USTAVNI SUD USVOJIO ŽALBE KANDIDATA ZA JAVNE TUŽIOCE

Nedavno je Udruženje sudija i tužilaca (UTS) izrazilo zabrinutost zbog sporosti rada Visokog saveta tužilaštva (VST) u procesu izbora javnih tužilaca i glavnih javnih tužilaca u Srbiji. Ovo udruženje se, pored toga, zabrinulo i zbog odluke Ustavnog suda kojom je usvojio prigovore protiv odluke o izboru sedam javnih tužilaca u Više javno tužilaštvo u Beogradu, tvrdeći da “bez obzira na presedan da se pomoćnici predlažu za prvi izbor u najznačajnije više javno tužilaštvo u Srbiji, takva odluka usporava i ceo izbor za osnovna tužilaštva u Beogradu”.

Oglasio se i viši javni tužilac Nenad Stefanović, koji je ocenio da postoji zastoj u procesu izbora 55 javnih tužilaca u beogradska javna tužilaštva i pozvao VST da ozbiljno pristupi svom poslu, ističući i da je “neozbiljno birati pomoćnike koji nemaju iskustvo kao javni tužioci u osnovnim javnim tužilaštvima direktno u više javno tužilaštvo”, zbog čega je, “između ostalog, Ustavni sud vratio VST-u odluku na ponovno odlučivanje”.

“Politika” je još pre nekoliko meseci pisala o istorijskoj raspravi u Ustavnom sudu, iz koje je očigledno i proistekla odluka tog suda koju komentariše i Udruženje sudija i tužilaca, a koju spominje i viši javni tužilac u Beogradu. Ta odluka još nije objavljena u “Službenom glasniku”, pa samim tim ni “Politika” nije u nju imala uvid, ali se može pretpostaviti da je ona proistekla iz argumenata iznetih u raspravi održanoj na predlog sudije izvestioca prof. dr Milana Škulića, koji je i formulisao osnovna sporna pitanja koja su se ticala konkretnih izbora javnih tužilaca.

Takođe je jasno da usvajanje prigovora koji se tiču izbora sedam javnih tužilaca izabranih direktno u Više javno tužilaštvo u Beogradu, iz redova tužilačkih pomoćnika i polaznika Pravosudne akademije, ni na koji način ne utiče na izbor javnih tužilaca u osnovna javna tužilaštva širom Republike Srbije. Ta odluka se odnosi isključivo na izbor konkretnih sedam kandidata u jedno više javno tužilaštvo i nema bilo kakav uticaj na ostale izbore koji su u toku, pa samim tim ni na koji način ne usporava proces izbora javnih tužilaca.

U raspravi pred Ustavnim sudom, kojoj su prisustvovali neizabrani kandidati i predstavnici VST, sudija dr Škulić je naveo da ne sme postojati “diskreciona ocena” VST prilikom izbora javnih tužilaca, jer bi to onda podrazumevalo da taj organ svoju odluku ni ne mora obrazlagati, ili je može obrazlagati samo formalno, “reda radi”, tako da time opravda suštinski diskreciono postupanje. Tako nešto bilo bi nedopustivo i svodilo bi se na ustavnopravno zabranjenu arbitrarnost, rekao je sudija Škulić na raspravi koja je u maju održana u Ustavnom sudu.

Reč je o konkursu na kome je izabran jedan broj tužilačkih pomoćnika, a nisu izabrani u tužilaštva višeg ranga kandidati koji su već obavljali funkcije javnih tužilaca. Sudija Škulić je objasnio da nema nikakve ustavne ili zakonske zabrane da tužilački pomoćnik ili neko ko nije ni radio u javnom tužilaštvu bude prvi put biran za tužilaštvo višeg ranga ukoliko ispunjava sve potrebne zakonske uslove za takav izbor, ali da to ipak predstavlja značajan i veoma upadljiv izuzetak u odnosu na ono što je uobičajeno u velikoj većini konkretnih izbora na javnotužilačku funkciju.

– Uvek kada je nešto izuzetak u odnosu na ono što je pravilo, to bi moralo biti posebno detaljno obrazloženo. U konkretnom slučaju, VST je bio dužan da posebno detaljno i sa naročito ubedljivom argumentacijom obrazloži zašto je prilikom izbora pojedinih kandidata za više javno tužilaštvo koji prethodno nisu vršili javnotužilačku funkciju, baš njima uprkos tome što oni nisu bili javni tužioci u momentu izbora, dao prednost u odnosu na kandidate koji su u momentu kandidovanja već godinama vršili javnotužilačku funkciju i to činili na uspešan način prema kriterijumima VST – rekao je sudija dr Milan Škulić na sednici Ustavnog suda, koja je bila istorijska, jer je to bila prva rasprava po žalbama kandidata koji su konkurisali a nisu izabrani na javnotužilačke funkcije.

Ustavni sud je na svom sajtu u četvrtak objavio samo informaciju da je žalba u ovom predmetu usvojena, što praktično znači da je poništio odluku Visokog saveta tužilaštva o izboru sedam tužilačkih pomoćnika direktno u najznačajnije više javno tužilaštvo u Srbiji. Takva odluka je proistekla iz rezultata rasprave pred Ustavnim sudom, koji po svemu sudeći nije prihvatio interesantan stav jednog predstavnika Visokog saveta tužilaštva iz reda “istaknutih pravnika”, koji je u toj raspravi koristio čak i “fudbalske argumente”. Naime, poslužio se, kako je rekao, jednom “sportskom metaforom”, uz “izvinjenje prisutnim damama koje fudbal ne zanima”, tvrdeći da isto kao što trener fudbalskog tima mora biti u prilici da selekcioniše najadekvatnije igrače za svoj tim, na sličan način i Visoki savet tužilaštva bira konkretne.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 06.10.2024.