ZAKON O ZAŠTITI PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU: OD 1. JANUARA 2016. GODINE GRAđANI ćE MOćI DA POšALJU PRIGOVOR PREDSEDNIKU SUDA I DA DOBIJU ODšTETU OD 300 DO 3.000 EVRA, UKOLIKO SE UTVRDI DA JE SUD ODGOVORAN ZBOG ODUGOVLAčENJA SUDSKOG POSTUPKA. SUDSKU ZAšTITU PRAVA NA SUđENJE U RAZUMNOM ROKU MOGU DA TRAżE SVE STRANKE U SUDSKOM POSTUPKU, šTO UKLJUčUJE I IZVRšNI POSTUPAK I VANPARNIčNI POSTUPAK, OSIM JAVNOG TUżIOCA. PRIVATNI TUżILAC, OšTEćENI I OšTEćENI KAO TUżILAC U KRIVIčNOM POSTUPKU TO PRAVO IMAJU SAMO AKO SU ISTAKLI IMOVINSKOPRAVNI ZAHTEV

Građani Srbije, koji smatraju da im suđenja ili istrage traju predugo, od 1. januara 2016. godine imaće pravo da zbog toga podnose prigovore i žalbe, a ukoliko se utvrdi da su njihovi navodi tačni, moći će da traže i obeštećenje od države koje će se kretati od 300 do 3.000 evra.

Ta rešenja predviđena su Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ("Sl. glasnik RS", br. 40/2015 - dalje: Zakon), koji će početi da se primenjuje od 1. januara 2016. godine.

Zakon ne precizira koliki je razumni rok, ali predviđa merila na osnovu kojih će se vrštiti procena od slučaja do slučaja.

Ta merila su:

• složenost postupka i ponašanje stranaka,
• poštovanje pravila o redosledu rešavanja predmeta,
• zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izrada odluka,
• celokupno trajanje postupka i postupanje suda, tužilaštva ili drugog državnog organa,
• priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage i
• značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku.

Ukoliko predsednik suda utvrdi da je prigovor osnovan, naložiće postupajućem sudiji da u roku od 15 dana do najkasnije četiri meseca preduzme procesne radnje, koje će delotvorno ubrzati postupak.

Zakon precizira da će stranka moći da predsedniku suda pred kojim se vodi njen postupak podnese prigovor kad smatra da neki njen sudski predmet traje dugo i da traži njegovo ubrazanje, a predsednik će biti obavezan da o prigovoru odluči u roku od dva meseca.

Oni koji su već podneli tužbu na osnovu sada važeće odredbe u Zakonu o uređenju sudova ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 - dr. zakon, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011, 101/2013 i 40/2015 - dr. zakon), nastaviće postupak po tom zakonu.

Ustavni sud Srbije ostaće nadležan da odlučuje po ustavim žalbama, koje se tiču sudskih postupaka koji su okončani.

Građani koji su Evropskom sudu za ljudska prava podneli predstavku zbog kršenja tog prava, a o kojoj još nije odlučeno, imaće zakonsku mogućnost da do kraja juna 2016. godine podnesu Državnom pravobranilaštvu predlog za poravnanje u novčanom iznosu ili da u roku od godinu dana podnesu tužbu sudu protiv države za naknadu štete.

Sudsku zaštitu prava na suđenje u razumnom roku mogu da traže sve stranke u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak i vanparnični postupak, osim javnog tužioca. Privatni tužilac, oštećeni i oštećeni kao tužilac u krivičnom postupku to pravo imaju samo ako su istakli imovinskopravni zahtev.

Ukoliko je do povrede prava došlo u toku istrage, za koju je odgovoran javni tužilac, predsednik suda će svoje rešenje kojim je utvrđena povreda prava, dostaviti neposredno višem tužiocu.

Viši tužilac će u tom slučaju biti dužan da u roku od osam dana naloži postupajućem tužiocu da preduzme procesne radnje radi ubrzanja postupka.

Ako predsednik suda ne odluči po prigovoru u roku od dva meseca, ili ako odbije prigovor, stranka će imati pravo da podnese žalbu o kojoj će odlučivati predsednik neposredno višeg suda.

Stranka će imati pravo da podnese novi prigovor u istom postupku posle isteka četiri meseca od prijema rešenja kojim mu je prvi prigovor odbijen.

Posle pravnosnažnosti rešenja kojim su joj usvojeni prigovor ili žalba, građanin će steći pravo na neku od pređvidenih vrsta pravičnog zadovoljenja:

• pravo na isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je stranci izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku,
• pravo na objavljivanje pismene izjave Državnog pravobranilaštva kojom se utvrđuje da je stranci bilo povređeno to pravo,
• pravo na objavljivanje presude kojom se utvrđuje da je stranci bilo povređeno pravo na sudenje u razumnom roku.

Kada je u pitanju nagodba sa državom, građanin može da podnese Pravobranilaštvu predlog za poravnanje u roku od šest meseci od dana kada je stekao pravo na pravično zadovoljenje.

 U predlogu za poravnanje stranka treba da opredeli da li traži isplatu novčanog obeštećenja ili objavljivanje pismene izjave Pravobranilaštva kojom se utvrđuje da je bilo povređeno njeno pravo na suđenje u razumnom roku, ili i jedno i drugo.

Ukoliko dogovor o poravnanju sa Pravobranilaštvom bude postignut u roku od dva meseca, Pravobranilaštvo će sa građainnom zaključiti sporazum o vansudskom poravnanju koje predstavlja izvršnu ispravu - sa kojom može da zahteva ispatu dogovorenog obeštećenja.

Pravobranilaštvo je dužno da se u postupku poravnanja kreće u visini novčnog obeštećenja određenog tim zakonom, od 300 do 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a stranka može u svako doba da pismeno odustane od pokuša poravnanja.

Kod teže povrede prava na suđenje u razumnom roku sud može na zahtev stranke da donese i objavi presudu kojom se utvrđuje da je stranci bilo povređeno pravo, kao i da joj dosudi novčano obeštećenje. Presuda se objavljuje u "Službenom glasniku" o trošku suda.

Zakon predviđa da novčano obeštećenje i naknadu imovinske štete isplaćuje sud ili javno tužilaštvo koji su povredili pravo na suđenje u razumnom roku.

Zaštita prava na suđenje u razumnom roku uvedena je u domaći pravosudni sistem pre nekoliko godina u vidu ustavne žalbe o kojoj je odlučivao Ustavni sud. Međutim, to rešenje nije dalo odgovarajuće rezultate, jer je najviši sud u zemlji postao zatrpan predmetima.

Od maja 2014. godine, Zakonom o uređenju sudova ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 - dr. zakon, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011, 101/2013 i 40/2015 - dr. zakon) uvedeno je pravo građana da podnesu tužbu neposredno višem sudu ukoliko smatraju da im sudski postupak predugo traje. Postupci koji su pokrenuti po tom Zakonu biće okončani u skladu sa njegovim odredbama.

Ustavni sud će ostati nadležan za odlučivanje o pravu na suđenje u razumnom roku kada su u pitanju okončani postupci.

U Ustavnom sudu je rečeno da je prema prvim procenama u 2015. godini mesečni priliv novih ustavnih žalbi smanjen za oko 20 odsto.

To se pre svega, može dovesti u vezu sa time da o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku, odlučuju redovni sudovi, smatraju u Ustavnom sudu.

U tom sudu napominju da su kroz unutrašnjom organizacijom rada preduzete mere tako da građanini odluku o svojoj ustavnoj žalbi više ne čekaju duže od dve do dve i po godine.

Kako je pravo na suđenje u razumnom roku samo jedan od elemenata prava na pravično suđenje koje je garantovano Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006), u Ustavnom sudu su ukazali da zbog toga, nema posebnih podataka o broju ustavnih žalbi koje su podnete samo zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Takođe, od kako Ustavni sud odlučuje samo o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je okončan, podnosioci po pravilu u ustavnoj žalbi ističu povredu i nekih drugih prava.

Kada je u pitanju visina naknade nematerijalne štete koja se dosuđuje licu čija je ustavna žalba usvojena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku Ustavni sud vodi računa i da dosuđena visina predstavlja pravično zadovoljenje podnosiocu, kao i da bude u skladu sa ekonomskim prilikama u Srbiji, navode u Ustavnom sudu.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 10.10.2015.
Naslov, Obeležavanje: Redakcija