KRIVIČNI ZAKONIK: Izmenama KZ-a predviđena promena statusa zaposlenih u obrazovnim ustanovama i njihovo izjednačavanje sa statusom kakav imaju advokati

U javnosti su odjeknule informacije o radikalnim promenama koje će nastupiti u sistemu obrazovanja Srbije. Ipak, neke od njih će morati da sačekaju usaglašavanja više resornih ministarstava i izmene Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) što ujedno znači i nepoznanicu oko konačne primene. Druge su pak, već na snazi od februara tekuće 2024. godine i tek im predstoji evaluacija.

Najzvučnija promena koja se spominje je i promena statusa zaposlenih u obrazovnim ustanovama i njihovo izjednačavanje sa statusom kakav imaju advokati.

U praksi bi to značilo da bi se svaki napad na zaposlene, a u vezi posla koji obavljaju mogao kazniti i kaznom zatvora, što do sada nije bio slučaj.

Ova promena inicirana je nakon nekoliko primera nasilja prema nastavnicima – poput onog u Bačkoj Palanci i Trećoj beogradskoj gimnaziji.

Kako je nedavno objasnila ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, neće se tretirati kao napad na službeno lice zbog prava i obaveza službenog lica koje prosto u obrazovanju ne mogu ostvariti i ispuniti nastavnici i uposleni, ali će zaista izmenama i dopunama Krivičnog zakonika doći do određenih izmena u pogledu sankcija koje će biti neuporedivo oštrije.

Šta to tačno znači govori radni tekst izmene Krivičnog zakonika predložen od strane Ministarstva pravde:

"Ko napadne lice zaposleno u obrazovnoj ustanovi, a u vezi sa poslovima koje to lice obavlja, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. Ako prilikom izvršenja dela iz stava 1. ovog člana učinilac nanese laku telesnu povredu licu zaposlenom u obrazovnoj ustanovi ili preti upotrebom oružja, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Ako prilikom izvršenja dela iz stava 1. ovog člana učinilac nanese tešku telesnu povredu licu zaposlenom u obrazovnoj ustanovi ili članu njegove porodice, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina."

Ipak, kako objašnjava Darko Eger, predsednik Aktiva direktora novobeogradskih osnovnih škola, reč je tek o radnom tekstu i konačan član Krivičnog zakonika koji će se odnositi na napad na zaposlene u obrazovnim ustanovama tek će biti poznat nakon usaglašavanja svih resornih ministarstava.

- Ne možemo još uvek da govorimo o konkretnim kaznama za napad, jer je za sada predstavljen samo radni tekst. Procedura nalaže da se svi usaglase i da se tek onda izglasa izmena Krivičnog zakonika. Prosvetari svakako pozdravljaju ovu promenu, ali njena primena za sada nije blizu - navodi Eger.

Takođe, dodaje direktor Osnovne škole "Kneginja Milica", jasno je da izmene Krivičnog zakonika u ovom pogledu neće pogađati osnovce, s obzirom na to da mlađi od 14 godina ne mogu krivično odgovarati, ali će se i te kako odnositi na srednjoškolce, kao i na roditelje svih đaka.

Prema njegovim rečima, druge "radikalne" promene koje su navedene već su u primeni i to Pravilnikom o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju ("Sl. glasnik RS", br. 10/2024), koji je na snazi od februara 2024. godine.

- Mogućnost da se đak suspenduje na određeni period nije nešto što tek treba da zaživi, već je predviđeno Pravilnikom o ocenjivanju. To je interventna mera koju izriče direktor nakon zasedanja tima za krizne situacije - pojašnjava sagovornik.

To zapravo znači da đak može da bude suspendovan za najteže povrede kao što su tuče, fizičke ozlede, ozbiljnije psihičko nasilje, a ono što se takođe procenjuje u okviru tima jeste koliko će ta suspenzija trajati.

- To u praksi znači da đaku nije dozvoljeno da pohađa nastavu u određenom vremenskom periodu, ali mu škola sačinjava plan nadoknade propuštenog gradiva. To je važno da ne bismo došli u situaciju da se kaže kako je ova mera usmerena protiv đaka. Takođe, važno je objasniti da suspenziju ne možemo baš nazvati "poslednjom merom", jer se i ona može ponavljati ukoliko se proceni da je to neophodno - navodi Darko Eger.

Kako dodaje, iako je primena suspenzije već na snazi, tek predstoji period evaluacije od strane škola s obzirom na to da je jedno polugodište nedovoljno da se utvrdi koliko pomenuta mera ima efekta.

- Pojedine škole još uvek nisu imale takav slučaj, odnosno nije bilo potrebe za izricanjem suspenzije, pa one ne mogu ni da daju ocenu koliko je to efikasna mera - dodaje.

Mera iz istog Pravilnika o ocenjivanju koju ističe kao onu koja je dala efekta već u kratkom roku primene jeste izjednačavanje ocene iz vladanja sa ostalim ocenama.

- Kao dobar deo Pravilnika uspešno smo primenili promene u ocenjivanju vladanja. Ove promene se odnose na to da davanje ocene iz vladanja nije ograničeno (ranije je bilo po jednom u svakom polugodištu), već može da se daje više ocena u toku jedne školske godine. Dakle, svaka promena u vladanju može biti ocenjena, a u slučaju eventualne jedinice, bitno je reći da ona ulazi u prosek ali može biti i povećana, ukoliko se tako izglasa na nastavnom veću- precizira predsednik Aktiva direktora novobeogradskih osnovnih škola.

Kako dodaje, uspešnost ove mere je već pokazana za kratko vreme primene, odnosno u drugom polugodištu tek završene školske godine, a kao jedan od razloga navodi činjenicu da su roditelji ipak najosetljiviji na ocene.

Ukoliko pak govorimo o eventualnom "izbacivanju" đaka iz škole, sagovornik pojašnjava da taj pojam za osnovno obrazovanje nije adekvatan.

- Kada se sve disciplinske mere iscrpe, svaka škola je dužna da o tome obavesti nadležni Centar za socijalni rad i tada se sačinjava predlog premeštaja đaka u drugu školu. Naravno, ta druga škola mora biti saglasna da đaka primi. Dakle, nema izbacivanja, već samo premeštaja kada govorimo o osnovnim školama - kaže Eger.

Mera koja zvuči, kako smatra Darko Eger, najrogobatnije takođe je već u primeni primenom Pravilnika o ocenjivanju iz februara meseca.

- Pravilnik o ocenjivanju ima taj član 5 koji se odnosi na to da ukoliko je više od 50 odsto roditelja jednog odeljenja nezadovoljno nastavnikom, oni preko predstavnika u Savetu roditelja imaju pravo da traže preispitivanje rada tog nastavnika. Škola je nakon toga obavezna da pruži povratnu informaciju roditeljima, tačnije da kaže do kojih je zaključaka došla nakon preispitivanja rada nastavnika - objašnjava on.

On navodi da je prosvetna zajednica upravo zbog upotrebe terminologije koja navodi da roditelji ocenjuju nastavnike, smatrala taj član spornim.

- Taj njihov doživljaj je potpuno razumljiv, jer to veoma rogobatno zvuči. Ipak, u praksi se susrećemo sa tim da samo jedan roditelj može da se požali na nastavnika i da to pokreće određene provere, a ne njih 50 odsto, tako da ne možemo govoriti o tome kao o prilici roditelja da daju ocene nama - jasan je Darko Eger.

Izvor: Izvor: Vebsajt Blic, 08.07.2024.
Naslov: Redakcija