FORMIRANJE CENE U MALOPRODAJNOM OBJEKTU
Da poskupljenjima kraja nema, pokazuje i iskustvo čitateljke koja se požalila da se cene na rafovima prodavnice koju ona posećuje menjaju u poslednje vreme i na dnevnom nivou. Proizvodi poskupljuju preko noći i više od 100% i kada, čini se, za to ne postoji opravdani razlog.
- U lancu prodavnica gde inače kupujem, tikvice su do juče koštale 50 dinara za kilogram, danas su 150, i to ništa boljeg kvaliteta, a ni izgleda. Slična je situacija i sa drugim povrćem. Pitala sam prodavačicu o čemu se radi, jer se vidi da im nije stigla nova, sveža roba, već je sutra dobila samo novu cenu, na šta sam dobila odgovor da oni rade po pravilima kuće - kaže sugrađanka.
Stručnjaci ističu da je ovaj trend, nažalost, sve učestaliji. Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić kaže, da je na tržištu ovo pitanje veoma otvoreno, te cene formira svako po malo.
- Cenu određuje svako po malo. Od proizvođača, preko prevoznika, trgovca na veliko do trgovca na malo, čija je i poslednja odluka, jer on prodaje potrošaču i određuje onu cenu koju mi na žalost plaćamo. U tom lancu najmanje na cenu utiču primarni proizvođači, zato bi najbolje bilo kad bi čovek mogao da kupuje direktno od seljaka, bez svih ovih posrednika - kaže profesor Savić.
Profesor Savić ukazuje da smo mi od 2000. godine ušli u etapu slobodnog funkcionisanja tržišta, pa svako odgovara za sebe i kada je dobro i kada je loše, i država tu u principu ne može i ne sme da se meša, može samo ako postoje neke spekulacije, kada se ne plaća porez, plate zaposlenima i slično. Takođe može i da stavi maržu na neke proizvode i zamrzne cenu, i to onda mora da se poštuje. Ukoliko toga nema, trgovcima su otvorene ruke.
- Država ovde ne može ništa da učini, osim stavljanja marže. Suštinski, svi samostalno formiraju cenu svojih proizvoda. Naravno, imamo neke proizvode koji su trenutno zamrznuti, ali i tu se trgovci snalaze pa prodaju zamenu, odnosno drugi za koji ta uredba ne važi. Teško je regulisati i to zamrzavanje cena, jer će trgovci uvek naći načina da izmanipulišu tu odluku. Ovde postoji i problem u nama potrošačima, koji sve više kupujemo u malim prodavnicama koje su znatno skuplje od onih velikih lanaca, i tako i sami radimo u korist svoje štete. I kad se to udruži sa alavim trgovcima, koji nemaju mere, onda dobijemo to što dobijamo - kaže profesor Savić.
On ukazuje da danas nemamo još uvek zdravu konkurenciju, gde bi se trgovci u kraju u kome živimo se nadmetali, već uglavnom ima jedna dominantna prodavnica koja diktira cene. Ovo može promeniti, i cenu radikalno smanjiti jedino potrošač, tvrdi profesor, koji odbija da kupi ponuđeno po nepristupačnoj ceni. Profesor Savić ističe da je već očigledno da većina trgovaca za podizanje cena koristi trenutnu situaciju, a ne i opravdane razloge.
Ipak ukazuje da je dobar deo toga i činjenica da mi ulazimo u opasnu inflaciju u kojoj će cene proizvoda ići značajno gore. Zbog te neizvesnosti, da li će proizvoda biti u narednoj nabavci i po kojoj ceni, trgovci će nastojati unapred da se ugrade i sigurno zarade i to će biti nesvesno podizanje cena i formiranje začaranog kruga. Da li će ovo dovesti do hiper inflacije profesor Savić ne može sa sigurnošću da tvrdi, ali je sasvim siguran da će uslediti još veća poskupljenja.
Da se cene na većinu proizvoda danas formiraju "odokativno" slaže se Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača Efektiva. On objašnjava da na tržištu vlada pravilo da nema pravila, i da se trgovci snalaze na sve načine kako bi obezbedili sigurnu zaradu.
- Što se tiče robe široke potrošnje, ne postoji zakon koji kaže šta može i šta se ne sme, osim ako nisu u pitanju marže, gde važe određena pravila. Za sve drugo, vidimo iz priloženog da važi pravilo da nema pravila. To pokazuje i raspon cena čije kretanje nema nikakvog smisla niti elementarne logike - kaže Gavrilović.
On dalje objašnjava da ne može da se uđe u trag tome na osnovu čega trgovci formiraju cena. Nekada je za određeni proizvod viša cena sasvim opravdana, dok se za druge podižu bez ikakvog opravdanja, naročito kod prehrambenih proizvoda. Gavrilović ukazuje i na nelogičnost da isti lanac ima različite cene kod nas i u inostranstvu, i to znatno više kod nas, iako Srbija ima niži standard.
- Dobar deo trgovaca koristi priliku da poveća cene, pripisujući ratu u Ukrajini i tamo gde ima logike i gde je nema, i gledaju samo kako da zarade, jer ne postoji institucija koja će da povuče ručnu i onda se tako nastavlja - objašnjava on.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija