ZAKON O JAVNOM BELEŽNIŠTVU: Notarsko poravnjanje potpuno je izjednačeno sa sudskim poravnanjem - odnosno pravnosnažnom sudskom odlukom. Odmah u trenutku zaključenja među strankama ima pravno dejstvo jednako kao pravnosnažna sudska odluka, a nakon isteka roka za ispunjenje, javnobeležničko poravnanje postaje i izvršna isprava
Javnobeležnički sistem doneo je u poslednjih sedam godina značajno veću pravnu sigurnost, ali su neke usluge, među kojima se izdvajaju javnobeležničko poravnjanje i depozit, i dalje nedovoljno poznate.
Obe usluge, i javnobeležničko poravnjanje i javnobeležnički depozit, u velikoj meri takođe doprinose pravnoj sigurnosti, ali se njima i dodatno rasterećuju sudovi i upravni organi. Kada budu više korišćene suziće prostor za strahove od neuspešnog posla ili štetnih posledica po bilo koju stranu, a promovisaće dogovor i izgradnju poverenja, kako među građanima, tako i među privrednim subjektima.
Kada građani ili privredna društva imaju spor koji su spremne da sa drugom stranom reše dogovorom, jedno od najjednostavnijih rešenja je da pristupe kod javnog beležnika radi zaključenja javnobeležničkog poravnanja.
Javnobeležničko poravnanje u suštinskom smislu predstavlja “na papir stavljen” sporazum strana kojim one dogovorno, a pre pokretanja postupka pred sudom ili organom uprave, rešavaju neki međusobno sporni pravni odnos. Dokument sačinjava javni beležnik na osnovu činjenica koje iznose same stranke, a predmet ovog “papira” može biti sve ono o čemu se stranke i inače mogu sporazumeti, a na primer utvrđivanje iznosa i načina isplate dugovanog novčanog iznosa, rok i način predaje dugovane stvari, sporazum o naknadi pričinjene štete...
U pogledu svog dejstva, javnobeležničko poravnjanje potpuno je izjednačeno sa sudskim poravnanjem - odnosno pravnosnažnom sudskom odlukom. U praksi, to znači da javnobeležničko poravnanje odmah u trenutku zaključenja među strankama ima pravno dejstvo jednako kao pravnosnažna sudska odluka, a nakon isteka roka za ispunjenje, javnobeležničko poravnanje postaje i izvršna isprava! Drugim rečima, ukoliko stranka ne uradi kako je dogovoreno u poravnjanju, druga stranka na osnovu javnobeležničkog poravnanja može da pokrene izvršni postupak isto kao da u rukama ima pravosnažnu i izvršnu sudsku odluku.
Važno je napomenuti, uslov za zaključenje javnobeležničkog poravnjanja je da stranke već nisu pokrenule sudski postupak po istom osnovu. Ukoliko jesu, stranke se naravno i tada mogu sporazumeti, ali isključivo pred sudom koji vodi postupak.
Iz ovako sklopljenog dogovora - zaključenjem javnobeležničkog poravnanja, stranke izbegavaju (po pravilu) dugotrajne i finansijski iscrpljujuće sudske postupke, koji najčešće ni ne reše, već samo prodube postojeći sukob među strankama (po pravilu završi se “pobedom” jedne strane). Takođe, zaključenjem javnobeležničkog poravnanja, sporni odnos između stranaka zaista je konačno rešen.
Što se tiče javnobeležničkog depozita, to je takođe još jedno korisno ovlašćenje koje je preneto na javne beležnike, a koje se u javnobeležničkoj praksi veoma retko upotrebljava, iako i ova pravna usluga ima brojne prednosti. Svrha javnobeležničkog depozita kao pravnog instituta je povećanje pravne sigurnosti, sigurnije i jednostavnije ostvarivanje prava lica koja koriste depozit i zaštita od eventualnog neispunjenja obaveza drugog lica.
U javnobeležnički depozit mogu se predati novac, hartije od vrednosti izuzev serijskih i dematerijalizovanih, kao i druge isprave koje se mogu unovčiti, isprave koje se ne mogu unovčiti...
Da bi se pojasnile prednosti ove pravne usluge, uzećemo kao primer jednu od mogućnosti koje pruža, a koja na efikasan i jednostavan način može da otkloni u praksi najčešću situaciju - kada ugovorne strane imaju strah da njihov posao neće biti uspešno realizovan. Potvrđivanjem ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, prodavac kupcu prenosi pravo svojine na nepokretnoj stvari, a kupac za uzvrat prodavcu isplaćuje kupoprodajnu cenu. U ovim situacijama javlja se večita dilema, ne samo pravnička: "Šta je starije - kokoška ili jaje"? Uvek je pitanje ko će popustiti, da li kupac ili prodavac.
Ukoliko prodavac potpiše ugovor i da dozvolu za upis kupcu u katastar nepokretnosti, da li će mu kupac isplatiti kupoprodajnu cenu, ili sa druge strane, da li će kupac, ako isplati prodavcu kupoprodajnu cenu pre nego što mu prodavac da dozvolu za upis u katastar i overi ugovor, moći kasnije da dobije tu dozvolu (čuvenu clausula intabuladi), što je po našim propisima neophodno da bi upisao pravo svojine na kupljenoj nepokretnosti u katastar nepokretnosti i postao vlasnik iste.
Ova situacija može lako da se reši tako što bi ugovorne strane koristile javnobeležnički depozit. Naime, javni beležnik može da ima u banci otvoren depozitni račun na koji kupac pre overe ugovora može da uplati kao depozit iznos novca koji su ugovorne strane označile kao iznos kupoprodajne cene.
To nije beležnikov poslovni račun, i sa njega se ne mogu namiriti potraživanja eventualnih poverilaca javnog beležnika, već javni beležnik na tom računu, samo privremeno - čuva kupčev novac. Ista sredstva, po nalogu kupca, javni beležnik će ili vratiti njemu ili proslediti prodavcu. Na ovaj način zaštićene su obe ugovorne strane, te kada beležnik potvrdi kupoprodajni ugovor u kome je prodavac dao dozvolu kupcu za upis prava svojine, javni beležnik postupa po nalogu kupca i prodavcu isplaćuje kupoprodajnu cenu, a ugovor dostavlja katastru radi upisa prava svojine, čime se okončava ceo postupak. Ukoliko, iz nekog razloga, ne dođe do potvrđivanja ugovora i javni beležnik ne overi ugovor, on bez odlaganja vraća kupcu novac sa depozitnog računa.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija