ZAKON O ELEKTRONSKOM FAKTURISANJU: Obaveza subjekta privatnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu izdatu od strane subjekta javnog sektora, primenjivaće se od 1. jula 2022. godine
Od 1. maja više od 10.000 korisnika javnih sredstava i 125.000 preduzeća ne izdaju i ne primaju fakture na papiru, već elektronski. Elektronsko fakturisanje za njih znači niže troškove, manje birokratije i brže plaćanje, a za državu efikasniji nadzor nad poreskim prihodima i svakako smanjenje sive ekonomije.
Od 1. maja nastupila je obaveza subjekata javnog sektora da primaju i čuvaju elektronske fakture i da izdaju elektronske fakture drugom subjektu javnog sektora.
Takođe, tada je nastupila obaveza subjekata privatnog sektora da izdaju elektronsku fakturu subjektu javnog sektora. Obaveza subjekta privatnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu izdatu od strane subjekta javnog sektora, primenjivaće se od 1. jula 2022. godine.
Obaveze izdavanja i čuvanja elektronske fakture u transakcijama između subjekata privatnog sektora nastupaju od 1. januara 2023. godine. To su ujedno i datumi od kada se primenjuje i obaveza da se elektronski evidentira obračun poreza na dodatu vrednost.
Slavica Savičić, državni sekretar u Ministarstvu finansija navodi da je sistem e-faktura 1. maja startovao u javnom sektoru, a da će se potom uvoditi i u privatni sektor.
"Javni sektor je ovde bio prvi na udaru da tako kažem, oni su već ušli u sistem 1. maja. Lagano će ulaziti privatni sektor i konačna implementacija će se desiti tek 1. januara 2023. godine", kaže Savičićeva.
Osnovni cilj je kaže - postizanje transparentnosti, efikasnosti i suzbijanja sive ekonomije.
To su, kaže, strateški, ciljevi kojim težimo, tako da e-fakture i e-fiskalizacija služe kako bismo imali bolju kontrolu nad sistemom svih transakcija u Republici Srbiji, što će doprineti i budžetu. To je bio i zahtev privrede, a ovim se i njima olakšava poslovanje.
Ona je dodala da je taj proces bio izazovan, jer se radi o dve potpuno nove oblasti, kao i da su oba zakona - Zakon o fiskalizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 153/2020 i 96/2021) i Zakon o elektronskom fakturisanju ("Sl. glasnik RS", br. 44/2021 i 129/2021) bila zahtevna.
Ukazuje da se radi o dva nova sistema, te da određene sugestije koje dobijaju i od strane javnog sektora i od strane privatnika koji moraju u ovom trenutku da izdaju fakture javnom sektoru negde u hodu ispravljaju.
"Sve što uočimo u toku implementacije, mi ćemo da i dalje ispravljati, korigovati. Tako da nema nikakvih problema, ali usaglašavanje će i dalje teći", navodi Savičićeva.
Ukazuje da su e-fakture usklađene sa ostalim zakonima.
"Tu se vodi računa i kroz proces donošenja zakona ali i kasnije u toku implementacije. Svaka nova situacija izaziva gomilu pitanja i nedoumica i zato smo mi tu. Poenta je da one budu blagovremeno korigovane. Tako da je suština našeg pristupa, kako tima koji radi u okviru Ministarstva finansija tako i u Poreskoj upravi, da sve ono što vidimo kao potrebu, što možemo kroz tehničke stvari da ispravimo ili kroz podzakonske akte mi ćemo to i dalje raditi. Nema nikakve neusaglašenosti već se radi o poboljšanju sistema", ukazuje Savičićeva.
Na pitanje - šta novim sistemom e-fiskalizacije i elektronskih faktura građani dobijaju navodi da je reč o nekim indirektnim pozitivnim efektima i u postupku e-fiskalizacije i u postupku e-faktura.
"Ministarstvu finansija su bitna oba procesa. Čini mi se da fiskalizacija ima viši uticaj na građane odnosno vidljivija je. E-fakture su više vezane za poslovanje privrede. Za privredu je bitno da to bude brzo, efikasno sa što manje troškova, pa kad pogledate te elemente u odnosu na privredu i sistem e-faktura dobijamo nešto što je bolji efekat za privredu, manje troškova, pa opet imamo neki efekat koji se i posredno na neki način odražava na građane", kaže Savičićeva.
Ukazuje da je e-fiskalizacija vidljivija za građane.
"Jer na dnevnom nivou imaju priliku da budu u prodavnici ili gde god i da dobiju fiskalni račun i tu je možda bitan elemenat time što se na taj način suštinski kroz veći obuhvat, kroz neku pravovremenu informaciju u Poreskoj upravi na neki način ubrzavaju procesi, suzbija siva ekonomija, što znači negde veći priliv za budžet Republike Srbije, pa sve to ide opet na građane i onda imamo taj indirektan efekat koji je bitan i za privredu i za građane", kaže ona.
Na pitanje da li su e-fakture obavezne i za snabdevače beogradskih opština koji su na tenderu dobili posao odgovara potvrdno.
"Da, jesu, sve što ide ka javnom sektoru postoji obaveznost", ukazuje ona.
Ukazuje da su povezane baze podataka Poreske uprave i sistema elektronskih faktura.
"Poreska uprava može da vidi određeni set podataka koji je njoj bitan za poslovanje", ukazuje Savičićeva.
Navodi i da građani sva pitanja mogu postaviti na sajtu Ministarstva finansija.
Pogledajte često postavljana pitanja i sve o e-Fakturama.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija