PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANJU UGOVORA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE REPUBLIKE SINGAPUR O OTKLANJANJU DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA U ODNOSU NA POREZE NA DOHODAK I SPREČAVANJU PORESKE EVAZIJE I IZBEGAVANJA – Tekst propisa

Član 1.

Potvrđuje se Ugovor između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Singapur o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja, koji je potpisan u Singapuru, 26. februara 2021. godine i u Beogradu, 5. aprila 2021. godine, u originalu na srpskom i engleskom jeziku.

Član 2.

Tekst Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Singapur o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja, u originalu na srpskom jeziku glasi:

UGOVOR IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE REPUBLIKE SINGAPUR O OTKLANJANJU DVOSTRUKOG OPOREZIVANA U ODNOSU NA POREZE NA DOHODAK I SPREČAVANJU PORESKE EVAZIJE I IZBEGAVANJA

VLADA REPUBLIKE SRBIJE I VLADA REPUBLIKE SINGAPUR

Sa željom da dalje razvijaju svoje ekonomske odnose i da pojačaju svoju saradnju u poreskoj materiji, U nameri da zaključe ugovor o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak, bez stvaranja mogućnosti za neoporezivanje ili sniženo oporezivanje kroz poresku evaziju ili izbegavanje (uključujući i zloupotrebu ugovora, u cilju dobijanja olakšica predviđenih ovim ugovorom, u posrednu korist rezidenata trećih jurisdikcija), Sporazumele su se o sledećem:

Član 1.

LICA NA KOJA SE PRIMENJUJE UGOVOR

Ovaj ugovor primenjuje se na lica koja su rezidenti jedne ili obe države ugovornice.

Član 2.

POREZI NA KOJE SE PRIMENJUJE UGOVOR

1. Ovaj ugovor primenjuje se na poreze na dohodak koje zavodi država ugovornica ili njene političke jedinice ili jedinice lokalne samouprave, nezavisno od načina naplate.

2. Porezima na dohodak smatraju se svi porezi koji se zavode na ukupan dohodak ili na delove dohotka, uključujući poreze na dobitak od otuđenja pokretnih stvari ili nepokretnosti, kao i poreze na prirast imovine.

3. Porezi na koje se primenjuje ovaj ugovor su:

1) u Singapuru:

(1) porez na dohodak

(u daljem tekstu: „singapurski porez”);

1) u Srbiji:

(1) porez na dobit pravnih lica;

(2) porez na dohodak građana.

(u daljem tekstu: „srpski porez”).

4. Ugovor se primenjuje i na iste ili bitno slične poreze koji se posle datuma potpisivanja ovog ugovora zavedu pored ili umesto postojećih poreza. Nadležni organi država ugovornica obaveštavaju jedni druge o značajnim promenama izvršenim u njihovim poreskim zakonima.

Član 3.

OPŠTE DEFINICIJE

1. Za potrebe ovog ugovora, osim ako kontekst ne zahteva drugačije:

1) izraz „Singapur” označava Republiku Singapur, a upotrebljen u geografskom smislu uključuje njegovu kopnenu teritoriju, unutrašnje vode i teritorijalno more, kao i bilo koje pomorsko područje koje se nalazi izvan teritorijalnog mora koje je bilo ili koje bi u budućnosti, prema njegovom nacionalnom pravu, u skladu sa međunarodnim pravom, moglo da bude označeno kao područje unutar kojeg Singapur može da vrši suverena prava ili jurisdikciju u odnosu na more, morsko dno, podzemlje i prirodne resurse.

2) izraz „Srbija” označava Republiku Srbiju, a upotrebljen u geografskom smislu označava teritoriju Republike Srbije;

3) izrazi „država ugovornica” i „druga država ugovornica” označavaju Singapur ili Srbiju, zavisno od smisla;

4) izraz „lice” obuhvata fizičko lice, kompaniju i svako drugo društvo lica;

5) izraz „kompanija” označava pravno lice ili bilo koji entitet koji se smatra pravnim licem za poreske svrhe;

6) izrazi „preduzeće države ugovornice” i „preduzeće druge države ugovornice” označavaju preduzeće kojim upravlja rezident države ugovornice, odnosno preduzeće kojim upravlja rezident druge države ugovornice;

7) izraz „međunarodni saobraćaj” označava saobraćaj brodom ili vazduhoplovom koji obavlja preduzeće države ugovornice, osim ako se saobraćaj obavlja brodom ili vazduhoplovom isključivo između mesta u drugoj državi ugovornici;

8) izraz „nadležan organ” označava:

(1) u Singapuru, ministra finansija ili njegovog ovlašćenog predstavnika;

(2) u Srbiji, Ministarstvo finansija ili njegovog ovlašćenog predstavnika;

9) izraz „državljanin”, u odnosu na državu ugovornicu, označava:

(1) fizičko lice koje ima državljanstvo te države ugovornice; i

(2) pravno lice, partnerstvo ili udruženje koje takav status ima na osnovu zakonodavstva važećeg u državi ugovornici.

2. Za potrebe čl. 10, 11. i 12. ovog ugovora, trasat koji u državi ugovornici, kao rezident, podleže oporezivanju u odnosu na dividende, kamatu ili autorske naknade, smatra se stvarnim vlasnikom dividendi, kamate ili autorskih naknada.

3. Kada država ugovornica primenjuje ovaj ugovor, svaki izraz koji u njemu nije definisan ima značenje, osim ako kontekst ne zahteva drugačije, prema zakonu te države za potrebe poreza na koje se ovaj ugovor primenjuje i značenje prema važećim poreskim zakonima koje primenjuje ta država ima prednost u odnosu na značenje koje tom izrazu daju drugi zakoni te države.

Član 4.

REZIDENT

1. Izraz „rezident države ugovornice”, za potrebe ovog ugovora, označava lice koje, prema zakonima te države, podleže oporezivanju u toj državi po osnovusvog prebivališta, boravišta, mesta uprave ili drugog merila slične prirode i, uključuje tu državu, njenu političku jedinicu, jedinicu lokalne samouprave ili statutarno telo. U Srbiji, ovaj izraz ne obuhvata lice koje u Srbiji podleže oporezivanju samo za dohodak iz izvora u Srbiji.

2. Ako je, prema odredbama stava 1. ovog člana, fizičko lice rezident obe države ugovornice, njegov se status određuje na sledeći način:

1) smatra se da je rezident samo države u kojoj ima stalno mesto stanovanja; ako ima stalno mesto stanovanja u obe države, smatra se da je rezident samo države sa kojom su njegove lične i ekonomske veze tešnje (središte životnih interesa);

2) ako ne može da se odredi u kojoj državi ima središte životnih interesa ili ako ni u jednoj državi nema stalno mesto stanovanja, smatra se da je rezident samo države u kojoj ima uobičajeno mesto stanovanja;

3) ako ima uobičajeno mesto stanovanja u obe države ili ga nema ni u jednoj od njih, smatra se da je rezident samo države čiji je državljanin;

4) u bilo kojem drugom slučaju, nadležni organi država ugovornica rešiće pitanje zajedničkim dogovorom.

3. Ako je, prema odredbama stava 1. ovog člana lice, osim fizičkog, rezident obe države ugovornice, smatra se da je rezident samo države u kojoj se nalazi njegovo mesto stvarne uprave. Ako njegovo mesto stvarne uprave ne može da se odredi, nadležni organi država ugovornica rešiće pitanje zajedničkim dogovorom.

Član 5.

STALNA POSLOVNA JEDINICA

1. Izraz „stalna poslovna jedinica”, za potrebe ovog ugovora, označava stalno mesto preko koga preduzeće potpuno ili delimično obavlja poslovanje.

2. Pod izrazom „stalna poslovna jedinica” podrazumeva se naročito:

1) sedište uprave;

2) ogranak;

3) poslovnica;

4) fabrika;

5) radionica;

6) rudnik, izvor nafte ili gasa, kamenolom ili drugo mesto vađenja prirodnih bogatstava.

3. Gradilište, građevinski, montažni ili instalacioni rad ili nadzorne delatnosti u vezi sa tim radom, čine stalnu poslovnu jedinicu samo ako to gradilište, rad ili delatnosti traju duže od 12 meseci.

4. Pružanje usluga, uključujući konsultantske usluge, od strane preduzeća preko zaposlenih ili drugog osoblja angažovanog od strane preduzeća za te potrebe, čine stalnu poslovnu jedinicu, ali samo ako se delatnosti te vrste (za isti ilipovezan rad) obavljaju u drugoj državi ugovornici u periodu ili periodima koji ukupno traju duže od 270 dana, u bilo kojem periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini.

5. Izuzetno od prethodnih odredaba ovog člana, pod izrazom „stalna poslovna jedinica” ne podrazumeva se:

1) korišćenje objekata i opreme isključivo u svrhe uskladištenja, izlaganja ili isporuke dobara ili robe koja pripada preduzeću;

2) održavanje zalihe dobara ili robe koja pripada preduzeću isključivo u svrhu uskladištenja, izlaganja ili isporuke;

3) održavanje zalihe dobara ili robe koja pripada preduzeću isključivo sa svrhom da je drugo preduzeće preradi;

4) održavanje stalnog mesta poslovanja isključivo u svrhu kupovine dobara ili robe ili pribavljanja obaveštenja za preduzeće;

5) održavanje stalnog mesta poslovanja isključivo u svrhu obavljanja, za preduzeće, svake druge delatnosti koja ima pripremni ili pomoćni karakter;

6) održavanje stalnog mesta poslovanja isključivo u svrhu delatnosti navedenih u tač. 1) do 5) ovog stava u bilo kojoj kombinaciji, pod uslovom da je ukupna delatnost stalnog mesta poslovanja koja nastaje iz ove kombinacije pripremnog ili pomoćnog karaktera.

6. Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog člana, kada lice - osim zastupnika sa samostalnim statusom na koga se primenjuje stav 7. ovog člana - radi u ime preduzeća i ima i uobičajeno koristi u državi ugovornici ovlašćenje da zaključuje ugovore u ime preduzeća, smatra se da to preduzeće ima stalnu poslovnu jedinicu u toj državi u odnosu na delatnosti koje to lice obavlja za preduzeće, osim ako su delatnosti tog lica ograničene na delatnosti navedene u stavu 5. ovog člana koje, ako bi se obavljale preko stalnog mesta poslovanja, ne bi ovo stalno mesto poslovanja činile stalnom poslovnom jedinicom prema odredbama tog stava.

7. Ne smatra se da preduzeće ima stalnu poslovnu jedinicu u državi ugovornici samo zato što u toj državi obavlja svoje poslove preko posrednika, generalnog komisionog zastupnika ili drugog predstavnika sa samostalnim statusom ako ta lica deluju u okviru svoje redovne poslovne delatnosti.

8. Činjenica da kompanija koja je rezident države ugovornice kontroliše ili je pod kontrolom kompanije koja je rezident druge države ugovornice ili koja obavlja poslovanje u toj drugoj državi (preko stalne poslovne jedinice ili na drugi način) sama po sebi nije dovoljna da se jedna kompanija smatra stalnom poslovnom jedinicom druge kompanije.

Član 6.

DOHODAK OD NEPOKRETNOSTI

1. Dohodak koji rezident države ugovornice ostvari od nepokretnosti (uključujući dohodak od poljoprivrede ili šumarstva) koja se nalazi u drugoj državi ugovornici može se oporezivati u toj drugoj državi.

2. Izraz „nepokretnost” ima značenje prema zakonu države ugovornice u kojoj se odnosna nepokretnost nalazi. Ovaj izraz u svakom slučaju obuhvata pripatke nepokretnosti, stočni fond i opremu koja se koristi u poljoprivredi i šumarstvu, prava na koja se primenjuju odredbe opšteg zakona o zemljišnoj svojini, plodouživanje nepokretnosti i prava na promenljiva ili stalna plaćanja kao naknade za iskorišćavanje ili za pravo na iskorišćavanje mineralnih nalazišta, izvora i drugih prirodnih bogatstava; brodovi i vazduhoplovi ne smatraju se nepokretnostima.

3. Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se na dohodak koji se ostvari neposrednim korišćenjem, iznajmljivanjem ili drugim načinom korišćenja nepokretnosti.

4. Odredbe st. 1. i 3. ovog člana primenjuju se i na dohodak od nepokretnosti preduzeća i na dohodak od nepokretnosti koja se koristi za obavljanje samostalnih ličnih delatnosti.

Član 7.

DOBIT OD POSLOVANJA

1. Dobit preduzeća države ugovornice oporezuje se samo u toj državi, osim ako preduzeće obavlja poslovanje u drugoj državi ugovornici preko stalne poslovne jedinice koja se u njoj nalazi. Ako preduzeće obavlja poslovanje u drugoj državi ugovornici preko stalne poslovne jedinice, dobit preduzeća može se oporezivati u toj drugoj državi, ali samo do iznosa koji se pripisuje toj stalnoj poslovnoj jedinici.

2. Zavisno od odredbe stava 3. ovog člana, kada preduzeće države ugovornice obavlja poslovanje u drugoj državi ugovornici preko stalne poslovne jedinice koja se u njoj nalazi, u svakoj državi ugovornici se toj stalnoj poslovnoj jedinici pripisuje dobit koju bi mogla da ostvari da je bila odvojeno i posebno preduzeće koje se bavi istim ili sličnim delatnostima, pod istim ili sličnim uslovima i da je poslovala potpuno samostalno sa preduzećem čija je stalna poslovna jedinica.

3. Pri određivanju dobiti stalne poslovne jedinice, kao odbici priznaju se troškovi koji su učinjeni za potrebe stalne poslovne jedinice, uključujući troškove upravljanja i opšte administrativne troškove, bilo u državi u kojoj se nalazi stalna poslovna jedinica ili na drugom mestu.

4. Ako je uobičajeno da se u državi ugovornici dobit koja se pripisuje stalnoj poslovnoj jedinici određuje na osnovu raspodele ukupne dobiti preduzeća na njegove posebne delove, rešenje iz stava 2. ovog člana ne sprečava tu državu ugovornicu da takvom uobičajenom raspodelom odredi dobit koja se oporezuje; usvojeni metod raspodele treba da bude takav da rezultat bude u skladu s načelima koja su sadržana u ovom članu.

5. Stalnoj poslovnoj jedinici ne pripisuje se dobit ako ta stalna poslovna jedinica samo kupuje dobra ili robu za preduzeće.

6. Za potrebe prethodnih stavova, dobit koja se pripisuje stalnoj poslovnoj jedinici određuje se istom metodom iz godine u godinu, osim ako postoji opravdan i dovoljan razlog da se postupi drukčije.

7. Kada dobit obuhvata delove dohotka koji su regulisani posebnim članovima ovog ugovora, odredbe ovog člana ne utiču na odredbe tih članova.

Član 8.

MEĐUNARODNI SAOBRAĆAJ

1. Dobit preduzeća države ugovornice od obavljanja međunarodnog saobraćaja brodovima ili vazduhoplovima oporezuje se samo u toj državi.

2. Odredba stava 1. ovog člana primenjuju se i na dobit od učešća u pulu, zajedničkom poslovanju ili međunarodnoj poslovnoj agenciji.

3. Za potrebe ovog člana, dobit preduzeća države ugovornice od obavljanja međunarodnog saobraćaja brodovima ili vazduhoplovima obuhvata:

1) dobit od davanja u zakup brodova i vazduhoplova bez posade i goriva;

2) dobit od korišćenja, održavanja ili davanja u zakup kontejnera (uključujući prikolice i odgovarajuću opremu za prevoz kontejnera); ako je to davanje u zakup ili korišćenje, održavanje ili davanje u zakup, zavisno od slučaja, dopunska delatnost u odnosu na obavljanje međunarodnog saobraćaja brodovima ili vazduhoplovima ili je povremeno povezano sa obavljanjem međunarodnog saobraćaja brodovima ili vazduhoplovima;

3) kamatu na sredstva neposredno povezana sa obavljanjem međunarodnog saobraćaja brodovima ili vazduhoplovima kada je ostvarivanje te kamate dopunska delatnost u odnosu na obavljanje međunarodnog saobraćaja brodovima ili vazduhoplovima ili je povremeno povezano sa obavljanjem međunarodnog saobraćaja brodovima ili vazduhoplovima i, odredbe člana 11. ovog ugovora se ne primenjuju na takvu kamatu.

Član 9.

POVEZANA PREDUZEĆA

1. Ako:

1) preduzeće države ugovornice učestvuje neposredno ili posredno u upravljanju, kontroli ili imovini preduzeća druge države ugovornice, ili 2) ista lica učestvuju neposredno ili posredno u upravljanju, kontroli ili imovini preduzeća države ugovornice i preduzeća druge države ugovornice i ako su i u jednom i u drugom slučaju, između ta dva preduzeća, u njihovim trgovinskim ili finansijskim odnosima, dogovoreni ili nametnuti uslovi koji se razlikuju od uslova koji bi bili dogovoreni između nezavisnih preduzeća, dobit koju bi, da nema tih uslova, ostvarilo jedno od preduzeća, ali je zbog tih uslova nije ostvarilo, može se uključiti u dobit tog preduzeća i shodno tome oporezovati.

2. Ako država ugovornica uključuje u dobit preduzeća te države dobit za koju je preduzeće druge države ugovornice oporezovano u toj drugoj državi, i shodno tome je oporezuje, i ako je tako uključena dobit ona dobit koju bi preduzeće prvopomenute države ostvarilo da su uslovi dogovoreni između ta dva preduzeća bili oni uslovi koje bi dogovorila nezavisna preduzeća, ta druga država vrši odgovarajuću korekciju iznosa poreza koji je u njoj utvrđen na tu dobit. Prilikom vršenja te korekcije, vodiće se računa o ostalim odredbama ovog ugovora i, ako je to potrebno, nadležni organi država ugovornica međusobno će se konsultovati.

Član 10.

DIVIDENDE

1. Dividende koje isplaćuje kompanija rezident države ugovornice rezidentu druge države ugovornice mogu se oporezivati u toj drugoj državi.

2. Dividende se mogu oporezivati i u državi ugovornici čiji je rezident kompanija koja isplaćuje dividende, u skladu sa zakonima te države, ali ako je stvarni vlasnik dividendi rezident druge države ugovornice, razrezan porez ne može biti veći od:

1) 5 odsto bruto iznosa dividendi ako je stvarni vlasnik kompanija koja neposredno ima najmanje 25 odsto kapitala kompanije koja isplaćuje dividende;

2) 10 odsto bruto iznosa dividendi u svim drugim slučajevima.

Ovaj stav ne utiče na oporezivanje dobiti kompanije iz koje se dividende isplaćuju.

3. Izuzetno od odredaba stava 2. ovog člana, dividende koje nastaju u državi ugovornici a isplaćuju se vladi druge države ugovornice izuzimaju se od poreza u prvopomenutoj državi ugovornici. Izraz „vlada” označava:

1) u Singapuru, Vladu Singapura i, takođe, uključuje:

(1) Centralnu banku (Monetarnu vlast Singapura) i njene filijale koje (neposredno ili posredno) u potpunosti poseduje;

(2) statutarno telo; i

(3) entitete, uključujući investicione fondove ili aranžmane za posebne namene koje (neposredno ili posredno) u potpunosti poseduje vlada Singapura, koji su osnovani radi investiranja i upravljanja imovinom vlade Singapura i, kada se isplaćene dividende odnose na tu imovinu. U cilju izbegavanja sumnje, navedeno uključuje: GIC Private Limited, GIC (Realty) Private Limited, GIC (Ventures) Pte. Ltd., Eurovest Pte. Ltd. kao i njihove filijale koje (neposredno ili posredno) u potpunosti poseduju, sve dotle dok ove entitete (posredno ili neposredno) u potpunosti poseduje vlada Singapura.

2) u Srbiji, Vladu Srbije i, takođe, uključuje:

(1) Narodnu banku Srbije; i

(2) entitete, uključujući investicione fondove ili aranžmane za posebne namene koje (neposredno ili posredno) u potpunosti poseduje vlada Srbije, koji su osnovani radi investiranja i upravljanja imovinom vlade Srbije i, kada se isplaćene dividende odnose na tu imovinu.

4. Izraz „dividende”, u ovom članu, označava dohodak od akcija ili drugih prava učešća u dobiti koja nisu potraživanja duga, kao i dohodak od drugih prava kompanije koji je poreski izjednačen sa dohotkom od akcija u zakonima države čiji je rezident kompanija koja vrši raspodelu.

5. Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se ako stvarni vlasnik dividendi, rezident države ugovornice, obavlja poslovanje u drugoj državi ugovornici čiji je rezident kompanija koja isplaćuje dividende, preko stalne poslovne jedinice koja se nalazi u toj strani ili obavlja u toj drugoj državi samostalne lične delatnosti iz stalne baze koja se nalazi u toj državi, a akcije na osnovu kojih se dividende isplaćuju stvarno pripadaju toj stalnoj poslovnoj jedinici ili stalnoj bazi. U tom slučaju primenjuju se, prema potrebi, odredbe člana 7. ili člana 14. ovog ugovora.

6. Ako kompanija koja je rezident države ugovornice ostvaruje dobit ili dohodak iz druge države ugovornice, ta druga država ne može da zavede porez na dividende koje isplaćuje kompanija, osim ako su te dividende isplaćene rezidentu te druge države ili ako akcije na osnovu kojih se dividende isplaćuju stvarno pripadaju stalnoj poslovnoj jedinici ili stalnoj bazi koja se nalazi u toj drugoj državi, niti da neraspodeljenu dobit kompanije oporezuje porezom na neraspodeljenu dobit kompanije, čak i ako se isplaćene dividende ili neraspodeljena dobit u potpunosti ili delimično sastoje od dobiti ili dohotka koji su nastali u toj drugoj državi.

Član 11.

KAMATA

1. Kamata koja nastaje u državi ugovornici a isplaćuje se rezidentu druge države ugovornice može se oporezivati u toj drugoj državi.

2. Kamata se može oporezivati i u državi ugovornici u kojoj nastaje, u skladu sa zakonima te države, ali ako je stvarni vlasnik kamate rezident druge države

ugovornice, razrezan porez ne može biti veći od 10 odsto bruto iznosa kamate.

3. Izuzetno od odredaba stava 2. ovog člana, kamata koja nastaje u državi ugovornici a isplaćuju se vladi druge države ugovornice izuzimaju se od poreza u prvopomenutoj državi ugovornici. Izraz „vlada” označava:

1) u Singapuru, Vladu Singapura i, takođe, uključuje:

(1) Centralnu banku (Monetarnu vlast Singapura) i njene filijale koje (neposredno ili posredno) u potpunosti poseduje;

(2) statutarno telo; i

(3) entitete, uključujući investicione fondove ili aranžmane za posebne namene koje (neposredno ili posredno) u potpunosti poseduje vlada Singapura, koji su osnovani radi investiranja i upravljanja imovinom vlade Singapura i, kada se isplaćena kamata odnosi na tu imovinu. U cilju izbegavanja sumnje, navedeno uključuje: GIC Private Limited, GIC (Realty) Private Limited, GIC (Ventures) Pte. Ltd., Eurovest Pte. Ltd. kao i njihove filijale koje (neposredno ili posredno) u potpunosti poseduju, sve dotle dok ove entitete (posredno ili neposredno) u potpunosti poseduje vlada Singapura.

2) u Srbiji, Vladu Srbije i, takođe, uključuje:

(1) Narodnu banku Srbije; i

4. Izraz „kamata”, u ovom članu, označava dohodak od potraživanja duga svake vrste, nezavisno od toga da li su obezbeđena zalogom i da li se na osnovu njih stiče pravo na učešće u dobiti dužnika, a naročito dohodak od hartija od vrednosti strane i dohodak od obveznica ili zapisa, uključujući premije i nagrade na takve hartije od vrednosti, obveznice ili zapise. Kaznena kamata ne smatra se kamatom za svrhe ovog člana.

5. Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se ako stvarni vlasnik kamate, rezident države ugovornice, obavlja poslovanje u drugoj državi ugovornici u kojoj kamata nastaje, preko stalne poslovne jedinice koja se nalazi u toj državi ili ako obavlja u toj drugoj državi samostalne lične delatnosti iz stalne baze koja se nalazi u toj državi, a potraživanje duga na koje se plaća kamata je stvarno povezano s tom stalnom poslovnom jedinicom ili stalnom bazom. U tom slučaju se primenjuju, prema potrebi, odredbe člana 7. ili člana 14. ovog ugovora.

6. Smatra se da kamata nastaje u državi ugovornici kada je isplatilac kamate rezident te države. Kada lice koje plaća kamatu, bez obzira na to da li je rezident države ugovornice, ima u toj državi ugovornici stalnu poslovnu jedinicu ili stalnu bazu u vezi sa kojom je povezan dug na koji se plaća kamata, a tu kamatu snosi ta stalna poslovna jedinica ili stalna baza, smatra se da kamata nastaje u državi u kojoj se nalazi stalna poslovna jedinica ili stalna baza.

7. Ako iznos kamate, zbog posebnog odnosa između platioca kamate i stvarnog vlasnika ili između njih i trećeg lica, imajući u vidu potraživanje duga za koje se ona plaća, prelazi iznos koji bi bio ugovoren između platioca kamate i stvarnog vlasnika, odredbe ovog člana primenjuju se samo na iznos koji bi bio ugovoren da takvog odnosa nema. U tom slučaju višak plaćenog iznosa oporezuje se saglasno zakonima svake države ugovornice, imajući u vidu ostale odredbe ovog ugovora.

Član 12.

AUTORSKE NAKNADE

1. Autorske naknade koje nastaju u državi ugovornici a isplaćuju se rezidentu druge države ugovornice mogu se oporezivati u toj drugoj državi.

2. Autorske naknade mogu se oporezivati i u državi ugovornici u kojoj nastaju, u skladu sa zakonima te države, ali ako je stvarni vlasnik autorskih naknada rezident druge države ugovornice, razrezan porez ne može biti veći od: 1) 5 odsto bruto iznosa autorskih naknada navedenih u stavu 3. tačka 1) ovog člana;

2) 10 odsto bruto iznosa autorskih naknada navedenih u stavu 3. tačka 2) ovog člana.

3. Izraz „autorske naknadeˮ, u ovom članu, označava plaćanja bilo koje vrste koja su primljena kao naknada:

1) za korišćenje ili za pravo korišćenja autorskog prava na književno,

umetničko ili naučno delo, uključujući softver, bioskopske filmove ili filmove ili trake za televiziju ili radio; i

2) za korišćenje ili za pravo korišćenja patenta, zaštitnog znaka, nacrta ili modela, plana, tajne formule ili postupka ili za korišćenje ili za pravo korišćenja industrijske, komercijalne ili naučne opreme ili za obaveštenja koja se odnose na industrijska, komercijalna ili naučna iskustva.

4. Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se ako stvarni vlasnik autorskih naknada, rezident države ugovornice, obavlja poslovanje u drugoj državi ugovornici u kojoj autorske naknade nastaju, preko stalne poslovne jedinice koja se nalazi u toj drugoj državi ugovornici ili u toj drugoj državi obavlja samostalne lične delatnosti iz stalne baze koja se nalazi u toj drugoj državi, a pravo ili imovina na osnovu kojih se autorske naknade plaćaju stvarno pripadaju toj stalnoj poslovnoj jedinici ili stalnoj bazi. U tom slučaju primenjuju se, prema potrebi, odredbe člana 7. ili člana 14. ovog ugovora.

5. Smatra se da autorske naknade nastaju u državi ugovornici kada je isplatilac rezident te države. Kada lice koje plaća autorske naknade, bez obzira na to da li je rezident države ugovornice, ima u državi ugovornici stalnu poslovnu jedinicu ili stalnu bazu u vezi sa kojom je nastala obaveza plaćanja autorskih naknada, a te autorske naknade padaju na teret te stalne poslovne jedinice ili stalne baze, smatra se da autorske naknade nastaju u državi u kojoj se nalazi stalna poslovna jedinica ili stalna baza.

6. Ako iznos autorskih naknada, zbog posebnog odnosa između platioca i stvarnog vlasnika ili između njih i trećeg lica, imajući u vidu korišćenje, pravo ili informaciju za koje se one plaćaju, prelazi iznos koji bi bio ugovoren između platioca i stvarnog vlasnika da takvog odnosa nema, odredbe ovog člana primenjuju se samo na iznos koji bi bio ugovoren da takvog odnosa nema. U tom slučaju višak plaćenog iznosa oporezuje se saglasno zakonima svake države ugovornice, imajući u vidu ostale odredbe ovog ugovora.

Član 13.

KAPITALNI DOBITAK

1. Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja nepokretnosti navedene u članu 6. ovog ugovora, a koja se nalazi u drugoj državi ugovornici, može se oporezivati u toj drugoj državi.

2. Dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koju preduzeće strane ugovornice ima u drugoj državi ugovornici ili od pokretnih stvari koje pripadaju stalnoj bazi koju koristi rezident države ugovornice u drugoj državi ugovornici za obavljanje samostalnih ličnih delatnosti, uključujući i prihode od otuđenja te stalne poslovne jedinice (same ili zajedno s celim preduzećem) ili stalne baze, može se oporezivati u toj drugoj državi. 3. Dobitak koji ostvari preduzeće države ugovornice koje brodove ili vazduhoplove koristi u međunarodnom saobraćaju, od otuđenja tih brodova ili vazduhoplova ili od pokretnih stvari koje služe za korišćenje tih brodova ili vazduhoplova oporezuje se samo u toj državi.

4. Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja akcija ili uporedivih interesa bilo koje vrste (uključujući interese u partnerstvu ili trastu) osim tih akcija ili uporedivih interesa kojima se trguje na bilo kojoj priznatoj berzi, može se oporezivati u drugoj državi ugovornici ako su ove akcije ili uporedivi interesi više od 50 odsto svoje vrednosti ostvarili neposredno ili posredno od nepokretnosti, kako je definisana u članu 6. ovog ugovora, koja se nalazi u drugoj državi.

5. Dobitak od otuđenja imovine, osim imovine navedene u st. 1, 2, 3. i 4. ovog člana, oporezuje se samo u državi ugovornici čiji je rezident lice koje je otuđilo imovinu.

Član 14.

SAMOSTALNE LIČNE DELATNOSTI

1. Dohodak koji ostvari fizičko lice rezident države ugovornice od profesionalnih delatnosti ili od drugih samostalnih delatnosti oporezuje se samo u toj državi, osim u sledećim okolnostima kada se taj dohodak može oporezivati i u drugoj državi ugovornici:

1) ako za obavljanje svojih delatnosti ima stalnu bazu koju redovno koristi u drugoj državi ugovornici; u tom slučaju, samo deo dohotka koji se pripisuje toj stalnoj bazi oporezuje se u toj drugoj državi ugovornici; ili

2) ako boravi u drugoj državi ugovornici u periodu ili u periodima koji ukupno traju 183 dana ili duže u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini; u tom slučaju, samo deo dohotka koji se ostvaruje od delatnosti koje se obavljaju u toj drugoj državi ugovornici oporezuje se u toj drugoj državi.

2. Izraz „profesionalne delatnosti” posebno obuhvata samostalne naučne, književne, umetničke, obrazovne ili nastavne delatnosti, kao i samostalne delatnosti lekara, advokata, inženjera, arhitekata, stomatologa i računovođa.

Član 15.

NESAMOSTALNE LIČNE DELATNOSTI

1. Zavisno od odredaba čl. 16, 18. i 19. ovog ugovora, zarade, naknade i druga slična primanja koja rezident države ugovornice ostvari iz radnog odnosa oporezuju se samo u toj državi, osim ako se rad obavlja u drugoj državi ugovornici.

Ako se rad obavlja u drugoj državi ugovornici, takva primanja koja se u njoj ostvaruju mogu se oporezivati u toj drugoj državi.

2. Izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana, primanja koja rezident države ugovornice ostvari iz radnog odnosa u drugoj državi ugovornici oporezuju se samo u prvopomenutoj državi:

1) ako primalac boravi u drugoj državi u periodu ili periodima koji ukupno ne prelaze 183 dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini, i

2) ako se primanja isplaćuju od strane ili u ime poslodavca koji nije rezident druge države, i

3) ako primanja ne padaju na teret stalne poslovne jedinice ili stalne baze koju poslodavac ima u drugoj državi.

3. Izuzetno od prethodnih odredaba ovog člana, primanja ostvarena iz radnog odnosa obavljenog na brodu ili vazduhoplovu koje preduzeće države ugovornice koristi u međunarodnom saobraćaju mogu se oporezivati u toj državi.

Član 16.

PRIMANJA DIREKTORA

Primanja direktora i druga slična primanja koja ostvari rezident države ugovornice, u svojstvu člana odbora direktora ili drugog sličnog organa kompanije koja je rezident druge države ugovornice, mogu se oporezivati u toj drugoj državi.

Član 17.

IZVOĐAČI I SPORTISTI

1. Izuzetno od odredaba čl. 7, 14. i 15. ovog ugovora, dohodak koji ostvari rezident države ugovornice kao izvođač od ličnog obavljanja delatnosti pozorišnog, filmskog, radio ili televizijskog umetnika, ili muzičara ili sportiste u drugoj državi ugovornici, može se oporezivati u toj drugoj državi.

2. Ako dohodak od lično obavljenih delatnosti izvođača ili sportiste ne pripada lično izvođaču ili sportisti nego drugom licu, taj dohodak se, izuzetno od odredaba čl. 7, 14. i 15. ovog ugovora, može oporezivati u državi ugovornici u kojoj su obavljene delatnosti izvođača ili sportiste.

3. Odredbe st. 1. i 2. ovog člana, ne primenjuju se na dohodak koji izvođači ili sportisti ostvare od delatnosti koje se obavljaju u državi ugovornici ako se poseta toj državi u potpunosti ili uglavnom finansira iz javnih fondova jedne ili obe države ugovornice ili njihovih političkih jedinica, jedinica lokalne samouprave ili statutarnihtela, ili su delatnosti obavljene u okviru programa kulturne ili sportske razmene koji su odobrile obe države ugovornice. U tom slučaju, dohodak se oporezuje samo u državi ugovornici čije je izvođač ili sportista rezident.

Član 18.

PENZIJE

1. Zavisno od odredaba člana 19. stav 2. ovog ugovora, penzije i druga slična primanja koja se isplaćuju rezidentu države ugovornice po osnovu ranijeg radnog odnosa oporezuju se samo u toj državi.

2. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, penzije i druga slična primanja koje se isplaćuju u okviru javnog plana ili plana koji je deo sistema socijalnog osiguranja države ugovornice ili njene jedinice lokalne samouprave ili statutarnog tela mogu se oporezivati i u toj državi.

Član 19.

DRŽAVNA SLUŽBA

1. 1) Zarade, naknade i druga slična primanja koje plaća država ugovornica ili njena politička jedinica, jedinica lokalne samouprave ili statutarno telo fizičkom licu, za usluge učinjene toj državi ili političkoj jedinici, jedinici lokalne samouprave ili statutarnom telu, oporezuju se samo u toj državi.

2) Zarade, naknade i druga slična primanja oporezuju se samo u drugoj državi ugovornici ako su usluge učinjene u toj državi, a fizičko lice je rezident te države koje je:

(1) državljanin te druge države ugovornice; ili

(2) koje nije postalo rezident te druge države samo zbog vršenja usluga.

2. 1) Nezavisno od odredaba stava 1. ovog člana, penzije i druga slična primanja koje fizičkom licu plaća država ugovornica ili njena politička jedinica, jedinica lokalne samouprave ili statutarno telo neposredno ili iz fondova, za usluge učinjene toj državi ili političkoj jedinici, jedinici lokalne samouprave ili statutarnom telu oporezuje se samo u toj državi.

2) Penzije i druga sličana primanja oporezuju se samo u drugoj državi ugovornici ako je fizičko lice rezident i državljanin te države.

3. Odredbe čl. 15, 16, 17. i 18. ovog ugovora primenjuju se na zarade, naknade, penzije i druga slična primanja za usluge učinjene u vezi sa privrednom delatnošću države ugovornice ili njene političke jedinice, jedinice lokalne samouprave ili statutarnog tela.

