Zastava Bosne i Hercegovine

RAZLIKA IZMEĐU PRIPRAVNIKA I PRIPRAVNIKA-VOLONTERA U PRAVOSUĐU


Diplomirani pravnici za polaganje pravosudnog ispita moraju da steknu pripravnički staž. Ipak, do ispunjenih uslova da ga polažu ne idu istim putem. Neki se za taj ispit, kojim postaju ravnopravni sa ostalim sudijama, tužiocima i advokatima, spremaju kao pripravnici, a neki kao pripravnici - volonteri. Osim u statusu, razlika je i u materijalnoj satisfakciji. I ne samo u tome.

Imaju iste obaveze, ali drugačija prava. I pripravnici i tzv. pripravnici-volonteri obavljaju pripravnički staž, što im je uslov za polaganje pravosudnog ispita. Međutim, razlikuju ih ugovori i mesečna primanja.

Maja Delić iz Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu objašnjava da se pripravnici u tužilaštvo primaju u radni odnos rešenjem tužilaštva, dok pripravnik-volonter započinje obavljanje pripravničkog staža potpisivanjem ugovora o volonterskom radu.

"Pripravnici koji su u radnom odnosu imaju neto iznos mesečne zarade 47.000 dinara. Pripravnici-volonteri dobijaju naknadu za prevoz tokom obavljanja pripravničkog staža, osim ukoliko Nacionalna služba za zapošljavanje omogući primanje tzv. stručne prakse koja iznosi 24.000 dinara u trajanju od 12 meseci", dodaje Delićeva.

Navodi podatak prema kome osnovna tužilaštva u Beogradu imaju po dvoje pripravnika i deset do trinaest volontera. Koliko je jednih i drugih u sudovima u Srbiji, Vrhovni kasacioni sud –ne vodi statistiku.

Za Sindikat pravosuđa računica je i više nego jasna. Tvrde - nisu popunjena sva pripravnička mesta, a primaju se volonteri.

"Država to ne čini zato što štedi na tim mladim ljudima jer u ovoj zemlji se sve vrti oko novca. Položaj pripravnika-volontera u tužilaštvima i sudovima je robovski, oni su eksploatisani, dakle rade besplatno, a moraju pritom da odrade taj pripravnički staž. Imajući u vidu zatrpanost pravosuđa, oni su nam veoma neophodni zato i čudi ta nemarnost prema tim mladim ljudima", smatra Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije.

Poslednji javni konkurs za primanje sudijskih i tužilačkih pripravnika bio je 2017. godine, navode u Ministarstvu pravde. Datum novog konkursa nije poznat.

"Pravilnik iz 2017. godine predviđa 223 sudska pripravnika u osnovnim, višim, privrednim i prekršajnim sudovima, a prema podacima iz oktobra ove godine ima ih 99. Broj tužilačkih pripravnika koji se primaju u osnovno i više javno tužilaštvo prema Pravilniku je 107, a ima ih 33. Pored njih radi ukupno 1.930 sudijskih i tužilačkih pomoćnika", navodi Ministarstvo pravde.

U Sindikatu pravosuđa smatraju da bi svima na pripravničkom stažu trebalo dati iste ugovore - ugovor o radu.

U Advokatskoj komori Beograda stava su da bi se u tom slučaju manje primalo u pripravništvo, pa bi tako mnogi ostali uskraćeni za praktična znanja. U advokatskim kancelarijama ukupno je oko 3.500 pripravnika i volontera.

"Advokat i pripravnik, oni dogovore iznos te naknade kada je reč o ugovoru o radu, kada je reč o volontiranju u formalnom smislu tu nema nikakvog plaćanja, što ne isključuje mogućnost da dobijaju neki iznos od principala mimo tog ugovorenog doborovoljnog odnosa, ali ja zaista kao predsednik komore nemam uvid niti evidenciju da li se neko eventualno dogovorio da mu mesečnom nivou da neki iznos na ruke", ističe Jugoslav Tintor, predsednik Advokatske komore Beograda.

Kod inspekcije rada nema prijava niti postupanja u vezi sa radnopravnim statusom i ugovorima pripravnika i pripravnika volontera u advokatskim kancelarijama.

Sudovi i tužilaštva nisu u njihovoj nadležnosti, odgovara Ministarstvo za rad.

Nisu nadležni, kažu, ni za pitanje da li su zakoni o advokaturi, uređenju sudova, javnom tužilaštvu u suprotnosti sa Zakonom o volontiranju ("Sl. glasnik RS", br. 36/2010) prema kojem volontiranje podrazumeva opšte dobro i javni interes, a ne najpre lični - kao što je i obavljanje pripravničkog staža bez čega se ne može na pravosudni ispit.

Izvor: Vebsajt RTS, Tamara Tankosić, 3.12.2020.
Naslov: Redakcija