POVEĆANJE REFERENTNE KAMATNE STOPE TREBA OČEKIVATI I U NAREDNOM PERODU

Talas podizanja ključnih kamatnih stopa nije zaobišao ni Srbiju. Narodna banka Srbije tri meseca uzastopno podizala je referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 2,5 odsto, a na poslednjoj sednici podignuta je na 2,75 odsto.

Branko Živanović, vanredni profesor i šef Katedre za ekonomiju i finansije Beogradske bankarske akademije (BBA), ocenjuje da će se trend podizanja kamatnih stopa nastaviti i ubuduće, kako u svetu, tako i kod nas.

“Taj trend biće diktiran iz SAD odakle se i generiše globalni sekularni konjukturni ciklus. Globalni konjukturni ciklus je u disbalansu sa naglašenim inflatornim sekvencama. Odgovor FED na inflaciju merenu CPI (indeksom potrošačkih cena) od 8,6 odsto u odnosu na maj protekle godine, kao i cenama namirnica od 11,9 odsto po prirodi stvari će se sastojati u podizanju stope federalnih fondova (njihove reperne kamatne stope)”, navodi Živanović.

To će, kako navodi, biti propraćeno i reakcijama ostalih centralnih banaka, u prvom redu Banke Engleske, zatim ECB i Banke Japana, i to kako u direktnom porastu repernih kamatnih stopa, tako i u prelasku sa politike kvantitativnih olakšica na politiku kvantitativnog stezanja.

Narodna banka Srbije će, ističe, pratiti globalna monetarna kretanja i u sličnom tempu reagovati, i nezavisno od današnje sednice permanentno će povećavati repo stopu.

“To je jedini ispravan pristup. Problem ključnih stopa monetarne politike, kako u svetu tako i kod nas, sadržan je u činjenici da su one daleko ispod prosečnog rasta stopa inflacije i da kao takve ne štite adekvatno kreditore. Međutim, na drugoj strani ukoliko bi centralne banke i pokušale da ih, bar na kratko, izjednače sa stopom inflacije, to bi izazvalo lanac bankrotstava debitora i nekontrolisanu recesiju”, naglašava Živanović.

Na pitanje do kog nivoa samo podizanje može da “ide” i kada taj nivo može da postane alarmantan za građane, on kaže da je za očekivati da će NBS repo stopu, ukoliko ne dođe do krupnijih ekonomskih poremećaja i eksterno izazvanih šokova, do kraja tekuće godine korigovati još dva do tri puta, po pravilu za po pola procentnog poena.

Komentaršući na koji način će se podizanje referentne kamatne stope odraziti na građane i privrednike, Živanović ističe da će pre svega uticati na nominalnu cenu bankarskih kredita.

“Međutim, te kamatne stope će i dalje biti realno negativne, pa će sve više derogirati kreditnu aktivnost i poslovne banke upućivati na uzdržanost prilikom ovakvog plasiranja sredstava, što će postajati veći problem od same nominalne cene komercijalnog kreditiranja”, ocenjuje profesor BBA.

Kada je reč o bankarskim proizvodima i uslugama, on kaže da će podizanje referentne kamatne stope uticati na sve, a u prvom redu na one najtraženije, nenamenske i potrošačke, a najveće posledice osetiće privreda.

“Najkrupnije posledice će ostaviti na kreditiranje privrednih subjekata. Ukoliko tu dođe do jačih porasta cene i kreditne kontrakcije to će direktno uticati na pad uposlenosti privrednih kapaciteta i gubljene radnih mesta”, podvlači Živanović.

Što se tiče građana i dinarskih kredita, on kaže da bi klijenti banaka trebalo da obrate pažnju da li im je kredit neophodan i da li su u stanju da ga vrate iz redovnih prihoda. “Nominalna cena je manje bitna, svi će biti usklađivani sa inflacijom”, kaže on.

Na pitanje da li pojedine banke koriste trenutnu situaciju kako bi povećale cene svojih usluga profesor BBA ističe da to ipak nije slučaj.

“Ne. Aktuelne kamatne stope su već, efektivno i realno, negativne. Malim pomeranjima bankarska industrija neće rešiti problem. Nažalost, rešava ga kroz takozvani ‘fee biznis’. Usluge i novčanog komfora će biti sve više, a kredita sve manje”, zaključuje Živanović.

Izvor: Vebsajt Biznis, Marija Jovanović, 07.07.2022.
Naslov: Redakcija