Član 20.

STUDENTI I LICA NA STRUČNOJ OBUCI

Student ili lice na stručnoj obuci koje je neposredno pre odlaska u državu ugovornicu bilo rezident ili je rezident druge države ugovornice, a boravi u prvopomenutoj državi isključivo radi obrazovanja ili obučavanja, ne oporezuje se u toj državi za primanja koja dobija za izdržavanje, obrazovanje ili obučavanje, pod uslovom da su ta primanja iz izvora van te države.

Član 21.

OSTALI DOHODAK

1. Delovi dohotka rezidenta države ugovornice, bez obzira na to gde nastaju, koji nisu regulisani u prethodnim članovima ovog ugovora oporezuju se samo u toj državi.

2. Odredba stava 1. ovog člana ne primenjuje se na dohodak, osim na dohodak od nepokretnosti definisane u članu 6. stav 2. ovog ugovora, ako primalac tog dohotka, rezident države ugovornice, obavlja poslovanje u drugoj državi ugovornici preko stalne poslovne jedinice koja se u njoj nalazi ili ako u toj drugoj državi obavlja samostalne lične delatnosti iz stalne baze koja se u njoj nalazi, a pravo ili imovina na osnovu kojih se dohodak plaća su, stvarno povezani sa stalnom poslovnom jedinicom ili stalnom bazom. U tom slučaju se, prema potrebi, primenjuju odredbe člana 7. ili člana 14. ovog ugovora.

3. Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog člana, delovi dohotka rezidenta države ugovornice koji nisu regulisani u prethodnim članovima ovog ugovora, a koji nastaju u drugoj državi ugovornici, mogu se oporezivati i u toj drugoj državi.

Član 22.

OTKLANJANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA

1. U Singapuru se dvostruko oporezivanje otklanja na sledeći način:

Ako rezident Singapura ostvaruje dohodak iz Srbije koji se, u skladu s odredbama ovog ugovora, može oporezivati u Srbiji, Singapur, u skladu s odredbama svojih zakona koji se odnose na odobravanje kredita u odnosu na singapurski porez, za porez koji se plaća u bilo kojoj drugoj državi osim u Singapuru, odobrava kao kredit u odnosu na singapurski porez koji se plaća na dohodak tog rezidenta, iznos srpskog poreza koji je plaćen neposredno ili po odbitku. Ako je taj dohodak dividenda koju kompanija rezident Srbije isplaćuje rezidentu Singapura, kompaniji koja neposredno ili posredno poseduje ne manje od 10 odsto akcijskog kapitala prvopomenute kompanije, kredit uzima u obzir srpski porez koji je ta kompanija platila na deo dobiti iz koje je isplaćena dividenda.

2. U Srbiji se dvostruko oporezivanje otklanja na sledeći način:

1) Ako rezident Srbije ostvaruje dohodak koji se, u skladu s odredbama ovog ugovora, može oporezivati u Singapuru, Srbija odobrava, kao odbitak od poreza na dohodak tog rezidenta, iznos jednak porezu na dohodak koji je plaćen u Singapuru. Taj odbitak ne može biti veći od dela poreza na dohodak, kako je obračunat pre izvršenog odbijanja, koji odgovara dohotku koji se može oporezivati u Singapuru.

2) Ako je, u skladu s nekom odredbom ovog ugovora, dohodak koji ostvari rezident Srbije izuzet od oporezivanja u Srbiji, Srbija može, pri obračunavanju poreza na ostali dohodak tog rezidenta, da uzme u obzir izuzeti dohodak.

Član 23.

JEDNAK TRETMAN

1. Državljani države ugovornice ne podležu u drugoj državi ugovornici oporezivanju ili zahtevu u vezi s oporezivanjem koje je drukčije ili teže od oporezivanja i zahteva u vezi s oporezivanjem, posebno u odnosu na rezidentnost, kojima državljani te druge države u istim uslovima, podležu ili mogu podleći.

2. Oporezivanje stalne poslovne jedinice koju preduzeće države ugovornice ima u drugoj državi ugovornici ne može biti nepovoljnije u toj drugoj državi ugovornici od oporezivanja preduzeća te druge države koja obavljaju iste delatnosti. Odredba ovog stava ne može se tumačiti tako da obavezuje državu ugovornicu da rezidentima druge države ugovornice odobrava lična oslobađanja, olakšice i umanjenja za svrhe oporezivanja zbog ličnog statusa ili porodičnih obaveza koje odobrava svojim rezidentima.

3. Kamata, autorske naknade i druge isplate koje preduzeće države ugovornice plaća rezidentu druge države ugovornice, pri utvrđivanju oporezive dobiti tog preduzeća, odbijaju se pod istim uslovima kao da su plaćene rezidentu prvopomenute države, osim kada se primenjuju odredbe člana 9. stav 1, člana 11. stav 7. ili člana 12. stav 6. ovog ugovora. Za potrebe ovog stava, podrazumeva se da, za potrebe odobravanja odbitka kamate nerezidentu, ništa u ovom stavu ne sprečava Singapur da, u skladu sa svojim domaćim zakonodavstvom, ne dozvoli odbitak takve kamate, ako porez nije odbijen prilikom isplate kamate.

4. Preduzeća države ugovornice čiju imovinu potpuno ili delimično poseduju ili kontrolišu, posredno ili neposredno, jedan ili više rezidenata druge države ugovornice, u prvopomenutoj državi ne podležu oporezivanju ili obavezi u vezi s oporezivanjem, koje je drukčije ili teže od oporezivanja i obaveza u vezi s oporezivanjem kome druga slična preduzeća prvopomenute

5. Ne smatra se nejednakim tretmanom u smislu ovog člana, ako država ugovornica, u skladu sa svojom nacionalnom politikom i kriterijumima, u cilju promovisanja privrednog i društvenog razvoja, poreske olakšice odobrava svojim državljanima. 6. Odredbe ovog člana primenjuju se na poreze navedene u članu 2. ovog ugovora.

Član 24.

POSTUPAK ZAJEDNIČKOG DOGOVARANJA

1. Ako lice smatra da mere jedne ili obe države ugovornice dovode ili će dovesti do toga da ne bude oporezovano u skladu s odredbama ovog ugovora, ono može, bez obzira na pravna sredstva predviđena unutrašnjim zakonom tih država, da izloži svoj slučaj nadležnom organu države ugovornice čiji je rezident. Slučaj mora biti izložen u roku od tri godine od dana prvog obaveštenja o meri koja dovodi do oporezivanja koje nije u skladu s odredbama ovog ugovora.

2. Ako nadležni organ smatra da je prigovor opravdan i ako nije u mogućnosti da sam dođe do zadovoljavajućeg rešenja, nastojaće da slučaj reši zajedničkim dogovorom s nadležnim organom druge države ugovornice radi izbegavanja oporezivanja koje nije u skladu s ovim ugovorom. Postignuti dogovor primenjuje se bez obzira na vremenska ograničenja u unutrašnjem zakonu država ugovornica.

3. Nadležni organi država ugovornica nastoje da zajedničkim dogovorom otklone teškoće ili nejasnoće koje nastaju pri tumačenju ili primeni ovog ugovora. Oni se mogu i zajednički savetovati radi otklanjanja dvostrukog oporezivanja u slučajevima koji nisu predviđeni ovim ugovorom.

