PRIVREDNI APELACIONI SUD: Odbijeno priznanje strane sudske presude kojom je Privredna banka Zagreb tražila isplatu troškova postupka koji je Jugobanka vodila pred Trgovinskim sudom u Zagrebu

Privredni apelacioni sud (PAS) doneo je konačnu odluku da odbije priznanje strane sudske presude kojom je Privredna banka Zagreb tražila isplatu troškova postupka koji je Jugobanka vodila pred Trgovinskim sudom u Zagrebu. Time je konačno pokazano crveno svetlo hrvatskom pravosuđu, koje je dosad u mnogim slučajevima legalizovalo oduzimanje imovine srpskih preduzeća u Hrvatskoj.

To je takođe i poruka da ni druge presude hrvatskog pravosuđa neće biti priznate. Time će biti sprečeno da budžet Republike Srbije bude oštećen za ukupno oko dva miliona evra, i to samo u sporovima Jugobanke, budući da su njeni stečajni poverioci većinom korisnici budžeta.

PAS je tokom prethodnih godina ukidao odluke Privrednog suda u Beogradu, kao prvostepenog, i vraćao ih na ponovno odlučivanje. Sada je konačno potvrdio uporan i dosledan stav Privrednog suda u Beogradu i detaljno obrazložio zašto se hrvatska presuda ne može priznati.

“Prvostepeni sud je odbio predlog izvršnog poverioca za izvršenje na osnovu strane izvršne isprave, navodeći povredu javnog poretka i nepostojanja reciprociteta u pogledu priznanja sudskih odluka između Republike Srbije i Republike Hrvatske kao razlog za donošenje takve odluke”, navodi PAS.

U ovom predmetu Privredna banka Zagreb tražila je da se sprovede izvršenje presude Trgovačkog suda u Zagrebu i da se naplate parnični troškovi u iznosu od 619.625 kuna, ali je uslov za to bio da se najpre prizna strana sudska odluka. PAS podseća da je presudom Trgovačkog suda u Zagrebu bio odbijen tužbeni zahtev Jugobanke da joj Privredna banka Zagreb isplati 33 miliona eura sa zateznom kamatom, na ime naknade štete zbog konfiskovane imovine. Zagrebački sud ne samo da je odbio takav zahtev već je presudom i dao legitimitet ovom pravnom nasilju koje se već decenijama sprovodi u Hrvatskoj, a uz to je tražio da opljačkana banka plati i troškove sudskog postupka.

Imovina glavne filijale Jugobanke u Rijeci bila je prisvojena i uzurpirana, suprotno Sporazumu o sukcesiji između Srbije i Hrvatske.

– Vlada Hrvatske je 2001. godine prenela potraživanja glavne filijale Jugobanke u Rijeci na Državnu agenciju za osiguranje depozita i sanaciju banaka RH. Jugobanka je imala filijale u Splitu, Zagrebu, Rijeci i Podravskoj Slatini. Deo velikog kapitala ove banke Hrvatska je svojim odlukama pretvorila u kapital Brodogradilišta “3. maj” u Rijeci. Takva odluka je, međutim, ništav pravni akt jer je u suprotnosti sa Aneksom G Sporazuma o sukcesiji – kaže advokat Ivan Simić, naš istaknuti stručnjak za pitanja sukcesije, koji je o ovoj temi govorio i na nekoliko međunarodnih pravnih kongresa.

Privredni apelacioni sud ističe da je strana sudska odluka doneta u sporu po zahtevu za naknadu štete koja je nastala povredom imovinskih prava, a to pitanje bilo je predmet regulisanja Sporazuma o sukcesiji, kojim je propisano da će se prava na imovinu koja se nalazi na teritoriji države sukcesora i na koju su građani ili druga pravna lica SFRJ imali pravo na dan 31. decembra 1990. godine biti priznata, zaštićena i vraćena u prvobitno stanje, kao i da će svaki namerni prenos prava na pokretnu ili nepokretnu imovinu izvršen posle tog datuma biti ništav.

“Priznanje ovakve sudske odluke bilo bi u suprotnosti s domaćim javnim poretkom jer je domaćem pravnom licu uskraćena zaštita istovetnog prava koje domaći sudovi pružaju licima iz zemlje tog stranog suda”, navodi PAS.

Pored toga, ne postoji ugovorna uzajamnost između Hrvatske kao države porekla strane sudske odluke i Srbije kao države priznanja. Privredni sud u Beogradu imao je u vidu obaveštenja Ministarstva finansija i Ministarstva pravde Republike Srbije iz 2019. i 2021. godine, koja govore upravo o tome da između Srbije i Hrvatske ne postoji uzajamnost u oblasti primene imovinskih prava koja imaju veze sa Sporazumom o sukcesiji, dok uzajamnost postoji u drugim pravnim odnosima, na primer, kod kupoprodajnih ugovora, nasleđivanja, davanja izdržavanja i drugih pravnih situacija.

Štaviše, Ministarstvo finansija je istaklo da Hrvatska uslovljava primenu Sporazuma o sukcesiji zaključenjem bilateralnog sporazuma, koji istovremeno opstruira tako što odbija da se izjasni o ponuđenom nacrtu tog sporazuma koji je usvojila Vlada Srbije.

– Odluku PAS, kao konačnu odluku suda republičkog ranga, ipak ne možemo posmatrati trijumfalno. Ovo je jedna minimalna satisfakcija, isključivo u smislu samopoštovanja pravnog poretka Republike Srbije. Dakle, i pored toga što će stečajna masa biti očuvana za oko dva miliona evra, a što će omogućiti da se za taj iznos u većoj meri naplate stečajni poverioci, koji su uglavnom direktni ili indirektni korisnici budžeta Republike Srbije, ovo je ipak samo jedna vrsta utešne nagrade, upravo u smislu očuvanja elementarne logike pravnog saobraćaja. Treba da imamo u vidu da je srpskim preduzećima u Hrvatskoj konfiskovana pokretna i nepokretna imovina čija se vrednost, po nekim izvorima, procenjuje i na više milijardi evra. Kao pravnik i učesnik u javnim životu, mogu samo da iskažem poštovanje prema veću sudije Aleksandra Vasića na odgovornom, iscrpnom i pre svega sadržajnom obrazloženju ove odluke – kaže advokat Ivan Simić.

Ne smatra da je to pobeda njegovog pravnog tima iz još jednog razloga – jer se vrednost imovine kojom hrvatska preduzeća raspolažu u Srbiji, po osnovu primene Sporazuma o sukcesiji, takođe, po nekim procenama, meri i do više desetina, a možda i stotina miliona evra.

– Po mom shvatanju, najznačajnija stvar jeste potencijalno preispitivanje primene Sporazuma o sukcesiji od strane srpskog pravosuđa i otpočinjanje dosledne primene instituta takozvane “odmazde”, ne u smislu osvete, već pravno utemeljenog i jednakog postupanja u istim činjeničnim i pravnim stvarima – zaključuje advokat Ivan Simić.

Značajno je napomenuti da je konačna odluka Privrednog apelacionog suda doneta u tročlanom veću sudije Aleksandra Vasića, koje čine još i sudije Aleksandra Popović i Dragan Dragović. Konačna odluka stigla je krajem aprila u Privredni sud u Beogradu, kao prvostepeni, koji već godinama donosi ispravno rešenje da ne prizna sudsku odluku iz Hrvatske.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 04.05.2022.
Naslov: Redakcija