AKT O PROMENI USTAVA REPUBLIKE SRBIJE: Neophodno propisati zabranu partijskog delovanja javnih tužilaca i zabranu bilo kakvog uticaja na njihov rad
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Zoran R. Tomić ocenio je da će u slučaju da Akt o promeni Ustava Republike Srbije 16. januara bude referendumski potvrđen, ostati nesnošljiva politička "šapa" pritiska na pravosuđe u celini.
Tomić je u otvorenom pismu Evropskoj komisiji za demokratiju putem prava, tzv. Venecijanskoj komisiji, istakao da u predloženim amandmanima proklamovane “nezavisnosti sudstva” i zapisane “samostalnosti javnog tužilaštva” ima, “kao i sumornoj ovdašnjoj zbilji”, u zabrinjavajuće bledim tragovima.
“Snažni i nelegitimni politički uplivi ne bi tekli dominantno parlamentarnim, nego ubuduće prevashodno pojedinim sudijskim i javno-tužilačkim kanalima i preko pravosudnih kadrova koji naginju izvršnoj vlasti i političkoj vrhuški. Oni bi u osetnoj meri mogli uticati na izbor nestručnih, a pristrasnih, partijski podobnih i njima samima sličnih sudija i javnih tužilaca”, ocenio je profesor.
Tomić upozorava da “radikalno” nove amandmanske solucije izbora pravosudnih poslenika “pate” od namernog ili nehatnog “odsustva sluha” za višegodišnje veoma nepovoljno personalno stanje na domaćoj pravosudnoj sceni, i da bi primenom amandmanskih ustavnih normi ono moglo i da se pogorša.
On ističe i da je loša i zloupotrebljiva amandmanska zabrana "političkog delovanja sudija".
"Ona bi trebalo da se zameni zabranom partijskog rada sudije i zabranom političkog agitovanja, a ne i zabranom izražavanja njegovog ličnog političkog mišljenja i uverenja", predlaže profesor.
Tomić navodi da se amandmanima predlaže da Visoki sudski savet (VSS) bude nadležan za izbor svih sudija i predsednika svih sudova, a da Visoki tužilački savet (VTS) bira vršioca dužnosti Vrhovnog javnog tužioca, kao i glavne tužioce i sve tužioce.
"Bilo bi umesno i uravnotežujuće da je predviđeno makar obavezno pribavljanje obrazloženog mišljenja kolegijuma parlamenta, koga čine predsednik Skupštine, potpredsednici i šefovi poslaničkih grupa, o predloženim kandidatima pre tog i takvog vanparlamentarnog izbora", smatra profesor.
Prema njegovim rečima, primedba na sastav pravosudnih saveta tiče se učešća čelnika Vrhovnog suda u jednom, i Vrhovnog javnog tužioca u drugom savetu.
"Nema opravdanja da im njihov rukovodeći položaj pruža veću faktičku moć u tim telima spram ostalih članova. Loše je i amandmansko rešenje da ministar za pravosuđe ostane konstituent Visokog tužilačkog saveta. Sva je prilika da je odlučilački procenjeno da postizborni višestranačko razuđeni sastav Narodne skupštine, "za razliku od ovog sadašnjeg, poslušničkog", ne bi bio dovoljno politički disciplinovan za izbor sudija i javnih tužilaca", naveo je Tomić.
Profesor ističe da ukoliko nova skupštinska struktura ne uspe da se većinski usaglasi oko određenih predloženih ličnosti "istaknutih pravnika", a neophodno ih je izabrati po četiri u sastav svakog od pravosudnih saveta, ili se ne postigne zahtevana većina u pogledu imena Vrhovnog javnog tužioca, amandmani predviđaju izbornu komisiju od predsednika Narodne skupštine, predsednika Ustavnog suda, predsednika Vrhovnog suda, Vrhovnog javnog tužioca i Zaštitnika građana.
"To predstavlja drastično sužavanje kruga subjekata s takvim delikatnim mandatom. Sveukupno uzev, šanse za pravosudnu izbornu arbitrarnost i diskrecionarnost, za neobjektivnost, korupciju i nepotizam, na svim pomenutim punktovima, a osobito na potonjem, nisu beznačajne. Naprotiv", ocenio je Tomić.
Istakao je da je naročito pogrešno strateško amandmansko opredeljenje da se ne uspostavi korenito drugačiji položaj javnog tužilaštva od dosadašnjeg.
"Optimalno bi bilo da je ono upodobljeno rangu sudstva. Jer, javno tužilaštvo, po amandmanima samo "jedinstveno i samostalno", funkcionalni je procesni most između policije i sudstva. Međutim, u praksi javno tužilaštvo ne retko protivpravno koči, po naređenju "odozgo" zadržava u fiokama osetljive pravosudne postupke. Suprotno amandmanskim solucijama, ono ne bi trebalo da bude hijerarhijski ustrojeno, niti bi smelo da bude potčinjeno izvršnoj vlasti", objasnio je profesor Tomić.
On smatra da bi u Aktu o promeni Ustava trebalo propisati zabranu partijskog delovanja javnih tužilaca i zabranu bilo kakvog uticaja na njihov rad.
"Dok se pretežan broj članova Visokog sudskog saveta biraju sudije iz sopstvenih redova - šest od 11, kod sastava Visokog tužilačkog saveta samo pet njegovih članova od 11 biraju glavni tužioci i tužioci. Bolje je što pre ustavno uobličiti dve autentično nezavisne pravosudne grane vlasti", naveo je profesor i naglasio da u formi referendumskog "NE" odbija da podrži predložene "promašene" ustavne prepravke, koje neuspelo i "na parče" simuliraju preobražaj pravosuđa u postojećem uveliko prevaziđenom političkom miljeu Srbije.
"Stoga mi se čini najprikladnijim, kako bi se predupredile verovatne dugoročne svekolike štetne posledice njihovog usvajanja, da se predočeni amandmani odmah povuku iz ustavne procedure, pa zatim brižljivo i temeljno amandiraju paralelno s njihovim sistemskim okruženjem. U suprotnom, nijedna rekonstrukcija domaćeg pravosuđa neće dovesti do rezultata", stoji u pismu profesora Zorana R. Tomića upućenog Venecijanskoj komisiji.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija