ZAKON O PLATNIM USLUGAMA: Pružalac platnih usluga ima obavezu da na jasan, razumljiv i transparentan način informiše korisnike platnih usluga o naknadama koje im naplaćuje za pružene usluge
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da od banaka u Srbiji očekuje da ocene opravdanost povećanja cena određenih naknada i usluga.
Analizirajući rast profitabilnosti bankarskog sektora Srbije u odnosu na isti period prethodne godine, NBS je utvrdila da je došlo do povećanja prihoda po osnovu naknada i provizija, pre svega u vezi sa pružanjem platnih usluga.
Predsednik Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita i predsednik Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić kaže da, kada je reč o naknadama, jeste došlo do značajnog povećanja cena i da takav tempo rasta nije zabeležen već duže vreme.
“Sa jedne strane, to je određena tendencija i u bankarskom sektoru drugih zemalja, a sa druge strane rekao bih da zaradu koju banke uobičajeno ostvaruju po osnovu plasmana na neki način kompenzuju povećavanjem prihoda po osnovu tih naknada koje zaista i jesu relativno visoke, naročito u odnosu na to kolike su bile i u odnosu na naš standard”, ocenjuje Hanić.
Na pitanje da li su ovakvi postupci banaka opravdani, on smatra da je teško dati tu procenu, pre svega jer treba izvršiti analizu strukture troškova, kao i znati koliko su povećani sami troškovi poslovanja banaka.
Centralna banka podsetila je da je Zakonom o platnim uslugama ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014 i 44/2018) predviđeno da pružalac platnih usluga ima obavezu da na jasan, razumljiv i transparentan način informiše korisnike platnih usluga o naknadama koje im naplaćuje za pružene usluge.
“Uprkos tome što je način privlačenja, odnosno zadržavanja klijenata u domenu poslovne politike banke, sa aspekta očuvanja finansijske stabilnosti ponekad naizgled kratkoročna dobit može da se odrazi negativno na poslovanje banke kroz dugoročno smanjenje baze klijenata banaka”, naglašeno je u saopštenju NBS.
Bankarski sektor Srbije poslovao je u 2021. godini sa profitom, ali zarada se još nije vratila na neke pređašnje iznose. Banke su prošle godine, posle oporezivanja, zaradile 49,3 milijarde dinara, što je oko 417,8 miliona evra.
Profit bankarskog sektora smanjen je u odnosu na 2019. godinu za oko 20 odsto.
“Manji profit u masi znači po pravilu da su banke manje efikasno poslovale, što je i bilo prirodno da se očekuje s obzirom na nepovoljan uticaj pandemije kako na sektor privrede, tako i na stanovništvo. Ali ono što je važno jeste da je taj negativni odraz relativno slab i još važnije da su banke imale taj takozvani zaštitni sloj kapitala, pa su mogle da ispolje otpornost i da u značajnoj meri amortizuju određene uticaje eksternih šokova koji utiču na njihovo poslovanje”, objašnjava Hanić.
Broj banaka koje su poslovale u minusu smanjio se na tri u 2021. godini. Manjak su iskazale Mobi banka sa gubitkom od 412 miliona dinara, Api banka od 198 miliona dinara i Mira bank – 204 miliona dinara.
“Broj banaka koji je iskazao gubitak u poslednjem izveštajnom periodu je relativno mali. Ono što je važno za bankarski sektor i stabilnost je to da je udeo tih malih banaka u ukupnom kapitalu bankarskog sektora mali i ne može, što je ključno sa makroekonomskog stanovišta, da ugrozi stabilnost bankarskog sektora”, zaključuje predsednik Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita i predsednik Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić.
Banka Intesa je zadržala lidersku poziciju sa zaradom od 10,3 milijarde dinara, koja je nešto veća u odnosu na godinu ranije kada je profit bio 9,5 milijardi dinara. Na drugo mesto posle dužeg vremena izbila je Raiffeisen banka sa zaradom od 6,8 milijardi dinara. Od trećeg do petog mesta su AIK, Unicredit i OTP banka sa sličnim profitima u rasponu od 5,7 do 5,9 milijardi dinara.
Po visini zarade od 3,6 milijardi dinara Komercijalna banka zauzima šesto mesto, a ni sa profitom NLB koja je kupila ne bi se pomerila mnogo naviše, jer je ova slovenačka banka lane zaradila oko 500 miliona dinara. Sledeću grupu sa nižim profitom predvodi Erste banka sa zaradom od 2,4 milijarde dinara, sledi Banka Poštanska štedionica koja je lane zaradila 2,2 milijarde dinara i Crédit Agricole sa zarađenih 1,7 milijardi.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija