ODLUKA O PRIVREMENIM MERAMA ZA BANKE RADI UBLAŽAVANJA POSLEDICA PANDEMIJE COVID-19 U CILJU OČUVANJA STABILNOSTI FINANSIJSKOG SISTEMA: Banka je dužna da omogući dužniku odustanak od primene moratorijuma po svakom pojedinačnom kreditu/kreditnom proizvodu/drugom proizvodu tokom njegovog trajanja

Rok do kada građani zvanično mogu da se izjasne protiv moratorijuma na otplatu kredita istiekao je 10. avgusta, međutim, Odlukom o privremenim merama za banke radi ublažavanja posledica pandemije COVID-19 u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema ("Sl. glasnik RS", br. 103/2020) je svim dužnicima omogućeno da se predomisle u bilo kom trenutku tokom naredna dva meseca, odnosno do prvih dana oktobra i da odbiju plan odlaganja otplate pozajmica koji su im banke ponudile, a time i da izbegnu dodatne troškove.

Finansijski stručnjak Dušan Uzelac napominje da bi trebalo dobro da promisle šta im se isplati.

- Odlaganje će dobro doći ljudima koji su ostali bez posla, da premoste taj period i da ne duguju banci, jer bi bez moratorijuma mnogi trpeli posledice zbog kašnjenja u plaćanju kredita - objašnjava Uzelac. - Druga kategorija su ljudi koji su i uz redovna primanja pristali na pauzu, a oni sada imaju prividni višak prihoda. Neki će time poklopiti stare dugove ili dozvoljeni minus, što je dosta dobra odluka, jer se tako pozajmica sa velikom kamatom isplaćuje, a praktično se dug prebacuje na stambeni ili potrošački kredit sa značajno povoljnijom kamatom.

Svi oni koji se dvoume da li da koriste ovaj zastoj u otplati, do oktobra banci ne moraju ništa da daju. Bez obzira na to kada su odbili moratorijum, klijenti će dobiti dve mogućnosti za plaćanje rata:

-       da u roku od sedam dana izmiri sve obaveze koje su bile obuhvaćene moratorijumom, za avgust i septembar - i glavnicu i redovnu kamatu, ili

-       da izmiri samo redovnu kamatu za dva meseca, a da mu se plaćanje glavnice pomeri na kraj otplate.

U oba ova slučaja dužnik će, praktično, koristiti moratorijum, odnosno pauziraće rate, ali mu neće biti uvećane za iznos kamate za avgust i septembar, ako ih izmiri u oktobru.

Ako se dužnik odluči da u oktobru namiri i avgustovsku i septembarsku ratu, to znači da bi ipak trebalo da tokom trajanja moratorijuma odvaja ovaj iznos novca, jer mu stiže i rata za tekući mesec.

Prvi moratorijum odbilo je svega šest odsto dužnika. Stručnjaci smatraju da će u novom krugu povlastica koje banke nude biti mnogo manje interesovanje građana. Naročito će o zastoju u otplati razmisliti korisnici dozvoljenog minusa, jer mnogi nisu razumeli da se i kamata za ove pozajmice odlaže, a samim tim posle i dodatno uvećava.

Druga opcija je za neke povoljnija - da dužnik po isteku moratorijuma plati samo kamatu koja bi mu sledovala tokom avgusta i septembra. Koliko ona tačno iznosi, svaki dužnik može da vidi u svom otplatnom planu, gde je jasno razgraničen iznos koji se svakog meseca plaća na ime glavnice duga, i iznos koji se plaća na ime kamate.

U tom slučaju, dužniku neće biti uvećane preostale rate na ime kamate, a dobiće dva meseca duži otplatni rok, uz redovnu, ugovorenu kamatu.

Izvor: Novosti, V,N, 10.08.2020.
Naslov: Redakcija