugim troškovima i naknadama, uključujući i ukupan iznos koji je korisnik u obavezi da plati na osnovu ugovora, te pravima koja korisnik ima na osnovu ovog ugovora (kao što su pravo na odustanak, prevremenu otplatu, besplatnu kopiju predloga ugovora, pravo na prigovor i pritužbe, te mogućnost pokretanja postupka posredovanja) i načinu na koji ta prava može ostvariti.

Pored navedenih podataka, za pojedine usluge propisani su dodatni ili delom drugačiji podaci, kao što je slučaj sa dozvoljenim prekoračenjem ili lizingom. Tako je propisano da ponuda za zaključenje ugovora o dozvoljenom prekoračenju sadrži i obaveštenje o tome u kojim se slučajevima od korisnika može zahtevati potpuna otplata dozvoljenog prekoračenja računa, dok kod povezanih ugovora o kreditu ponuda sadrži i oznaku robe/usluge i njenu gotovinsku cenu. Takođe, uzete su u obzir i određene specifičnosti ugovora o lizingu.

 Predviđeno je i da Narodna banka Srbije utvrđuje obrasce koji se korisniku uručuju kao ponuda za zaključenje ugovora, kao i obrazac obaveštenja kojim se korisniku ukazuje na rizike koje preuzima kada se usluga pruža u dinarskoj protivvrednosti strane valute, odnosno u stranoj valuti, te sadržinu tog ukazivanja.

Članom 21. definisana su primerena objašnjenja koja je davalac usluga dužan da pruži korisniku pre zaključenja ugovora. Radi se o objašnjenju, odnosno pojašnjenju informacija koje su korisniku već pružene u pisanoj formi u skladu s prethodnim odredbama zakona, a cilj ovih objašnjenja je da zaposleni kod davaoca usluga kroz neposrednu komunikaciju objasni korisniku karakteristike usluge, posledice zaključenja ugovora, kao i neizmirivanja obaveza po ugovoru. U praksi, ova “ljudska intervencija” je često ključna i to je poslednja prilika za donošenje ekonomske odluke bazirane na punoj informisanosti korisnika - da zaključi ili da odustane od zaključenja određenog ugovora. Dato je ovlašćenje Narodnoj banci Srbije da bliže propiše sadržinu ovih primerenih objašnjenja za određene finansijske usluge i način davanja tih objašnjenja.

Član 22. predviđa obavezu za davaoca usluga da kada nudi korisniku personalizovanu ponudu koja se temelji na profilisanju, tj. na automatizovanoj obradi podataka o ličnosti u smislu propisa kojima se reguliše zaštita ovih podataka - obavesti o tome korisnika na jasan i razumljiv način. Razlog za propisivanje ove odredbe je u tome što se očekuje sve veća upotreba veštačke inteligencije od strane davalaca usluga, i to kako kod kreiranja proizvoda (prema zahtevima, očekivanjima određene kategorije korisnika) tako i kod procene kreditnog rizika. Npr. ako je davalac usluga konkretni proizvod ponudio određenom korisniku ili određenoj kategoriji korisnika po ceni određenoj na osnovu automatske obrade određenih podataka (koristeći veštačku inteligenciju), korisnik mora s tim da bude upoznat, kako bi pri odlučivanju da li da kupi taj proizvod imao u vidu kako je ponuda za njega kreirana.

Članom 23. definisana je obaveza davaoca usluga da pre zaključenja ugovora o kreditnim uslugama ili ugovora o lizingu izvrši procenu kreditne sposobnosti korisnika. Razumno je očekivati da će svaki davalac kredita ili lizinga i bez ove zakonske odredbe pre nego što odobri taj kredit/lizing najpre proceniti da li je zainteresovani korisnik sposoban da otplaćuje kredit, odnosno lizing. Ta procena koju vrši davalac kreditnih usluga usmerena je na zaštitu njegovih interesa, dok je svrha propisivanja minimuma procene kreditne sposobnosti u ovom članu sprečavanje prezaduženost korisnika. Ovim članom je određeno da se ta procena vrši na osnovu relevantnih i tačnih informacija o prihodima i rashodima korisnika i drugim finansijskim i ekonomskim okolnostima značajnim za ovu procenu, vodeći računa o prirodi, roku otplate i ukupnom riziku kreditne usluge za korisnika. Ti podaci prikupljaju se od korisnika i iz relevantnih izvora, i to kako unutrašnjih (npr. radi se o klijentu banke) tako i spoljnih (npr. pristup određenim bazama podataka), kao i uvidom u bazu podataka o zaduženosti korisnika, odnosno o njegovoj kreditnoj istoriji. Izričito je navedeno da se ne mogu koristiti posebni podaci o ličnosti u smislu zakona kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti (etničko poreklo, političko mišljenje, versko ili filozofsko uverenje, članstvo u sindikatu, genetski i biometrijski podaci). U svakom slučaju, propisana je obaveza za davaoca kredita da bliže uredi procenu kreditne sposobnosti, kao i da utvrdi pravila o dokumentovanju i čuvanju podataka i dokumentacije iz ovog člana.

Član 24. sadrži odredbe kojima je bliže definisana baza podataka o zaduženosti korisnika, koja se u članu 23. navodi kao jedan od relevantnih izvora za procenu kreditne sposobnosti. Određeno je da se podaci u bazi prikupljaju i obrađuju na osnovu izričitog pristanka korisnika i/ili na osnovu zakona, kao i da se u toj bazi prikupljaju naročito podaci o zaduženosti korisnika kod finansijskih institucija i urednosti izmirivanja obaveza po osnovu korišćenja usluga koje te institucije pružaju (što znači da se radi o bazama podataka - kreditnim registrima, u okviru kojih se mogu prikupljati i drugi podaci o zaduženosti korisnika (npr. po osnovu poreskih obaveza, komunalnih usluga i sl.). Kako bi podaci koji se koriste iz te baze bili tačni, potpuni i ažurni, izričito je propisana obaveza davaoca usluga da redovno dostavlja i ažurira podatke koji se vode u ovoj bazi, te da davalac odgovara za tačnost ovih podataka. Ova obaveza, kao i odgovornost davaoca koja iz nje proizlazi, izuzetno je važna, budući da netačni podaci mogu voditi ka prezaduženosti korisnika ili, nasuprot tome, ograničavanju njegovih prava i interesa da koristi određenu kreditnu uslugu. Budući da način rada jedinog kreditnog registra - kreditnog biroa u okviru Udruženja banaka Srbije trenutno nije izričito i detaljno regulisan propisima, već je zasnovan na pravilima ugovornog prava, dato je ovlašćenje Narodnoj banci Srbije da može podzakonskim propisom da uredi način rada i organizovanja, uključujući i način finansiranja, kreditnog registra, kao i vrstu i obim podataka koji se mogu prikupljati i način njihovog čuvanja.

Članom 25. izričito je predviđeno da se ugovor o kreditnim uslugama ili ugovor o lizingu može zaključiti samo ako rezultat procene kreditne sposobnosti ukaže da će korisnik verovatno ispunjavati obaveze iz ugovora na ugovoren način i u ugovorenim rokovima, što je i u skladu sa osnovnom svrhom procene kreditne sposobnosti, odnosno sprečavanjem prezaduženosti korisnika i neodgovornog odobravanja kredita. Propisan je i rok u kojem je davalac usluga obavezan da odluči o zahtevu korisnika i omogući mu zaključenje ugovora, i to 15 radnih dana od dana kada je korisnik dostavio sve tražene podatke, informacije i dokumentaciju, dok se u slučaju stambenog kredita ovaj rok može produžiti za dodatnih 10 radnih dana, o čemu je banka dužna da obavesti korisnika.

 Predviđena je obaveza davaoca kredita da korisnika kome je odbijen zahtev za kredit o tome odmah obavesti, s tim da može da navede razloge odbijanja tog zahteva. U svakom slučaju, davalac je obavezan da korisnika obavesti ako je prilikom procene kreditne sposobnosti utvrdio da u kreditnom registru postoje evidentirani podaci o docnji korisnika u vezi sa određenom finansijskom uslugom, ako su ti podaci uticali na donošenje odluke o odbijanju zahteva za kredit.

Član 26. odnosi se na procenu kreditne sposobnosti profilisanjem, gde su definisana prava koja korisnik u tom slučaju ima prema davaocu usluga, poput prava da dobije objašnjenja o postupku procene kreditne sposobnosti, da iskaže svoje stavove o proceni kreditne sposobnosti na osnovu automatizovane obrade ličnih podataka, kao i pravo da od davaoca usluga zahteva da preispita procenu kreditne sposobnosti i donetu odluku.

Trećim poglavljem definisan je sadržaj ugovora o finansijskim uslugama, odnosno obavezni elementi ugovora o kreditu, ugovora o kreditnoj kartici, ugovora o dozvoljenom prekoračenju, ugovora o otvaranju i vođenju tekućeg računa kada je omogućeno nedozvoljeno prekoračenje, ugovora o lizingu i ugovora o depozitu.

Članom 27. propisani su obavezni elementi ugovora o kreditu. Spisak obaveznih elemenata znatno je širi od onoga što su bitni elementi ugovora o kreditu u smislu Zakona o obligacionim odnosima - iznos kredita, kamatna stopa i rok otplate, bez kojih se ugovor ne može imenovati kao ugovor o kreditu. Svrha obaveznih elemenata jeste da se u samom ugovoru o kreditu, a ne kroz opšte uslove poslovanja ili neki drugi sličan ugovorni dokument, urede sva značajna pitanja u vezi s tim ugovorom. Uz pravilo koje je propisano narednim odredbama ovog zakona - da se obavezni uslovi ugovora mogu menjati samo uz korisnikovu izričitu saglasnost - korisnik je u potpunosti zaštićen od bilo kakvih jednostranih izmena. Pored prethodno navedenih bitnih elemenata, obavezni elementi ugovora o kreditu između ostalog uključuju i: efektivnu kamatnu stopu, ukupnu cenu kredita za korisnika, uslove povlačenja sredstava, valutu indeksacije, metod obračuna kamate, ukupan iznos koji korisnik treba da plati na osnovu ugovora o kreditu, broj rata kredita, pojedinačan iznos rate u trenutku zaključenja ugovora, kao i period u kome rate dospevaju za naplatu, vrste sredstava obezbeđenja i mogućnost za njihovu zamenu drugim sredstvom obezbeđenja tokom perioda otplate kredita, uslove za aktiviranje sredstava obezbeđenja u slučaju neizmirivanja obaveza, posledice neizmirivanja obaveza, uslove i način otkaza, odnosno raskida ugovora i posledice tog raskida, uslove i način ustupanja potraživanja itd.

Propisano je da pored ovih obaveznih elemenata, povezani ugovor o kreditu sadrži i oznaku robe ili usluge, njenu gotovinsku cenu i obaveštenje o prestanku važenja povezanog ugovora u slučaju korišćenja prava na odustanak od ugovora, kao i o pravima koja korisnik ima prema davaocu kredita a koja su utvrđena u članu 51. ovog zakona.

Posebno je naglašeno da obavezni elementi ugovora o kreditu i povezanog ugovora o kreditu moraju biti jasno čitljivi i prilagođeni tako da se vodi računa o tehničkim ograničenjima trajnog nosača podataka na kojem su prikazani.

Predviđena je obaveza davaoca kredita da odmah nakon zaključenja ugovora, uz taj ugovor korisniku dostavi plan otplate kredita i pregled obaveznih elemenata kredita kao poseban dokument koji sadrži sažeto prikazane osnovne podatke o kreditu. Takođe, ako davalac sredstva obezbeđenja nije korisnik kredita - i njemu se dostavlja kopija tog ugovora s planom otplate i pregledom obaveznih elemenata, osim u situacijama kada se ne ostvaruje svrha tog dostavljanja, npr. kada prodavac nekretnine uspostavlja hipoteku nad nekretninom koju prodaje, radi odobrenja kredita kupcu za kupovinu te nepokretnosti.

