ZAKON O UTVRĐIVANJU POREKLA IMOVINE I POSEBNOM POREZU: Identifikovano 13.000 fizičkih lica čija je imovina daleko veća od prijavljenih prihoda
Poreska uprava je od početka primene Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu ("Sl. glasnik RS", br. 18/2020 i 18/2021 – dalje: Zakon) – 12. marta 2021. do sada – identifikovala 13.000 fizičkih lica čija je imovina daleko veća od prijavljenih prihoda. Za ovih godinu i više dana poreznici su obradila podatke o imovini i prihodima za više od 1,2 miliona fizičkih lica.
– Upoređivanjem podataka o uvećanju imovine sa prijavljenim prihodima, u ovom trenutku je identifikovano više od 13.000 fizičkih lica, čiji podaci zaslužuju punu pažnju Poreske uprave. To su oni koji su imali uvećanje vrednosti imovine od preko 150.000 evra u posmatranom periodu. Shodno aktuelnom Zakonu uslov za pokretanje procesa kontrole je da se u prethodnom postupku učini verovatnim da u najviše tri uzastopne godine, fizička lica imaju razliku između uvećane vrednosti imovine i prijavljenih prihoda u iznosu većem od 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na poslednji dan kalendarske godine perioda provere.
Upitani da li je protiv nekoga već pokrenut proces i kakva je dalja procedura odgovaraju da su postupci provera podataka o imovini i prijavljenim prihodima fizičkih lica kod kojih je uočena razlika između uvećane vrednosti imovine i prijavljenih prihoda u toku. U slučaju da se podaci o stečenoj imovini i prijavljenim prihodima ne poklapaju, pokreće se proces kontrole na način propisan zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija.
Sprovođenje Zakona, koji je u nadležnosti Poreske uprave, a na koju se plaća poseban porez, veoma je složen i kompleksan postupak i zahteva vreme. Ilustracije radi, tokom trogodišnje primene sličnog zakona u Velikoj Britaniji, tamošnja poreska administracija je zbog složenosti postupanja donela svega tri rešenja, naglašavaju iz Poreske uprave.
O rezultatima aktivnosti Sektora za utvrđivanje porekla imovine i posebnog poreza, javnost u Srbiji biće blagovremeno obaveštena.
Kada je reč o naplati javnih prihoda iz nadležnosti Poreske uprave, trend rasta naplate nastavlja se i 2022. U prvom kvartalu ove godine, naplaćeno je 492,9 milijardi dinara, dok je u istom periodu 2021. naplaćeno 439,2 milijarde dinara, što predstavlja povećanje od 12,2 odsto. Ukoliko posmatramo po poreskim oblicima, u prvom kvartalu ove godine, naplatili smo 120,7 milijardi dinara bruto PDV-a, 55,75 milijardi bruto akciza i 212 milijardi doprinosa, navode poreznici.
Potvrdili su i da je za prodavce na zelenim pijacama sada i uredbom regulisano da neće morati da uvode fiskalne kase do kraja ove godine – do 31. decembra 2022. Obveznici fiskalizacije koji se bave prodajom dobara i usluga na pijačnim tezgama i sličnim objektima, izmenom i dopunom Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja, objavljena je u “Službenom glasniku” 29. aprila 2022. Prema toj uredbi izuzeti su od evidentiranja prometa na malo i primljenih avansa za promet na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja počev od 1. maja 2022, zaključno sa 31. decembrom 2022. godine, navode iz Poreske uprave.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija