PREDLOG ZAKONA O ZAŠTITI POSLOVNE TAJNE - Tekst propisa

I. UVODNE ODREDBE

Predmet

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se pravna zaštita poslovne tajne od nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja.

Značenje izraza

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1)         poslovnom tajnom smatraju se informacije koje ispunjavaju sledeće uslove:

(1)        predstavljaju tajnu jer nisu u celini ili u pogledu strukture i skupa njihovih sastavnih delova opšte poznate ili lako dostupne licima koja u okviru svojih aktivnosti uobičajeno dolaze u kontakt sa takvom vrstom informacija,

(2)        imaju komercijalnu vrednost jer predstavljaju tajnu,

(3)        lice koje ih zakonito kontroliše je u datim okolnostima preduzelo razumne mere kako bi sačuvalo njihovu tajnost;

2)         držalac poslovne tajne je fizičko ili pravno lice pod čijom je zakonitom kontrolom poslovna tajna;

3)         lice koje je povredilo poslovnu tajnu je fizičko ili pravno lice koje je nezakonito pribavilo, koristilo ili otkrilo poslovnu tajnu;

4)         lice za koje se sumnja da je povredilo poslovnu tajnu je fizičko ili pravno lice za koje se sumnja da je nezakonito pribavilo, koristilo ili otkrilo poslovnu tajnu;

5)         roba kojom je izvršena povreda je roba čiji su dizajn, karakteristike, način funkcionisanja, postupak proizvodnje ili način stavljanja u promet u značajnoj meri ostvareni zahvaljujući poslovnoj tajni koja je nezakonito pribavljena, korišćena ili otkrivena.

Informacije iz stava 1. tačka 1) ovog člana obuhvataju, između ostalog, znanje i iskustvo, poslovne informacije i tehnološke informacije.

Razumnim merama za očuvanje tajnosti informacija iz stava 1. tačka 1) podtačka (3) ovog člana smatraju se, između ostalog, izrada internog akta o rukovanju poslovnom tajnom i krugu lica i njihovim pravima i obavezama prilikom rukovanja poslovnom tajnom, mere fizičke ili elektronske zaštite pristupa i rukovanja poslovnom tajnom, označavanje dokumenata oznakom "poslovna tajna" ili sličnom oznakom, ograničavanje pristupa prostorijama i datotekama u kojima se nalaze informacije koje se smatraju poslovnom tajnom ili zaključivanje ugovora o poverljivosti, odnosno neotkrivanju poverljivih informacija sa licima koja potencijalno mogu da dođu u posed poslovne tajne, uključujući zaposlene, poslovne partnere, spoljne saradnike i konsultante, odnosno potpisivanje izjava o poverljivosti ili neotkrivanju poverljivih informacija od strane navedenih lica.

II. PRIBAVLJANJE, KORIŠĆENJE I OTKRIVANJE POSLOVNE TAJNE

Zakonito pribavljanje, korišćenje i otkrivanje poslovne tajne

Član 3.

Pribavljanje poslovne tajne smatra se zakonitim ako je poslovna tajna pribavljena na jedan od sledećih načina:

1)         nezavisnim otkrićem ili stvaranjem;

2)         posmatranjem, proučavanjem, rastavljanjem ili testiranjem proizvoda ili predmeta koji je učinjen dostupnim javnosti ili koji je zakonito u državini pribavioca informacije (obrnuti inženjering) koji nije vezan pravno važećom obavezom da ograniči pribavljanje poslovne tajne ili koji nije vezan pravno važećom obavezom zabrane vršenja obrnutog inženjeringa;

3)         ostvarivanjem prava zaposlenih ili predstavnika zaposlenih na informisanje i konsultovanje u skladu sa posebnim propisima;

4)         drugom radnjom koja je u okolnostima konkretnog slučaja u skladu sa dobrim poslovnim običajima.

Pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne smatra se zakonitim u meri u kojoj je zahtevano ili dopušteno posebnim propisima.

Nezakonito pribavljanje, korišćenje i otkrivanje poslovne tajne

Član 4.

Pribavljanje poslovne tajne bez saglasnosti držaoca poslovne tajne smatra se nezakonitim ako je učinjeno na sledeći način:

1)         neovlašćenim pristupom, prisvajanjem ili umnožavanjem dokumenata, predmeta, materijala, supstanci ili elektronskih datoteka koji su pod zakonitom kontrolom držaoca poslovne tajne, a sadrže poslovnu tajnu, ili se poslovna tajna iz njih može izvesti, ili

2)         drugim postupanjem za koje se, u datim okolnostima, smatra da je u suprotnosti sa dobrim poslovnim običajima.

Korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne smatra se nezakonitim ako ga bez saglasnosti držaoca poslovne tajne vrši lice za koje se ustanovi da je:

1)         poslovnu tajnu pribavilo nezakonito;

2)         prekršilo sporazum o poverljivosti ili drugu obavezu koja se odnosi na zabranu otkrivanja poslovne tajne;

3)         prekršilo ugovornu ili drugu obavezu kojom se ograničava korišćenje poslovne tajne.

Pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne smatra se nezakonitim i ako je lice u trenutku pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja znalo ili je u datim okolnostima moralo da zna da je poslovna tajna pribavljena direktno ili indirektno od drugog lica koje je poslovnu tajnu nezakonito koristilo ili otkrilo u smislu stava 2. ovog člana.

Nezakonitim korišćenjem poslovne tajne smatra se i proizvodnja, nuđenje ili stavljanje u promet robe kojom je izvršena povreda, odnosno uvoz, izvoz ili skladištenje robe kojom se vrši povreda u svrhe proizvodnje, nuđenja ili stavljanja robe u promet, ako je lice koje je obavljalo navedene aktivnosti znalo ili je u datim okolnostima moralo da zna da je poslovna tajna korišćena nezakonito u smislu stava 2. ovog člana.

III. GRAĐANSKOPRAVNA ZAŠTITA

Tužba zbog povrede poslovne tajne

Član 5.

U slučaju povrede poslovne tajne držalac poslovne tajne može tužbom zahtevati:

1)         utvrđivanje povrede;

2)         prestanak povrede, ili u zavisnosti od slučaja, zabranu korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne;

3)         zabranu proizvodnje, nuđenja, stavljanja u promet ili korišćenja robe kojom je izvršena povreda, odnosno zabranu uvoza, izvoza ili skladištenja robe kojom je izvršena povreda u svrhe proizvodnje, nuđenja, stavljanja u promet ili korišćenja robe;

4)         određivanje odgovarajućih mera koje se odnose na robu kojom je izvršena povreda, koje obuhvataju povlačenje takve robe s tržišta, uklanjanje s robe svojstava koja je čine robom kojom je izvršena povreda poslovne tajne ili uništenje robe kojom je izvršena povreda, odnosno ako je to opravdano, njeno povlačenje s tržišta, pod uslovom da se povlačenjem robe ne ugrožava zaštita poslovne tajne na koju se tužba odnosi;

5)         uništenje u celini ili delimično dokumenata, predmeta, materijala, supstanci ili elektronskih dokumenata koji sadrže poslovnu tajnu ili koji sami predstavljaju poslovnu tajnu ili ako je primereno, predaju tih dokumenata, predmeta, materijala, supstanci ili elektronskih dokumenata u celini ili delimično tužiocu.

Protiv lica čije neovlašćeno preduzimanje određene radnje predstavlja neposrednu pretnju da će nezakonito pribaviti, koristiti ili otkriti poslovnu tajnu, držalac poslovne tajne može tužbom zahtevati prestanak preduzimanja te radnje i zabranu nezakonitog pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne.

Tužbeni zahtevi iz st. 1. i 2. ovog člana mogu da se podnesu i protiv posrednika koji pruža usluge koje treće lice koristi u radnjama kojima nezakonito pribavlja, koristi ili otkriva poslovnu tajnu, odnosno čije preduzimanje predstavlja neposrednu pretnju za nezakonito pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne.

Kada tužilac traži da se sa tržišta povuče roba kojom je izvršena povreda, on može da zahteva da se roba preda držaocu poslovne tajne ili dobrotvornim organizacijama.

Mere iz stava 1. tač. 4) i 5) ovog člana obavljaju se o trošku lica koje je povredilo poslovnu tajnu, osim ako sud odredi drugačije.

Osim držaoca poslovne tajne, tužbu iz st. 1. i 2. ovog člana može podneti i sticalac licence, ako je za to ovlašćen na osnovu ugovora ili zakona.

Rok za podnošenje tužbe

Član 6.

Tužba zbog povrede poslovne tajne može se podneti u roku od godinu dana od dana kada je tužilac saznao za povredu i lice za koje se sumnja da je povredilo poslovnu tajnu, a najkasnije u roku od pet godina od dana učinjene povrede ili od dana poslednje učinjene povrede ako se povreda vrši kontinuirano.

Postupak po tužbi iz stava 1. ovog člana je hitan.

Odlučivanje o tužbenim zahtevima

Član 7.

Prilikom odlučivanja o tužbenim zahtevima iz člana 5. ovog zakona sud vodi računa da mere budu u srazmeri sa prirodom i intenzitetom povrede, pri čemu vodi računa o posebnim okolnostima slučaja, koje mogu obuhvatiti:

1)         vrednost i druge karakteristične odlike poslovne tajne;

2)         mere preduzete radi zaštite poslovne tajne;

3)         ponašanje lica koje je povredilo poslovnu tajnu prilikom pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne;

4)         posledice nezakonitog korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne;

5)         opravdane interese stranaka i posledice koje bi usvajanje ili odbijanje tužbenog zahteva moglo da ima na njih;

6)         opravdane interese trećih lica;

7)         javni interes;

8)         zaštitu osnovnih prava.

Ako sud ograniči trajanje mera naloženih na osnovu tužbenih zahteva iz člana 5. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona, to trajanje mora biti dovoljno za uklanjanje svake trgovinske ili privredne prednosti koju bi lice koje je povredilo poslovnu tajnu moglo da ostvari nezakonitim pribavljanjem, korišćenjem ili otkrivanjem poslovne tajne.

Mere naložene na osnovu tužbenih zahteva iz člana 5. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona ukinuće se, na zahtev lica koje je povredilo poslovnu tajnu, ako informacije na koje se tužbeni zahtevi odnose više ne ispunjavaju uslove iz člana 2. stav 1. tačka 1) ovog zakona, iz razloga za koje lice koje je povredilo poslovnu tajnu nije neposredno ili posredno odgovorno.

Sud može na zahtev lica koje je povredilo poslovnu tajnu, vodeći računa o okolnostima slučaja, umesto mera naloženih na osnovu tužbenih zahteva iz člana 5. ovog zakona, naložiti plaćanje novčane naknade oštećenoj stranci, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         lice koje je povredilo poslovnu tajnu u trenutku korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne nije znalo, niti je u datim okolnostima moralo da zna da je poslovna tajna pribavljena od drugog lica koje je poslovnu tajnu nezakonito koristilo ili otkrilo;

2)         izvršavanjem mera iz člana 5. ovog zakona bi se nanela nesrazmerna šteta licu koje je povredilo poslovnu tajnu.

Ako umesto mera naloženih na osnovu tužbenih zahteva iz člana 5. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona sud dosudi plaćanje novčane naknade, ona ne sme da premaši iznos naknade koji bi lice koje je povredilo poslovnu tajnu platilo da je zakonito koristilo poslovnu tajnu za vremenski period u kome korišćenje poslovne tajne nije bilo dozvoljeno.

Naknada štete

Član 8.

Protiv lica koje je povredilo poslovnu tajnu koje je znalo ili je moralo da zna da učestvuje u nezakonitom pribavljanju, korišćenju ili otkrivanju poslovne tajne, držalac poslovne tajne, odnosno sticalac licence može tužbom da zahteva naknadu štete prema opštim pravilima o naknadi štete i u skladu sa ovim zakonom.

Prilikom određivanja visine naknade štete sud uzima u obzir sve okolnosti slučaja, kao što su negativne ekonomske posledice koje je pretrpeo držalac poslovne tajne, odnosno sticalac licence, koje obuhvataju običnu štetu, izmaklu korist i korist koju je povredom poslovne tajne ostvarilo lice koje je povredilo poslovnu tajnu.

Držalac poslovne tajne, odnosno sticalac licence ima pravo na naknadu nematerijalne štete koja je prouzrokovana nezakonitim pribavljanjem, korišćenjem ili otkrivanjem poslovne tajne.

Ako sud ne može da utvrdi visinu naknade štete u skladu sa st. 2. i 3. ovog člana, uzeće u obzir visinu naknade koju bi lice koje je povredilo poslovnu tajnu platilo za zakonito korišćenje poslovne tajne.

Objavljivanje presude

Član 9.

Držalac poslovne tajne može tužbom zahtevati da pravosnažna presuda kojom su u celini ili delimično prihvaćeni tužbeni zahtevi iz čl. 5. i 8. ovog zakona bude objavljena u celini ili delimično u sredstvima javnog informisanja o trošku tuženog.

Ako sud odluči da se objavi samo deo presude, u granicama tužbenog zahteva će odrediti da se objavi izreka i deo presude iz kog je vidljivo kakva je povreda učinjena.

Prilikom donošenja odluke da li će odrediti meru objavljivanja presude i procenjivanja njene srazmere prema učinjenoj povredi sud uzima u obzir vrednost poslovne tajne, postupanje lica koje je povredilo poslovnu tajnu prilikom pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne, posledice nezakonitog korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne i verovatnoću da će lice koje je povredilo poslovnu tajnu ponovo nezakonito koristiti ili otkriti poslovnu tajnu. Sud takođe uzima u obzir da li informacije o licu koje je povredilo poslovnu tajnu sadrže podatke o ličnosti fizičkog lica i da li bi objavljivanje takvih informacija bilo opravdano, posebno imajući u vidu moguću štetu koju bi objavljivanje moglo prouzrokovati za privatnost i ugled tog fizičkog lica.

Objavljivanje presude u smislu ovog člana mora biti učinjeno na način da se očuva poverljivost poslovne tajne u skladu sa članom 19. ovog zakona.

Privremene mere

Član 10.

Na predlog držaoca poslovne tajne koji učini verovatnim da poslovna tajna postoji, da je on držalac poslovne tajne i da je došlo ili će doći do nezakonitog pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne, sud može da odredi privremenu meru:

1)         prestanka ili zabrane korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne;

2)         zabrane proizvodnje, nuđenja, stavljanja u promet ili korišćenja robe kojom je izvršena povreda, odnosno zabranu uvoza, izvoza ili skladištenja robe kojom je izvršena povreda u svrhe proizvodnje, nuđenja, stavljanja u promet ili korišćenja robe;

3)         oduzimanja robe za koju se sumnja da je njom izvršena povreda, uključujući i uvezenu robu, kako bi se sprečilo njeno stavljanje u promet i njen promet.

Umesto određivanja mera iz stava 1. ovog člana, sud može da dozvoli licu za koje se sumnja da je povredilo poslovnu tajnu da nastavi da koristi poslovnu tajnu pod uslovom da položi jemstvo radi osiguranja naknade štete držaocu poslovne tajne. Polaganjem jemstva ne ostvaruje se pravo na otkrivanje poslovne tajne.

Prilikom odlučivanja o predlogu za određivanje privremene mere, sud uzima u obzir i posebne okolnosti slučaja iz člana 7. stav 1. ovog zakona.

Privremenu meru prestanka ili zabrane korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne sud može da odredi i protiv posrednika čije usluge koriste treća lica da bi nezakonito pribavila, koristila ili otkrila poslovnu tajnu.

Na predlog držaoca poslovne tajne koji učini verovatnim da je poslovna tajna nezakonito pribavljena, korišćena ili otkrivena u obavljanju delatnosti, radi pribavljanja privredne ili ekonomske koristi, kao i da mu zbog takve povrede preti nenadoknadiva šteta, osim privremene mere iz stava 1. ovog člana sud može da odredi i:

1)         zaplenu pokretnih i nepokretnih stvari lica protiv koga se predlaže određivanje privremene mere;

2)         zabranu isplate novčanih sredstava sa računa lica protiv koga se predlaže određivanje privremene mere.

Radi određivanja privremene mere iz stava 5. ovog člana sud može da naloži dostavljanje bankarskih, finansijskih, poslovnih ili drugih dokumenata i podataka ili da naloži da se omogući pristup tim dokumentima i podacima. Sud je dužan da obezbedi čuvanje tajnosti navedenih podataka.

Lice kome je određena privremena mera zabrane iz stava 1. tač. 1) i 2) i stava 5. tačka 2) ovog člana, odnosno kome je dat nalog iz stava 6. ovog člana, a koje ne postupi po zabrani, odnosno nalogu, kazniće se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja.

Sud može da odredi privremenu meru odmah po prijemu predloga za određivanje privremene mere i bez prethodnog izjašnjenja protivne stranke, a naročito ako postoji opasnost da zbog odlaganja predlagač pretrpi nenadoknadivu štetu.

Rešenje kojim je određena privremena mera, u slučaju iz stava 8. ovog člana, dostaviće se strankama u postupku bez odlaganja, a najkasnije po sprovođenju mere.

Ukidanje privremene mere i naknada štete

Član 11.

Ako je privremena mera određena pre pokretanja parničnog postupka, tužba za pokretanje postupka zbog povrede poslovne tajne mora se podneti u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja o određivanju privremene mere.

Ako tužba zbog povrede poslovne tajne ne bude podneta u roku iz stava 1. ovog člana, sud će na predlog lica protiv koga je privremena mera određena obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje.

Ako je privremena mera određena bez izjašnjenja protivne stranke u slučaju iz člana 10. stav 8. ovog zakona, sud će u razumnom roku omogućiti protivnoj stranci da se izjasni o privremenoj meri, nakon čega može obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje ili izmeniti određenu meru.

Ako postupak bude obustavljen i sprovedene radnje budu ukinute u skladu sa st. 2. i 3. ovog člana, ili ako sud utvrdi da povreda prava nije učinjena ili da nije postojala ozbiljna pretnja da će pravo biti povređeno, lice protiv koga je određena privremena mera ima pravo na naknadu štete koja mu je naneta privremenom merom.

Sud može da uslovi određivanje privremene mere polaganjem odgovarajućeg jemstva kao sredstva obezbeđenja za štetu koja bi licu protiv koga se privremena mera predlaže mogla biti naneta određivanjem i sprovođenjem privremene mere.

Pribavljanje dokaza

Član 12.

Kada se stranka u parničnom postupku poziva na isprave ili druge dokaze koji su određeni ili odredivi i tvrdi da se oni nalaze u državini druge stranke ili trećeg lica ili su im dostupni, sud će ta lica pozvati da u određenom roku podnesu isprave, odnosno dokaze, pod uslovom da poverljive informacije budu zaštićene.

U predlogu za pribavljanje dokaza stranka mora učiniti verovatnim da se ti dokazi nalaze kod druge stranke ili trećeg lica, odnosno da su im dostupni.

Pod uslovima iz stava 1. ovog člana, u slučaju da je pravo povređeno u obavljanju privredne delatnosti, sud će, na predlog stranke koja se poziva na dokaze koji se nalaze u državini druge stranke ili trećeg lica ili su im dostupni, pozvati drugu stranku ili treće lice da dostavi bankarske, finansijske i poslovne dokumente koji se nalaze u njihovoj državini ili koji su im dostupni, pod uslovom da poverljive informacije budu zaštićene.

Obezbeđenje dokaza

Član 13.

Na predlog držaoca poslovne tajne koji učini verovatnim da poslovna tajna postoji, da je on držalac poslovne tajne i da je došlo ili će doći do nezakonitog pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne, sud može u toku, kao i pre pokretanja parničnog postupka, da odredi obezbeđenje dokaza, pod uslovom da poverljive informacije budu zaštićene.

Obezbeđenjem dokaza, u smislu stava 1. ovog člana smatra se:

1)         uzimanje detaljnog opisa predmeta kojima se povređuje poslovna tajna, sa ili bez uzimanja uzoraka tih predmeta;

2)         oduzimanje predmeta ili dela predmeta kojima se povređuje poslovna tajna, a ako je to opravdano, i oduzimanje dokumenata, materijala i predmeta (pribor, alat) pretežno upotrebljenih u stvaranju ili stavljanju u promet predmeta kojima se povređuje poslovna tajna;

3)         pregled prostorija, vozila, knjiga, dokumenata i baza podataka;

4)         ispitivanje svedoka i sudskih veštaka.

Kada je obezbeđenje dokaza određeno pre pokretanja parničnog postupka tužba zbog povrede poslovne tajne se mora podneti u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja kojim se usvaja predlog za obezbeđenje dokaza.

Licu od koga se dokazi prikupljaju, sudsko rešenje kojim se usvaja predlog za obezbeđenje dokaza dostavlja se u trenutku prikupljanja dokaza, a odsutnom licu se dostavlja u skladu sa članom 16. ovog zakona.

Postupak za obezbeđenje dokaza

Član 14.

Sud može da odredi obezbeđenje dokaza odmah po prijemu predloga za obezbeđenje dokaza i bez izjašnjenja protivne stranke, a naročito ako postoji opasnost da zbog odlaganja predlagač pretrpi nenadoknadivu štetu, ili da neki dokaz neće moći da se izvede ili da će njegovo kasnije izvođenje biti otežano.

Rešenje kojim se usvaja predlog za obezbeđenje dokaza, u slučaju iz stava 1. ovog člana, dostaviće se strankama u postupku bez odlaganja.

Ako tužba zbog povrede poslovne tajne ne bude podneta u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja kojim se usvaja predlog za obezbeđenje dokaza, sud će na predlog lica od koga se dokazi pribavljaju obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje.

Ako je obezbeđenje dokaza određeno bez izjašnjenja protivne stranke, sud će u razumnom roku omogućiti toj stranci da se izjasni o rešenju kojim se usvaja predlog za obezbeđenje dokaza, nakon čega može da obustavi postupak i ukine sprovedene radnje ili da izmeni određeno obezbeđenje dokaza.

Ako postupak bude obustavljen i sprovedene radnje budu ukinute, ili ako sud utvrdi da povreda prava nije učinjena, ili da nije postojala ozbiljna pretnja da će pravo biti povređeno, stranka protiv koje je određeno obezbeđenje dokaza ima pravo na naknadu štete koja joj je naneta obezbeđenjem dokaza.

Sud može usloviti usvajanje predloga za obezbeđenje dokaza polaganjem odgovarajućeg jemstva kao sredstva obezbeđenja za štetu koja bi protivnoj stranci mogla biti naneta obezbeđenjem dokaza.

Obaveza pružanja informacija

Član 15.

Sud može, na opravdan i srazmeran zahtev lica čije je pravo povređeno, da naloži licu koje je povredilo poslovnu tajnu da pruži informacije o trećim licima koja su učestvovala u povredi poslovne tajne i o njihovim distributivnim kanalima, ili da preda dokumente koji su u vezi sa povredom poslovne tajne.

Osim lica koje je povredilo poslovnu tajnu, pružanje informacija i predaju dokumenata iz stava 1. ovog člana sud može da naloži i licu:

1)         kod koga je pronađena roba kojom se u obavljanju privredne delatnosti povređuje poslovna tajna;

2)         koje u obavljanju privredne delatnosti koristi usluge kojima se povređuje poslovna tajna;

3)         koje u obavljanju privredne delatnosti pruža usluge koje se koriste u aktivnostima kojima se povređuje poslovna tajna;

4)         koje je od strane lica iz tač. 1), 2) ili 3) ovog stava navedeno kao lice uključeno u proizvodnju ili distribuciju roba ili pružanje usluga kojima se povređuje poslovna tajna.

Pod informacijama iz stava 1. ovog člana smatraju se naročito:

1)         podaci o proizvođačima, distributerima, dobavljačima i drugim licima koja su bila uključena u proizvodnju ili distribuciju robe ili pružanje usluga, kao i o prodavcima kojima je roba namenjena;

2)         podaci o količinama proizvedene, isporučene ili naručene robe ili usluga, kao i o cenama naplaćenim za tu robu ili usluge.

Ako lica iz st. 1. i 2. ovog člana iz opravdanih razloga ne postupe po nalogu suda i ne pruže tražene informacije ili ne predaju dokumente, neće odgovarati za štetu koja na taj način nastane.

Propisi kojima se uređuje način korišćenja poverljivih podataka u građanskim i krivičnim postupcima, propisi kojima se uređuje odgovornost za zloupotrebu prava na dobijanje informacija, kao i propisi kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti, primenjuju se na obavezu pružanja informacija u skladu sa odredbama ovog člana.

Dostavljanje

Član 16.

Podnesci i odluke u sudskom postupku koji se odnosi na nezakonito pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne, ne dostavljaju se putem oglasne table.

Sud će u slučaju neuspešnog dostavljanja pozvati stranku putem oglasne table da u roku od osam dana od dana objavljivanja poziva neposredno u sudu preuzme podnesak ili odluku.

Ako u roku iz stava 2. ovog člana stranka ne preuzme podnesak ili odluku, smatraće se da je dostavljanje izvršeno istekom osmog dana od dana objavljivanja poziva za preuzimanje podneska ili odluke na oglasnoj tabli suda.

Izuzeci

Član 17.

Odredbe ovog zakona o merama, pravnim sredstvima i postupcima ne primenjuju se u sledećim slučajevima:

1)         radi ostvarivanja prava na slobodu izražavanja i obaveštenost, u skladu s Ustavom Republike Srbije, Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i presudama Evropskog suda za ljudska prava, Poveljom Evropske unije o osnovnim pravima, zakonom kojim se uređuje pravo na pristup informacijama od javnog značaja, kao i zakonom kojim se uređuju javno informisanje i mediji, a u skladu sa slobodom i raznovrsnošću medija;

2)         radi otkrivanja kažnjivih dela i drugih nezakonitih radnji, pod uslovom da je lice koje je pribavilo, koristilo ili otkrilo poslovnu tajnu delovalo u svrhu zaštite javnog interesa;

3)         radi otkrivanja poslovne tajne od strane zaposlenih njihovim predstavnicima u okviru zakonitog vršenja funkcije predstavnika, u skladu s posebnim propisima, pod uslovom da je otkrivanje poslovne tajne bilo neophodno za zakonito vršenje funkcije predstavnika;

4)         u cilju zaštite prava priznatih posebnim zakonom, ili

5)         u vezi sa pružanjem pravne pomoći advokata u skladu sa propisima kojima se uređuje položaj advokature.

Shodna primena drugih zakona

Član 18.

Na pitanja koja se odnose na postupak po tužbi zbog povrede poslovne tajne, predlogu za određivanje privremene mere i predlogu za određivanje obezbeđenja dokaza, a koja ovim zakonom nisu posebno uređena, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak i zakona kojim se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja.

Na pitanja u vezi sa naknadom štete, a koja ovim zakonom nisu posebno uređena, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Očuvanje tajnosti u vezi sa sudskim postupkom

Član 19.

Stranke, njihovi advokati ili drugi zastupnici, sudski službenici, svedoci, sudski veštaci i druga lica koja učestvuju u sudskom postupku zbog nezakonitog pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne ili koja imaju pristup dokumentima koji su sastavni deo sudskog postupka, ne smeju koristiti ili otkriti poslovnu tajnu ili informaciju koja može da predstavlja poslovnu tajnu koju je sud, na obrazložen zahtev zainteresovane stranke, utvrdio kao poverljivu i za koju su ta lica saznala zbog učestvovanja u sudskom postupku.

Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da čuvaju poslovnu tajnu i nakon okončanja sudskog postupka.

Obaveza iz stava 2. ovog člana prestaje:

1)         ako se pravosnažnom odlukom suda utvrdi da informacija koja može da predstavlja poslovnu tajnu ne ispunjava uslove utvrđene u članu 2. stav 1. tačka 1) ovog zakona, ili

2)         ako informacije koje čine poslovnu tajnu tokom vremena postanu opšte poznate ili lako dostupne licima koja se uobičajeno bave tom vrstom informacija.

Sud na obrazložen zahtev stranke može da odredi posebne mere za očuvanje tajnosti poslovne tajne ili informacije koja može da predstavlja poslovnu tajnu koja se koristi ili na koju se upućuje u toku sudskog postupka koji se odnosi na nezakonito pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne.

Mere iz stava 4. ovog člana su:

1)         isključenje javnosti iz celog sudskog postupka ili dela postupka;

2)         ograničenje broja lica koja imaju, u celini ili delimično, pristup dokumentima koje su podnele stranke u postupku ili treća lica, a koji sadrže poslovnu tajnu ili informaciju koja može da predstavlja poslovnu tajnu. Sud će upozoriti lica kojima je dozvolio pristup dokumentima na obavezu čuvanja tajnosti podataka iz stava 1. ovog člana;

3)         ograničenje broja lica koja prisustvuju ročištima na kojima bi se poslovna tajna ili informacija koja može da predstavlja poslovnu tajnu mogla otkriti, kao i ograničenje pristupa zapisniku sa tih ročišta;

4)         zabrana da se sudska odluka, u kojoj odlomci koji sadrže poslovnu tajnu nisu uklonjeni ili učinjeni nečitljivim, učini dostupnom licima koja nisu lica iz tač. 2) i 3) ovog stava.

Broj lica iz stava 5. tač. 2) i 3) ovog člana ne sme biti veći od broja koji je potreban da bi se obezbedilo pravo stranke na stručnu pomoć i na pravično suđenje.

Prilikom odlučivanja o merama iz stava 5. ovog člana i procene njihove opravdanosti, sud uzima u obzir potrebu da se obezbedi pravo stranaka na stručnu pomoć i na pravično suđenje, opravdane interese stranaka i trećih lica, s obzirom na okolnosti slučaja, kao i verovatnoću nastanka štete za jednu od stranaka ili za treća lica, koja bi mogla nastati zbog određivanja ili neodređivanja tih mera.

Obrada ličnih podataka na osnovu mera za očuvanje tajnosti iz ovog člana sprovodi se u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Prava stranih lica na zaštitu poslovne tajne

Član 20.

Strano fizičko i pravno lice u pogledu zaštite poslovne tajne uživa ista prava kao i domaće fizičko i pravno lice, ako to proizlazi iz međunarodnih ugovora koji se primenjuju u Republici Srbiji, ili iz načela uzajamnosti.

Postojanje uzajamnosti dokazuje lice koje se na uzajamnost poziva.

IV. KAZNENE ODREDBE

Član 21.

Kazniće se za privredni prestup novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 3.000.000 dinara pravno lice koje u skladu sa članom 4. ovog zakona nezakonito pribavi, koristi ili otkrije poslovnu tajnu.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 200.000 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj fizičko lice novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 150.000 dinara.

Predmeti izvršenja privrednog prestupa ili prekršaja iz st. 1 - 4. ovog člana biće oduzeti i uništeni, a predmeti koji su bili upotrebljeni za izvršenje privrednog prestupa ili prekršaja iz st. 1 - 4. ovog člana, biće oduzeti.

V. ZAVRŠNE ODREDBE

Član 22.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o zaštiti poslovne tajne ("Službeni glasnik RS", broj 72/11).

Član 23.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredbe člana 17. tačka 1), u delu koji se odnosi na primenu propisa Evropske unije, koji se primenjuje od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zaštita poslovne tajne uređena je Zakonom o zaštiti poslovne tajne ("Službeni glasnik RS", broj 72/11), u daljem tekstu: Zakon.

Predlogom zakona o zaštiti poslovne tajne (u daljem tekstu: Predlog zakona) vrši se usklađivanje sistema zaštite poslovne tajne sa relevantnim propisima Evropske unije - Direktivom 2016/943 EU Evropskog parlamenta i Saveta od 8. juna 2016. godine o zaštiti neotkrivenih znanja i iskustva i poslovnih informacija (poslovne tajne) od nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja (u daljem tekstu: Direktiva 2016/943 EU) i Direktivom broj 2004/48/EZ Evropskog parlamenta i saveta od 29. aprila 2004. godine o sprovođenju prava intelektualne svojine (u daljem tekstu: Direktiva 2004/48 EZ).

Zaštitom poslovne tajne se štite investicije privrednih subjekata u sticanje, razvoj i primenu znanja i iskustva i drugih informacija koje im obezbeđuju prednost nad konkurencijom. Investiranje u stvaranje i primenu intelektualnog kapitala štiti se pravima intelektualne svojine - patentom, dizajnom ili autorskim pravom, kao i zaštitom pristupa znanju koje je privrednom subjektu dragoceno, a nije opšte poznato. Takvo dragoceno znanje i iskustvo, kao i poslovne informacije koje su neotkrivene i predviđene da ostanu kao poverljive čine poslovnu tajnu. Poslovnom tajnom se štite različite vrste informacija, kao što su proces proizvodnje, poslovni planovi, finansijski planovi, reklamne strategije, rezultati ispitivanja tržišta, spiskovi dobavljača i klijenata, crteži, arhitektonski projekti, građevinski nacrti i slično. Takođe, podaci o testovima i rezultatima ispitivanja predstavljaju posebnu vrstu tajnih podataka koje lice koje ih po zakonu kontroliše mora da otkrije prilikom podnošenja nadležnom državnom organu zahteva za izdavanje odobrenja za stavljanje u promet lekova, odnosno medicinskih sredstava, ili poljoprivrednih hemijskih proizvoda koji koriste nova hemijska jedinjenja. Pored toga, i sve kreativne tvorevine koje se štite pravima intelektualne svojine mogu u sebi da sadrže i poslovnu tajnu koja ima komercijalnu vrednost i koja kao takva treba da bude zaštićena od svih akata nelojalne konkurencije.

Poslovna tajna ima važnu ulogu u razmeni znanja između istraživačkih institucija i privrednih društava, posebno malih i srednjih preduzeća. Ona se takođe koristi da bi se zaštitio pronalazak u toku postupka podnošenja prijave patenta, kao i podaci koje patent ne obuhvata, ili koji ne mogu da budu patentirani (npr. liste poslovnih partnera i klijenata, poslovne strategije, strategije reklamne kampanje i sl.).

Smisao zaštite poslovne tajne je da se pravno sankcioniše svaki akt neovlašćenog otkrivanja, umnožavanja, sticanja ili korišćenja od strane trećih lica, poverljivih informacija koje zakonito kontroliše držalac poslovne tajne (fizičko ili pravno lice). Osnovni preduslovi za obezbeđivanje ovakvog vida zaštite neke poverljive informacije su: da ta informacija predstavlja tajnu jer nije u celini, ili u pogledu precizne strukture i skupa svojih sastavnih delova opšte poznata ili lako dostupna licima u krugovima koji se uobičajeno bave tom vrstom informacija; da ima komercijalnu vrednost zato što je tajna i da je predmet razumnih mera koje preduzima lice koje zakonito kontroliše informaciju da bi je sačuvalo u tajnosti.

Predlogom zakona daje se definicija poslovne tajne, tj. precizira se koje informacije i pod kojim uslovima uživaju zaštitu kao poslovna tajna. Takođe, uređuje se pod kojim uslovima se pribavljanje, korišćenje i otkrivanje informacije koja predstavlja poslovnu tajnu smatra zakonitim, a pod kojim uslovima se smatra nezakonitim. Odredbe sadržane u predloženom zakonu predstavljaju pravni osnov za građansko-pravnu zaštitu u slučaju povrede poslovne tajne. Takođe, predlaže se da povreda poslovne tajne bude sankcionisana kao privredni prestup, ako je učinjena od strane privrednog društva, odnosno odgovornog lica u privrednom društvu, a kao prekršaj, ako je učinjena od strane fizičkog lica, odnosno preduzetnika.

Za razliku od drugih prava industrijske svojine gde se podrazumeva ispunjavanje određenih formalnosti da bi se obezbedila zaštita, zaštita podatka putem poslovne tajne ne zahteva nikakvu formalnu registraciju tih podataka. Zbog toga zaštita poslovne tajne ne podrazumeva vođenje upravnog postupka kojim bi se poslovna tajna ustanovila.

Nakon analize zakona, konstatovano je da usklađivanje sistema zaštite poslovne tajne sa relevantnim propisima Evropske unije - Direktivom 2016/943 EU i Direktivom 2004/48 EZ nije moguće obaviti bez donošenja novog zakona.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona definiše se predmet zakonskog regulisanja.

Članom 2. Predloga zakona se u skladu sa članom 2. Direktive 2016/943 EU definišu pojmovi poslovne tajne, držaoca poslovne tajne, lica koje je povredilo poslovnu tajnu, lica za koje se sumnja da je povredilo poslovnu tajnu i robe kojom je izvršena povreda poslovne tajne.

Da bi se jedna informacija smatrala poslovnom tajnom ona mora biti poverljiva, odnosno tajna. Opštepoznate ili informacije koje su licima koja u okviru svojih aktivnosti uobičajeno dolaze u kontakt sa takvom vrstom informacija lako dostupne ne mogu se zaštititi poslovnom tajnom. Da bi se jedna informacija smatrala poslovnom tajnom ne zahteva se apsolutna tajnost, već je bitno da ta informacija nije opštepoznata ili lako dostupna relevantnim krugovima javnosti. Tako na primer, moguće je određenu informaciju saopštiti drugim licima, a da se time ne ugrozi njen status poslovne tajne, pod uslovom da se lica kojima se informacija otkriva obavežu određenim pravnim sredstvima da istu neće otkrivati trećim licima (npr. ugovorom, odredbama u statutu ili drugom opštem aktu privrednog subjekta koje se odnose na čuvanje poslovne tajne i sl.).

Informacija sama po sebi ne predstavlja poslovnu tajnu ukoliko nema komercijalnu vrednost. Smatra se da određena informacija ili znanje i iskustvo imaju komercijalnu vrednost ukoliko bi njihovo nezakonito pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje moglo naneti štetu interesima lica koje ih zakonito kontroliše, jer se navedenim radnjama narušava njegov naučni i tehnički potencijal, poslovni ili finansijski interes, strateška pozicija ili sposobnost za tržišnu utakmicu. Da li određena informacija, odnosno znanje i iskustvo ima komercijalnu vrednost utvrđuje sud u svakom konkretnom slučaju u postupku po tužbi zbog povrede poslovne tajne.

Da bi se određena informacija mogla tretirati kao poslovna tajna, neophodno je da je lice koje je zakonito kontroliše preduzelo određene mere ("razumne mere") za očuvanje njene tajnosti. Termin "razumne mere za očuvanje tajnosti" predstavlja pravni standard, a koje će se konkretne mere smatrati razumnim zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja, a pre svega od vrste informacije koja predstavlja poslovnu tajnu, kao i od značaja i vrednosti same informacije. Navedene su i mere koje se, između ostalih, smatraju razumnim merama za očuvanje tajnosti. To su: izrada internog akta o rukovanju poslovnom tajnom i o krugu lica i njihovim pravima i obavezama prilikom rukovanja poslovnom tajnom, mere fizičke ili elektronske zaštite pristupa i rukovanja poslovnom tajnom, označavanje poverljivih dokumenata oznakom "poslovna tajna", ograničavanje pristupa prostorijama ili datotekama u kojima se nalaze informacije koje se smatraju poslovnom tajnom, ili zaključivanje ugovora o poverljivosti, odnosno neotkrivanju poverljivih informacija sa licima koja potencijalno mogu da dođu u posed poslovne tajne, uključujući zaposlene, poslovne partnere, spoljne saradnike i konsultante, odnosno potpisivanje izjava o poverljivosti ili neotkrivanju poverljivih informacija od strane navedenih lica.

Takođe, propisano je da informacije koje se smatraju poslovnom tajnom obuhvataju, između ostalog, znanje i iskustvo, poslovne informacije i tehnološke informacije.

Članom 3. Predloga zakona je propisano šta se smatra zakonitim pribavljanjem poslovne tajne, odnosno u kojim situacijama se pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne neće smatrati nezakonitim.

Radi pospešivanja inovacija i jačanja tržišne utakmice ne uspostavlja se isključivo pravo na znanje i iskustvo ili informacije koje su zaštićene kao poslovna tajna, već se nezavisno otkriće ili nezavisno stvaranje znanja i iskustva koje je identično sa nečijom poslovnom tajnom smatra zakonitim. Takođe, i obrnuti inženjering zakonito pribavljenog proizvoda čiji postupak proizvodnje predstavlja poslovnu tajnu je dozvoljen. Naime, propisano je da se zakonitim smatra pribavljanje poslovne tajne posmatranjem, proučavanjem, rastavljanjem ili testiranjem proizvoda ili predmeta koji je učinjen dostupnim javnosti ili koji je zakonito u državini pribavioca informacije (obrnuti inženjering) koji nije vezan pravno važećom obavezom da ograniči pribavljanje poslovne tajne ili koji nije vezan pravno važećom obavezom zabrane vršenja obrnutog inženjeringa. Ukoliko pravno važeća obaveza postoji, obrnuti inženjering nije dozvoljen, odnosno smatraće se da identično znanje dobijeno na taj način predstavlja povredu poslovne tajne.

Pribavljanje poslovne tajne se smatra zakonitim i kada je tajna pribavljena ostvarivanjem prava radnika ili njihovih predstavnika na informisanje i konsultovanje. Prava zaposlenih na informisanje, konsultovanje sa poslodavcem i izražavanje stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada su osnovna prava zaposlenih koja su propisana Zakonom o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-US, 113/17 i 95/18 - autentično tumačenje). Moguće je da u toku ostvarivanja ovih prava dođe do pribavljanja poslovne tajne, a takvo pribavljanje se neće smatrati nezakonitim jer je nastalo pri vršenju zakonom garantovanih prava zaposlenih.

Pored izričitog navođenja načina pribavljanja poslovne tajne koji se smatraju zakonitim, ovim članom propisano je i opšte pravilo po kome se pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne koje je propisano ili dozvoljeno zakonom, smatra zakonitim. Cilj ove odredbe je da se mere i pravna sredstva koja se mogu sastojati od sprečavanja otkrivanja informacija radi zaštite poslovne tajne ne odnose na slučajeve u kojima je otkrivanje poslovne tajne u javnom interesu, tj. ukoliko je otkriven značajan propust, prestup ili nezakonita aktivnost.

Članom 4. Predloga zakona propisano je kada će se pribavljanje, korišćenje i otkrivanje poslovne tajne smatrati nezakonitim.

Pribavljanje poslovne tajne bez pristanka držaoca poslovne tajne se smatra nezakonitim ako je učinjeno neovlašćenim pristupom, prisvajanjem ili umnožavanjem dokumenata, predmeta, materijala, supstanci ili elektronskih datoteka koji su pod zakonitom kontrolom držaoca poslovne tajne ili bilo kojim drugim postupanjem koje je protivno poslovnim običajima.

Korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne će se smatrati nezakonitim kada ga bez pristanka držaoca poslovne tajne vrši lice koje je poslovnu tajnu pribavilo nezakonito ili lice koje je prekršilo sporazum o poverljivosti ili drugu obavezu koja se odnosi na zabranu otkrivanja poslovne tajne ili ugovornu obavezu kojom se ograničava korišćenje poslovne tajne.

Pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne smatra se nezakonitim i kada je lice u trenutku pribavljanja znalo ili moralo da zna da je poslovna tajna pribavljena direktno ili indirektno od lica koje je poslovnu tajnu nezakonito koristilo ili otkrilo.

Nezakonitim korišćenjem poslovne tajne smatra se i proizvodnja, nuđenje ili stavljanje u promet robe kojom je izvršena povreda, kao i uvoz, izvoz ili skladištenje robe kojom se vrši povreda u svrhe proizvodnje, nuđenja ili stavljanja robe u promet. Navedene radnje se smatraju nezakonitim ako je lice koje ih je obavljalo znalo ili je trebalo da zna da je poslovna tajna korišćena nezakonito.

Članom 5. Predloga zakona propisane su vrste tužbenih zahteva koji se mogu zahtevati u parničnom postupku. U skladu sa odredbom člana 12. Direktive 2016/943 EU propisano je da držalac poslovne tajne u slučaju povrede poslovne tajne može tužbom da zahteva: utvrđivanje povrede, prestanak povrede ili zabranu korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne, zabranu proizvodnje, nuđenja, stavljanja u promet ili korišćenja robe kojom je izvršena povreda, odnosno zabranu uvoza, izvoza ili skladištenja robe kojom je izvršena povreda u svrhe proizvodnje, nuđenja, stavljanja u promet ili korišćenja robe, određivanje odgovarajućih mera koje se odnose na robu kojom je izvršena povreda, koje obuhvataju povlačenje robe s tržišta, uklanjanje s takve robe svojstava koje je čine robom kojom je izvršena povreda poslovne tajne i uništenje robe, kao i uništenje ili predaju dokumenata, predmeta, materijala, supstance ili elektronskih dokumenata koji sadrže poslovnu tajnu ili koji sami po sebi predstavljaju poslovnu tajnu.