4. Nadležni organi država ugovornica mogu neposredno međusobno komunicirati, radi postizanja dogovora u smislu prethodnih stavova ovog člana.

Član 25.

RAZMENA OBAVEŠTENJA

1. Nadležni organi država ugovornica razmenjuju obaveštenja za koja se može predvideti da će biti od značaja za primenu odredaba ovog ugovora ili za administriranje ili prinudno izvršenje unutrašnjih zakona koji se odnose na na poreze svake vrste i opisa koje zavode države ugovornice ili njihove političke jedinice ili jedinice lokalne samouprave, ako oporezivanje predviđeno tim zakonima nije u suprotnosti s ovim ugovorom. Razmena obaveštenja nije ograničena čl. 1. i 2. ovog ugovora.

2. Obaveštenje primljeno, na osnovu stava 1. ovog člana, od države ugovornice smatra se tajnom isto kao i obaveštenje dobijeno prema unutrašnjim zakonima te države i može se saopštiti samo licima ili organima (uključujući sudove i upravne organe) koji su nadležni za razrez ili naplatu, prinudno ili sudsko izvršenje, rešavanje po žalbama, u odnosu na poreze navedene u stavu 1. ovog člana ili u odnosu na kontrolu napred navedenog. Ta lica ili organi koriste obaveštenja samo za te svrhe. Oni mogu saopštiti obaveštenja u javnom sudskom postupku ili u sudskim odlukama. Izuzetno od navedenog, obaveštenja primljena od države ugovornice mogu se koristiti za druge svrhe, kada se takva obaveštenja, po zakonima obe države, mogu koristiti za druge svrhe i, kada nadležni organ države koja daje obaveštenje odobri takvo korišćenje.

3. Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne mogu se ni u kom slučaju tumačiti kao obaveza države ugovornice da:

1) preduzima upravne mere suprotne zakonima ili upravnoj praksi te ili druge države ugovornice;

2) daje obaveštenja koja se ne mogu dobiti na osnovu zakona ili u redovnom upravnom postupku te ili druge države ugovornice;

3) daje obaveštenja koja otkrivaju trgovinsku, poslovnu, industrijsku, komercijalnu ili profesionalnu tajnu ili poslovni postupak iliobaveštenje čije bi saopštenje bilo suprotno javnom poretku.

4. Ukoliko država ugovornica traži obaveštenja u skladu sa ovim članom, druga država ugovornica će koristiti svoje mere da bi pribavila tražena obaveštenja, čak i da toj drugoj državi ta obaveštenja možda nisu potrebna za sopstvene poreske svrhe. Obaveza sadržana u prethodnoj rečenici podleže ograničenjima iz stava 3. ovog člana, osim ako bi ta ograničenja onemogućila državu ugovornicu da daje obaveštenja samo zbog toga što ne postoji domaća potreba za takvim obaveštenjima.

5. Odredbe stava 3. ovog člana ne mogu se ni u kom slučaju tumačiti kao mogućnost države ugovornice da odbije davanje obaveštenja samo zato što obaveštenja poseduje banka, druga finansijska institucija, zastupnik ili lice koje radi u agenciji ili u fiducijarnom svojstvu ili koje ima veze sa vlasništvom interesa u licu.

Član 26.

ČLANOVI DIPLOMATSKIH MISIJA I KONZULATA

Odredbe ovog ugovora ne utiču na poreske povlastice članova diplomatskih misija ili konzulata predviđene opštim pravilima međunarodnog prava ili odredbama posebnih ugovora.

Član 27.

PRAVO NA POGODNOSTI

1. Izuzetno od bilo koje odredbe ovog ugovora, pogodnost iz ovog ugovora ne odobrava se u odnosu na deo dohotka ako se, uzimajući u obzir sve relevantne činjenice i okolnosti, osnovano može zaključiti da je sticanje pogodnosti bio jedan od glavnih razloga bilo kojeg aranžmana ili transakcije koja je neposredno ili posredno rezultirala tom pogodnošću, osim ako se ustanovi da bi odobravanje te pogodnosti u tim okolnostima bilo u skladu sa ciljem i svrhom odgovarajućih odredaba ovog ugovora.

2. Ako se licu, na osnovu stava 1. ovog člana, pogodnost iz ovog ugovora ne odobri, nadležni organ države ugovornice koji bi, inače, odobrio ovu pogodnost će, ipak, smatrati da to lice ima pravo na tu pogodnost ili na različite pogodnosti u odnosu na određeni deo dohotka, ako taj nadležni organ, na zahtev tog lica i nakon razmatranja relevantnih činjenica i okolnosti, utvrdi da bi takve pogodnosti tom licu bile odobrene i u odsustvu transakcije ili aranžmana iz stava 1. ovog člana. Nadležni organ države ugovornice kojem je zahtev podneo rezident druge države će se, pre odbijanja zahteva, konsultovati sa nadležnim organom druge države.

Član 28.

STUPANJE NA SNAGU

1. Države ugovornice diplomatskim putem pismeno obaveštavaju jedna drugu o okončanju postupaka predviđenih njihovim unutrašnjim zakonima za stupanje na snagu ovog ugovora.

2. Ovaj ugovor stupa na snagu datumom poslednjeg od tih obaveštenja, a njegove odredbe se primenjuju:

1) u Singapuru:

(1) u odnosu na poreze po odbitku, u odnosu na iznose koji su plaćeni, za koje se smatra da su plaćeni ili koji podležu plaćanju (šta pre nastupi) prvog januara ili posle prvog januara kalendarske godine koja neposredno sledi godinu u kojoj ovaj ugovor strupa na snagu;

(2) u odnosu na poreze (osim na poreze po odbitku) koji se razrezuju u odnosu na dohodak za bilo koju godinu razreza koja počinje prvog januara ili posle prvog januara druge kalendarske godine koja sledi godinu u kojoj ovaj ugovor stupa na snagu; i

(3) u vezi sa članom 25. (Razmena obaveštenja) ovog ugovora, za zahteve koji su podneti na dan ili posle datuma stupanja na snagu ovog ugovora u vezi obaveštenja za poreze koji se odnose na periode oporezivanja koji počinju prvog januara ili posle prvog januara kalendarske godine koja neposredno sledi godinu u kojoj ovaj ugovor stupa na snagu; ili ako nema perioda oporezivanja, za sve poreske obaveze koje nastaju prvog januara ili posle prvog januara kalendarske godine koja neposredno sledi godinu u kojoj ovaj ugovor stupa na snagu.

2) u Srbiji:

(1) u odnosu na poreze na dohodak koji je ostvaren u svakoj poreskoj godini koja počinje prvog januara ili posle prvog januara kalendarske godine koja neposredno sledi godinu u kojoj ovaj ugovor stupa na snagu; i

(2) u vezi sa članom 25. (Razmena obaveštenja) ovog ugovora, za zahteve koji su podneti na dan ili posle datuma stupanja na snagu ovog ugovora u vezi obaveštenja za poreze koji se odnose na periode oporezivanja koji počinju prvog januar a ili posle prvog januara kalendarske godine koja neposredno sledi godinu u kojoj ovaj ugovor stupa na snagu; ili ako nema perioda oporezivanja, za za sve poreske obaveze koje nastaju prvog januara ili posle prvog januara kalendarske godine koja neposredno sledi godinu u kojoj ovaj ugovor stupa na snagu.

Član 29.

PRESTANAK VAŽENJA

Ovaj ugovor ostaje na snazi dok ga ne otkaže jedna od država ugovornica.

Država ugovornica može otkazati ovaj ugovor diplomatskim putem, dostavljanjem pismenog obaveštenja o prestanku njegovog važenja najkasnije šest meseci pre kraja bilo koje kalendarske godine po isteku perioda od pet godina od datuma stupanja na snagu ovog ugovora. U tom slučaju, ovaj ugovor prestaje da se primenjuje:

1) u Singapuru:

(1) u odnosu na poreze po odbitku, u odnosu na iznose koji su plaćeni, za koje se smatra da su plaćeni ili koji podležu plaćanju (šta pre nastupi) posle kraja kalendarske godine u kojoj je dato obaveštenje o prestanku važenja;

(2) u odnosu na poreze (osim na poreza po odbitku) koji se razrezuju u odnosu na dohodak za bilo koju godinu razreza koja počinje prvog januara ili posle prvog januara druge kalendarske godine koja sledi kalendarsku godinu u kojoj je dato obaveštenje o prestanku važenja; i

(3) u vezi sa zahtevima koji su podneti u skladu sa članom 25. (Razmena obaveštenja) ovog ugovora, posle kraja kalendarske godine u kojoj je dato obaveštenje o prestanku važenja.

2) u Srbiji:

(2) u vezi sa zahtevima koji su podneti u skladu sa članom 25. (Razmena obaveštenja) ovog ugovora, posle kraja kalendarske godine u kojoj je dato obaveštenje o prestanku važenja.

U potvrdu čega su dole potpisani, punovažno za to ovlašćeni, potpisali ovaj ugovor.

Sačinjeno u Singapuru ovog 26. dana februara 2021. godine i u Beogradu ovog 5. dana aprila 2021. godine, u dva originalna primerka, na engleskom i srpskom jeziku, s tim što su oba primerka podjednako verodostojna.

ZA VLADU

REPUBLIKE SRBIJE

Siniša Mali

ZA VLADU

REPUBLIKE SINGAPUR

Lorens Vong

PROTOKOL

Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Singapur su se, prilikom potpisivanja Ugovora o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja (u daljem tekstu:„Ugovor”) dogovorile da sledeće odredbe čine sastavni deo Ugovora.

1. U vezi sa članom 12. (Autorske naknade) Ugovora, dogovoreno je da, ako posle stupanja na snagu Ugovora Srbija, sa bilo kojom drugom jurisdikcijom, potpiše bilo koji ugovor, sporazum ili protokol o izmeni koji se odnosi na otklanjanje (ili izbegavanje) dvostrukog oporezivanja u kojem izraz „autorske naknade” ne uključuje plaćanja za korišćenje ili za pravo korišćenja industrijske, komercijalne ili naučne opreme, nadležni organ Srbije će, nakon potpisivanja tog ugovora, sporazuma ili protokola o izmeni, o tom ugovoru, sporazumu ili protokolu o izmeni, blagovremeno, obavestiti nadležni organ Singapura. Nadležni organi država ugovornica će, što je pre moguće, razmatrati izostavljanje, iz člana 12. stav 3. Ugovora, plaćanja za korišćenje ili za pravo korišćenja industrijske, komercijalne ili naučne opreme.

2. U odnosu na član 18. (Penzije) Ugovora, podrazumeva se da se stav 2. ovog člana primenjuje na plaćanja koja, u slučaju Singapura, vrši Central Provident Fund.

U potvrdu čega su dole potpisani, punovažno za to ovlašćeni, potpisali ovaj protokol.

ZA VLADU REPUBLIKE SRBIJE

Siniša Mali

ZA VLADU REPUBLIKE SINGAPUR

Lorens Vong

Član 3.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori”.

OBRAZLOŽENJE

I. Ustavni osnov za donošenje Zakona

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona, sadržan je u članu 99. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, prema kojem Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.

II. Razlozi za potvrđivanje Ugovora i ciljevi koji se njime žele ostvariti

Nacrt ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Singapur (u daljem tekstu: Singapur) o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja (u daljem tekstu: Ugovor) parafiran je 21. novembra 2019. godine. Dve strane su se saglasile o potrebi preduzimanja svih mera neophodnih za što skorije potpisivanje Ugovora.

S tim u vezi, Vlada je, Zaključkom 05 Broj: 018-2857/2020 od 30. aprila 2020. godine, usvojila Nacrt ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Singapur o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja (tačka 2. Zaključka).

Vlada je zadužila Ministarstvo finansija da predloži lice koje će, u ime Vlade kao zastupnika Republike Srbije, potpisati navedeni ugovor, onda kada se sa Singapurom postigne dogovor o terminu i mestu potpisivanja, kao i o nivou potpisnika (tačka 3. Zaključka).

S obzirom na navedeno, sa Singapurom je (na predlog Republike Srbije) dogovoreno da se Ugovor, što je moguće pre (zbog restrikcija uzrokovanih pandemijom Korona virusa) potpiše odvojeno (u Beogradu i u Singapuru).

Dogovoreno je, da Ugovor, potpiše Siniša Mali, ministar finansija koji će, Ugovor potpisati u Beogradu, a potpisnik u ime Republike Singapur, Lorens Vong (Lawrence Wong) ministar obrazovanja i drugi ministar finansija, Ugovor će potpisati u Singapuru.

Vlada je, Zaključkom 05 Broj: 119-9861/2020 od 10. decembra 2020. godine, ovlastila Sinišu Malog, ministra finansija da, u ime Vlade kao zastupnika Republike Srbije, potpiše Ugovor između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Singapur o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja.

Ugovor je potpisan 26. februara 2021. godine u Singapuru i 5. aprila 2021. godine u Beogradu. U ime Vlade, kao zastupnika Republike Srbije, Ugovor je potpisao Siniša Mali, ministar finansija, a u ime Vlade Republike Singapur, Ugovor je potpisao Lorens Vong (Lawrence Wong) ministar obrazovanja i drugi ministar finansija.

Zaključenje Ugovora predstavlja značajan doprinos unapređenju bilateralne privredne i finansijske saradnje Republike Srbije i Singapura, jer se njime otklanja problem dvostrukog oporezivanja fizičkih i pravnih lica - rezidenata dve države. Ugovor obezbeđuje zajedničke kriterijume za određivanje prava oporezivanja pojedinih kategorija dohotka.

Napominjemo, da Ugovor stimuliše ulaganje kapitala rezidenata Republike Srbije u Singapuru i rezidenata Singapura u Republici Srbiji.

Imajući u vidu navedeno, generalno možemo zaključiti da zaključenje Ugovora obezbeđuje pravni preduslov za efikasnije privređivanje i konkurentnost preduzeća Republike Srbije u Singapuru, odnosno preduzeća Singapura u Republici Srbiji, što predstavlja značajan doprinos unapređenju bilateralne privredne i finansijske saradnje.

Posebno ukazujemo, da Ugovor predstavlja preduslov za buduća ulaganja investitora iz Singapura u privredu Republike Srbije, odnosno stvaranje uslova za njihovo učešće u procesu privatizacije, ali i za korišćenje odgovarajućih finansijskih instrumenata za podsticanje viših oblika bilateralne ekonomske saradnje.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 04.06.2021.
Naslov: Redakcija