ZAKON O MIRNOM REŠAVANJU RADNIH SPOROVA: Agencija za mirno rešavanje radnih sporova jedina koja se bavim alternativnim načinom rešavanja sporova
Agencija za mirno rešavanje radnih sporova je jedina specijalizovana institucija koja se u Srbiji bavi radnim pravom na alternativni način. Njen direktor Ivica Lazović kaže da je postupak pred Agencijom besplatan i dobrovoljan, a najčešći individualni sporovi koji se pokreću su zbog različitih vrsta isplata.
Otkaz ugovora o radu, ostvarivanje prava na godišnji odmor, isplate zarade/plate, regresa za korišćenje godišnjeg odmora i druge naknade troškova, isplate otpremnine, nagrada - sve su to slučajevi kojima se bavi Agencija za mirno rešavanje radnih sporova. Agencija se, međutim, bavi i diskriminacijom i slučajevima zlostavljanja na radu.
Direktor agencije Ivica Lazović kaže da je reč o institutu koji postoji 16 godina, koji je dobrovoljan i besplatan. Iako se radnim pravom bave i Inspekcija rada i resorno ministarstvo, Agencija je jedina koja se bavim alternativnim načinom rešavanja sporova.
Reč je o dobrovoljnom postupku koji se jednostavno pokreće: podnosi se formular Agenciji, koji je propisan, a zatim Agencija šalje formular drugoj strani koja ima rok od pet radnih dana da se izjasni.
Ako druga strana prihvati da se postupak rešava mirnim putem, pokreće se postupak pred arbitrom Agencije za mirno rešavanje radnih sporova ako je individualni spor, odnosno miriteljem ako je kolektivni i rešava se u roku od 30 dana.
"Ovaj postupak je kratak - za razliku od sudskih postupaka, koji u proseku traju pet godina. Postupak pred Agencijom često traje i kraće od 30 dana", rekao je Lazović.
Direktor Agencije ističe da arbitražno rešenje ima težinu sudske presude, izvršno je ispravna i rešava problem.
Ističe da Agencija, ipak, nije represivni organ i ne može da naloži nešto poslodavcu, već on mora da bude saglasan sa postupkom. Praksa je pokazala da poslodavci imaju poverenje u Agenciju i u 2019. je postojala saglasnost u 90 odsto slučajeva.
U sporovima ne posreduju radnici Agencije, u njoj je zaposleno svega devet osoba, već nezavisni arbitri u individualnim sporovima, odnosno miritelji u kolektivnim sporovima:
To su nezavisni eksperti koje biraju predstavnici Socijalno-ekonomskog saveta i predstavnici poslodavaca, profesori radnog prava, ugledni advokati i javne ličnosti koji su u materiji, kao i sudije u penziji.
"Njihove odluke su na nivou sudskih presuda, odnosno naše arbitražne odluke prate sudske presude. U tom pogledu nema velike razlike", kaže Lazović.
Agencija je posebno značajna za sindikate i Uniju poslodavaca jer omogućava efikasan, brz i jednostavan pristup pravdi članstvu. Iako su u početku bili nepoverljivi prema ovom institutu, praksa je pokazala da miritelji rade nezavisno i da se ne može uticati na njihov rad.
Za ovih 16 godina Agencija je radila na 20.000 različitih predmeta, što znači da je oko 1.000 predmeta godišnje. Trenutno se zbog pandemije beleži mali pad. U godini pre koronavirusa, 2019, zabeležen je rekord jer je bilo 2.300 postupaka.
"Korona je pogodila sve oblasti pa i svet rada, od nezaposlenosti, neisplata do prekovremenog rada od kuće, prava na diskonekciju. Portugalija je, na primer, donela zakon kojim se ograničava radno vreme od kuće, jer se izgubilo osmočasovno radno vreme. S druge strane, opao je broj prijava mobinga zbog rada od kuće, ali i štrajkova", naveo je Lazović.
Dodao je da je problem u početku pandemije predstavljalo i to što nije bilo moguće sesti za sto, pružiti ruku, ali da su brzo digitalizovali svoj rad.
Kolektivni sporovi, koji su srž sindikalnog obraćanja, znatno su ređi od individualnih, i ima ih tridesetak godišnje.
"Najčešće su to štrajkovi, primena i dopuna kolektivnog ugovora, kolektivno pregovaranje, nešto što prati sindikalno delovanje. Adresa za rešavanje svih štrajkova je naša agencija. Mi kroz pregovaranje i metodu mirenja smo najefikasniji, brže se nešto rešava nego štrajkom. Novim zakonom je predviđena veća uloga agencije u slučaju štrajka", rekao je Lazović.
Kada dobije saglasnost za arbitražno odlučivanje, nema sudskog postupka, odluka je konačna, izvršna i na nju nema prava žalbe. Sudski procesi nisu isključeni kod kolektivnih postupaka, mada neki kolektivni ugovori preveniraju sudske sporove.
Mobing se može prijaviti na SOS telefon 0800-300-601. Reč je o liniji koja radi 24 sata dnevno.
Za pet godina koliko postoji, preko ovog broja je pokrenuto 6.300 postupaka, nije uvek reč o mobingu, nekada o radnom pravu.
Ponekada radnici budu upućeni na sudove zbog dokaznog postupka, ali najčešće se sporovi rešavaju pred agencijom.
"Spor se rešava sporazumom, ne utvrđujemo da li je bilo zlostavljanja, već mirimo strane kako bi došlo do prestanka radnje koju neko smatra zlostavljanjem", objašnjava Ivica Lazović.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija