NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOJ SVOJINI - Tekst propisa
Član 1.
U Zakonu o javnoj svojini (“Službeni glasnik RS br. 72/11, 88/13, 105/14, 104/16 - dr. zakon, 108/16, 113/17, 95/18 i 153/20) u članu 17. stav 2. reči: “iz člana 18. stav 6.” zamenjuju se rečima: “iz člana 18. stav 7.”.
Član 2.
U članu 18. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
“Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ne mogu imati pravo korišćenja na stvarima u javnoj svojini.
Dosadašnji st. 2. do 6. postaju st. 3. do 7.”.
Član 3.
U članu 19. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
“Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ne mogu biti korisnici stvari u javnoj svojini.
Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.”.
Član 4.
U članu 21. stav 3. reči: “iz člana 18. stav 6.” zamenjuju se rečima: “iz člana 18. stav 7.”.
Član 5.
Član 64. menja se i glasi:
“Evidencija nepokretnosti u javnoj svojini kroz informacioni sistem
Član 64.
Direkcija uspostavlja informacioni sistem za vođenje evidencije nepokretnosti u javnoj svojini, koji je namenjen za prikupljanje, integraciju, obradu, upravljanje, analizu, prikaz održavanje svih prostorno orijentisanih i alfanumeričkih podataka (u daljem tekstu: Registar nepokretnosti u javnoj svojini).
Registar nepokretnosti u javnoj svojini obezbeđuje evidenciju svih podataka o nepokretnostima u javnoj svojini, osim za nepokretnosti za posebne namene iz člana 59 ovog zakona, pristup podacima od strane ovlašćenih korisnika, razmenu podataka i informacija između organa javne uprave.”.
Član 6.
Posle člana 64. dodaju se čl. 64a do 64đ, koji glase:
Ciljevi uspostavljanja Registra nepokretnosti u javnoj svojini
Član 64a
Osnovni ciljevi vođenja Registra nepokretnosti u javnoj svojini su ažurna evidencija nepokretnosti u javnoj svojini, efikasno upravljanje i raspolaganje nepokretnostima u javnoj svojini, kao i sveobuhvatno evidentiranje nosilaca prava korišćenja, odnosno korisnika nepokretnosti u javnoj svojini.
Sadržaj podataka o nepokretnostima u Registru nepokretnosti u javnoj svojini
Član 64b
Registar nepokretnosti u javnoj svojini sadrži podatke za sve vrste nepokretnosti, i to:
1. Zemljište
2. Objekte/zgrade
3. Posebne delove objekata
4. Mreže
5. Ostale nepokretnosti koje su u javnoj svojini
Za svaku nepokretnost u javnoj svojini vode se podaci o:
1. nosiocu prava javne svojine na nepokretnosti;
2. korisniku, odnosno nosiocu prava korišćenja na nepokretnosti: naziv, sedište, adresa, matični broj, PIB, šifra delatnosti;
3. vrsta nepokretnosti, mesto i adresa gde se nepokretnost nalazi, površina, udeo, spratnost objekta, struktura i broj posebnog dela objekta, katastarska parcela, katastarska opština;
4. ispravi o svojini, osnovu korišćenja i vrednosti nepokretnosti;
5. ispravama koje predstavljaju osnov za promenu podataka, ako je do istih došlo.
Utvrđivanje vrednosti nepokretnosti koje se vode u Registru nepokretnosti u javnoj svojini
Član 64v
Direkcija razvija metodologiju, saglasno međunarodnim standardima za procenu vrednosti, zasnovanim na definiciji tržišne vrednosti Međunarodnog komiteta za standarde procene vrednosti IVSC (engl. “market value”), koja će biti sastavni deo Registra nepokretnosti u javnoj svojini, a čijom primenom će se omogućiti okvirna procena vrednosti pojedinačnih nepokretnosti u javnoj svojini. Direkcija u Registru nepokretnosti u javnoj svojini ne primenjuje okvirnu procenu vrednosti na nepokretnostima koje su predmet masovne procene vrednosti nepokretnosti, a koja je predviđena odredbama Zakona kojim se uređuju poslovi državnog premera i katastra.
Okvirno procenjenu vrednost nepokretnosti u javnoj svojini Direkcija vodi u Registru nepokretnosti u javnoj svojini.
Direkcija preuzima od Republičkog geodetskog zavoda podatke o vrednosti nepokretnosti za nepokretnosti na koje nije primenjena okvirna procena vrednosti iz stava 2. ovog člana.
Dostava i razmena podataka od značaja za evidenciju i Registar nepokretnosti u javnoj svojini
Član 64g
Republički geodetski zavod i Direkcija zaključuju ugovor o međusobnoj saradnji i obaveznom pristupu podacima koji su od značaja za upravljanje nepokretnostima u javnoj svojini i iste razmenjuje putem servisa na dnevnom nivou, odnosno u rokovima zavisnim od vrste servisa.
Organi i organizacije Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, društva kapitala, zavisna društva kapitala, ustanove, javne agencije i druga pravna lica, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, obavezni su da na zahtev Direkcije, u roku od 15 dana, dostave podatke iz svojih posebnih evidencija koji su od značaja za upravljanje nepokretnostima u javnoj svojini, bez naknade.
Javnost podataka sadržanih u Registru nepokretnosti u javnoj svojini
Član 64d
Podaci Registra nepokretnosti u javnoj svojini se javno objavljuju na veb sajtu Direkcije.
Izuzetno, podaci koji su zakonom kojim se uređuje poverljivost podataka označeni kao tajni, ne objavljuju se javno.
Podaci Registra nepokretnosti u javnoj svojini koji su objavljeni javno, dostupni su isključivo u obliku slike (rastera) sa različitim podlogama (lejerima).
Zabranjena je svaka vrsta preuzimanja javno objavljenih podataka Registra nepokretnosti u javnoj svojini.
Posebne evidencije nepokretnosti u javnoj svojini
Član 64đ
Organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave obavezni su da vode posebnu evidenciju nepokretnosti u javnoj svojini autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Organi i organizacije Republike Srbije, javna preduzeća, društva kapitala, zavisna društva kapitala, ustanove, javne agencije i druga pravna lica, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave kao korisnici obavezni su da vode posebnu evidenciju nepokretnosti u javnoj svojini koje koriste.
Posebna evidencija nepokretnosti u javnoj svojini sadrži podatke o vrednosti, stanju i kretanju nepokretnosti, u skladu sa knjigovodstvenim vrednostima.
Posebna evidencija nepokretnosti u javnoj svojini sadrži i sve podatke o nepokretnostima navedenim u članu 64b ovog zakona.
Podatke iz posebne evidencije nepokretnosti u javnoj svojini korisnici, odnosno nosioci prava javne svojine su dužni da usklade sa podacima iz katastra nepokretnosti i katastra infrastrukture, kao i da preduzmu potrebne radnje kako bi se sproveo upis u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture, a sve u skladu sa zakonom kojim se uređuje upis u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture i zakonom kojim se uređuje javna svojina.
Usklađeni podaci iz stava 4. ovog člana se smatraju dostavljenim Direkciji, koja istim ima pristup u skladu sa članom 64g stav 1. ovog zakona.”.
Član 7.
U članu 77a stav 2. reč: “odnosno” briše se i nakon reči: “korisnika” dodaje se zapeta i reči: “odnosno držaoca”.
Posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:
“Nadležni organ za upis prava na nepokretnostima dužan je da po službenoj dužnosti, po sili zakona, izvrši upis prava javne svojine Republike Srbije na nepokretnostima na kojima vlasnik, odnosno držalac nije poznat, ako se najkasnije do 1. maja 2028. godine ne steknu uslovi za upis prava svojine drugih pravnih, odnosno fizičkih lica.”.
Član 8.
U članu 81. stav 2. tačka 1. reči: “(član 64. st. 1, 2, 5 i 9)” zamenjuju se rečima:
“(član 64đ)”.
U stavu 2. tačka 2. reči: “u cilju vođenja jedinstvene evidencije nepokretnosti u javnoj svojini (član 64. st. 3 i 8)” brišu se, a posle reči: “podatke iz evidencije koju vodi” dodaju se zapeta i reči: “a koji su od značaja za upravljanje nepokretnostima u javnoj svojini (član 64g stav 2.)”.
U stavu 3. tačka 1. reči: “(član 64. stav 6)” zamenjuju se rečima: “(član 64đ)”.
U stavu 3. tačka 2. reči: “u cilju vođenja jedinstvene evidencije nepokretnosti u javnoj svojini (član 64. stav 7.)” brišu se, a posle reči: “podatke iz evidencije koju vodi” dodaju se zapeta i reči: “a koji su od značaja za upravljanje nepokretnostima u javnoj svojini (član 64g stav 2.)”.
Član 9.
U članu 15. stav 1. samostalnog člana Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini (“Službeni glasnik RS”, broj 95/18) reči: “odnosno nosioci prava korišćenja” zamenjuju se rečima: “nosioci prava korišćenja, nosioci prava društvene svojine, nosioci prava zadružne svojine i držaoci”.
U dosadašnjem stavu 3. reči: “i da nema pravnog sledbenika” brišu se, a posle reči: “registar pravnih lica i organizacija” dodaju se zapeta i reči: “odnosno da je prestala da postoji”.
Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:
“Na nepokretnostima na kojima je u katastru nepokretnosti upisana društvena svojina, prestaje navedeno pravo i konstituiše se pravo javne svojine Republike Srbije, ukoliko nepokretnost nije stečena teretnim pravnim poslom, što se utvrđuje iz isprava koje su predstavljale osnov za upis društvene svojine u katastru nepokretnosti.
Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.”.
Član 10.
Danom stupanja na snagu ovog Zakona prestaje da važi Uredba o evidenciji nepokretnosti u javnoj svojini (“Službeni glasnik RS”, br. 70/14, 19/15, 83/15 i 13/17).
Član 11.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
IZ OBRAZLOŽENjA
II. RAZLOG ZA DONOŠENjE
Zakonom o javnoj svojini uređuje se pravo javne svojine i određena druga imovinska prava Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama zakona o javnoj svojini sadržani su u potrebi da se otklone nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni Zakona o javnoj svojini, preciziranjem pojedinih odredaba i poboljšanjem postojećih zakonskih rešenja, kao i potrebi da se pojednostavi procedura i ubrza postupak upisa javne svojine na nepokretnostima pred nadležnim organom za upis prava na nepokretnostima.
III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA
Članom 1. Nacrta zakona vrši se izmena člana 17. stav 2. koji se odnosi na zasnivanje hipoteke na nepokretnostima koje koriste ustanove iz člana 18. stav 7. ovog zakona.
Članom 2. Nacrta zakona se preciznije formuliše pravo korišćenja, odnosno da Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ne mogu imati pravo korišćenja na stvarima u javnoj svojini, imajući u vidu da je u sudskoj praksi i u katastru nepokretnosti došlo do različite primene ove zakonske odredbe.
Članom 3. Nacrta zakona se preciznije formuliše korisništvo, odnosno da Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ne mogu biti korisnici stvari u javnoj svojini, imajući u vidu da je u sudskoj praksi i u katastru nepokretnosti došlo do različite primene ove zakonske odredbe.
Članom 4. Nacrta zakona vrši se izmena člana 21. stav 3. koji se odnosi na društva kapitala koja su osnovana u skladu sa propisima o inovacionoj delatnosti, a čiji je osnivač ili jedan od osnivača ustanova iz člana 18. stav 7. ovog zakona.
Članom 5. Nacrta zakona vrši se izmena člana 64. kojim se uvodi novi informacioni sistem koji pojednostavljuje popis i evidenciju imovine Republike Srbije, i kroz koji se vrši prikupljanje, integracija, obrada, upravljanje, analiza, prikaz i održavanje svih prostorno orijentisanih i alfanumeričkih podataka i kojim se omogućuje da registar nepokretnosti u javnoj svojini obezbeđuje evidenciju svih podataka o nepokretnostima u javnoj svojini, pristup podacima od strane ovlašćenih korisnika, razmenu podataka i informacija između organa javne uprave.
Član 6. Nacrta zakona uvodi nove članove 64a, 64b, 64v, 64g, 64d i 64đ. Članom 64a određuju se osnovni ciljevi vođenja Registra nepokretnosti u javnoj svojini kao što su ažurna evidencija nepokretnosti u javnoj svojini, efikasno upravljanje i raspolaganje nepokretnostima u javnoj svojini, kao i sveobuhvatno evidentiranje nosilaca prava korišćenja, odnosno korisnika nepokretnosti u javnoj svojini. Članom 64b. određuje se sadržaj podataka o nepokretnostima u Registru nepokretnosti u javnoj svojini. Članom 64v precizira se način utvrđivanja vrednosti nepokretnosti koje se vode u Registru nepokretnosti u javnoj svojini, na osnovu čega se Direkciji daje mogućnost da razvija metodologiju za procenu vrednosti, saglasno međunarodnim standardima za procenu vrednosti, zasnovanim na definiciji tržišne vrednosti Međunarodnog komiteta za standarde procene vrednosti IVSC (engl. “market value”), koja će biti sastavni deo Registra nepokretnosti u javnoj svojini, a čijom primenom će se omogućiti okvirna procena vrednosti pojedinačnih nepokretnosti u javnoj svojini, a koja se razlikuje od masovne procene nepokretnosti iz razloga što se kod popisa nepokretnosti javne svojine najčešće radi o objektima od velikog značaja, kulturne i materijalne baštine i o objektima koji ne mogu da budu predmet komercijalnih uslova. Takođe se uređuje preuzimanje podataka o vrednostima nepokretnosti koje su predmet masovne procene, a koje nisu procenjene okvirnom procenom vrednosti. Članom 64g. se određuje način dostave i razmene podataka od značaja za evidenciju i Registar nepokretnosti u javnoj svojini tako što Republički geodetski zavod i Direkcija zaključuju ugovor o međusobnoj saradnji i obaveznom pristupu podacima koji su od značaja za upravljanje nepokretnostima u javnoj svojini i iste razmenjuje putem servisa na dnevnom nivou, odnosno u rokovima zavisnim od vrste servisa i omogućuju pravovremenu razmenu podataka što je od značaja za funkcionisanje većine državnih institucija. Članom 64d. određuje se dostupnost i javnost podataka sadržanih u Registru nepokretnosti u javnoj svojini, odnosno da se podaci Registra nepokretnosti u javnoj svojini javno objavljuju na veb sajtu Direkcije. Izuzetno, podaci koji su zakonom kojim se uređuje poverljivost podataka označeni kao tajni, ne objavljuju se javno. Takođe, propisuje se i zabrana preuzimanja javno objavljenih podataka Registra nepokretnosti u javnoj svojini. Dalje, članom 64đ propisano je ko je u obavezi da vodi posebnu evidenciju, kao i šta ista sadrži, pa su organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave obavezni da vode posebnu evidenciju nepokretnosti u javnoj svojini autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave. Takođe i organi i organizacije Republike Srbije, javna preduzeća, društva kapitala, zavisna društva kapitala, ustanove, javne agencije i druga pravna lica, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave kao korisnici obavezni su da vode posebnu evidenciju nepokretnosti u javnoj svojini koje koriste. Posebna evidencija nepokretnosti u javnoj svojini sadrži podatke o vrednosti, stanju i kretanju nepokretnosti, u skladu sa knjigovodstvenim vrednostima. Posebna evidencija nepokretnosti u javnoj svojini sadrži i sve podatke o nepokretnostima navedenim u članu 64b ovog zakona. Podatke iz posebne evidencije nepokretnosti u javnoj svojini korisnici, odnosno nosioci prava javne svojine su dužni da usklade sa podacima iz katastra nepokretnosti i katastra infrastrukture, kao i da preduzmu potrebne radnje kako bi se sproveo upis u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture, a sve u skladu sa zakonom kojim se uređuje upis u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture i zakonom kojim se uređuje javna svojina. Usklađeni podaci iz stava 4. ovog člana se smatraju dostavljenim Direkciji, koja istim ima pristup u skladu sa članom 64g stav 1. ovog zakona.
Članom 7. Nacrta zakona u članu 77a stav 2. Zakona dodaju se reči korisnika i držaoca, kojim se preciziraju situacije koje postoje u katastru, a radi efikasnijeg upisa na nepokretnostima javne svojine Republike Srbije. Takođe, stavom 3. se rešavaju imovinsko pravne situacije koje se često sreću kod upisa javne svojine i stvaraju status quo i nemogućnost rešavanja od strane katastra, a sa druge strane onemogućavaju realizovanje mnogih investicija, pa je na ovaj način nadležnom organu za upis prava na nepokretnostima, odnosno katastru data obaveza da po službenoj dužnosti, po sili zakona, izvrši upis prava javne svojine Republike Srbije na nepokretnostima na kojima držalac odnosno vlasnik nije poznat, a odložnim rokom se ostavlja mogućnost upisa prava svojine fizičkih i pravnih lica ukoliko za to ima osnova. Ovaj rok je usklađen sa članom 58 Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture.
Članom 8. Nacrta zakona prekršajne odrebe člana 81. zakona se usklađuju sa novo uvedenim članovima 64g i 64đ Zakona.
Članom 9. Nacrta zakona predlažu se izmene samostalnog člana 15. na taj način što se u stavovima 1. i 4. radi omogućavanja bržeg i efikasnijeg upisa preciziraju i drugi imaoci prava svojine koji su uočeni tokom evidentiranja nepokretnosti, a koji nemaju pravni osnov da budu upisani na određenoj nepokretnosti. U dosadašnjem stavu 3. precizira se dokaz koji je potrebno dostaviti da bi se određeno pravno lice obrisalo.
Članom 10. Nacrta zakona se ukida Uredba o evidenciji nepokretnosti u javnoj svojini ("Sl. glasnik RS", br. 70/2014, 19/2015, 83/2015 i 13/2017) iz razloga što se sadržina i način vođenja evidencije nepokretnosti u javnoj svojini koji su bili uređeni uredbom sada reguliše članovima 64, 64a, 64b, 64v, 64g, 64d i 64đ Zakona.
Članom 11. Nacrta zakona utvrđuje se da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
Izvor: Vebsajt eKonsultacije, 08.10.2024.
Naslov: Redakcija