VRHOVNI KASACIONI SUD: Zaposleni na mestu pomoćnog osoblja u školama u Srbiji, koji primaju minimalac, nemaju pravo na dodatni iznos na ime toplog obroka i regresa

Tetkice i zaposleni na mestu pomoćnog osoblja u školama u Srbiji, koji primaju minimalac, nemaju pravo na dodatni iznos na ime toplog obroka i regresa za godišnji odmor pošto im je on - sadržan u koeficijentu. Ovo proizilazi iz presude po reviziji koju je objavio Vrhovni kasacioni sud. Dve godine ranije, isti sud je, po istom osnovu tvrdio suprotno - da u minimalnoj zaradi nikako ne može da bude sadržana bilo koja druga naknada.

Mario Reljanović, sa Instituta za uporedno pravo, kaže da je ovo "vrlo naivno urađena presuda" gde je očigledna namera bila da se presudi kontra dosadašnjoj praksi nižih sudova. "Pretpostavljam da je ovde reč o pokušaju da se smanje troškovi države, jer su oni očigledno mnogo narasli pošto ima puno ljudi na minimalcu koji su tužili za neisplaćeni topli obrok i regres".

Dušan Kokot iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine ovakvu presudu ocenjuje kao "bezobraznu" i najavljuje obraćanje Ustavnom sudu, nakon koga, kaže - sledi Strazbur.

Strah tetkica, domara, administrativnih radnika i drugih zaposlenih u školama na mestima pomoćnog osoblja da bi mogli da prođu sa svojim tužbama za naknadu toplog obroka i regresa kao dužnici koji su tužili banke kada je VKS dopunom odluke zauzeo suprotan stav – na žalost se pokazao opravdanim.

Naime, Vrhovni kasacioni sud objavio je presudu iz aprila u kojoj navodi da su nižestepeni sudovi “pogrešno primenili materijalno pravo” i da koeficijent za obračun plate i ovih zaposlenih u sebi sadrži dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Iako sve tetkice u školama u Srbiji imaju koeficijente koje “ne dobacuju” ni do minimalca – pa im država dotira do punog iznosa zakonom garantovanog minimuma.

VKS navodi da se na zaposlene u školama primenjuje Zakon o platama u državnim organima i javnim službama ("Sl. glasnik RS", br. 34/2001, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 116/2008 - dr. zakoni, 92/2011, 99/2011 - dr. zakon, 10/2013, 55/2013, 99/2014, 21/2016 - dr. zakon, 113/2017 - dr. zakoni, 95/2018 - dr. zakoni, 86/2019 - dr. zakoni, 157/2020 - dr. zakoni i 123/2021 - dr. zakoni), kojim se predviđa da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

“To znači da tužilji ne pripada pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora pošto su te naknade sadržane u koeficijentu njene plate, pa je to što je tužilji, u spornom periodu, isplaćivana minimalna zarada bez uticaja na odlučivanje”, smatra VKS.

Mario Reljanović, sa Instituta za uporedno pravo kaže da je ovde prvi problem u načinu obračune zarada.

“Niko ne može da ima koeficijent za platu nižu od minimalne zarade, to je nezakonito. Ti ljudi ne trpe materijalnu štetu jer im država nadomesti razliku do minimalne zarade, ali je sam način obračuna nezakonit”, ukazuje Reljanović.

On ističe da VKS ispravno utvrđuje da je deo osnovne zarade i regres za godišnji odmor i topli obrok. Ali, napominje da to nikako ne važi u slučaju kada je plata – minimalac.

“Ono što Vrhovni kasacioni sud namerno ne vidi je da je to pravilo u suprotnosti sa Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje). Upravo time su se rukovodili niži sudovi – u minimalnu zaradu nikako ne mogu da uđu regres i topli obrok. VKS namerno upoređuje pravilo da u koeficijent ulazi regres i topli obrok i kažu da to pravilo derogira ceo Zakon o radu. To nije tačno. To pravilo važi samo u situacijama kada se isplaćuje više od minimalne zarade. Kada se plaća minimalna zarada mora da se primene odredbe iz Zakona o radu – jer posebni zakoni ne sadrže odredbe o minimalnoj zaradi. Da u tim posebnim zakonima stoji da se u koeficijente uračunavaju naknade za topli obrok i regres i u slučajevima kada se prima minimalac, mogli bismo reći da je derogiran Zakon o radu”, objašnjava Reljanović.

On podseća da je po Zakonu o radu minimalna zarada – minimalna naknada za rad i standardni učinak za vreme provedeno na radu.

“Tu nema reči ni o čemu drugom. Čak se izričito Zakonom o radu kaže da se sve ostalo što čini uvećanu zaradu dodatno isplaćuje, a naravno da regres i topli obrok spadaju u druga, ostala primanja”, navodi Reljanović.

Tako radnici koji primaju minimalac, dodaje, naknadu za topli obrok i regres moraju posebno da prime.

“Iščekivali smo stav Vrhovnog kasacionog suda po pitanju isplate naknada za topli obrok i regres zaposlenima. A, na dan kada je to bilo na dnevnom redu, na sajtu suda je osvanula aprilska presuda po reviziji kojom nam je sve rečeno”, kaže Dušan Kokot iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine.

Početkom juna nekoliko stotina tetkica, servirki i tehničkog osoblja “na minimalcu” protestovalo je u Beogradu iščekujući odluku Vrhovnog kasacionog suda i pozvalo taj isti sud da – čuva zakon. Ti radnici su na čuvanje zakona VKS pozvali upravo iz razloga što već postoje njegove odluke koje potvrđuju da u minimalce nisu uračunate pomenute naknade.

“U prvoj polovini 2020. godine VKS je, takođe u presudi na uloženu reviziju povodom istog ovakvog slučaja, presudio potpuno suprotno – u korist zaposlene u školi, navodeći da bez sumnje u minimalnoj zaradi nije sadržana naknada troškova toplog obroka i regresa. Sada izlaze sa potpuno suprotnim obrazloženjem – da su u minimalnoj zaradi sadržani i topli obrok i regres. i pozivaju se na iste zakone. Ovakva odluka suda kaže da, zapravo, sutra sve može da bude uračunato u minimalac. Moći će da kažu: i putni troškovi, i rad vikendom – to vam je u koeficijentu”, navodi Kokot.

On dodaje da je takva odluka suda – “bezobrazna”.

“Mi nećemo stati. Obratićemo se Ustavnom sudu, pošto je to sledeći korak. A posle toga i Strazburu. Ovo je kršenje međunarodne konvencije čiji je Srbija potpisnik. Ne može sud da preinačuje definiciju minimalne zarade. Ne može da navede da to što je zaposleni primao minimalac ‘nije od značaja’. Sud kaže da je važnije šta piše na koverti, nego šta je u koverti”, kaže Dušan Kokot.

 Argumentacija VKS u presudi donetoj u aprilu, a objavljenoj 5. jula je formalno tačna, kaže Mario Reljanović. Problem je sa zaključkom.

 “Sud navodi tačne članove različitih zakona, ali njihov zaključak da se tim odredbama derogira Zakon o radu i da on ne može da se primeni u ovom slučaju – nije tačan. Baš naprotiv, nižestepeni sudovi su imali daleko više pravničke mudrosti pri odlučivanju jer su jasno videli da tu nije reč o istovrsnim odredbama i da one ne mogu jedna drugu da derogiraju nego da se odredba o minimalnoj zaradi uvek i svugde mora da primeni. A, onda dolazimo do zaključka da u minimalnu zaradu nikako ne mogu da spadaju regres i topli obrok – u svaku drugu zaradu mogu, jer se onda ne primenjuju odredbe o minimalnoj zaradi, već ono što navodi VKS”, pojašnjava Reljanović.

 VKS je, dodaje, “verovatno vođen nekim drugim razlozima, a ne stručnim, došao do zaključka da zakon može da se derogira na taj način”.

 “Iskreno mislim da će teško naći van suda još nekoga ko će isto razmišljati kao oni – posebno među pravnicima koji se bave radnim pravom”, kaže Mario Reljanović.

Izvor: Vebsajt N1, Daniela Ilić Krasić, 06.07.2022.
Naslov: Redakcija