IZMENE ZAKONA O ZABRANI DISKRIMINACIJE: Biće bolje definisani pojedini oblici diskriminacije, uključujući i posrednu diskriminaciju, a biće izričito zabranjeno i seksualno uznemiravanje
Izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, koji bi trebalo da bude usvojen tokom prolećnog zasedanja parlamenta, proširiće se spisak osoba koje su postale žrtve diskriminacije. Biće povećane kazne za one koji zbog ličnih predrasuda i pogrešnih uverenja omalovažavaju druge osobe zbog rase, vere, nacionalnosti, pola, seksualnog opredeljenja, invaliditeta, zdravstvenog stanja, starosti ili bilo kog ličnog svojstva.
Kako je slikovito istakla ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić, u čijem se resoru nalazi ovaj zakon, borba protiv diskriminacije u jednom društvu jeste borba za krunjenje nepravdi prema svima koji u tom društvu žive.
„Diskriminacija nastaje kada vas neko, zbog ličnog svojstva, nepravedno i drugačije tretira u sistemu zakonodavstva, na radnom mestu, ulici ili u porodici. Diskriminacija je izvor koji naše predrasude pretvara u ponašanje kojim nanosimo nesreću drugim ljudima”, istakla je ministarka za ljudska i manjinska prava, podsećajući na okruglom stolu da su Zakon o zabrani diskriminacije usklađuje sa Zakonom o prekršajima ("Sl. glasnik RS", br. 65/2013, 13/2016, 98/2016 - odluka US, 91/2019 i 91/2019 - dr. zakon).
– Iako nema pouzdanih podataka o tome koje su društvene grupe najviše diskriminisane u Srbiji, na osnovu pritužbi koje stižu na adresu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti može se zaključiti da su najčešće „žrtve” osobe sa invaliditetom, one sa zdravstvenim teškoćama kao i stariji ljudi. Istraživanja takođe govore da naši sugrađani smatraju da su diskriminaciji najviše izloženi Romi, pripadnici LGBT populacije, siromašni, osobe sa mentalnim smetnjama i žene. Na žalost, u našem društvu su rasprostranjeni svi oblici posredne i neposredne diskriminacije, uznemiravanje i ponižavajuće postupanje i govor mržnje, koji je naročito usmeren ka Romima i LGBT populaciji. Najveće negativne posledice izazivaju različiti oblici višestruke diskriminacije, kojima su naročito izložene Romkinje, žene sa invaliditetom, starije žene i žene sa sela – ističe u razgovoru za „Politiku” dr Nevena Petrušić, profesorka Pravnog fakulteta u Nišu i autorka Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije.
Na pitanje kako će novi zakon pomoći osobama koje su izložene diskriminaciji i koje su manjkavosti postojećeg zakonskog propisa, ona odgovara da će on obezbediti širu zaštitu od diskriminacije. Jedna od ključnih novina jeste da će biti bolje definisani pojedini oblici diskriminacije, uključujući i posrednu diskriminaciju, a biće izričito zabranjeno i seksualno uznemiravanje.
– U pitanju su radnje seksualne prirode kojima se vređa dostojanstvo osobe, najčešće žena. To jeste oblik diskriminacije, ali je istovremeno i oblik nasilja koje se vrši verbalno, neverbalno ili raznovrsnim ponašanjima seksualne prirode kojima se osoba degradira i u odnosu na nju stvara ponižavajuće, odnosno uvredljivo okruženje. Seksualno uznemiravanje je prisutno u svim sredinama, školama, fakultetima, na radnim mestima i u javnom prostoru i zato je potrebno preduzeti odlučne korake da se ono eliminiše. Zakonska zabrana jeste važan korak, ali je potrebno da se zakoni striktno i dosledno primenjuju i suzbiju svi rodno stereotipni obrasci, koji su u korenu seksualnog uznemiravanja –izričita je naša sagovornica.
Kao posebno značajnu, dr Nevena Petrušić navodi činjenicu da zakon uvodi obavezu poslodavcima i organima javne vlasti da preduzimaju posebne mere u cilju otklanjanja postojećih nejednakosti među pripadnicima grupa koje su u nejednakom položaju u odnosu na ostale građane.
– Zakon je do sada samo propisivao da se posebne mere u korist pojedinih grupa smatraju diskriminacijom. Dakle, postojala je mogućnost, ali ne i obaveza da se one uvedu. Nacrt zakona propisuje obavezu njihovog uvođenja. Na taj način se može otkloniti strukturalna diskriminacija manjinskih i marginalizovanih grupa i obezbediti njihovim pripadnicima da pod jednakim uslovima uživaju prava i imaju pristup svim društvenim resursima – zaključuje autorka ovog zakona.
Ona dodaje da je u izveštajima međunarodnih institucija ukazano na neusklađenost definicije posredne diskriminacije, kao i na nedostatak izričite zabrane navođenja na diskriminaciju i nepostojanje obaveze razumnog prilagođavanja i obaveze preduzimanja posebnih mera u korist grupa koje se nalaze u nejednakom položaju.
– Ukazano je i na potrebu jačanja kapaciteta i ovlašćenja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, a nacrtom zakona predviđeno je uvođenje jedinstvene evidencije koja će omogućiti da se kontinuirano prikupljaju podaci o svim slučajevima diskriminacije, koji su vođeni kao sudski postupci ili postupci pred poverenikom – dodaje Petrušićeva.
Na pitanje kome može da se obrati za pomoć osoba koja smatra da je postala žrtva diskriminacije po bilo kom osnovu, naša sagovornica podseća da se svako može obratiti Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, a postupak pred ovom nezavisnom institucijom je besplatan, brz i efikasan. Povereniku se mogu obratiti i organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava – u ime lica koje je diskriminisano, ili u svoje ime radi zaštite od diskriminacije drugih lica. Druga mogućnost je obraćanje sudu, odnosno podizanje tužbe za zaštitu od diskriminacije. Ukoliko se radi o diskriminaciji koja ima obeležje krivičnog dela, onda treba prijaviti krivično delo.
Izvor: Vebsajt Politika, 08.03.2021.Naslov: Redakcija