Članom 28. propisani su obavezni elementi ugovora o kreditnoj kartici, kao vrste ugovora o revolving kreditu. Članom 16. stav 2. Zakona o platnim uslugama propisano je da kada je predmet okvirnog ugovora o pružanju platnih usluga izdavanje i korišćenje kreditne kartice, taj ugovor pored elemenata propisanih tim zakonom sadrži i obavezne elemente ugovora o kreditnoj kartici utvrđene zakonom kojim se uređuje zaštita korisnika. U svakom slučaju, bez obzira na to da li se kreditna kartica izdaje u okviru paketa platnog računa ili odvojeno od njega - ugovor o kreditnoj kartici obavezno sadrži odredbe o: iznosu kreditnog limita, valuti u kojoj su sredstva raspoloživa, kamatnoj stopi (nominalnoj i efektivnoj), vrsti i visini svih naknada koje padaju na teret korisnika, načinu izmirivanja obaveza (uz posebno isticanje roka za otplatu korišćenih sredstava bez obračuna kamate ako su takvi uslovi ugovoreni), o eventualnoj obavezi zaključivanja ugovora o sporednim uslugama, pravu na prevremenu otplatu obaveza po kreditnoj kartici bez naknade, posledicama u slučaju neizmirivanja obaveza u skladu sa ugovorom, uslovima i posledicama otkaza, odnosno raskida ugovora, te o mogućnosti poveravanja aktivnosti naplate potraživanja i uslovima i načinu ustupanja potraživanja. Takođe je propisana obaveza dostavljanja pregleda obaveznih elemenata na posebnom formularu, kao i obaveza dostavljanja kopije ugovora davaocu sredstva obezbeđenja kada je to lice koje nije korisnik kartice.

Članom 29. regulisani su obavezni elementi ugovora o dozvoljenom prekoračenju, kao još jednog oblika ugovora o revolving kreditu. S tim u vezi, u pogledu obaveznih elemenata upućuje se na član 28. zakona - ugovor o kreditnoj kartici. Kao i kod prethodna dva ugovora o kreditu, i ovde postoji obaveza davaoca da korisniku dostavi pregled obaveznih elemenata, kao i da kopiju ugovora dostavi drugom davaocu sredstva obezbeđenja. Posebno je propisano da u ovim ugovorima mora biti sadržan podatak o tome u kojim slučajevima se od korisnika može zahtevati potpuna otplata ovog prekoračenja, kao i podatak o pravu korisnika da to prekoračenje u svakom trenutku može prevremeno otplatiti bez naknade.

Članom 30. regulisano je nedozvoljeno prekoračenje. Naime, pored čekova kod kojih banke korisnika koji je izdao ček garantuju korisniku čeka isplatu po tom čeku, čak i kada on nema pokriće, sve zastupljenija postaje i usluga plaćanja na rate debitnim karticama. Za razliku od čekova gde je zakonom zabranjeno izdati ček bez pokrića, što je ipak samo jedna proklamacija (jer banke jedna drugoj garantuju isplatu i po čeku bez pokrića), kod usluge podela na rate debitnom karticom banke unapred računaju s tim da korisnik u trenutku dospeća rate možda neće imati dovoljno sredstava na računu (svojih ili iz dozvoljenog prekoračenja), te pri odobravanju ove, kako one to nazivaju, “funkcionalnosti”, sprovode zapravo procenu kreditne sposobnosti i određuju kreditni limit. U takvoj situaciji banka svojevoljno ugovara proizvod koji podrazumeva situaciju u kojoj na dan dospeća obaveze korisnik nema dovoljno sredstava za njeno izmirenje. Radi se o jednoj vrsti dodatnog dozvoljenog prekoračenja pod odložnim uslovom, koje se ugovara prećutno, kroz ugovor o otvaranju i vođenju tekućeg računa, odnosno kroz izdavanje određenih platnih instrumenata koji su vezani za taj račun. Budući da je nedozvoljeno prekoračenje vezano za tekući račun u banci, jasno je da je ova usluga jednim delom regulisana Zakonom o platnim uslugama. S druge strane, ovim zakonom je predviđeno da je davalac ove usluge, a to može biti samo banka, dužan da korisnika kojem je ova usluga omogućena obavesti da mu je ta usluga omogućena, kao i da u tom obaveštenju navede visinu kamatne stope i svih drugih naknada koje mu mogu biti naplaćene u vezi s korišćenjem te usluge.

Članom 31. uređeni su obavezni elementi ugovora o lizingu. Pored onih elementa koji su zajednički sa ugovorom o kreditu i drugim finansijskim uslugama, ovom odredbom su kao obavezni elementi predviđeni i elementi specifični za lizing, kao što su: bruto nabavna vrednost predmeta lizinga (koja predstavlja zbir vrednosti po kojoj je davalac lizinga stekao pravo svojine nad predmetom lizinga i obračunatog poreza na dodatu vrednost), iznos učešća korisnika, iznos neto finansiranja (kao razlika između bruto nabavne vrednosti predmeta lizinga i učešća) i preostala vrednost predmeta lizinga (koja predstavlja deo iznosa neto finansiranja koji se može ugovoriti, koji korisnik ne otplaćuje kroz rate, već odjednom, posle isteka perioda na koji je ugovor zaključen ako je ugovorom predviđeno pravo korisnika da otkupi predmet lizinga). Kao i kod ostalih ugovora, predviđeno je da obavezni elementi moraju biti jasno čitljivi i prilagođeni trajnom nosaču podataka na kojem su sačinjeni, odnosno prikazani, kao i da se korisniku dostavlja poseban pregled tih obaveznih elementa.

Članom 32. navedeni su obavezni elementi ugovora o depozitu. Prvi obavezni element tog ugovora jeste odredba o vrsti depozita i period na koji banka prima depozit. U pogledu definicije ugovora o depozitu, zakon u članu 2. se upućuje na definiciu tog ugovora iz Zakona o obligacionim odnosima. Sa aspekta vrste depozita kao prvog obaveznog elementa, ugovorom treba odrediti da li se radi o novčanom depozitu po viđenju ili oročenom depozitu. Oročeni depoziti se danas najčešće ugovaraju tako da korisnik ipak može u svakom trenutku raskinuti ugovor (uz eventualni otkazni rok), odnosno razročiti sredstva, s tim da u potpunosti ili delimično gubi pravo na kamatu za dotadašnji period oročenja. Pored ove glavne podele, obavezni element kojim se određuje vrsta depozita može da upućuje i na podelu depozita prema nameni. Tako se većina depozita zaključuje bez posebne namene, ali postoje i namenski depoziti, među kojima su i oni koji služe kao sredstvo obezbeđenja u vezi s drugim finansijskim uslugama.

S obzirom na to da ovde davalac usluga, tačnije banka, plaća kamatu korisniku, struktura obaveznih elementa ugovora je nešto drugačija. Tako se među obaveznim elementima nalaze: iznos sredstava koji banka prima u depozit, plan isplate depozita, ukupan iznos depozita koji banka isplaćuje korisniku nakon isteka perioda na koji je depozit primljen, odnosno nakon prestanka ugovora, bezuslovne pogodnosti koje banka pruža u vezi s depozitom i sl.

Pored obaveze dostavljanja pregleda obaveznih uslova i plana isplate depozita, ovim članom uređeno je i pitanje automatskog reoročenja depozita. Radi se o situaciji u kojoj je ugovoreno da se nakon isteka perioda oročenja sredstva oročavaju pod unapred određenim uslovima ili pod uslovima koja banka predvidi u tom trenutku, pri čemu je za primenu tih uslova dovoljna prećutna saglasnost korisnika. Propisano je da u toj situaciji banka mora korisniku da dostavi predlog nove stope po kojoj će se depozit oročiti na isti period, i to najkasnije 30 dana pre isteka oročenja, a korisnik može u svakom trenutku da raskine ugovor kojim je depozit reoročen, s tim da, ako to učini u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja, ima pravo na kamatu za period od početka primene nove stope do dostavljanja izjave o raskidu. U svakom slučaju, budući da je mobilnost klijenata iz jedne u drugu banku preduslov za obezbeđivanje konkurencije na bankarskom tržištu, poslednjim stavom ovog člana garantovano je pravo korisnicima - deponentima da nakon isteka oročenja, ako im novi uslovi ne odgovaraju, prenesu svoj depozit u drugu banku, koristeći besplatnu uslugu promene platnog računa.

Članom 33. propisano je da Narodna banka Srbije propisuje izgled i sadržinu obrazaca za pregled obaveznih elemenata ugovora i plana otplate kredita/lizinga, odnosno plana isplate depozita.

Članom 34. načelo informisanosti, odnosno transparentnosti primenjeno je i na druge bankarske usluge (sef, davanje avala, devizno-valutni i menjački poslovi), te je proklamovana obaveza banke da i kod ovih usluga obezbedi potpunu informisanost korisnika o svim cenovnim komponentama i ukupnoj ceni. Pored navedenog, predviđena je i shodna primena pojedinih članova zakona i na ove ugovore.

Četvrto poglavlje reguliše postupak izmene ugovora o finansijskim uslugama, definiše promenljivu kamatnu stopu i način njenog obračuna, kao i postupak u slučaju njene promene.

Čl. 35. i 36. regulisana je izmena ugovora o finansijskim uslugama. Cilj navedenih odredaba jeste da, u skladu sa građanskopravnim načelima jednakosti i autonomije volje, spreči jednostrane odluke ekonomski jače strane. Važećim zakonom je u članu 28. regulisana samo izmena obaveznih elemenata ugovora, dok se ovim zakonom propisuje da izmena bilo koje odredbe ugovora povlači sa sobom obavezu banke da korisniku dostavi predlog izmena u kojem će jasno i precizno navesti predložene izmene, s pojašnjenjem kako te izmene utiču na položaj korisnika. Banka je dužna da u tom slučaju stavi i napomenu ako je za primenu tih izmena neophodna saglasnost korisnika (što jeste slučaj ako se radi o obaveznim elementima ugovora) i pruži posebno pojašnjenje ako su izmene izvršene po sili zakona (npr. usklađivanje opštih uslova poslovanja sa zakonom ili primena ograničene kamatne stope). Najzad, banka je u slučaju izmene ugovora dužna da ukaže i na posledice po korisnika koje mogu nastupiti ako korisnik zahteva raskid ugovora, odnosno ako ne pristane na te izmene (uključujući i navođenje troškova koji padaju na teret korisnika u slučaju tog raskida), kao i na datum početka primene izmena, što je posebno važno u slučaju izmena na osnovu prećutne saglasnosti korisnika ili primene po sili zakona.

Članom 36. definisan je postupak izmene obaveznih elemenata ugovora, pa je tako predviđeno da je u tom slučaju davalac finansijskih usluga dužan da sa korisnikom zaključi aneks ugovora u formi koja je propisana za taj ugovor, a ako korisnik nije saglasan sa ovom izmenom, davalac usluga ne može iz tog razloga jednostrano izmeniti uslove iz ugovora, niti može ugovor jednostrano raskinuti, odnosno otkazati. Na taj način se korisnik, po pravilu slabija ekonomska strana, štiti od jednostranih odluka davaoca usluga. Izuzetak je predviđen u slučaju izmene visine fiksne kamatne stope ili fiksnog elementa promenljive kamatne stope, odnosno visine naknada i drugih troškova kada se oni menjaju u korist korisnika ili ako se korisniku daju određena prava da koristi dodatne ili sporedne usluge bez uvođenja novih ili povećanja postojećih kamata, naknada i drugih troškova, u kom slučaju nije potrebno primeniti postupak izmene ugovora propisan čl. 35. i 36. Takvo rešenje je opravdano, jer se njime korisnik stavlja u povoljniji položaj. Istovremeno, postoji obaveza davaoca usluga da korisniku dostavi izmenjeni plan otplate kredita ili lizinga, odnosno plan isplate depozita i u situaciji kada je u korist korisnika promenjena visina fiksne kamatne stope ili fiksnog elementa promenljive kamatne stope. Izričito je propisano da nije potrebno zahtevati saglasnost korisnika ni ako se menja promenljiva kamatna stopa usled promene referentnih stopa (BELIBOR, EURIBOR) ili zbog primene ograničenja iz člana 12. ovog zakona.

Članom 37. regulisana je promenljiva kamatna stopa. Članom 8. već je najvećim delom uređeno pitanje promenljivosti kamatne stope, kroz njenu odredivost, na način da na promenu stope ne može da utiče nijedna od ugovornih strana, već da ona mora da bude vezana za neki indeks ili referentnu stopu. Daljom razradom osnovnog pravila o promenljivoj nominalnoj kamatnoj stopi utvrđeno je da ona zavisi od ugovorenih promenljivih, odnosno promenljivih i fiksnih elemenata, s tim što su promenljivi elementi oni koji se zvanično objavljuju (referentna kamatna stopa, indeks potrošačkih cena i dr.). Precizira se da indeksi i referentne stope moraju biti ugovoreni na jasan i razumljiv način i moraju biti objektivni i dostupni, tako da ih ugovorne strane i institucije koje sprovode nadzor mogu proveriti.

U periodu od marta 2015. godine do avgusta 2022. godine, jedna od najznačajnijih referentnih stopa za korisnike - EURIBOR bila je negativna, što je situacija do tada nezabeležena u istoriji. U toj situaciji postavilo se pitanje da li se za tu (negativnu) vrednost umanjuje marža i tako ukupna kamatna stopa čini nižom. Narodna banka Srbije zauzela je stav da se mora primeniti i negativna vrednost referentne stope, pri čemu treba imati na umu da ugovorima u to vreme nije bila regulisana (neočekivana) situacija negativne referentne kamatne stope. Takav supervizorski pristup je za veliki broj korisnika kredita u tom trenutku imao vrlo povoljne neposredne posledice, jer je značio de facto smanjenje marže banke i time ukupne kamatne stope i visine rate kredita. Međutim, kao pitanje od značaja za šire sagledavanje stabilnosti finansijskog sistema, ostalo je pitanje da li je to s druge strane značilo da su banke kod odobravanja novih kredita u ukupnu premiju rizika uključile i rizik negativne referentne kamate stope. Zbog toga je sada ovim članom izuzetno dozvoljeno da se kod ugovora o kreditnim uslugama ili ugovora o lizingu umesto negativne vrednosti referentne stope dozvoli primena vrednosti nula (zero floor reference rate), pod uslovom da davalac usluga u postupku pred Narodnom banom Srbije (npr. postupak za prijavu novog proizvoda u skladu s propisom kojim se uređuje upravljanje rizicima banke) dokaže da takva ugovorna klauzula može proizvesti jasne benefite za korisnike.

Na kraju, propisano je da promenljiva kamatna stopa kod ugovora o depozitu ne može biti negativna, bez obzira na zbir referente stope i marže, budući da bi se u suprotnom došlo u situaciju da banka naplaćuje kamatu deponentu za držanje i korišćenje njegovog depozita, što onda menja prirodu ovog ugovora.

Članom 38. propisana je obaveza obaveštavanja korisnika o novoj visini kamatne stope, kada je ugovorena promenljiva kamatna stopa. Najčešći oblik promenljive kamatne stope jeste onaj gde se ta stopa sastoji od fiksnog elementa (marže) i referentne stope kao što su BELIBOR kod dinarskih kredita i EURIBOR kod kredita indeksiranih u evrima. U ugovorima o kreditu i depozitu najčešće se koriste ove stope ročnosti 3 ili 6 meseci i najčešće se usklađuju tromesečno ili šestomesečno. Pored kredita sa isključivo promenljivom kamatnom stopom, na tržištu se nude i krediti (pre svega stambeni) sa mešovitom kamatnom stopom, gde je u prvih nekoliko godina otplate stopa fiksna, a zatim se primenjuje unapred dogovorena promenljiva stopa (fiksna marža + referentna stopa). Izmena referentne stope, odnosno prelazak sa fiksne na promenljivu stopu, dovodi do promene kamatne stope, te promene rate kredita i ukupnog iznosa koji korisnik treba da plati do kraja otplate kredita. Zato je blagovremeno, jasno i precizno obaveštavanje korisnika o novoj kamatnoj stopi i iznosu rate kredita koju će plaćati u narednom periodu (3, 6 meseci ili duže) ključno za ostvarivanje načela određenosti, odnosno odredivosti novčane ugovorne obaveze. U odnosu na obaveštenje iz važećeg zakona, gde je davalac usluga mogao u skladu sa ugovorom da ovo obaveštenje dostavi sve do dospeća rate kredita obračunate po novoj stopi - članom 38. ovog predloga zakona davalac usluga se obavezuje da to obaveštenje mora isključivo da dostavi pre početka primene nove kamatne stope, odnosno pre prvog dana korišćenja preostalog iznosa kredita po novoj kamatnoj stopi. U slučaju izmene kamatne stope primenom člana 12. ovog zakona, davalac usluga dužan je da korisnika obavesti o izmeni kamatne stope najmanje 15 dana pre dospeća rate kredita po izmenjenoj kamatnoj stopi i da u tom obaveštenju navede datum od kada se izmenjena stopa primenjuje. Stavom 2. ovog člana precizirano je da obaveštenje o novoj kamatnoj stopi mora da sadrži i informaciju o novoj vrednosti referentne stope i o tome na koji dan je od strane administratora stope objavljena ta vrednost. Pored navedenog, davalac usluga se obavezuje da učini dostupnim korisnicima plan otplate, odnosno isplate sve vreme tokom trajanja ugovora.

Članom 39. regulisana je situacija u kojoj eventualno prestane obračun, odnosno objavljivanje određene referentne stope na koju se upućuje u ugovoru o finansijskoj usluzi. Svedoci smo da nakon 31. decembra 2021. godine više nisu dostupne LIBOR stope u funtama (GBP), evrima (EUR), švajcarskim francima (CHF) i japanskim jenima (JPY), kako je prethodno i najavila Agencija za superviziju finansijskih tržišta u Velikoj Britaniji (Financial Conduct Authority - FCA), koja vrši nadzor i nad administratorom stope LIBOR (ICE Benchmark Administration). Iako je odlukom Narodne banke Srbije iz 2011. godine zabranjeno indeksiranje kredita u stranoj valuti osim u evrima (pri čemu se za kredite indeksirane u evrima uglavnom koristi EURIBOR), prestanak objavljivanja stope LIBOR imao je uticaj na depozite koji su ugovoreni u promenljivoj kamatnoj stopi, pa je Narodna banka Srbije morala da reaguje preporukom od 20. januara 2022. godine o primeni određene zamenske stope. Iako je izvršena određena reforma načina obračuna i objavljivanja stope EURIBOR, pri čemu se ne dovodi u pitanje stabilnost obračuna i objavljivanja domaće stope BELIBOR, predloženom zakonskom odredbom utvrđeno je da se kao zamenska stopa primenjuje pre svega ona koja je određena ugovorom. To bi značilo da bi davaoci usluga trebalo da u ugovoru predvide zamensku, odnosno rezervnu stopu, za slučaj nekih vanrednih okolnosti koje bi mogle ugroziti postojanje ovih stopa. Pošto davaoci usluga to u praksi ne čine, a kamatna stopa je obavezni i bitni element ugovora o kreditu, depozitu i finansijskom lizingu - propisano je da Narodna banka Srbije može da u takvim okolnostima odredi vrstu referentne stope ili indeksa koji bi se koristili za utvrđivanje visine promenljive kamatne stope.

Članom 40. definisano je da Narodna banka Srbije može objaviti na svojoj internet prezentaciji referentnu stopu prosečnog troška finansiranja bankarskog sektora Republike Srbije koja se može ugovoriti kao promenljivi element promenljive nominalne kamatne stope, pri čemu Narodna banka Srbije može i bliže urediti način obračuna i objavljivanja te referentne stope. Mogućnost Narodne banke Srbije da bliže uredi metodologiju obračuna i objavljivanja referentne kamatne stope doprinosi transparentnosti i izvesnosti na tržištu finansijskih usluga.

Peto poglavlje predviđa brojna posebna prava korisnika finansijskih usluga, kao što su: pravo na olakšice u slučaju problema u otplati, pravo na zamenu ispunjenja u slučaju problema u otplati stambenog kredita (prenos prava svojine na banku kao izmirenje duga), prava korisnika u vezi s prevremenom otplatom kredita i ustupanjem potraživanja i pravo na primenu istog tipa kursa.

U članu 41. predviđena su posebna prava korisnika u vezi sa ugovorom o revolving kreditu, gde se između ostalih svrstavaju i ugovor o dozvoljenom prekoračenju računa i ugovor o kreditnoj kartici. Tako je predviđeno da korisnik može na uobičajeni način, bez naknade i u svakom momentu, osim ako je ugovoren otkazni rok koji ne može biti duži od mesec dana - da otkaže ugovor o revolving kreditu, dok davalac kredita, ako je to ugovoreno, može otkazati ugovor o revolving kreditu tako što će korisnika o otkazu obavestiti u pisanoj formi najkasnije dva meseca ranije. U skladu s navedenim rokom, korisnik ima dovoljno vremena da potraži alternative na tržištu kreditnih usluga. Kada banka inicira otkaz ugovora, otkazni rok je duplo duži nego kada to učini korisnik. Mogućnost ukidanja prava korisnika na povlačenje sredstava predviđena je samo ako je to ugovoreno, i to iz opravdanih razloga, pri čemu je davalac kredita dužan da obavesti korisnika o razlozima uskraćivanja odmah ili u roku od naredna tri dana.

Članom 42. st. 1. i 2. propisana je obaveza davaoca kreditnih usluga i lizinga da u roku od 15 dana od dana evidentiranja docnje u kreditnom registru obavesti korisnika o tome, te da navede podatke o dugu u vezi s kojim je docnja evidentirana. Dodatno, davalac je dužan da korisniku objasni posledice koje za njega mogu proizaći zbog evidentiranja docnje u Kreditnom birou (uticaj na kreditnu sposobnost korisnika). Na taj način se korisnici u vrlo kratkom roku obaveštavaju o dugovanjima koja ulaze u njihovu kreditnu istoriju, te mogu da reaguju kako bi izbegli ne samo negativne materijalne efekte u vidu zatezne kamate, sudskih i troškova izvršenja, već i posledice po njihovu kreditnu sposobnost. Stavom 3. ovog člana regulisano je obaveštavanje kod ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa, te je određeno da je davalac kredita dužan da najmanje jedanput mesečno, bez naknade i u pisanoj formi, korisniku dostavi obaveštenje, odnosno izvod o svim promenama na njegovom računu, a dužan je da to obaveštenje dostavi bez odlaganja na zahtev korisnika, uz pravo da naplati primerenu naknadu. Istovremeno, precizirano je koji su podaci obavezno sadržani u ovom obaveštenju.

Stavom 5. ovog člana definisana je obaveza banke da odmah i bez odlaganja obavesti korisnika ako je njegov račun zadužen za iznos koji je doveo do korišćenja nedozvoljenog prekoračenja, te je precizirano koje podatke je banka tom prilikom u obavezi da dostavi korisniku. Istovremeno, predviđen je i podstrek za korisnike da bez odlaganja izmire dug po osnovu nedozvoljenog prekoračenja, pa je tako definisano da ako korisnik izmiri ovaj dug u roku od pet dana od dana kada uđe u nedozvoljeno prekoračenje, banka mu neće naplatiti kamatu na to prekoračenje niti bilo koju drugu naknadu. Takođe, stav 8. ovog člana reguliše i određene situacije korišćenja nedozvoljenog prekoračenja računa, pa tako predviđa da u slučaju da korisnik redovno koristi nedozvoljeno prekoračenje računa, banka je u obavezi da mu ponudi neku drugu vrstu kreditne usluge ili pružanje savetodavnih usluga. Navedeno pravilo izražava potrebu za dodatnom zaštitom korisnika koji često koriste nedozvoljeno prekoračenje po računu.

Član 43. definiše obavezu davaoca dozvoljenog ili nedozvoljenog prekoračenja da korisnika obavesti najmanje mesec dana unapred o svojoj odluci o smanjenju iznosa tih prekoračenja ili o raskidu ugovora o dozvoljenom prekoračenju, odnosno prestanku nedozvoljenog prekoračenja. Navedeni rok služi da omogući korisniku da izbegne nagle promene finansijskih navika. Istovremeno, davalac usluga dužan je da u tom slučaju, a pre pokretanja izvršnog postupka i bez dodatnih troškova, korisniku ponudi mogućnost otplate iznosa dugovanja u 12 jednakih mesečnih rata, uz primenu nominalne kamatne stope iz ugovora o dozvoljenom prekoračenju, odnosno one stope koja se primenjuje na nedozvoljeno prekoračenje. Na ovaj način korisnicima je omogućeno da ovaj dug otplate u ratama, umesto da ga odmah izmire u celosti ili da se dug prinudno naplati u izvršnom postupku.

Članom 44. predviđene su određene olakšice koje davalac kredita treba da ponudi korisniku koji ima probleme u otplati, ali za kojeg se oceni da je sposoban da redovno izmiruje dug uz primenu određenih olakšica. S tim u vezi, predviđeno je da, ako nastupe okolnosti koje korisnika dovode u teško imovinsko stanje, odnosno druge bitne okolnosti na koje korisnik ne može da utiče, davalac kredita mora primeniti razumne mere kojima će korisniku olakšati otplatu dugovanog iznosa pre pokretanja izvršnog postupka, pri čemu će se posebno uzeti u obzir lične okolnosti korisnika. Kao primer razumnih mera navedeni su produženje roka otplate, promena vrste ugovora, odloženo plaćanje kamate, smanjenje kamatne stope, zastoj u otplati, delimični oprost duga, konverzija valuta itd. Preduzimajući razumne mere u cilju olakšanja otplate duga, davalac kredita pokušava da korisnika održi u redovnoj otplati, što je i u njegovom interesu, kao i u interesu korisnika. Ove olakšice se u uporednom pravu opisno nazivaju “period za predah” (eng. breathing period), pri čemu se najčešće koriste mere kao što su moratorijum, refinansiranje duga po nižoj kamati, smanjenje kamatne stope i delimični oprost. Cilj ovih olakšica jeste da se dužniku obezbedi dovoljno vremena da bolje organizuje svoje finansije, da potraži pomoć u otplati duga i da ozbiljno shvati situaciju u cilju sprečavanja izvršnog postupka. Propisano je da davalac usluga nije dužan da prilikom primene ovih olakšica sprovodi procenu kreditne sposobnosti, u skladu sa ovim zakonom, s tim da se time ne dira u obaveze procene kreditne sposobnosti koje davalac kredita može da ima u skladu s drugim propisima. Istovremeno, definisani su i slučajevi u kojima davalac kredita nije dužan da primenjuje olakšice - npr. u slučaju kada je davalac kredita već primenio mere, nakon čega je dužnik ponovo zapao u docnju ili situacija u kojoj korisnik ne odgovori na ponudu davaoca u razumnom roku koji mu davalac kredita ostavi, pri čemu je minimalni rok deset dana.

Stavom 6. je regulisana situacija u kojoj davalac kredita koji je istovremeno i pružalac platnih usluga (korisnik - dužnik redovne prihode ostvaruje preko računa kod tog davaoca) raskine ugovor o kreditu s korisnikom, odnosno proglasi dospelim celokupan dug po kreditu. Izričito je propisano da u toj situaciji davalac kredita nema pravo da samostalno, bez sprovođenja izvršnog postupka, sprovodi naplatu s računa korisnika, čak i kada bi takvo pravo davaoca bilo ugovoreno. Naime, članom 67. stav 1 tačka 2) Zakona o platnim uslugama (“Službeni glasnik RS”, br. 139/2014, 44/2018 i 64/2024) propisano je da pružalac platnih usluga (davalac usluga u smislu ovog predloga zakona) može zadužiti platni račun korisnika bez njegovog platnog naloga, između ostalog, radi naplate dospelih potraživanja po osnovu kredita ili drugih dospelih potraživanja, ako je takav način naplate ugovoren. Ta odredba je u praksi dovodila do toga da banke u slučaju raskida ugovora ne sprovode izvršni postupak (što je u nekim slučajevima bilo i u interesu korisnika, jer su izbegnuti troškovi prinudnog izvršenja), već same naplaćuju potraživanje s računa, zbog čega su prava korisnika bila ugrožena, u smislu da se nije nužno primenjivalo pravo na tzv. egzistencijalni minimum, odnosno ograničenja izvršenja na zaradi/penziji predviđena zakonom kojim je uređeno izvršenje. Zbog toga se ovim stavom precizira način korišćenja pomenute odredbe Zakona o platnim uslugama u slučaju finansijskih usluga, i to tako da se član 67. stav 1. tačka 2) tog zakona može koristiti samo dok banka ugovor ne raskine i proglasi celokupno potraživanje dospelim, nakon čega banka može da koristi sredstva obezbeđenja radi prinudne naplate duga.

Stavom 8. ovog člana korisniku je data mogućnost da dug po kreditu izmiri zamenom ispunjenja, odnosno prenosom prava svojine na pokretnoj stvari koja je korišćena kao sredstvo obezbeđenja ili prenosom prihoda od prodaje te stvari.

Na kraju, dato je ovlašćenje Narodnoj banci Srbije da podzakonskim aktom bliže propiše uslove, kriterijume i način primene ovih olakšica.

Član 45. uvodi pravilo po kojem korisnik koji ima teškoće u otplati stambenog kredita koji je obezbeđen hipotekom svoj dug prema banci može izmiriti tako što će u roku od najmanje dva meseca sam prodati nekretninu i iz prodajne cene izmiriti dug prema banci (a ostatak zadržati) ili može preneti pravo svojine na hipotekovanoj nepokretnosti na banku, čime će se dug po stambenom kreditu smatrati izmirenim u celosti. Članom 28. stav 5. Direktive 2014/17 propisano je da u slučaju da postignuta prodajna cena utiče na iznos koji korisnik duguje - države članice moraju da imaju postupke i mere koje će omogućiti postizanje najbolje cene za nekretninu koja se prodaje, dok je stavom 4. tog člana propisano da države ne treba da sprečavaju ugovorne strane kod ugovora o kreditu da ugovore da je prenos prava svojine na sredstvu obezbeđenja ili prihoda od njegove prodaje dovoljan za otplatu kredita.

Međutim, u sudskom i vansudskom postupku prodaje nepokretnosti, nekretnine založene za stambeni kredit često se prodaju po ceni znatno ispod tržišne. Takva prodajna cena nekada nije dovoljna da pokrije preostali iznos duga korisnika, pa on ostaje bez nekretnine, a i dalje duguje banci. Ovim članom predviđa se rešenje koje će podstaći banku, odnosno korisnika da sami, van izvršnog postupka prodaju založenu nekretninu po ceni koja je veoma blizu tržišnoj. Naime, za razliku od prodaje nekretnine u izvršnom postupku, kada korisnik sam prodaje nekretninu on ima značajan podsticaj da je proda po najvišoj mogućoj ceni, jer će sav iznos koji preostane nakon izmirenja duga zadržati on. Pored toga, izbegavaju se troškovi izvršnog postupka koje takođe snosi dužnik. Osim toga, potencijalni kupci će pre kupiti nekretninu direktno od korisnika, nego u postupku izvršenja.

Drugo rešenje predstavlja izmirenje duga po kreditu prenosom prava svojine (zamena ispunjenja). Da bi se ova mogućnost primenila neophodno je da založena nekretnina na tržištu vredi najmanje 5% više od iznosa duga. Takođe, neophodno je da je korisnik kredita jedini vlasnik te nekretnine, kao i da na njoj ne postoje drugi tereti, odnosno prava trećih lica, koja na bilo koji način ograničavaju pravo svojine banke. Ako je nekretnina stečena u toku trajanja bračne zajednice a supružnici su solidarni dužnici po kreditu ili je jedan od supružnika jemac - za prenos prava svojine neophodna je saglasnost oba supružnika. Isto važi i ako postoji više korisnika kredita (neophodna je saglasnost svih korisnika).

Banka na ovaj način stiče pravo svojine na nekretnini i istovremeno prestaje njeno potraživanje prema korisniku po osnovu stambenog kredita. Banka zatim ima podsticaj da slobodno na tržištu proda nekretninu po što većoj ceni, kako bi iz te cene naplatila svoje potraživanje.

Dakle, oba ova mehanizma obezbeđuju ono što je predviđeno kao obaveza Direktivom 2014/17 - da se postigne što je moguće veća cena nekretnine koja je korišćena kao sredstvo obezbeđenja stambenog, odnosno hipotekarnog kredita.

Dodatno, oba ova rešenja kao alternativa izvršnom postupku podstiču rešenje spornog odnosa na temelju ugovornog prava i principu bona fides, pri čemu se izbegavaju troškovi izvršnog postupka i smanjuju ukupni administrativni troškovi.

U skladu s razumnom pretpostavkom da olakšice u otplati duga ne treba da prouzrokuju dodatne troškove i tako umanjuju efekte tih olakšica, predviđen je stav u kojem se navodi da prenos prava svojine predstavlja zamenu ispunjenja u smislu zakona kojim su uređeni obligacioni odnosi, te da se takav prenos ne smatra prenosom uz naknadu u smislu zakona kojim se uređuje porez na imovinu. Drugim rečima, tom odredbom se predviđa da u slučaju prenosa prava svojine na banku u smislu ovog člana ne nastaje poreska obaveza po osnovu poreza na prenos apsolutnih prava.

Istovremeno, banci je obezbeđen siguran način naplate potraživanja iz stambenog kredita. Bez obzira na obavezu da korisniku da mogućnost samostalne prodaje, za slučaj da korisnik ne postupi po zakonu, odnosno da odbije predlog banke, njoj i dalje stoji na raspolaganju pokretanje vansudskog postupka namirenja, odnosno izvršnog postupka radi namirenja svog potraživanja. Dodatno, da bi se sprečila zloupotreba, predviđeno je da se, ako korisnik iskoristi opciju prodaje nekretnine, kupoprodajna cena mora uplatiti na račun banke poverioca. Naglašeno je da je ništava odredba ugovora o kupoprodaji kojom je predviđeno da se kupoprodajna cena ne prenosi na račun banke koja je hipotekarni poverilac.

Kako bi se omogućilo da se ovi mehanizmi primenjuju što je moguće pre, predviđeno je da se odredbe ovog člana primenjuju od 1. januara 2025. godine, kao i ograničenja kamatnih stopa.

Imajući u vidu da se može javiti potreba za bližim uređenjem načina primene ovog člana, dato je ovlašćenje Narodnoj banci Srbije da u tu svrhu može doneti odgovarajući podzakonski akt.

Članom 46. regulisana je primena kursa zamene valuta pri isplati i otplati kredita, lizinga i depozita. Važećim zakonom propisano je da postoji obaveza primene srednjeg kursa pri odobravanju i isplati kredita, kao i pri obračunu rata kredita i njegovoj otplati. Međutim, ovo pravilo primenjuje se samo na kredite koji su zaključeni od 5. decembra 2011. godine, pa tim pravilom nisu bili obuhvaćeni svi krediti koji su u to vreme bili u otplati, a zaključeni su u prethodnom periodu. Zato je izmenama i dopunama iz 2014. godine dodata prelazna odredba kojom je predviđena primena istog tipa kursa, tj. da je banka dužna da pri obračunu i naplati rate kredita koristi isti tip kursa koji je koristili i pri isplati kredita, kako bi se korisnici zaštitili od kursnih razlika.

Članom 47. predviđa se primena istog metoda obračuna otplate kredita i isplate depozita ako se radi o objedinjenim uslugama.

Članom 48. uređena je prevremena otplata kredita. Predviđeno je opšte pravilo po kojem svaki korisnik može u bilo kom trenutku da izvrši prevremenu otplatu kredita, u kom slučaju ima pravo na umanjenje preostalog ukupnog iznosa kredita koji treba da otplati, za iznos kamate i svih drugih naknada, za preostali period trajanja ugovora. Precizirano je da druge naknade uključuju sve naknade koje banka naplaćuje ili je jednokratno (za ceo period trajanja ugovora) već naplatila, tako da je u tom slučaju banka dužna da, čak i ako su te naknade već naplaćene, izvrši njihov srazmerni povraćaj, odnosno za taj iznos umanji preostali dug. Dodatno, predviđeno je da je, nakon što primi zahtev korisnika za prevremenu otplatu, davalac kredita dužan da u pisanoj formi obavesti korisnika o svim posledicama prevremene otplate, odnosno o mogućnostima koje mu stoje na raspolaganju. Takođe, određeno je da je davalac kredita dužan da izvrši prevremenu otplatu u roku od tri radna dana od prijema zahteva, s tim da se smatra da je prevremena otplata izvršena na dan kada je podnet zahtev, kako bi se izbegao obračun kamate za period dok davalac ne postupi po tom zahtevu. Predviđeno je da je davalac kredita ovlašćen da predvidi naknadu za prevremenu otplatu ako je ugovorena fiksna kamatna stopa, i to za period za koji se vrši prevremena otplata, dok ta mogućnost postoji i u slučaju promenljive stope kod ugovora čiji je predmet kupovina nepokretnosti. Ova naknada je ograničena do visine štete koju davalac kredita trpi zbog prevremene otplate (kamata koju neće naplatiti), s tim da se ta šteta određuje tako što se porede kamatna stopa iz ugovora i kamatna stopa na tržištu po kojoj u trenutku prevremene otplate davalac kredita može da plasira sredstva koja mu korisnik vraća kroz prevremenu otplatu. Ipak, ta naknada ni u kom slučaju ne može biti veća od 1% ako je preostali, prvobitni rok otplate duži od godinu dana, odnosno od 0,5% ako je taj rok kraći od godinu dana. Dodatno, davalac kredita može naplatiti tu naknadu pod uslovom da je iznos prevremene otplate u periodu od dvanaest meseci veći od 1.200.000 dinara.

 Propisani su i slučajevi u kojima se naknada za prevremenu otplatu ne može zahtevati, odnosno ugovoriti, i to u slučaju kreditne kartice, dozvoljenog prekoračenja i ako se otplata vrši na osnovu zaključenog ugovora o osiguranju čija je namena obezbeđivanje otplate. Na kraju je predviđeno da se ove odredbe o prevremenoj otplati shodno primenjuju na lizing.

Članom 49. definišu se pravila koja se odnose na obaveštenje korisnika koji izvrši sve obaveze po ugovoru o finansijskoj usluzi, pa je tako precizirano da je davalac usluga dužan da korisnika u pisanoj formi obavesti da je izmirio sve svoje obaveze po tom ugovoru, i to u roku od 15 dana od dana izmirenja tih obaveza. Istovremeno, ovaj član uređuje zaštitu davaoca sredstva obezbeđenja, i to nakon što korisnik potpuno izmiri svoje obaveze, te je predviđeno da korisnik, odnosno davalac sredstva obezbeđenja ima pravo da, nakon potpunog izmirenja obaveza korisnika prema davaocu usluga, preuzme neiskorišćena sredstva obezbeđenja data po tom ugovoru.

Propisana su dodatna pravila o povraćaju sredstava obezbeđenja u slučaju da je to sredstvo menica. Naime, blanko sopstvena menica se najčešće koristi kao sredstvo obezbeđenja i u posedu banaka postoji ogroman broj tako izdatih menica. S tim u vezi, potrebno je bilo odrediti rok u kojem su korisnici dužni da se opredele da li će koristiti svoje pravo da zahtevaju povraćaj neiskorišćene menice ili banka može da ih uništi uz sačinjavanje zapisnika koji će sadržati serijske brojeve uništenih meničnih blanketa. Dodatno, ocenjeno je da je postupak amortizacije menice koji je osmišljen sredinom prošlog veka neodgovarajući za zaštitu prava korisnika, odnosno davaoca tog sredstva obezbeđenja (izdavaoca menice). Zato je predviđeno da, u slučaju da ne može da obezbedi povraćaj menice, davalac usluga isplati izdavaocu troškove meničnog blanketa koje je snosio, zajedno za zakonskom zateznom kamatom od dana izmirivanja obaveza po ugovoru u vezi sa kojim je menica izdata, do dana naknade tih troškova od strane davaoca. Pored toga, izričito je propisano da korisnik ima pravo na naknadu stvarne štete sa zakonskom zateznom kamatom ako menica koja je izdata u vezi sa obavezama koje je korisnik izmirio prema banci bude naknadno naplaćena (zloupotrebljena).

 Ako je sredstvo obezbeđenja hipoteka upisana u korist davaoca kredita ili pokretna stvar nad kojom je uspostavljena zaloga upisom založnog prava u odgovarajući registar, davalac kredita dužan je da odmah nakon otplate kredita preduzme odgovarajuće aktivnosti radi brisanja hipoteke, odnosno založnog prava iz registra. Precizirano je da troškove u vezi s tim (npr. troškovi overe brisovne dozvole koju izdaje banka) snosi banka. Dodatno, davalac usluga je dužan da korisnika, odnosno davaoca sredstva obezbeđenja obavesti o preduzetim aktivnostima, kao i o brisanju založnog prava, dok će u slučaju hipoteke korisnik, odnosno davalac hipoteke biti obavešteni od strane nadležnog registra (Republičkog geodetskog zavoda).

Budući da je članom 53. Zakona o hipoteci (“Službeni glasnik RS”, br. 115/2005, 60/2015, 63/2015 - odluka US i 83/2015) predviđena mogućnost raspolaganja neispisanom hipotekom, poslednjim stavom ovog člana izričito je navedeno da korisnik, odnosno davalac sredstva obezbeđenja može pre otplate kredita da se izjasni da ne želi ispis hipoteke, kako bi je preneo na drugog poverioca.

Članom 50. regulisano je ustupanje potraživanja davalaca kredita prema korisnicima, i to tako da se ta potraživanja mogu ustupiti samo drugom davaocu kredita, s tim da banka svoja potraživanja može ustupiti samo drugoj banci, ali ne i drugim davaocima kredita, kao što su platne institucije ili institucije elektronskog novca. Na ovaj način korisnici kredita ne mogu doći u položaj da umesto banke za poverioca imaju neko drugo lice koje nije pod strogim regulatornim režimom pod kakvim su banke. Ustupanje potraživanja pritom ne treba mešati sa poveravanjem naplate potraživanja, što jeste dozvoljeno (tu se radi o dužnicima koji ne otplaćuju svoj dug redovno). Inače, predviđeno je da se u slučaju ustupanja potraživanja korisnik o tome obaveštava, te da prema novom davaocu kredita zadržava sva prava koja ima prema ugovoru i zakonu, kao i da ne može biti u nepovoljnijem položaju nego što bi bio da potraživanje nije ustupljeno. Određeno je da se ove odredbe shodno primenjuju na lizing.

Šesto poglavlje uređuje povezane ugovore o kreditu, odnosno one ugovore o kreditu čija je namena jasno utvrđena (namenski potrošački krediti) i kod kojih postoji poslovna saradnja između davaoca kredita i prodavca, odnosno pružaoca određene usluge. U okviru ovog poglavlja reguliše se i praksa objedinjavanja i vezivanja usluga.

Član 51. sadrži posebna pravila koja se odnose na povezane ugovore o kreditu, i to pre svega kada je reč o korišćenju prava na odustanak. Naime, u slučaju da korisnik iskoristi svoje pravo na odustanak od ugovora o kupovini robe, odnosno pružanja usluge, neće ga obavezivati ni povezani ugovor o kreditu. U toj situaciji, predviđena je saradnja između prodavca i davaoca kredita, gde će prodavac o odustanku obavestiti davaoca kredita u roku od osam dana, a davalac kredita dužan je da otplaćeni iznos kredita (sa kamatom) koji je korisnik otplatio do momenta odustanka od tog ugovora vrati korisniku najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja o odustanku. U stavu 3. ovog člana predviđeno je da, ako korisnik zaključi ugovor o kupovini robe, odnosno pružanju određene usluge a kredit mu ne bude odobren - ugovor o kupovini robe, odnosno pružanju usluge se raskida, uz izuzetak ako korisnik odluči da taj ugovor ostane na snazi. Stav 4. ovog člana predviđa shodnu primenu odredaba tog člana na ugovor o lizingu.

Čl. 52. do 54. prvi put se uređuje unakrsna prodaja finansijskih usluga u vidu objedinjavanja (eng. bundling) i vezivanja (eng. tying) usluga. Kako je i predviđeno definicijom u članu 2. zakona, praksa objedinjavanja usluga označava nuđenje i prodaju dve ili više usluge objedinjeno, s tim da korisnik ima mogućnost da ih nabavi i odvojeno. Ukupna cena tako objedinjenih usluga obično je niža od cene tih usluga kada se koriste, tj. nabavljaju odvojeno. U svakom slučaju, korisnik uvek ima pravo da zahteva da koristi samo neku od spojenih usluga, odnosno da tu uslugu nabavi odvojeno. Pod tim uslovima, praksa objedinjavanja usluga je dozvoljena.

S druge strane, praksa vezivanja usluga podrazumeva da se kredit uslovljava korišćenjem neke druge usluge zajedno s kreditom i takva je praksa zabranjena, osim u slučaju da se za kredit vezuje tekući račun koji se koristi radi izmirenja obaveza po tom kreditu, odnosno radi prikupljanja sredstava u cilju izmirenja obaveza ili kao dodatno sredstvo obezbeđenja. Radi se, zapravo, o obavezi otvaranja platnog računa kod banke koja odobrava kredit i deponovanja redovnih prihoda na taj račun (zarada, penzija, naknada zarade i sl.). Ipak, st. 4. i 5. ovog člana propisano je da se kod zahteva za prenos zarade mora voditi računa o srazmernosti (mesečnog) iznosa (dela) te zarade i iznosa (mesečne) obaveze po kreditu. Naime, ne može se odobravanje kredita uslovljavati prenosom cele zarade, ne vodeći računa o iznosu (rate) kredita, i odnosu rate kredita i zarade.

Članom 53. regulisana je situacija u kojoj davalac kredita zahteva polisu osiguranja, i to izričitom obavezom tog davaoca da prihvati polisu bilo kog društva za osiguranje ako ona pruža isti nivo jemstva, odnosno pokrića, kao i obavezom davaoca da pri zahtevanju određene polise vodi računa o proporcionalnosti između iznosa kredita i zahtevane polise (premija i osigurana suma).

Članom 54. propisan je još jedan izuzetak od zabrane vezivanja usluga, i to pod uslovom da banka u postupku pred Narodnom bankom Srbije uspe da pokaže, odnosno ako učini izvesnim da vezivanje proizvoda ili kategorija proizvoda za ove ugovore u konkretnom slučaju dovodi do jasne koristi za korisnike, uzimajući pritom u obzir dostupnost i cene relevantnih proizvoda koji se nude na tržištu. Propisano je da Narodna banka Srbije može urediti ovaj postupak.

U sedmom poglavlju sadržane su odredbe kojima se prvi put reguliše pružanje savetodavnih usluga od strane banaka.

Članom 55. definisano je da banke pružaju savetodavne usluge u pogledu bankarskih usluga, a da davalac usluga koji nije banka ne može pružati savetodavne usluge. Navedeno rešenje je usvojeno pošto je ocenjeno da kod banaka, usled primene prilično strogih regulatornih zahteva, te adekvatnih standarda korporativnog upravljanja, postoji najmanja verovatnoća da bi prilikom pružanja savetodavnih usluga moglo doći do potencijalnih zloupotreba. Kod pružanja savetodavnih usluga, Direktiva 2023/2225 ostavlja mogućnost državama članicama da zabrane upotrebu pojma “savet” i “savetnik”, te da pod određenim uslovima upotrebljavaju izraz “nezavisan savet” i “nezavisan savetnik”. U zakonu je usvojeno rešenje po kojem se bankama ne zabranjuje upotreba pojma “savet” niti “savetnik”, pri čemu je zabranjena upotreba izraza “nezavisan”, ali se kod pružanja savetodavnih usluga banka ograničava isključivo na pružanje ovih usluga u odnosu na finansijske usluge koje ona pruža.

Stavom 3. ovog člana predviđena je obaveza banke da korisnika obavesti da li u vezi sa uslugom koju taj korisnik zahteva ta banka može pružiti savetodavne usluge ili ih je već pružila. Pre pružanja savetodavnih usluga ili zaključenja ugovora o pružanju savetodavnih usluga, banka mora obavestiti korisnika da se njena preporuka temelji isključivo na ponudi proizvoda i usluga koje nudi ta banka, a korisniku se mora pružiti i podatak o visini naknade koju je dužan da plati za pružanje savetodavnih usluga ako se takva naknada uopšte naplaćuje, odnosno metod koji se koristi za njeno izračunavanje.

Članom 56. definišu se dodatne obaveze banke prilikom pružanja savetodavnih usluga: da prikupi potrebne informacije o finansijskoj situaciji korisnika i njegovim potrebama; da na osnovu ovako prikupljenih informacija proceni finansijsku situaciju i potrebe korisnika; da razmotri dovoljno veliki broj usluga iz svoje ponude koji su iste vrste i karakteristika kao usluga za koju je korisnik zainteresovan i na osnovu toga preporuči jednu ili više usluga; da postupa u najboljem interesu korisnika, kao i da korisniku u pisanoj formi uruči dokaz o pruženoj preporuci koju je korisnik odabrao i koja je naznačena u ugovoru o pružanju savetodavnih usluga.

Osmo poglavlje (član 57) reguliše ugovore o finansijskim uslugama u situacijama kada se ovi ugovori zaključuju putem sredstava komunikacije na daljinu, usled čega je za ove ugovore potrebno predvideti neka specifična pravila. Važećim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu (“Službeni glasnik RS”, br. 44/2018) implementirana je Direktiva 2002/65/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 23. septembra 2002. godine o oglašavanju na daljinu finansijskih usluga, kojom se dopunjuju direktive 90/619/EZ, 97/7//EZ i 98/27/EZ. Međutim, u međuvremenu je doneta nova direktiva koja reguliše ovu oblast - Direktiva (EU) 2023/2673 Evropskog parlamenta i Saveta od 22. novembra 2023. godine, pa je svrha ovog člana da se njime implementira nekoliko ključnih novina koje nisu sadržane u Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu.

S tim u vezi, najpre je izričito propisano da se sva prava koja su korisnicima garantovana ovim zakonom, primenjuju i na korisnike usluga koje su ugovorene ili se pružaju na daljinu, odnosno da se na ugovore na daljinu primenjuje i ovaj zakon i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, što je u skladu i sa članom 3. tog zakona, koji upućuje na zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga i njegovu shodnu primenu. Dalje, uveden je standard tzv. ljudske intervencije, kojim se korisniku garantuje da u svakom trenutku može da dobije asistenciju lica koje je angažovano, odnosno zaposleno kod davaoca usluga. Pojedini aspekti digitalnih tehnologija mogu delovati zbunjujuće na pojedine korisnike koji nisu navikli na njihovu upotrebu. Osim toga, davaoci usluga radi smanjenja troškova i automatizacije obrade zahteva i odgovora na pitanja često dovode korisnike u situaciju u kojoj digitalne tehnologije ne mogu da reše njihov problem. Zato je neophodno korisnicima garantovati kontakt sa zaposlenima banke, ako i pored korišćenja različitih digitalnih kanala komunikacije ne uspeju da dobiju određene odgovore. Ovim članom je povećana maksimalna vrednost ugovora o finansijskoj usluzi koji se može zaključiti u elektronskom obliku i potpisati putem dva elementa autentifikacije. Tako je propisano da se ugovor na daljinu može zaključiti korišćenjem dvofaktorske autentifikacije do iznosa 1.200.000 dinara, a ugovor o depozitu do iznosa 2.400.000 dinara. Razlog za ovakvo razlikovanje je u tome što je ugovor o depozitu manje rizičan, s obzirom na to da se novac deponuje, odnosno da za korisnika ne stvara finansijsku obavezu, već prava. Na ovaj način je dat dodatni podsticaj davaocima kredita u pravcu digitalizacije njihovih usluga i poboljšanja korisničkog iskustva. Istovremeno, banke i korisnici su podstaknuti da još u većoj meri koriste dvofaktorsku autentifikaciju kao sveprisutnu tehniku provere identiteta korisnika na koju se oslanja sve više digitalnih usluga u različitim aspektima internet poslovanja, čak i van bankarstva.

Devetim poglavljem, odnosno članom 58, regulisani su instituti nepravičnih ugovornih odredaba i nepoštene poslovne prakse. Ovim članom je dato ovlašćenje Narodnoj banci Srbije da može da utvrđuje da li davalac usluga ugovara, odnosno primenjuje nepravične ugovorne odredbe, odnosno da li obavlja nepoštenu poslovnu praksu. Iako je uporedno posmatrano u zemljama EU ovlašćenje utvrđivanja nepravičnih odredaba u potrošačkim ugovorima, kao i nepoštene prakse, rezervisano isključivo za sudove, u praksi se pokazalo da ovakvo ovlašćenje daje supervizoru davalaca finansijskih usluga veoma efikasan alat u zaštiti kolektivnih interesa korisnika tih usluga.

Ovi instituti primarno su uređeni Zakonom o zaštiti potrošača, na koji se i upućuje u pogledu definicije nepoštene poslovne prakse, kao i u pogledu tzv. sive i crne liste nepravičnih ugovornih odredaba (odredbe za koje se smatra, odnosno pretpostavlja da su nepravične). Međutim, Zakon o zaštiti potrošača - za razliku od Direktive o nepravičnim ugovornim odredbama (93/13/EEZ) od 5. aprila 1993. godine, iz koje je preuzet ovaj institut - ne sadrži izuzetak u pogledu mogućnosti procene pravičnosti cene i predmeta ugovora, što je u slučaju finansijskih usluga ocenjeno kao neadekvatno rešenje. Takođe, za razliku od pomenute direktive, taj zakon nije precizirao da se procena pravičnosti vrši isključivo za odredbe o kojima se nije pojedinačno pregovaralo. Zato je institut nepravičnih odredaba u ugovorima između davalaca usluga i korisnika ovim članom posebno uređen. Još jedna bitna razlika u pogledu nepravičnih ugovornih odredaba u odnosu na Zakon o zaštiti potrošača propisana je stavom 10. ovog člana, kojim je predviđeno da nepravična ugovorna odredba prestaje da proizvodi dejstvo (da se primenjuje) danom njenog utvrđivanja. To je u potpunosti adekvatno rešenje u situaciji kada nepravičnost utvrđuje Narodna banka Srbije, budući da utvrđivanje ništavosti neke odredbe treba da ostane u isključivoj nadležnosti suda. S tim u vezi, u stavu 12. je izričito propisano da se ovim članom ne dira u pravo suda da kao posledicu nepravičnosti ugovorne odredbe utvrdi ništavost, imajući u vidu da je Sud pravde EU zauzeo jasan stav da utvrđivanje nepravičnosti jedne ugovorne odredbe u smislu pravilne primene Direktive 93/13 treba da vodi njenom isključenju iz ugovora kao da nikada nije ni postojala (ex tunc). Ipak, pored toga, Narodnoj banci Srbije je izuzetno data mogućnost da i ona svojim supervizorskim aktom poništi nepravičnu ugovornu odredbu, od dana ugovaranja, pod uslovom da između početka godine kada je pomenutim aktom utvrđena nepravičnost i dana ugovaranja nije prošlo više od tri godine, a ako je protekao duži period - ukidaju se pravne posledice koje je ta odredba proizvela tri godine unazad. Ovo rešenje je uzrokovano time što, za razliku od uporedne sudske prakse, domaći sudovi nisu imali razumevanja za potrebu određivanja maksimalno dozvoljenog perioda (u uporednoj sudskoj praksi: limitation period) između trenutka kada je zaključen neki ugovor i kada se može tražiti utvrđivanje ništavosti tog ugovora ili neke njegove odredbe. Zbog toga se dolazilo u situaciju da se utvrđuje ništavost (odredbe) ugovora koji su na snazi deset i više godina ili su prethodno prestali ispunjenjem.

U pogledu postupka kojim se utvrđuje da li postoji nepoštena poslovna praksa, odnosno da li su ugovorene nepravične odredbe, upućeno je na zakone kojim se uređuje poslovanje davalaca usluga (Zakon o bankama, Zakon o finansijskom lizingu, Zakon o platnim uslugama). Ako utvrdi da je davalac usluga obavljao nepoštenu poslovnu praksu ili ugovarao nepravične odredbe, Narodna banka Srbije je ovlašćena da naloži zabranu obavljanja takve prakse, odnosno ugovaranje i primenu tih odredaba i uz to, u skladu s pomenutim zakonima koji uređuju poslovanje davalaca usluga, može im izreći novčanu kaznu.

Deseto poglavlje odnosi se na ostvarivanje zaštite prava i interesa korisnika kroz prigovor, pritužbu i posredovanje, kao i putem mera za otklanjanje nepravilnosti koje preduzima Narodna banka Srbije.

Članom 59. regulisano je pravo na prigovor davaocu usluga. Tako je određeno da korisnik koji smatra da se davalac usluga ne pridržava propisa, opštih uslova poslovanja ili ugovora - u svakom trenutku može da podnese prigovor. Subjektivni rok za podnošenje prigovora je šest meseci od dana saznanja za povredu, odnosno od dana saznanja za činjenice i okolnosti koje po mišljenju korisnika predstavljaju povredu propisanih ili ugovorenih obaveza banke. Objektivni rok je tri godine od dana kada su se desile okolnosti koje predstavljaju potencijalnu povredu prava korisnika. Isto pravo na prigovor ima i davalac sredstva obezbeđenja. Propisano je da je davalac usluga dužan da korisniku dostavi jasan, razumljiv i potpun odgovor u roku od 15 dana od dana prijema prigovora, s tim da se u određenim slučajevima, kada odgovor na prigovor ne zavisi od volje davaoca usluga, taj rok može produžiti na 30 dana, uz obaveštenje korisnika o tom produženju u prvobitno propisanom roku.

Propisana je obaveza davaoca usluga da, pored poslovnih prostorija i internet stranice, korisnicima omogući podnošenje prigovora i u okviru elektronskih usluga. Prateći razvoj elektronskih usluga, očekivano je da će korisnici dolaziti do saznanja o pravu na prigovor i ostvarivati ga u okviru tih elektronskih servisa.

Propisano je da Narodna banka Srbije bliže uređuje postupak po prigovoru korisnika.

Članom 60. regulisano je pravo korisnika na pritužbu Narodnoj banci Srbije. Pritužba se može podneti pod uslovom da prethodno nije pokrenut, odnosno vođen sudski postupak, i to u roku od šest meseci od prijema odgovora na prigovor, odnosno isteka roka za dostavljanje tog odgovora. Iz ovog jasno proizlazi da se pritužba može podneti tek nakon što je prethodno podnet prigovor davaocu usluga. S tim u vezi, ako se pritužba koja se Narodnoj banci Srbije podnese bez prethodnog podnošenja prigovora davaocu usluga - smatra se preuranjenom i ona se ne razmatra, već se korisnik obaveštava da najpre mora da se obrati davaocu usluga. Pored navedenog, pritužba se smatra neurednom i ne razmatra se u sledećim slučajevima: ako je istekao rok za podnošenje prigovora davaocu usluga; ako je predmet pritužbe sporno pitanje u vezi s kojim je pokrenut ili se vodio sudski postupak; ako se pritužbom zahteva da u odnosu na banku Narodna banka Srbije prinudno sprovede neku odluku suda ili drugog nadležnog organa; ako postoji očigledna nesrazmera između vrednosti predmeta pritužbe i troškova rešavanja te pritužbe koji nastaju za Narodnu banku Srbije; ako iz sadržine pritužbe jasno proizlazi da njen cilj nije zaštita prava korisnika koji je podneo pritužbu, odnosno ako korisnik zloupotrebljava pravo na pritužbu, naročito zbog toga što pritužba ima nerazumnu, neozbiljnu ili uvredljivu sadržinu; ako je radi utvrđivanja činjeničnog stanja i razmatranja pritužbe neophodno izvesti dokaze koje Narodna banka Srbije ne izvodi, kao što je saslušanje stranaka, svedoka, veštačenje, uviđaj i sl.; ako iz činjeničnog stanja, a po proceni Narodne banke Srbije, proizlazi da postoje osnovi sumnje da se radi o prevarnom postupanju korisnika; kada se radi o ponovljenoj pritužbi, odnosno pritužbi koja sadrži iste navode i/ili zahteve kao i pritužba istog korisnika po kojoj se već postupalo.

U vezi sa izvođenjem dokaza, odnosno utvrđivanjem činjeničnog stanja predviđeno je da Narodna banka Srbije postupak po pritužbi sprovodi na osnovu dokumentacije u pisanoj formi koju dostave korisnik i banka, te da ne izvodi dokaze svojstvene parničnom postupku (saslušanje, veštačenje i sl.). Ipak, izuzetno, kod složenijih predmeta, odnosno kada postoji veći broj pritužbi sa sličnim činjeničnim stanjem - dozvoljeno je da se održi kvazi-usmena rasprava sa davaocem usluga, tačnije da se organizuju razgovori s predstavnicima davaoca usluga radi bržeg i potpunijeg utvrđivanja činjeničnog stanja. Navedeno rešenje je praktično vrlo značajno kod predmeta kod kojih bi bez detaljnog usmenog izlaganja bilo nesrazmerno teško utvrditi činjenično stanje radi daljeg postupanja po pritužbi.

Propisano je da po zahtevu Narodne banke Srbije banka dostavlja izjašnjenje na pritužbu u roku koji je određen u tom zahtevu, s tim da taj rok ne može biti duži od 15 dana, a propisana je i mogućnost izricanja novčane kazne ako se to izjašnjenje ne dostavi u predviđenom roku ili ako je to izjašnjenje nepotpuno, odnosno ako ne sadrži zahtevanu dokumentaciju (dokaze).

Dodatno, propisana je mogućnost da se zahteva dopuna pritužbe od korisnika, imajući u vidu da korisnici ponekad podnose nepotpune, odnosno neuredne pritužbe, te da se u pritužbi ne izjasne u pogledu određenih, nekada ključnih, okolnosti u vezi sa spornim odnosom koji imaju sa davaocem usluga.

Rok za rešavanje pritužbe je tri meseca, s tim da se kod složenijih predmeta taj rok može produžiti za dodatnih šest meseci. Ovde treba reći da je i u važećem zakonu propisan isti rok, ali da je prosečan rok rešavanja pritužbe u Narodnoj banci Srbije oko mesec dana. Kada je reč o produženju roka, taj instrument se uglavnom koristi kada se radi o sistemskim nepravilnostima, odnosno kada Narodna banka Srbije sprovodi supervizorske aktivnosti kojim je obuhvaćen veći broj korisnika, što zahteva dodatno vreme. Ipak, i tada se propisani zakonski rokovi poštuju.

Inače, važećim zakonom je propisano da se obaveštenje o nalazu po pritužbi dostavlja korisniku, ali ne i banci. Na taj način, ako je pritužba neosnovana, banka ostaje uskraćena za razloge te neosnovanosti, koji često ne odgovaraju razlozima koje je banka navela u odgovoru na prigovor. Banka tako nema mogućnost da se upozna s mišljenjem Narodne banke Srbije o spornom pitanju, što može biti značajno za unapređenje njene prakse. Zato je sada ovim članom predviđeno da Narodna banka Srbije može uvek, po sopstvenoj oceni, da obaveštenje o nalazu dostavi i banci.

Na kraju, ako smatra da sporni odnos koji nije rešen u postupku po pritužbi ipak može biti rešen kroz postupak posredovanja, Narodna banka Srbije u obaveštenju o nalazu po pritužbi upoznaje korisnika s mogućnošću da predloži posredovanje.

Poslednjim stavom je dato ovlašćenje Narodnoj banci Srbije da može podzakonskim aktom bliže urediti postupak po pritužbi.

Članom 61. regulisan je postupak posredovanja pred Narodnom bankom Srbije. Ovom odredbom se predviđa aktivnije učešće Narodne banke Srbije, odnosno njenih zaposlenih u postupku posredovanja. Umesto da, kako je inače predviđeno opštim zakonom o posredovanju u rešavanju sporova, medijator samo podstiče strane da se dogovore, ovom odredbom se medijatorima iz Narodne banke Srbije daje pravo da iznesu svoj stav (odnosno stav Narodne banke Srbije) u vezi sa spornim pitanjem, kao i da predlože pravično rešenje, odnosno sporazum. Određeno je da su posrednici lica zaposlena u Narodnoj banci Srbije koje ovlašćenjem odredi guverner. U praksi će to biti, kao i do sada, zaposleni koji rade u organizacionoj jedinici Narodne banke Srbije koja postupa po pritužbama korisnika. Kao i do sada, postupak posredovanja je besplatan i održava se u prostorijama Narodne banke Srbije, s tim da se može sprovesti i na daljinu, korišćenjem savremenih sredstava elektronske komunikacije. Sporazum koji se postigne u ovom postupku sačinjava se u pisanoj formi i ima snagu izvršne isprave, ako sadrži klauzulu izvršnosti, pri čemu nije potrebno da ga overava javni beležnik, čime se sprečava nastanak nepotrebnih troškova u ovom inače potpuno besplatnom postupku. Osim toga, Narodna banka Srbije ima takav autoritet da je rizik od neizvršenja sporazuma od strane davaoca minimalan, a uz to ima mnogo efikasnije mehanizme od prinudnog izvršenja da obezbedi da davalac usluga sprovede sporazum. Inače, postupak se može pokrenuti i pre i nakon podnošenja pritužbe, kao i nakon okončanja postupka po pritužbi. Ako se postupak vodi nakon podnošenja pritužbe, a postupak po pritužbi nije okončan, zastaće se sa rešavanjem pritužbe do okončanja postupka posredovanja.

Članom 62. regulisane su mere koje Narodna banka Srbije preduzima prema davaocu usluga (banka, davalac lizinga, platna institucija, institucija elektronskog novca) ako se u postupku po pritužbi utvrdi da se taj davalac nije pridržavao ovog zakona, drugog zakona ili propisa kojim su regulisane finansijske usluge (npr. Zakon o platnim uslugama, Zakon o obligacionim odnosima, podzakonski propis kojim je uređeno oglašavanje finansijskih usluga, podzakonski propis kojim je uređena provera i potvrda korisničkog identiteta itd.), opštih uslova poslovanja i obaveza iz ugovora. Ako utvrdi nepravilnosti, odnosno kršenje ovih propisa, akata, odnosno ugovora, Narodna banka Srbije sačinjava i dostavlja davaocu usluga na izjašnjenje nalaz, na koji se taj davalac može izjasniti u roku koji ne može biti duži od 15 dana. Ako oceni da su primedbe davaoca usluga na nalaz neosnovane, odnosno da ne menjaju utvrđeno činjenično stanje ili pravnu kvalifikaciju datu u nalazu, Narodna banka Srbije donosi rešenje kojim tom davaocu nalaže otklanjanje nepravilnosti i uz to izriče novčanu kaznu ako se radi o nepravilnostima u vezi s primenom ovog zakona, dok u slučaju drugih zakona, kao što je to Zakon o platnim uslugama, izriče novčanu kaznu ako je utvrđena nepravilnost sankcionisana tim zakonom. Ako davalac usluga u roku određenom rešenjem ne otkloni nepravilnost, odnosno ne preduzme mere koje su naložene tim rešenjem - Narodna banka Srbije izriče maksimalnu kaznu koja je propisana ovim zakonom, odnosno Zakonom o platnim uslugama.

U određenim slučajevima potrebno je da Narodna banka Srbije deluje odmah i rešenjem naloži otklanjanje nepravilnosti, bez prethodnog dostavljanja nalaza davaocu usluga. To su situacije kada je radi pravovremenog otklanjanja nepravilnosti neophodno davaocu usluga odmah, odnosno u veoma kratkom roku dati takav nalog ili je davalac usluga, da je postupao s pažnjom dobrog stručnjaka, mogao sam da otkloni nepravilnost u toku postupka ali to nije učinio, pri čemu je u toku postupka po pritužbi davaocu usluga prethodno već pružena prilika da se izjasni o svim činjenicama značajnim za odlučivanje.

S druge strane, ako je uz izjašnjenje na nalaz davalac dostavio dokaz da je već otklonio sve nepravilnosti utvrđene u nalazu, Narodna banka Srbije može - uzimajući u obzir da li se radi o potencijalnoj sistemskoj nepravilnosti, kao i ceneći ranije postupanje tog davaoca, težinu utvrđenih nepravilnosti, pokazanu spremnost davaoca usluga da ih otkloni i druge bitne okolnosti pod kojima su te nepravilnosti učinjene - da obustavi postupak i ne izrekne novčanu kaznu davaocu usluga.

Propisano je da tužba protiv rešenja Narodne banke Srbije ne odlaže njegovo izvršenje, kao i da ono ima snagu izvršne isprave.

Protiv rešenja koje je doneto u ovom postupku može se voditi upravni spor ograničene jurisdikcije.

Članom 63. previđena je dodatna mogućnost za otklanjanje nepravilnosti koje su utvrđene u postupku po pritužbi. Radi se o manje značajnim, pojedinačnim i nesistemskim nepravilnostima davaoca usluga, a u interesu je korisnika da se ta nepravilnost otkloni u što kraćem roku. U takvim slučajevima, Narodna banka Srbije može, umesto mera iz člana 62. ovog zakona, da davaocu usluga uputi obaveštenje kojim mu nalaže da otkloni određenu nepravilnost i u kojem mu ukazuje da će ako ne postupi u skladu sa tim obaveštenjem, Narodna banka Srbije doneti rešenje. Ako davalac postupi u skladu sa zahtevom Narodne banke Srbije iz obaveštenja, Narodna banka Srbije obustavlja postupak, odnosno ne preduzima mere iz člana 62. ovog zakona.

Članom 64. propisano je da postupak po pritužbi i ovlašćenja koja Narodna banka Srbije ima u tom postupku ne dovode u pitanje njena ovlašćenja da sprovodi kontrolni postupak nad davaocima usluga u skladu sa zakonom kojim je uređen njihov nadzor, te da tim davaocima izriče mere propisane tim posebnim zakonima (npr. Zakon o bankama, Zakon o platnim uslugama i Zakon o finansijskom lizingu). Osim toga, izričito se navodi da upravo postupak po pritužbi može biti izvor saznanja za otpočinjanje kontrolnih postupaka uređenih tim zakonima.

Članom 65. predviđeno je da se na sajtu Narodne banke Srbije objavljuje spisak davalaca usluga prema kojima je preduzeta neka od mera iz čl. 62. i 63. ili neka od mera iz kontrolnog postupka koji je regulisan posebnim zakonom.

Članom 66. jasno je precizirano da postupak po pritužbi nije uslov niti prepreka za vođenje sudskog postupka. Isto važi i u slučaju postupka posredovanja.

U članu 67. uređena je zaštita prava korisnika finansijskih usluga u slučaju da davalac usluga iz države članice Evropske unije ili treće države pruža uslugu u Republici Srbiji preko ogranka ili zastupnika. U takvim slučajevima, korisnik može ostvariti svoja prava putem prigovora, pritužbe, kroz postupak posredovanja, kao i sudskim putem, dok Narodna banka Srbije ima ovlašćenja za preduzimanje mera za otklanjanje nepravilnosti isto kao kada je reč o davaocu usluga sa sedištem u Republici Srbiji. Korisnik prigovor podnosi neposredno ogranku, odnosno zastupniku davaoca usluga sa sedištem u inostranstvu. U slučaju podnošenja pritužbe protiv davaoca usluga koji finansijske usluge pruža neposredno u skladu s propisima Evropske unije, Narodna banka Srbije o tome obaveštava nadležni organ države članice u kojoj je sedište davaoca usluga. U slučajevima prekograničnih sporova, Narodna banka Srbije, odnosno drugi posrednici imaju obavezu saradnje i razmene informacija i podataka s telima drugih država ovlašćenim za vansudsko rešavanje sporova, u skladu s relevantnim nacionalnim zakonima. Narodna banka Srbije ima ovlašćenje da, u skladu s članom 72. st. 2. i 4, kazni pružaoca platnih usluga i izdavaoca elektronskog novca iz druge države koji pružaju platne usluge, odnosno usluge izdavanje elektronskog novca u Srbiji, kada oni postupe suprotno odredbama ovog zakona, odnosno kada ga nepravilno primene, kao i kada postupe suprotno odredbama ugovora ili opštih uslova poslovanja. Cilj ove odredbe je neometano poslovanje pružalaca usluga iz drugih država na teritoriji Republike Srbije po njenom ulasku u Evropsku uniju, kao i očuvanje prava korisnika i suštinskih nadležnosti Narodne banke Srbije u zaštiti prava korisnika.

Ovaj član se može primenjivati tek nakon prijema Republike Srbije u punopravno članstvo, pa je zato prelaznom odredbom člana 75. zakona odložena primena do tog trenutka.

Jedanaesto poglavlje obuhvata odredbe koje se odnose na finansijske pogodbe: shodnu primenu pojedinih odredaba i specifičnosti prava na odustanak od finansijske pogodbe, te reguliše oglašavanje i ponudu finansijskih pogodbi koje nudi trgovac. Direktiva 2023/2225 ne definiše pojam finansijske pogodbe, ali ga spominje u članu 2. stav 2. tačka (h) kojom se reguliše jedan od osnova isključenja od primene te direktive. Definicija finansijskih pogodbi u ovom zakonu oslanja se na termin finansijske pogodbe iz odeljka o prodaji sa obročnim otplatama cene iz Zakona o obligacionim odnosima, s tim što je odnos odredaba iz ovog poglavlja i pravila iz Zakona o obligacionim odnosima odnos lex specialis prema lex generali.

Član 68. predviđa shodnu primenu pojedinih odredaba ovog zakona (5. do 9, 14. i 17), na finansijske pogodbe.

Članom 69. propisana je obaveza korisnika da, u slučaju odustanka od finansijske pogodbe, trgovcu odmah vrati predmet kupoprodaje. Ukoliko je trgovac zbog odustanka pretrpeo štetu usled umanjenja vrednosti predmeta, korisnik je dužan da mu plati naknadu odmah ili u roku od 30 dana od dana slanja obaveštenja o odustanku, zajedno sa ugovorenom kamatom iz osnovnog posla od dana zaključenja ugovora o kupoprodaji do dana plaćanja kamate.

Članom 70. propisane su obaveze trgovca u vezi sa oglašavanjem i ponudom finansijskih pogodbi. Trgovac mora da navede podatke o robi ili usluzi, cenu i iznos učešća, odnosno prve rate. Obaveze iz ovog člana kod oglašavanja se, izuzetno, ne moraju ispuniti u opravdanim i retkim slučajevima u kojima sredstvo sa kog se prikazuje ponuda ne omogućuje odgovarajući vizuelni prikaz. U slučaju da se oglašavanje vrši putem elektronskog nosača kojii ne dozvoljava vizuelni prikaz na jasan način, korisniku se mora omogućiti pristup ovim informacijama, na primer, otvaranjem padajućeg menija, pop-up poruke, skrolovanjem i slično. Ako se oglašava kredit za kupovinu robe čija je kamatna stopa 0%, moraju se navesti sve povoljnosti koje ima korisnik koji cenu robe plaća gotovinski. U slučaju prodaje sa obročnim otplatama koja se smatra kreditiranjem korisnika, razlika između cene za kupovinu na odloženo i kupovinu za gotovinu mora se iskazati procentualno. S obzirom na specifičnosti ponude finansijskih pogodbi, ostavljena je mogućnost da oblik i sadržinu obrasca finansijske pogodbe bliže propisuje ministarstvo nadležno za zaštitu potrošača.

Dvanaesto poglavlje (član 71) uređuje nadležnost Narodne banke Srbije da vrši nadzor u skladu sa ovim zakonom, Zakonom o Narodnoj banci Srbije, kao i u skladu sa drugim zakonima kojima se uređuje poslovanje davalaca usluga. Nadzor nad trgovcima kao davaocima finansijskih pogodbi vrši ministarstvo nadležno za zaštitu potrošača, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita potrošača.

Trinaestim poglavljem regulisane su administrativne novčane kazne koje se izriču bankama, davaocima lizinga, platnim institucijama i institucijama elektronskog novca, kao i prekršajne kazne koje se izriču trgovcima.

Kada su u pitanju banke, davaoci lizinga, platne institucije i institucije elektronskog novca, imajući u vidu da se ovim davaocima usluga u skladu sa ovim zakonom izriču administrativne sankcije u posebnom upravnom postupku, i to isključivo prema davaocima usluga kao pravnim licima, a ne prema fizičkim licima njihovim zastupnicima (odgovorna lica) - nije bilo potrebno nabrajati povrede zakona koje su kažnjive, a zatim ponavljati isti raspon za sva ta kažnjiva postupanja. Zato je u članu 72. ovog zakona predviđena jedna odredba kojom je propisana jedinstvena kazna (raspon) od 60.000 do 1.000.000 dinara za povredu bilo koje odredbe zakona. Kada je reč o rasponu, treba reći da je osnovna svrha novčane kazne kao administrativne mere, odnosno sankcije generalna prevencija, zato se u skladu sa ovim zakonom i objavljuje spisak davalaca prema kojima su izrečene i ove mere. Da bi novčana kazna ostvarila tu svrhu, najvažnija je izvesnost kažnjavanja, tj. postojanje visokog stepena izvesnosti da će davalac u slučaju postupanja suprotno zakonu biti kažnjen. To je mnogo važnije od visine zaprećene kazne. Pritom treba imati u vidu da se radi o novčanim kaznama koje se izriču zbog nepravilnosti u pojedinačnom slučaju, gde su materijalne posledice koje trpi korisnik ipak manjeg obima, što dovodi do toga da je zaprećena, odnosno izrečena kazna i po nekoliko desetina puta veća od tih posledica. Dodatno, propisana je mogućnost kažnjavanja banaka novčanom kaznom od 30.000 do 1.000.000 dinara u slučaju postupanja suprotno odredbama ugovora ili opštih uslova poslovanja.

Kada je reč o ostalim davaocima usluga (davalac lizinga, institucija elektronskog novca i platna institucija) predviđena je novčana kazna za povredu propisa u iznosu od 50.000 do 800.000 dinara, a za povredu obaveza iz ugovora, odnosno opštih uslova poslovanja - od 20.000 do 500.000 dinara.

Članom 73. propisani su prekršaji trgovaca kao davalaca finansijskih pogodbi. Tako je dat opis radnje izvršenja za povrede ovog zakona, za koje je zaprećena novčana kazna od 50.000 do 800.000 dinara, dok je za odgovorno lice predviđena novčana kazna od 20.000 do 200.000 dinara, a za trgovca preduzetnika od 30.000 do 500.000 dinara.

U poslednjem poglavlju nalaze se prelazne i završne odredbe.

Članom 74. je propisano da su davaoci usluga dužni da usklade svoje akte sa odredbama ovog zakona do početka njegove primene. S druge strane, podzakonski akti doneti na osnovu važećeg zakona će nastaviti da se primenjuju do donošenja novih podzakonskih akata.

Članom 75. je primena odredaba koje regulišu savetodavne usluge odložena do 1. januara 2026. godine, kako bi se stvorili neophodni uslovi za uvođenje ovih usluga na domaće tržište, dok je primena člana 67. odložena do punopravnog članstva Republike Srbije u EU.

Članom 76. stavom 1. odložena je primena člana 12. stav 2, koji maksimalnu promenljivu kamatu stopu kod stambenih kredita definiše kao prosečnu ponderisanu stopu na postojeće stambene kredite s promenljivom stopom uvećane za 1/4. Naime, primena ove odredbe je odložena do 1. januara 2028. godine. Do tada, odnosno od 1. januara 2026. zaključno sa 31. decembrom 2027. godine, u skladu sa stavom 2. ovog člana, maksimalna stopa kod stambenih kredita s promenljivom stopom odgovaraće prosečnoj ponderisanoj stopi uvećanoj za 1/5. U istom periodu, umesto odredbe iz stava 3. člana 12. ovog zakona, primenjivaće se stav 3. člana 76, prema kojem se maksimalna fiksna kamatna stopa kod ugovora o stambenom kreditu ne može ugovoriti u vrednosti većoj od prosečne ponderisane stope na te novoodobrene kredite u prethodnom periodu, uvećane za 1/5.

Stavom 4. ovog člana propisano je da se u periodu od 1. januara do 31. decembra 2025. godine, kod svih ugovora s promenljivom kamatnom stopom (krediti koji su zaključeni pre stupanja na snagu zakona, kao i krediti koji će biti zaključeni nakon toga), ne može primeniti nominalna kamatna stopa koja je veća od 5%. Tim stavom je propisano i da fiksna kamatna stopa kod ugovora o stambenom kreditu koji se zaključuju tokom 2025. godine ne može biti veća od 5%.

Bez ovog prelaznog rešenja u odnosu na Odluku o privremenim merama, koja je ograničila kamatne stope na nešto nižem nivou, usledio bi značajan rast kamatnih stopa usled ponovnog vraćanja na primenu ugovorene stope, imajući pritom u vidu da je trenutna vrednost referentne stope EURIBOR oko 2,9%, dok je prosečna marža oko 3%, što u zbiru čini 5,9%. Ocenjeno je da je prelazni rok od godinu dana za prelazak na ugovorenu stopu u ovom trenutku dovoljan, jer se očekuje dalji pad stope EURIBOR.

St. 5. i 6. predviđeno je da će se ograničenje efektivne stope iz člana 12. zakona, a koje važi za nove ugovore o kreditnoj kartici i dozvoljenom (nedozvoljenom) prekoračenju, primenjivati i na postojeće ugovore, ali kao ograničenje njihove nominalne kamatne stope. Drugim rečima, prema trenutno važećoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije, kod postojećih kreditnih kartica i dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja maksimalna nominalna kamatna stopa iznosiće 17,75%, odnosno 19,75%.

Propisano je da se korisnicima postojećih stambenih kredita sa promenljivom stopom dostavi ili učini dostupnim obaveštenje o kamatnoj stopi od 5% sa novim planom otplate pre dospeća rate kredita po toj stopi. Obaveštenje će se dostaviti ili učiniti dostupnim i korisnicima kreditnih kartca i dozvoljenog prekoračenja po važećim ugovorima, kod kojih je kamatna stopa po tim ugovorima veća od one propisane ovim članom.

Članom 77. je propisano da će Narodna banka Srbije prvi put utvrditi i objaviti prosečne ponderisane kamatne stope iz člana 12. stav 1. ovog zakona na dan stupanja na snagu ovog zakona, a prema poslednjim poznatim podacima.

Članom 78. je precizirano da se na sva neizmirena potraživanja iz ugovora koji su regulisani ovim zakonom a koja su dospela pre početka primene tog zakona primenjuje zatezna kamata iz Zakona o zateznoj kamati, dok se na potraživanja koja su dospela nakon toga primenjuje zatezna kamata iz člna 11. ovog zakona. Naravno, ovo važi ako ugovorena redovna kamata nije veća od propisane zakonske zatezne kamate.

Članom 79. regulisano je prelazno rešenje u slučaju kad je korisnik izmirio obaveze po ugovoru o finansijskoj usluzi pre stupanja na snagu ovog zakona, a do tada nije preuzeo menice koje nisu iskorišćene kao sredstvo obezbeđenja po tom ugovoru, tako da korisnik, odnosno izdavalac menice ‒ mogu da preuzmu neiskorišćenu menicu do 31. decembra 2025. godine. Nakon isteka ovog roka davalac usluga je dužan da uništi menicu, a na zahtev korisnika je dužan da mu dostavi zapisnik u vezi sa uništavanjem te menice. U svakom slučaju, kada davalac usluga ne može da pronađe menicu (izgubljena ili uništena) dužan je da korisniku koji je zahtevao preuzimanje menice izda potvrdu da je menica izgubljena ili uništena i tada je dužan da tom korisniku vrati iznos troškova meničnog blanketa sa zateznom kamatom od dana izmirivanja obaveza po ugovoru u vezi sa kojim je menica izdata do dana isplate. Takođe, davalac odgovara korisniku za štetu koja eventualno nastane za korisnika usled naplate, odnosno zloupotrebe te menice. Ovim članom je predviđena i prelazna odredba u vezi sa sačinjavanjem brisovnih dozvola radi ispisa hipoteke. Tako je dat rok bankama da do 31. marta 2025. godine overe brisovne dozvole za sve do sada otplaćene ugovore o kreditu kod kojih je sredstvo obezbeđenja hipoteka.

Članom 80. je propisano da danom početka primene ovog zakona, tj. od 1. jula 2025. godine, prestaje da važi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga (“Službeni glasnik RS”, br. 36/2011 i 139/2014), a da će se postupci zaštite prava i interesa započeti u skladu sa tim zakonom, okončati u skladu u skladu sa odredbama tog zakona.

Članom 81. predviđeno je da ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku RS”, a da se primenjuje od 1. jula 2025. godine, osim odredaba čl. 11, 12, 45, 49, 76, 78. i 79. ovog zakona, koje se primenjuju od 1. januara 2025. godine.

RAZLOZI ZA STUPANjE NA SNAGU OVOG ZAKONA NAREDNOG DANA OD DANA DANA NjEGOVOG OBJAVIVANjA, saglasno članu 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, proizlaze iz činjenice da je neophodno da se da se blagovremeno preduzmu aktivnosti na, s jedne strane, obezbeđenju primene ograničenja kamatnih stopa od 1. januara 2025. godine, kada prestaje primena Odluke o privremenim merama, a da se istovremeno ostavi dovoljan prelazni period od šest meseci za davaoce usluga da se usklade sa odredbama novog zakona. Pored toga, ovaj period od šest meseci potreban je i za donošenje podzakonskih akata u skladu sa ovim zakonom. Dodatno, kako je prethodno navedeno kod obrazloženja člana 76. ovog zakona, član 12. st. 2. i 3. primenjivaće se tek od 1. januara 2028. godine, a do tada će se primenjivati uži koridori za određivanje maksimalnih kamatnih stopa, kako je predviđeno članom 76. st. 2. i 3, odnosno do kraja 2025. godine maksimalna kamatna stopa od 5%, kako je predviđeno stavom 4. tog člana.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 25.11.2024.