Da bi u potpunosti mogao da se ostvari cilj zbog koga se tužba podnosi tužbeni zahtevi obuhvataju i slučajeve kada postoji ozbiljna pretnja da će do povrede prava doći. U takvom slučaju držalac poslovne tajne može zahtevati prestanak neovlašćenog preduzimanja radnje kojom je neko lice počinilo ozbiljnu pretnju da će nezakonito pribaviti, koristiti ili otkriti poslovnu tajnu.

Takođe, uvedena je i odgovornost posrednika - lica čije su usluge korišćene u radnjama kojima se nezakonito pribavlja, koristi ili otkriva poslovna tajna pri povredi prava.

Aktivnu legitimaciju za podnošenje tužbe imaju držalac poslovne tajne i sticalac licence, ukoliko je za to ovlašćen na osnovu ugovora ili zakona. Propisani uslov da sticalac licence mora da bude ugovorom ili zakonom ovlašćen za podnošenje tužbe u skladu je sa članom 4 (b) Direktive 2004/48/EZ o sprovođenju prava intelektualne svojine.

Članom 6. Predloga zakona propisan je objektivni i subjektivni rok za podnošenje tužbe zbog povrede poslovne tajne. Za razliku od subjektivnog roka koji je propisan za slučaj povrede drugih prava intelektualne svojine koji iznosi tri godine, za povredu poslovne tajne propisuje se subjektivni rok od godinu dana. Ovaj rok je propisan s obzirom na značaj čuvanja poslovne tajne, odnosno štetnih posledica koje mogu nastupiti zbog njene povrede. Propisivanjem kraćeg subjektivnog roka za podnošenje tužbe zbog povrede poslovne tajne, držalac podataka koji predstavljaju poslovnu tajnu stavlja se u poziciju da kontinuirano kontroliše korišćenje informacije koja predstavlja poslovnu tajnu i vodi računa o čuvanju njene tajnosti.

Članom 7. Predloga zakona u skladu sa načelom proporcionalnosti pri donošenju sudskih odluka, određuju se faktori o kojima sud treba da vodi računa prilikom razmatranja tužbenih zahteva i određivanja sudskih mera. Ti faktori su između ostalog: vrednost poslovne tajne, mere preduzete radi zaštite poslovne tajne, ponašanje lica koje je povredilo poslovnu tajnu prilikom pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne, posledice nezakonitog korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne i sl. Takođe, sud ima diskreciono ovlašćenje da proceni legitimne interese stranaka u sudskom postupku i posledice koje bi usvajanje ili odbijanje tužbenih zahteva moglo da ima na njih, kao i interese trećih lica, uključujući i potrošače.

Propisano je takođe da sud prilikom donošenja odluke o oročavanju trajanja izrečenih mera ima u vidu da trajanje mera mora da bude dovoljno za uklanjanje bilo koje prednosti koju bi lice koje je povredilo poslovnu tajnu moglo ostvariti nezakonitim pribavljanjem, korišćenjem ili otkrivanjem poslovne tajne.

Takođe, daje se mogućnost sudu da umesto mera iz člana 5. Predloga zakona za lakše slučajeve povrede poslovne tajne dosudi plaćanje novčane naknade oštećenoj stranci.

Ovaj član je usklađen sa članom 13. Direktive 2016/943 EU.

Članom 8. Predloga zakona propisano je da oštećeni ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete ukoliko je lice koje je povredilo poslovnu tajnu znalo ili je moralo da zna da učestvuje u nezakonitom pribavljanju, korišćenju ili otkrivanju poslovne tajne.

Ovim članom određene su okolnosti slučaja koje sudija treba da uzme u obzir prilikom određivanja visine naknade štete.

Članom 9. Predloga zakona u skladu sa članom 15. Direktive 2016/943 EU, propisano je da držalac poslovne tajne može tužbom da zahteva objavu presude u sredstvima javnog informisanja na trošak tuženog. Ova mera se propisuje radi dodatnog odvraćanja budućih počinilaca povreda prava i radi podizanja svesti šire javnosti o značaju poštovanja tajnosti informacija koje predstavljaju poslovnu tajnu.

Propisani su i kriterijumi na osnovu kojih sud treba da proceni da li treba da odredi meru objave presude. Radi se o kriterijumima za procenu srazmere mere objave presude prema učinjenoj povredi.

Pored toga, propisano je da se prilikom objave presude mora očuvati poverljivost poslovne tajne u skladu sa članom 19. Predloga zakona.

Članom 10. Predloga zakona propisana je mogućnost da sud odredi privremene mere ako držalac poslovne tajne učini verovatnim da je došlo, ili da će doći do nezakonitog pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne. Privremene mere su veoma značajne jer nezakonito otkrivanje poslovne tajne može da ima veoma negativan uticaj na ekonomske i druge interese držaoca poslovne tajne. Stoga mere propisane ovim članom treba da obezbede momentalni prestanak nezakonitog pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne, kao i zabranu proizvodnje, nuđenja, stavljanja u promet ili korišćenja robe kojom je izvršena povreda, oduzimanje takve robe i sl.

U skladu sa članom 11. stav 4. Direktive 2016/943 EU, predviđeno je da radi određivanja privremenih mera zaplene pokretnih i nepokretnih stvari i zabrane isplate novčanih sredstava sa računa lica protiv koga se predlaže privremena mera sud može da naloži dostavljanje bankarskih, finansijskih, poslovnih ili drugih bitnih dokumenata i podataka ili da naloži da se omogući pristup tim dokumentima i podacima.

Takođe, u skladu sa članom 9.4. Direktive 2004/48 EZ, propisano je da sud može privremenu meru da odredi odmah po prijemu predloga i bez prethodnog izjašnjenja protivne stranke.

Članom 11. Predloga zakona propisuje se rok za podnošenje tužbe za pokretanje postupka radi opravdanja privremene mere, uređuje se ukidanje privremene mere, kao i naknade štete u slučaju da sud utvrdi da nije učinjena povreda poslovne tajne, ili da nije postojala ozbiljna pretnja da će poslovna tajna biti povređena.

Osim toga, propisano je da sud može usloviti određivanje privremene mere polaganjem odgovarajućeg iznosa kao sredstva obezbeđenja ukoliko bi mogla nastati šteta određivanjem privremene mere, ako postupak bude obustavljen i sprovedene radnje budu ukinute ili ako sud utvrdi da povreda prava nije učinjena ili da nije postojala ozbiljna pretnja da će pravo biti povređeno.

Takođe, uređeno je pitanje naknade štete licu protiv koga je privremena mera određena u slučaju ako postupak po privremenoj meri bude obustavljen i sprovedene radnje budu ukinute ili ako sud utvrdi da povreda prava nije učinjena ili da nije postojala ozbiljna pretnja da će pravo biti povređeno. Navedenim izmenama vrši se usklađivanje sa članovima 9.4, 9.6. i 9.7 Direktive 2004/48 EZ.

Članom 12. Predloga zakona uređuje se pribavljanje dokaza koji se ne nalaze u državini stranke koja se na njih poziva, već su u državini druge stranke ili trećeg lica ili su im dostupni. Sud u tom slučaju može da naloži da isti dostavi, pod uslovom da se time ne naruši tajnost poverljivih informacija. Navedena odredba je usklađena sa članom 6. Direktive 2004/48 EZ.

Članom 13. Predloga zakona određuje se šta se smatra obezbeđenjem dokaza u smislu ovog zakona. Naime, obezbeđenjem dokaza smatra se uzimanje detaljnog opisa predmeta kojima se povređuje poslovna tajna, sa ili bez uzimanja uzoraka tih predmeta, oduzimanje predmeta ili dela predmeta kojima se povređuje poslovna tajna, a ako je to opravdano, i oduzimanje sredstava pretežno upotrebljenih u stvaranju ili stavljanju u promet takvih predmeta, kao i dokumenata koji se odnose na navedeno, pregled prostorija, vozila, knjiga, dokumenata i baza podataka i ispitivanje svedoka i sudskih veštaka.

Pored toga, kao i kod privremene mere, propisuje se da lice na čiji je predlog određeno obezbeđenje dokaza mora opravdati njegovo određivanje podnošenjem tužbe u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju obezbeđenja dokaza.

Članom 14. Predloga zakona propisano je da sud može odrediti obezbeđenje dokaza bez izjašnjenja protivne stranke, posebno ako postoji opasnost da zbog odlaganja predlagač pretrpi nenadoknadivu štetu, ili ako postoji očigledan rizik da će dokaz biti uništen.

Takođe, propisuje se da se rešenje kojim se usvaja predlog za obezbeđenje dokaza dostavlja strankama u postupku bez odlaganja, čime se vrši usklađivanje sa članom 7.1. Direktive 2004/48 EZ.

Članom 15. Predloga zakona propisuje se koja su lica obavezna da na zahtev suda pruže informacije o trećim licima koja su učestvovala u povredi poslovne tajne i o njihovim distributivnim kanalima. Ovoj obavezi podleže lice kod koga je pronađena roba kojom se povređuje poslovna tajna, lice koje koristi ili pruža usluge kojima se povređuje poslovna tajna ili koje je uključeno u proizvodnju ili distribuciju roba ili pružanje usluga kojima se povređuje poslovna tajna.

Između ostalog, navedeno je šta se smatra informacijama koje su navedena lica dužna da pruže sudu.

Članom 16. Predloga zakona propisuje se da se podnesci i odluke u sudskom postupku koji se odnosi na nezakonito pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne, ne dostavljaju se putem oglasne table, već da će sud u slučaju neuspešnog dostavljanja pozvati stranku putem oglasne table da u roku od osam dana od dana objavljivanja poziva neposredno u sudu preuzme podnesak ili odluku. Ukoliko stranka u navedenom roku ne preuzme podnesak ili odluku, smatraće se da je dostavljanje izvršeno istekom osmog dana od dana objavljivanja poziva za preuzimanje podneska ili odluke na oglasnoj tabli suda.

Članom 17. Predloga zakona propisani su slučajevi u kojima se mere, pravna sredstva i postupci propisani Predlogom zakona ne primenjuju. Radi se o slučajevima u kojima je lice koje je otkrilo poslovnu tajnu delovalo u javnom interesu-radi otkrivanja relevantnog propusta, prestupa ili nezakonite aktivnosti. Ovim se između ostalog obezbeđuje nesmetana aktivnost uzbunjivača-lica koja u javnom interesu otkrivaju nezakonite aktivnosti. Njihova aktivnost ne treba da bude ograničena zbog bojazni da će povrediti poslovnu tajnu. Ipak, ukoliko su u informaciji koju otkriva uzbunjivač sadržani tajni podaci, on je u postupanju sa takvom informacijom dužan da se pridržava zakona koji uređuje zaštitu uzbunjivača.

Mere, pravna sredstva i postupci propisani Predlogom zakona ne primenjuju se ni u slučaju otkrivanja poslovne tajne od strane zaposlenih njihovim predstavnicima u okviru zakonitog vršenja funkcije predstavnika, pod uslovom da je otkrivanje poslovne tajne bilo neophodno za zakonito vršenje funkcije predstavnika. Sindikalni predstavnik može biti određen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom. Ukoliko je za obavljanje zastupanja neophodno da predstavnik sindikata bude upoznat sa poslovnom tajnom, kao i da otkrije poslovnu tajnu, takvo pribavljanje i otkrivanje poslovne tajne se neće smatrati nezakonitim.

Takođe, Ustavom Republike Srbije garantovano je pravo građana na obaveštenost. Ovo pravo obuhvata istinito, potpuno i blagovremeno obaveštavanje građana o pitanjima koja su od javnog značaja. Ustav izričito obavezuje sredstva javnog obaveštavanja da poštuju navedeno pravo. Stoga se otkrivanje poslovne tajne od strane novinara u cilju obaveštavanja javnosti o pitanjima koja su od javnog značaja neće smatrati povredom poslovne tajne. Ova odredba je bitna jer omogućava nesmetan rad novinara istraživača i omogućava zaštitu njihovih izvora.

Mere, pravna sredstva i postupci propisani Predlogom zakona ne primenjuju se u cilju zaštite legitimnih interesa priznatih posebnim zakonom. Tako je Zakonom o hemikalijama ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 92/11, 93/12 i 25/15) predviđeno da ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine može u hitnim slučajevima, kada je to neophodno zbog bezbednosti i zaštite ljudi i životne sredine, da učini dostupnim podatke koji se prema odredbi člana 84. stav 3. navedenog zakona smatraju poslovnom tajnom. Takođe, članom 47. Zakona o biocidnim proizvodima ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 92/11 i 25/15) je propisano da se ne mogu označiti kao poslovna tajna podaci koji su od značaja za bezbednost i zdravlje ljudi i životinja, bezbednost imovine i zaštitu životne sredine.

Takođe, mere, pravna sredstva i postupci propisani Predlogom zakona ne primenjuju se u vezi sa pružanjem pravne pomoći advokata u skladu sa propisima kojima se uređuje položaj advokature.

Članom 18. Predloga zakona propisuje se shodna primena zakona kojima se uređuje parnični postupak, postupak izvršenja i obezbeđenja i zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Članom 19. Predloga zakona propisuje se obaveza čuvanja tajnosti poslovne tajne tokom trajanja i nakon okončanja sudskog postupka, tj. sve dok informacije koje čine poslovnu tajnu ne postanu opšte poznate ili lako dostupne licima iz krugova koji se uobičajeno bave predmetnom vrstom informacija.

Očuvanje tajnosti u vezi sa sudskim postupkom je vrlo značajno, jer mogućnost gubitka tajnosti često odvraća držaoce poslovnih tajni od pokretanja sudskih postupaka radi zaštite njihovih poslovnih tajni. Zbog toga se ovim članom utvrđuju posebne mere koje sud može da preduzme da bi obezbedio očuvanje poverljivosti poslovne tajne koja se koristi, ili na koju se upućuje u toku sudskog postupka. Te mere su: isključenje javnosti, ograničenje da određeni broj lica pristupa bilo kom dokumentu koji je podnela neka od stranaka u postupku ili treće lice, a koji sadrži poslovnu tajnu, ograničenje da određeni broj lica pristupa ročištima i zabrana činjenja dostupnim bilo kom licu, osim licima kojima je izričito dozvoljen pristup, verzije sudske odluke u kojoj odlomci koji sadrže poslovnu tajnu nisu uklonjeni ili učinjeni nečitljivim.

Takođe, propisani su i kriterijumi koje sud treba da uzme u obzir prilikom određivanja mera za očuvanje tajnosti poslovne tajne, kao i za određivanje lica kojima treba da bude obezbeđen pristup dokumentima koji sadrže poslovnu tajnu, kao i pristup ročištima.

Članom 20. Predloga zakona uređen je tretman stranih pravnih i fizičkih lica na način da se poštuje princip ravnopravnosti domaćih i stranih fizičkih i pravnih lica u pogledu zaštite poslovne tajne kada to proizlazi iz međunarodnih ugovora koji obavezuju Republiku Srbiju ili iz načela uzajamnosti.

Članom 21. Predloga zakona propisano je da se nezakonito pribavljanje, korišćenje i otkrivanje poslovne tajne sankcioniše kao privredni prestup, ako navedene radnje učini pravno lice, odnosno odgovorno lice u pravnom licu. Navedene radnje sankcionišu se kao prekršaj ako ih učini preduzetnik. Visine kazni za privredni prestup i za prekršaj određene su u okvirima propisanim Zakonom o privrednim prestupima ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77 - ispr, 14/85, 10/86 (prečišćen tekst), 74/87, 57/89 i 3/90 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 i 64/01 i "Službeni glasnik RS", br. 101/05 - dr. zakon) i Zakonom o prekršajima ("Službeni glasnik RS", br. 65/13, 13/16 i 98/16-US, 91/19 i 91/19 - dr. zakon).

Član 22. Predloga Zakona uređuje prestanak važenja Zakona o zaštiti poslovne tajne ("Službeni glasnik RS", broj 72/11).

Članom 23. Predloga zakona propisuje se da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredbe člana 17. tačka 1), u delu koji se odnosi na primenu propisa Evropske unije, koji se primenjuje od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. Naime, odredbom člana 17. tačka 1) ovog Predloga zakona propisano je da se mere, postupci i pravna sredstva propisana ovim zakonom neće primenjivati u situacijama u kojima je otkrivanje poverljivih informacija učinjeno radi zaštite osnovnih prava na slobodu izražavanja i na obaveštenost. Od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji prava na slobodu izražavanja i na obaveštenost tumačiće se u skladu sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Poveljom Evropske unije o osnovnim pravima i praksom Evropskog suda za ljudska prava.

V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Materija zaštite poslovne tajne uređena je Zakonom o zaštiti poslovne tajne ("Službeni glasnik RS", broj 72/11).

Ključna pitanja za analizu postojećeg stanja i pravilno definisanje promene koja se predlaže

1) Koji pokazatelji se prate u oblasti, koji su razlozi zbog kojih se ovi pokazatelji prate i koje su njihove vrednosti?

Raspoložive baze podataka sudske prakse ne sadrže sudske odluke koje se odnose na primenu Zakona o zaštiti poslovne tajne, tako da predlagač nije mogao da utvrdi kolika je učestalost parničnih postupaka iz oblasti zaštite poslovne tajne, niti je mogao da analizira ove postupke, ni donete odluke. Stoga je važeći zakon analiziran sa stanovišta njegove usaglašenosti sa Direktivom 2016/943 Evropskog parlamenta i Saveta EU od 8. juna 2016. godine o zaštiti neotkrivenog znanja i iskustva i poslovnih informacija (poslovnih tajni) od njihovog nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja (u daljem tekstu: Direktiva 2016/943 EU). Ova direktiva je doneta, kako je navedeno u stavu 10. njene preambule, da bi se približili zakoni zemalja članica EU u cilju obezbeđenja zadovoljavajućeg nivoa građansko-pravne zaštite na tržištu EU od nezakonitog pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne.

2) Da li se u predmetnoj oblasti sprovodi ili se sprovodio dokument javne politike ili propis? Predstaviti rezultate sprovođenja tog dokumenta javne politike ili propisa i obrazložiti zbog čega dobijeni rezultati nisu u skladu sa planiranim vrednostima.

U oblasti pravne zaštite poslovne tajne postoji dokument javnih politika - Strategija razvoja intelektualne svojine za period od 2018. do 2022. godine ("Službeni glasnik RS", broj 78/18). Strategijom je predviđeno donošenje novog Zakona o zaštiti poslovne tajne, a radi postizanja sledećih ciljeva Strategije - harmonizacije nacionalnog zakonodavstva iz oblasti intelektualne svojine sa evropskim i unapređenja sprovođenja prava intelektualne svojine. Ostvarenjem navedenih ciljeva doprineće se stvaranju društvenog i ekonomskog okruženja koje će pogodovati kreativnom i inovativnom radu, čime će se uticati i na stvaranje pogodnije klime za brži ekonomski rast Republike Srbije i dolazak stranih investicija.

3) Koji su važeći propisi i dokumenti javnih politika od značaja za promenu koja se predlaže i u čemu se taj značaj ogleda?

Materija zaštite poslovne tajne uređena je Zakonom o zaštiti poslovne tajne ("Službeni glasnik RS", broj 72/11). Predmetni propis je donet pre nego što je u Evropskoj uniji usvojena Direktiva 2016/943 EU.

Imajući u vidu da se Republika Srbija članom 75. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju obavezala da će svoje zakonodavstvo iz oblasti intelektualne svojine uskladiti sa pravnim tekovinama Evropske unije, kao i da je 20. juna 2017. godine u pregovorima za pristupanje EU otvorila poglavlje 7 - Pravo intelektualne svojine, neophodno je da se zaštita poslovne tajne u Republici Srbiji uskladi sa navedenom Direktivom 2016/943 EU.

4) Da li su uočeni problemi u oblasti i na koga se oni odnose? Predstaviti uzroke i posledice problema.

Na osnovu analize važećeg Zakona o zaštiti poslovne tajne ima osnova da se zaključi da bi u njegovoj primeni mogli da nastanu sledeći problemi.

Ukoliko poslovna tajna (znanje i iskustvo određene naučno-istraživačke organizacije) bude na nezakonit način pribavljena i otkrivena drugoj naučno-istraživačkoj organizaciji koja nije registrovana za obavljanje komercijalne aktivnosti, takva radnja se prema članu 8. važećeg Zakona o poslovnoj tajni neće smatrati delom nelojalne konkurencije i za nju počinilac neće snositi odgovornost. Ovo stoga što navedena radnja nije preduzeta u okviru industrijskih ili komercijalnih aktivnosti. Posledice za naučno-istraživačku organizaciju koja je sopstvenim sredstvima došla do znanja i iskustva koje predstavlja poslovnu tajnu od nezakonitog otkrivanja poslovne tajne mogu da dovedu do narušavanja njenog prava na sticanje patenta, čime se navedenoj organizaciji nanosi materijalna i nematerijalna šteta.

Kada se radi o poslovnoj tajni, znanju i iskustvu za proizvodnju određenog proizvoda, a iz proizvoda koji je nastao na osnovu nezakonitog pribavljanja poslovne tajne se na posredan ili neposredan način ne može videti znanje i iskustvo potrebno za proizvodnju tog proizvoda, sud na osnovu člana 11. važećeg Zakona o poslovnoj tajni neće moći da naloži oduzimanje, povlačenje iz prometa i uništenje takvog proizvoda. Posledice za držaoca poslovne tajne mogu biti velike jer će na tržištu ostati u prometu proizvodi nastali na osnovu nezakonitog pribavljanja poslovne tajne.

5) Koja promena se predlaže

Predlaže se promena definicije nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja poslovne tajne zato što je ograničavajuća i ne obuhvata sve slučajeve koji se prema Direktivi 2016/943 EU smatraju nezakonitim pribavljanjem, korišćenjem i otkrivanjem poslovne tajne. Da bi se radilo o nezakonitom pribavljanju, korišćenju ili otkrivanju poslovne tajne, prema članu 8. stav 1. važećeg Zakona o poslovnoj tajni, neophodno je da se opisane radnje preduzimaju u okviru industrijskih i komercijalnih aktivnosti. Ova definicija ne obuhvata radnje koje se odvijaju u naučno-istraživačkim institucijama ili udruženjima građana. Takvim radnjama kojima takođe može da se nanese šteta zakonitim imaocima poslovne tajne.

Predlaže se i propisivanje većeg broja izuzetaka od slučajeva koji se smatraju nezakonitim pribavljanjem poslovne tajne, a u skladu sa članom 5. Direktive 2016/943 EU. Prema važećem zakonu (član 10. stav 3.), ne smatra se povredom poslovne tajne saopštavanje tajnih informacija nadležnim organima ili javnosti isključivo radi ukazivanja na postojanje dela kažnjivog zakonom. Predlaže se da se ne smatra nezakonitim pribavljanje poslovne tajne njenim otkrivanjem od strane novinara, pod uslovom da je novinar to učinio u cilju obaveštavanja javnosti o pitanjima koja su od javnog značaja. Na taj način se omogućava nesmetan rad novinara istraživača i omogućava zaštita njihovih izvora. Takođe, predlaže se da se ne smatra nezakonitim ni otkrivanje poslovne tajne od strane radnika njihovim predstavnicima u okviru zakonitog vršenja funkcije predstavnika, pod uslovom da je otkrivanje poslovne tajne bilo neophodno za zakonito vršenje funkcije predstavnika. Sindikalni predstavnik može biti određen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom. Ukoliko je za obavljanje zastupanja neophodno da predstavnik sindikata bude upoznat sa poslovnom tajnom, kao i da otkrije poslovnu tajnu, takvo pribavljanje i otkrivanje poslovne tajne se neće smatrati nezakonitim.

Predlaže se promena definicije zakonitog pribavljanja poslovne tajne na način da se smatra zakonitim kada je tajna pribavljena nezavisnim otkrićem ili stvaranjem, posmatranjem, proučavanjem, rastavljanjem ili testiranjem proizvoda, ostvarivanjem prava radnika ili njihovih predstavnika na informisanje i konsultovanje, ili bilo kojom drugom radnjom koja je u skladu sa poslovnim običajima. Ovakva definicija je preciznija od definicije iz člana 7. važećeg zakona po kojoj je pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne dozvoljeno i bez saglasnosti držaoca poslovne tajne ako je izvršeno u skladu sa zakonom, odnosno na način koji nije u suprotnosti sa dobrim poslovnim običajima.

Takođe, tužbeni zahtevi zbog povrede poslovne tajne koji se odnose na sprečavanje prometa robe u važećem Zakonu o poslovnoj tajni (član 11. stav 1. tačka 2) su definisani na način da se povlačenje robe iz prometa, izmena ili uništavanje robe može tražiti samo ako takva roba sadrži informacije koje predstavljaju poslovnu tajnu. Na ovaj način nisu zaštićeni oni imaoci poslovne tajne čije se tajne informacije sastoje od tehničkih podataka i hemijskih receptura za proizvodnju robe koje nisu sadržane u samoj robi.

Predlaže se mogućnost podnošenja tužbe zbog povrede poslovne tajne i protiv lica koje je neovlašćenim preduzimanjem neke radnje počinilo ozbiljnu pretnju da će nezakonito pribaviti, koristiti ili otkriti poslovnu tajnu, kao i protiv posrednika koji pruža usluge koje treće lice koristi prilikom nezakonitog pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne.

Predlaže se i mogućnost da tužilac koji zahteva povlačenje robe kojom je učinjena povreda poslovne tajne s tržišta ima pravo da zahteva i da se takva roba preda imaocu poslovne tajne ili dobrotvornim organizacijama. Ovakva mogućnost ne postoji po odredbama važećeg zakona, a njenim uvođenjem bi se omogućilo kompenzovanje nastale štete za imaoca poslovne tajne i bez podnošenja posebnog zahteva za naknadu štete.

6) Da li je promena zaista neophodna i u kom obimu?

Promene jesu neophodne. Bez izmene postojećeg režima zaštite poslovne tajne neće biti adekvatno zaštićene investicije privrednih subjekata u sticanje, razvoj i primenu znanja i iskustva i drugih informacija koje im obezbeđuju prednost nad konkurencijom. Takođe, ni znanje istraživačkih institucija neće biti adekvatno zaštićeno, što može da predstavlja prepreku za učešće u zajedničkim istraživačkim projektima sa institucijama zemalja članica EU. Da bi učestvovali u zajedničkim istraživanjima, subjekti iz zemalja članica EU moraju da budu sigurni da će njihova neotkrivena znanja u Republici Srbiji biti zaštićena na sličan način kao i u njihovim zemljama.

Zaštitom poslovne tajne se štite investicije privrednih subjekata u sticanje, razvoj i primenu znanja i iskustava i drugih informacija koje im obezbeđuju prednost nad konkurencijom. Investiranje u stvaranje i primenu intelektualnog kapitala štiti se pravima intelektualne svojine - patentom, dizajnom ili autorskim pravom, kao i zaštitom pristupa znanju koje je privrednom subjektu dragoceno, a nije opšte poznato.

Poslovna tajna ima važnu ulogu u razmeni znanja između istraživačkih institucija i privrednih društava, posebno malih i srednjih preduzeća. Ona se takođe koristi da bi se zaštitio pronalazak u toku postupka podnošenja prijave patenta, kao i podaci koje patent ne obuhvata, ili koji ne mogu da budu patentirani (npr. liste poslovnih partnera i klijenata, poslovne strategije, strategije reklamne kampanje, i sl.).

7) Na koje ciljne grupe (subjekte regulacije) će uticati predložena promena? Utvrditi i predstaviti ciljne grupe na koje će promena imati neposredan odnosno posredan uticaj.

Predložene promene imaće direktan uticaj na sve privredne subjekte koji imaju interes da određene informacije čuvaju kao poverljive, ili koje u javnom interesu treba da imaju nesmetani pristup navedenim informacijama. Radi se o privrednim društvima, naučno-istraživačkim organizacijama, agencijama koje vrše usluge (marketinške agencije), sindikalnim udruženjima, novinarima i sl.

8) Da li postoje važeći dokumenti javnih politika kojima bi se mogla ostvariti željena promena i o kojim dokumentima se radi?

Postoji Zakon o zaštiti poslovne tajne ("Službeni glasnik RS", broj 72/11).

9) Da li je promenu moguće ostvariti primenom važećih propisa?

Primenom važećeg Zakon o zaštiti poslovne tajne nije moguće ostvariti opisane promene. Ovo iz razloga što opisane promene zahtevaju nove formulacije zakonskih odredaba koje se ne mogu ostvariti izmenama i dopunama važećeg zakona.

10) Kvantitativno (numerički, statistički) predstaviti očekivane trendove u predmetnoj oblasti, ukoliko se odustane od intervencije (status quo).

Odustajanje od predloženih rešenja delovaće destimulativno na potencijalne investitore, jer njihove poslovne tajne neće biti adekvatno zaštićene u Republici Srbiji. Stoga je neophodno da se unapredi pravni režim zaštite poslovne tajne na način kako je to uređeno relevantnim propisom Evropske unije - Direktivom 2016/943 EU.

11) Kakvo je iskustvo u ostvarivanju ovakvih promena u poređenju sa iskustvom drugih država? (uporedno-pravno iskustvo)

Za predložena rešenja koja uređuju materiju poslovne tajne korišćeno je uporedno pravo Hrvatske i Španije. Imajući u vidu da su obe navedene države članice Evropske unije, one su dosledno implementirale Direktivu 2016/943 EU.

Ključna pitanja za utvrđivanje ciljeva

1) Zbog čega je neophodno postići željenu promenu na nivou društva?

Novim Zakonom o poslovnoj tajni se u oblasti zaštite poverljivih poslovnih informacija postiže harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije i unapređenje sprovođenja prava intelektualne svojine.

2) Šta se predmetnom promenom želi postići?

Zaštitom poslovne tajne štite se investicije privrednih subjekata u sticanje, razvoj i primenu znanja i iskustva i drugih informacija koje im obezbeđuju prednost nad konkurencijom.

Novim zakonom uvode se nove mere građansko-pravne zaštite za lica koja neovlašćeno pribave, koriste ili otkriju poslovnu tajnu, a uvodi se i odgovornost posrednika koji pružaju usluge koje koriste lica koja nezakonito pribavljaju, koriste ili otkrivaju poslovnu tajnu.

3) Da li su opšti i posebni ciljevi usklađeni sa važećim dokumentima javnih politika i postojećim pravnim okvirom?

Da, opšti i posebni ciljevi su usklađeni sa važećim dokumentom javnih politika u oblasti pravne zaštite poslovne tajne - Strategijom razvoja intelektualne svojine za period od 2018. do 2022. godine ("Službeni glasnik RS", broj 78/18). Strategijom je predviđeno donošenje novog Zakona o zaštiti poslovne tajne, a radi postizanja sledećih ciljeva Strategije - harmonizacije nacionalnog zakonodavstva iz oblasti intelektualne svojine sa evropskim i unapređenja sprovođenja prava intelektualne svojine.

4) Na osnovu kojih pokazatelja učinka će biti moguće utvrditi da li je došlo do ostvarivanja opštih, odnosno posebnih ciljeva.

Zatvaranje poglavlja 7 - Pravo intelektualne svojine biće pokazatelj da je izvršena harmonizacija sa pravom EU u oblasti poslovne tajne.

Učinak novog zakona ogledaće se u potencijalnom smanjenju broja građansko-pravnih postupaka zbog povrede poslovne tajne iz razloga što su novim zakonom postupci i pravna sredstva namenjena za zaštitu poslovne tajne koncipirana na način da odvraćaju konkurenciju od nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja poslovne tajne. Takođe, u odnosu na važeći zakon propisan je veći broja izuzetaka od slučajeva koji se smatraju nezakonitim pribavljanjem poslovne tajne. Neće se smatrati nezakonitim kada je poslovna tajna pribavljena nezavisnim otkrićem ili stvaranjem, ili posmatranjem, proučavanjem, rastavljanjem ili testiranjem proizvoda ili predmeta koji je dostupan javnosti. Takođe, neće se smatrati nezakonitim pribavljanje poslovne tajne otkrivanje poslovne tajne od strane novinara u cilju obaveštavanja javnosti o pitanjima koja su od javnog značaja, kao ni otkrivanje poslovne tajne od strane radnika njihovim predstavnicima u okviru zakonitog vršenja funkcije predstavnika, pod uslovom da je otkrivanje poslovne tajne bilo neophodno za zakonito vršenje funkcije predstavnika.

Ima osnova da se očekuje i pozitivan učinak novog zakona na povećanje investicija, međutim imajući u vidu da na investicionu klimu utiče mnogo faktora, teško je da se izmeri koliki bi bio uticaj novog zakona o poslovnoj tajni na povećanje investicija.

Ključna pitanja za identifikovanje opcija javnih politika

1) Koje relevantne opcije za ostvarenje cilja su uzete u razmatranje? Da li je razmatrana "status quo" opcija?

Razmatrana je "status quo" opcija, ali imajući u vidu da važeći Zakon o poslovnoj tajni nije usklađen sa zakonodavstvom EU u ovoj oblasti - sa Direktivom 2016/943 EU, ova opcija nije mogla da bude prihvaćena.

Razmatrana je i opcija izmena i dopuna važećeg Zakona o poslovnoj tajni, ali ni ova opcija nije mogla da bude prihvaćena iz razloga što su promene iziskivale izmenu većeg broja članova važećeg zakona od dozvoljene jedne polovine, koja je propisana članom 47. Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa.

2) Da li su, pored regulatornih mera, identifikovane i druge opcije za postizanje željene promene i analizirani njihovi potencijalni efekti?

Željene promene se mogu postići samo regulatornim merama, zakonom.

3) Da li su, pored restriktivnih mera ispitane i podsticajne mere za postizanje posebnog cilja?

Adekvatna zaštita imalaca poslovnih tajni od neovlašćenog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja poslovnih tajni se ne može postići podsticajnim merama.

4) Da li su u okviru razmatranih opcija identifikovane institucionalno upravljačko organizacione mere koje je neophodno sprovesti da bi se postigli posebni ciljevi?

Mere građansko-pravne zaštite imalaca poslovne tajne sprovode sudovi koji imaju kapacitet da ostvare adekvatnu zaštitu.

5) Da li se promena može postići kroz provođenje informativno-edukativnih mera?

Adekvatna zaštita imalaca poslovnih tajni od neovlašćenog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja poslovnih tajni se ne može postići informativno-edukativnim merama bez uvođenja sankcija za lica koja vrše navedene radnje.

Ključna pitanja za analizu finansijskih efekata

1) Kakve će efekte donošenje novog Zakona o poslovnoj tajni imati na javne prihode i rashode u srednjem i dugom roku?

Donošenje novog Zakona o poslovnoj tajni neće uticati na javne prihode i rashode.

2) Da li je finansijske resurse za sprovođenje izabrane opcije potrebno obezbediti u budžetu, ili iz drugih izvora finansiranja i kojih?

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije, odnosno budžetu autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Troškove zaštite poslovne tajne snosi imalac poslovne tajne.

3) Kako će sprovođenje novog Zakona o poslovnoj tajni uticati na međunarodne finansijske obaveze?

Sprovođenje novog Zakona o poslovnoj tajni nema uticaja na međunarodne finansijske obaveze Republike Srbije.

Ključna pitanja za analizu ekonomskih efekata

1) Koje troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati privredi, pojedinoj grani, odnosno određenoj kategoriji privrednih subjekata?

Primena novog Zakona o poslovnoj tajni će se pozitivno odraziti na materijalna sredstva privrednih i drugih subjekata koja su uložena u sticanje, razvoj i primenu znanja i iskustva i drugih informacija koje čine poslovnu tajnu. Ukoliko dođe do povrede poslovne tajne, merama građanskopravne zaštite biće nadoknađena šteta držaocima poslovne tajne, a nelojalno postupanje biće obustavljeno.

2) Da li izabrane opcije utiču na konkurentnost privrednih subjekata na domaćem i inostranom tržištu (uključujući i efekte na konkurentnost cena) i na koji način?

Ulaganje privrednih subjekata i naučno-istraživačkih institucija u pribavljanje, razvoj i primenu znanja i iskustva (intelektualnog kapitala) određujući je faktor njihove konkurentnosti i uspešnosti na tržištu. Privredni subjekti, nezavisno od njihove veličine pridaju poslovnim tajnama jednaku vrednost kao i patentima i ostalim pravima intelektualne svojine. Oni koriste tajnost kao alat poslovne konkurentnosti i upravljanja inovacijama. Nezakonitim pribavljanjem, korišćenjem ili otkrivanjem poslovne tajne ugrožava se sposobnost zakonitog držaoca poslovne tajne da od znanja i iskustva, kao i informacija koje čuva kao poslovnu tajnu, ostvari dobit. Bez efikasnih mera zaštite poslovne tajne nema ni mera za zaštitu konkurentnosti.

Imajući u vidu da rešenja predviđena predloženim zakonom imaju za cilj da zaštitu znanja i iskustva i drugih informacija koje čine poslovnu tajnu urede na efikasniji način, očekuje se da će privredni subjekti (domaći i strani) biti motivisani za ulaganje u istraživanje i razvoj na teritoriji Republike Srbije, a što će imati direktan uticaj na stimulisanje tržišne konkurencije.

3) Da li izabrane opcije utiču na uslove konkurencije i na koji način?

Nove mere građanskopravne zaštitite koje predviđa Predlog zakona o poslovnoj tajni doprineće sankcionisanju i odvraćanju nelojalnih privrednih subjekata od preduzimanja nezakonitih radnji čime će se pozitivno uticati na uslove tržišne konkurencije. Ove mere će doprineti smanjenju nelojalne konkurencije koja se ogleda u neovlašćenom prisvajanju poslovnih tajni konkurenata.

Tužbeni zahtevi zbog povrede poslovne tajne koji se odnose na sprečavanje prometa robe u važećem Zakonu o poslovnoj tajni (član 11. stav 1. tačka 2), definisani su na način da se povlačenje robe iz prometa, izmena ili uništavanje robe može tražiti samo ako takva roba sadrži informacije koje predstavljaju poslovnu tajnu. Propisivanjem da držalac poslovne tajne može tužbom zahtevati povlačenje i uništenje robe kojom je izvršena povreda, bez uslova da sama roba sadrži informacije koje predstavljaju poslovnu tajnu uticaće da se smanji količina nelegalne robe u prometu, čime se postiže smanjenje nelojalne konkurencije na tržištu.

Za razliku od važećeg zakona tužbeni zahtevi predviđeni novim zakonom obuhvataju i slučajeve kada postoji ozbiljna pretnja da će doći do povrede poslovne tajne. U takvom slučaju imalac poslovne tajne može zahtevati prestanak neovlašćenog preduzimanja radnje kojom je neko lice počinilo ozbiljnu pretnju da će nezakonito pribaviti, koristiti ili otkriti poslovnu tajnu. Na ovaj način će se takođe doprineti smanjenju nelojalne konkurencije na tržištu.

4) Da li izabrana opcija utiče na transfer tehnologije i/ili primenu tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija i na koji način?

Rešenja predviđena novim zakonom utiču pozitivno na transfer tehnologije i primenu tehničko-tehnoloških i poslovnih inovacija. Ovo stoga što poslovni subjekti po pravilu transferišu samo onu tehnologiju koja je zaštićena pravima industrijske svojine ili onu koja se čuva kao poverljivo znanje i iskustvo, a čije je nezakonito otkrivanje sankcionisano efikasnim merama građanskopravne zaštite. Mere građanskopravne zaštitite koje predviđa Predlog zakona o poslovnoj tajni su usklađene sa merama koje propisuje EU i doprinose pravnoj zaštiti tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija koje se čuvaju kao poslovna tajna.

5) Da li izabrana opcija utiče na društveno bogatstvo i njegovu raspodelu i na koji način?

Time što rešenja predviđena novim zakonom utiču pozitivno na transfer tehnologije i primenu tehničko-tehnoloških i poslovnih inovacija, na način na koji je ukazano u prethodnom odeljku, ona pozitivno utiču i na stvaranje društvenog bogatstva. Rešenja predviđena novim zakonom doprinose sprečavanju nelojalne konkurencije, pa stoga utiču pozitivno na raspodelu društvenog bogatstva.

6) Kakve će efekte izabrana opcija imati na kvalitet i status radne snage (prava, obaveze i odgovornosti), kao i prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca?

Predložena rešenja neće uticati na stečena prava, obaveze i odgovornosti radnika. Prava radnika na informisanje, konsultovanje sa poslodavcem i izražavanje stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada su osnovna prava radnika koja su propisana Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018). Moguće je da u toku ostvarivanja ovih prava dođe do pribavljanja poslovne tajne, a takvo pribavljanje se neće smatrati nezakonitim u skladu sa odredbama Predloga zakona, jer je nastalo pri vršenju zakonom garantovanih prava radnika.

Takođe, neće se smatrati nezakonitim ni otkrivanje poslovne tajne od strane radnika njihovim predstavnicima u okviru zakonitog vršenja funkcije predstavnika, pod uslovom da je otkrivanje poslovne tajne bilo neophodno za zakonito vršenje funkcije predstavnika. Sindikalni predstavnik može biti određen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom. Ukoliko je za obavljanje zastupanja neophodno da predstavnik sindikata bude upoznat sa poslovnom tajnom, kao i da otkrije poslovnu tajnu, takvo pribavljanje i otkrivanje poslovne tajne se neće smatrati nezakonitim.

Ključna pitanja za analizu efekata na društvo

1) Kolike troškove i koristi će izabrana opcija prouzrokovati građanima?

Predložena rešenja neće prouzrokovati troškove građanima, a imajući u vidu da se merama predloženim Predlogom zakona utiče pozitivno na nelojalnu konkurenciju ona će pozitivno uticati na privredne subjekte, a samim tim i na građane.

2) Da li bi i na koji način izabrana opcija uticala na tržište rada i zapošljavanja, kao i na uslove za rad?

Imajući u vidu da rešenja predviđena predloženim zakonom imaju za cilj da zaštitu znanja i iskustva i drugih informacija koje čine poslovnu tajnu urede na efikasniji način, očekuje se da će privredni subjekti (domaći i strani) biti motivisani za ulaganje u istraživanje i razvoj na teritoriji Republike Srbije, što bi se pozitivno odrazilo na tržište rada i zapošljavanja.

Analiza efekata na životnu sredinu

Predložena rešenja nemaju uticaja na životnu sredinu.

Analiza upravljačkih efekata

1) Da li se izabranom opcijom uvode organizacione, upravljačke ili institucionalne promene.

Izabranom opcijom se ne uvodi ni jedna od navedenih promena.

2) Da li je izabrana opcija u saglasnosti sa važećim propisima, međunarodnim sporazumima i usvojenim dokumentima javnih politika?

Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije predviđa usklađivanje Zakona o zaštiti poslovne tajne sa Direktivom 2016/943 EU - utvrđivanje predloga ovog zakona od strane Vlade predviđeno je za prvi kvartal 2019. godine.

Glavni cilj Strategije razvoja intelektualne svojine za period od 2018. do 2022. godine je harmonizacija nacionalnog zakonodavstva u oblasti intelektualne svojine sa pravnim tekovinama Evropske unije. Jedna od mera predviđenih Strategijom za postizanje navedenog cilja je donošenje Zakona o zaštiti poslovne tajne.

3) Da li izabrana opcija utiče na vladavinu prava i bezbednost?

Donošenje novog Zakona o zaštiti poslovne tajne pozitivno utiče na vladavinu prava. Osnovni i najvažniji pozitivan efekat ovog zakona je zaštita poslovne tajne od nelojalne konkurencije, što za sobom dalje povlači veću pravnu sigurnost svih aktera u najrazličitijim poslovnim, privrednim, naučnim i dr. delatnostima.

4) Da li izabrana opcija utiče na odgovornost i transparentnost rada javne uprave?

Rešenja iz Predloga zakona o zaštiti poslovne tajne nemaju uticaja na odgovornost i transparentnost rada javne uprave.

5) Koje dodatne mere treba sprovesti i koliko vremena će biti potrebno da se sprovede izabrana opcija i obezbedi njeno kasnije dosledno sprovođenje, odnosno njena održivost?

Rešenja iz Predloga zakona o zaštiti poslovne tajne ne iziskuju donošenje podzakonskih akata i moći će da se primene od dana stupanja zakona na snagu.

Analiza rizika

1) Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđena podrška svih ključnih zainteresovanih strana i ciljnih grupa? Da li je sprovođenje izabrane opcije prioritet za donosioce odluka u narednom periodu?

Prema trećoj reviziji Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije i Strategiji razvoja intelektualne svojine za period od 2018. do 2022. godine, usklađivanje Zakona o zaštiti poslovne tajne sa Direktivom 2016/943 EU i utvrđivanje Predloga zakona o zaštiti poslovne tajne od strane Vlade predviđeno je za drugi kvartal 2021. godine.

2) Da li su obezbeđena finansijska sredstva za sprovođenje izabrane opcije?

Sprovođenje rešenja iz Predloga zakona ne iziskuje finansijska sredstva.

3) Da li postoji još neki rizik za sprovođenje izabrane opcije?

Nije uočen ni jedan rizik za sprovođenje izabrane opcije.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 07.05.2021.