PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETSKOM SISTEMU - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21, 118/21-dr. zakon, 138/22 i 92/23), u članu 2. tačka 49a) menja se i glasi:

“49a) Evidencioni račun je račun korisnika budžetskih sredstava u okviru sistema izvršenja budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, na kome se evidentiraju izvršeni rashodi i izdaci, kao i ostvareni prihodi i primanja tog korisnika, za sve transakcije preko računa izvršenja budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, a koji ne učestvuje u platnom prometu;”.

Posle tačke 49a) dodaje se tačka 49b), koja glasi:

“49b) Evidencioni podračun za uplatu javnih prihoda i primanja je račun koji učestvuje u platnom prometu, a na koji se uplaćuju i evidentiraju javni prihodi i primanja;”.

Član 2.

U članu 27d stav 1. tačka 5) posle reči: “koje uklјučuju i srednjoročne prioritete javnih investicija” dodaju se zapeta i reči: “kao i pregled najznačajnijih republičkih kapitalnih projekata, čiji procenjeni troškovi iznose preko 20.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti”.

U tački 6) posle reči: “i potencijalnih obaveza” dodaju se zapeta i reči: “uklјučujući fiskalne rizike koji se odnose na elementarne nepogode”.

Član 3.

U članu 27ž stav 5. reči: “do 1. septembra” zamenjuju se rečima: “do 1. oktobra”.

Stav 6. menja se i glasi:

“Izuzetno od st. 4. i 5. ovog člana, zahtev za prekoračenje može se podneti nakon 1. oktobra tekuće godine, a najkasnije do 31. januara naredne godine, ukoliko je prekoračenje fiskalnog deficita rezultat primlјenih transfernih sredstava od drugog nivoa vlasti ili primlјene finansijske pomoći Evropske unije nakon isteka roka iz stava 5. ovog člana.”.

U stavu 8. reči: “do 30. septembra” zamenjuju se rečima: “do 20. oktobra”.

Član 4.

U članu 31. stav 1. tačka 1) podtač. (9) i (10) reči: “5. jul” zamenjuju se rečima: “15. jul”.

Član 5.

U članu 35. stav 2. tačka 7) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Dodaje se tačka 8), koja glasi:

“8) način na koji će korisnici u predlogu finansijskog plana iskazati rashode i izdatke koji se odnose na zaštitu i unapređenje životne sredine.ˮ.

Član 6.

Član 56a menja se i glasi:

“Član 56a

Prinudnu naplatu, u okviru sistema konsolidovanog računa trezora, kada je dužnik korisnik javnih sredstava, sprovode Uprava za trezor i Narodna banka Srbije.

Prinudnom naplatom ne mogu se teretiti aproprijacije namenjene za finansiranje plata i penzija, za otplatu duga i datih garancija i izvršavanje rashoda i izdataka iz sredstava donacija, za finansiranje učešća Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije, aproprijacije koje se finansiraju iz finansijske pomoći Evropske unije kada su ista data na upravlјanje Republici Srbiji, odnosno lokalnoj vlasti, sredstva samodoprinosa, prihodi od privatizacije, kao i sredstva čije je izvršenje izuzeto zakonom, odnosno aktom Vlade.

Prinudna naplata koja se odnosi na korisnika budžetskih sredstava, a u osnov za prinudnu naplatu je naveden račun izvršenja budžeta, može se sprovesti do iznosa 50% ukupnog obima sredstava opredelјenog tom budžetskom korisniku, odnosno toj vrsti indirektnih korisnika budžetskih sredstava, na teret njegovih aproprijacija, a preko aproprijacije koja je namenjena za ovu vrstu rashoda, čije će se izvršenje obavlјati sukcesivno, prema dinamici izvršenja budžeta (kvote).

Kod direktnog korisnika budžetskih sredstava, kod koga je iskorišćena ukupna godišnja aproprijacija za izvršenje prinudne naplate, Uprava za trezor, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije vrši preusmeravanje sredstava umanjenjem druge odgovarajuće aproprijacije za iznos koji treba izvršiti prinudnim putem.

Kod indirektnog korisnika budžetskih sredstava, koji plaćanje vrši preko sistema izvršenja budžeta, kod koga je iskorišćena ukupna godišnja aproprijacija za izvršenje prinudne naplate, direktni korisnik budžetskih sredstava, koji je, u budžetskom smislu, odgovoran za tog indirektnog korisnika budžetskih sredstava umanjuje aproprijaciju namenjenu za ovu vrstu rashoda u okviru glave u budžetu Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, koja se odnosi na tu vrstu indirektnih korisnika budžetskih sredstava, a povećava aproprijaciju namenjenu za ovu vrstu rashoda konkretnog indirektnog korisnika budžetskih sredstava na čiji teret se izvršava prinudna naplata.

Ako nema dovolјno sredstava na navedenim aproprijacijama iz stava 5. ovog člana u okviru glave u budžetu Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, koja se odnosi na tu vrstu indirektnih korisnika budžetskih sredstava, direktni korisnik budžetskih sredstava istog dana, a najkasnije narednog radnog dana od dana unosa osnova za izvršavanje prinudne naplate u sistem izvršenja budžeta, umanjuje drugu aproprijaciju, koja nije izuzeta od prinudne naplate, za iznos za koji treba izvršiti prinudnu naplatu, u okviru glave u budžetu Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, koja se odnosi na tu vrstu indirektnih korisnika budžetskih sredstava, a povećava aproprijaciju namenjenu za istu vrstu rashoda indirektnog korisnika budžetskih sredstava na čiji teret se izvršava prinudna naplata.

Na način iz stava 4. ovog člana Uprava za trezor, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije postupa i u slučaju kada je ukupna godišnja aproprijacija za izvršenje prinudne naplate opredelјena direktnom korisniku budžetskih sredstava iskorišćena, a taj korisnik dostavi Upravi za trezor, odnosno lokalnom organu uprave nadležnom za finansije predlog iznosa štete koji je potrebno platiti po osnovu zaklјučenog vansudskog poravnanja ili izvršnog rešenja.

Lokalni organ uprave nadležan za finansije odgovoran je za obezbeđivanje sredstava za izvršenje prinudne naplate.

Ukoliko je kao dužnik naveden nosilac budžeta lokalne vlasti, prinudna naplata se izvršava na teret aproprijacija organa koji ima pravo raspolaganja sredstvima budžeta lokalne vlasti.

Kod korisnika javnih sredstava koji plaćanja ne vrše preko sistema izvršenja budžeta, prinudna naplata se izvršava na teret podračuna ako nisu izuzeti od blokade.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.”.

Član 7.

U članu 60. stav 5. reči: “evidencioni račun” zamenjuju se rečima: “evidencioni podračun za uplatu javnih prihoda i primanja”.

Član 8.

U članu 61. posle stava 8. dodaju se novi st. 9. i 10, koji glase:

“U slučaju da indirektni korisnik budžetskih sredstava u toku fiskalne godine ostvari prihode i primanja iz svih izvora finansiranja, izuzev iz izvora 01 - opšti prihodi i primanja budžeta, 13 - neraspoređeni višak prihoda i primanja iz ranijih godina, 15 - neutrošena sredstva donacija, pomoći i transfera iz ranijih godina i 17 - neutrošena sredstva transfera od drugih nivoa vlasti, koji nisu planirani ili su planirani u manjem iznosu u finansijskom planu tog korisnika, zahtev iz stava 8. ovog člana podnosi preko nadležnog direktnog korisnika budžetskih sredstava koji, ukoliko oceni da je zahtev osnovan i opravdan, objedinjen zahtev podnosi organu uprave nadležnom za finansije.

Direktni korisnik budžetskih sredstava može vršiti preraspodelu sredstava u okviru iste glave i iste aproprijacije između indirektnih korisnika budžetskih sredstava, za koje je odgovoran u budžetskom smislu, do nivoa prihoda i primanja planiranih u okviru glave zakonom, odnosno odlukom o budžetu, iz svih izvora finansiranja.”.

Dosadašnji st. 9 - 14. postaju st. 11 - 16.

Član 9.

U članu 75a stav 3. tačka 6) menja se i glasi:

“6) priprema predlog načina i programa stručnog osposoblјavanja za vođenje poslovnih knjiga, sastavlјanje i prezentaciju finansijskih izveštaja, u skladu sa MRS JS;”.

Dodaje se stav 9, koji glasi:

“Komisija je dužna da Ministarstvu najmanje jednom kvartalno dostavlјa izveštaj o svome radu.”.

Član 10.

U članu 79. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

“Godišnji finansijski izveštaj o izvršenju budžeta Republike Srbije iz stava 1. tačka 1) ovog člana sadrži i godišnji izveštaj o izvršenju projekata i programskih aktivnosti koji se odnose na zaštitu i unapređenje životne sredine.ˮ.

Dosadašnji st. 2 - 4. postaju st. 3 - 5.

Član 11.

U članu 82. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

“U jedinicama lokalne samouprave interna revizija se po pravilu uspostavlјa aktom skupštine kao samostalna služba, kojom rukovodi službenik koga raspoređuje predsednik opštine, odnosno gradonačelnik, u skladu sa propisanim uslovima.”.

Dosadašnji st. 3 - 8. postaju st. 4 - 9.

Posle dosadašnjeg stava 9, koji postaje stav 10, dodaju se novi st. 11. i 12, koji glase:

“Interni revizori imaju pravo neograničenog pristupa svim podacima potrebnim za sprovođenje revizije, uklјučujući i poverlјive podatke, s tim da je za pristup podacima sa oznakom tajnosti potreban odgovarajući sertifikat, odnosno dozvola, u skladu sa propisima o tajnosti podataka.

Rukovodilac iz stava 2. ovog člana određuje stepen tajnosti primlјenog izveštaja o sprovedenoj pojedinačnoj reviziji u skladu sa posebnim propisima.”.

U dosadašnjem stavu 10, koji postaje stav 13, reči: “iz stava 1. ovog člana” zamenjuju se rečima: “iz stava 2. ovog člana”.

Dosadašnji stav 11, koji postaje stav 14, menja se i glasi:

“Ministar propisuje zajedničke kriterijume za organizovanje i izveštavanje o funkcionisanju interne revizije, standarde i metodološka uputstva za njeno postupanje i izveštavanje i bliže uređuje poslove interne revizije u javnom sektoru.”.

Član 12.

U članu 83. stav 2. posle tačke 4) dodaje se tačka 4a), koja glasi:

“4a) vođenje registra uspostavlјenih internih revizija u javnom sektoru, sa podacima o načinu uspostavlјanja, angažovanim internim revizorima i drugim podacima o funkcionisanju interne revizije;”.

U tački 7) reči: “stav 10. ovog zakona” zamenjuju se rečima: “stav 13. ovog zakona”.

Dodaje se stav 6, koji glasi:

“Ministar bliže propisuje oblik, sadržinu i način vođenja registara iz stava 2. tač. 4) i 4a) ovog člana.”.

Član 13.

U članu 101. tačka 1) podtačka (2) reči:,,tromesečnih i” brišu se.

Član 14.

U članu 103. tačka 2) menja se i glasi:

,,2) ako ne poštuje odredbe čl. 27ž, 30, 36a stav 3, čl. 37, 38, 40, 41. i člana 42. stav 6. ovog zakona u postupku pripreme i usvajanja budžeta;”.

U tački 9) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Dodaju se tač. 10) - 12), koje glase:

“10) ukoliko ne dostavi izveštaj o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravlјanja i kontrole u skladu sa članom 81. stav 5. ovog zakona;

11) ukoliko ne uspostavi i ne obezbedi uslove za adekvatno funkcionisanje interne revizije u skladu sa članom 82. stav 2. ovog zakona, a na način propisan podzakonskim aktom iz člana 82. stav. 14. ovog zakona;

12) ne dostavi izveštaj o funkcionisanju sistema interne revizije u skladu sa članom 82. stav 13. ovog zakona.”.

Član 15.

U članu 104. stav 1. zapeta i reči: “služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samoupraveˮ brišu se.

Član 16.

Član 113. briše se.

Član 17.

U članu 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 103/15, 72/19, 149/20 i 92/23), reči: “za 2025. godinu” zamenjuju se rečima: “za 2027. godinu”.

Član 18.

U članu 18. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 138/22 i 92/23) reči: “za 2025. godinu” zamenjuju se rečima: “za 2029. godinu”.

U članu 19. stav 1. tačka 1) alineja druga reči: “i ustanove u oblasti naučno istraživačke delatnostiˮ brišu se.

U tački 3) posle reči: “javne agencije” dodaju se reči: “i ustanove u oblasti naučno istraživačke delatnostiˮ.

U tački 4) reči: “od 1. januara 2025. godine” zamenjuju se rečima: “od 1. januara 2026. godine”.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

“Entiteti iz stava 1. tač. 2), 3) i 4) ovog člana dužni su da svoje izveštaje o poslovanju pripremaju i dostavlјaju na obrascima, u roku i na način koji propisuje ministar.ˮ.

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 19.

U članu 21. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 95/18, 72/19, 149/20, 118/21, 138/22 i 92/23), reči: “za 2025. godinu” zamenjuju se rečima: “za 2027. godinu”.

Član 20.

U članu 43. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RSˮ, br. 73/10, 93/12, 142/14, 103/15, 99/16, 113/17, 72/19 i 92/23), reči: “za 2024. godinuˮ zamenjuju se rečima: “za 2025. godinuˮ.

Član 21.

Jedinice lokalne samouprave su u obavezi da usklade svoje opšte akte sa odredbama člana 11. stav 1. ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 22.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavlјivanja u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ, osim odredaba čl. 6, 13. i 16. ovog zakona koje stupaju na snagu 1. januara 2025. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENјE ZAKONA

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste odlaganje primene opštih fiskalnih pravila definisanih članom 27e Zakona o budžetskom sistemu zbog investicionog ciklusa i predstojećih reformskih procesa u Republici Srbiji.

Privredna aktivnost u Srbiji pokazala je dovolјnu otpornost i pored izazovnog globalnog i regionalnog okruženja. Kumulativni rast bruto domaćeg proizvoda (u dalјem tekstu: BDP) od 18,3% u periodu od 2020. do 2024. godine u velikoj meri je podržan domaćom tražnjom, investicijama u klјučne infrastrukturne sektore i stabilizacijom inflacije, koja se sada nalazi u okviru cilјanog opsega Narodne banke Srbije.

Makroekonomska kretanja u 2024. godini u skladu su sa procenama predstavlјenim u prolećnoj Fiskalnoj strategiji. Prema preliminarnim procenama, privredni rast u 2024. godini iznosiće 3,8%, tržište rada je stabilno, a inflacija je na opadajućoj putanji.

Vlada Republike Srbije posvećena je održanju fiskalne discipline u srednjem roku. Cilјani fiskalni deficiti u narednim godinama obezbeđuju opadajuću putanju javnog duga. Predviđeni fiskalni deficit u narednom srednjoročnom periodu, iznosi 3,0 odsto BDP, otvarajući prostor za finansiranje važnih investicionih projekata u okviru razvojnog plana “Skok u budućnost - Srbija 2027”, kao i finansiranje jačanja nacionalne bezbednosti. Program “Skok u budućnost - Srbija 2027” predstavlјa centralni okvir za ubrzanu modernizaciju infrastrukture, sa cilјem da Srbija postane klјučna destinacija za investicije u oblastima kao što su energetika, transport i digitalizacija. Javni dug sektora države na kraju srednjoročnog perioda iznosiće 46,5% BDP.

Kako bi se u potpunosti realizovao investicioni ciklus primena komponente ograničenja fiskalnog deficita u okviru fiskalnog pravila odlaže se do 2029. godine.

III. OBJAŠNјENјE POJEDINAČNIH REŠENјA

Članom 1. ovog zakona izmenjena je definicija evidencionog računa, a ujedno je definisan pojam evidencionog podračuna.

Članom 2. ovog zakona dopunjena je odredba koja se odnosi na sadržaj Fiskalne strategije, tako da će se ubuduće u istoj iskazivati i fiskalni rizici koji se odnose na elementarne nepogode, kao i najznačajniji republički kapitalni projekti, čiji procenjeni troškovi iznose preko 20.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Članom 3. ovog zakona pomeren je rok za podnošenje zahteva za prekoračenje fiskalnog deficita za lokalnu vlast na 1. oktobar, a ujedno je predviđeno da se zahtev za prekoračenje može podneti nakon tog roka i ukoliko je fiskalni deficit rezultat primlјene finansijske pomoći Evropske unije.

Članom 4. ovog zakona izmenjeni su rokovi u budžetskom kalendaru koji se odnose na dostavlјanje uputstva za pripremu nacrta budžeta Republike Srbije i uputstva za pripremu odluke o budžetu lokalne vlasti.

Članom 5. ovog zakona izvršena je dopuna člana 35. Zakona o budžetskom sistemu, tako da će uputstvo za pripremu budžeta Republike Srbije sadržati, između ostalog, način na koji će korisnici u predlogu finansijskog plana iskazivati rashode i izdatke koji se odnose na zaštitu i unapređenje životne sredine.

Članom 6. ovog zakona izmenjen je član 56a Zakona o budžetskom sistemu koji uređuje prinudnu naplatu, a radi uklјučivanja organa i organizacija autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave u sistem izvršenja budžeta od 1. januara 2025. godine.

Članom 7. ovog zakona izvršena je intervencija u članu 60. Zakona o budžetskom sistemu kao posledica definisanja pojma evidencionog podračuna za uplatu javnih prihoda i primanja iz člana 1. ovog zakona.

Članom 8. ovog zakona precizirane su odredbe člana 61. Zakona o budžetskom sistemu koje se odnose na preusmeravanje aproprijacija u toku fiskalne godine.

Članom 9. ovog ovog zakona izvršena je izmena člana 75a stav 3. tačka 6) Zakona o budžetskom sistemu iz razloga što primena MRS JS za gotovinsku osnovu ne iziskuje polaganje stručnog ispita za sticanje sertifikata stručnih lica (računovođa, samostalni računovođa i ovlašćeni računovođa).

Članom 10. ovog zakona propisano je da završni račun budžeta Republike Srbije sadrži i izveštaj o izvršenju projekata i programskih aktivnosti koji se odnose na zaštitu i unapređenje životne sredine.

Članom 11. ovog zakona predviđeno je da se u jedinicama lokalne samouprave interna revizija po pravilu uspostavlјa aktom skupštine kao samostalna služba, čijeg rukovodioca raspoređuje predsednik opštine, odnosno gradonačelnik iz reda službenika, u skladu sa propisanim uslovima. Organizacioni položaj interne revizije zahteva njenu organizacionu i funkcionalnu nezavisnost, a na ovaj način se određuje njen samostalan položaj, izdvojen iz lokalne uprave, kao posebno pravilo u odnosu na opšte propise o unutrašnjoj organizaciji jedinica lokalne samouprave.

Pored toga, istom odredbom je predviđeno da predsednik opštine, odnosno gradonačelnik raspoređuje rukovodioca službe interne revizije, kako bi se obezbedila neposredna odgovornost interne revizije prema rukovodiocu korisnika javnih sredstava i precizirao radno-pravni položaj rukovodioca interne revizije u svojstvu službenika.

Ujedno, istim članom ovog zakona dato je ovlašćenje internim revizorima da pristupaju podacima sa oznakom tajnosti.

Članom 12. ovog zakona dato je ovlašćenje Centralnoj jedinici za harmonizaciju za vođenje registra uspostavlјenih internih revizija u javnom sektoru. Na ovaj način izvršeno je preciziranje oblika i načina vođenja službene evidencije o internim revizijama, koje izviru iz postojećih poslova i zaduženja te jedinice koja prati primenu i sagledava kvalitet interne revizije u javnom sektoru.

Članom 13. ovog zakona predviđa da se kvote utvrđuju isklјučivo na mesečnom nivou.

Članom 14. ovog zakona dopunjene su kaznene odredbe propisivanjem novih prekršaja

Članom 15. ovog zakona izvršena je intervencija u članu 104. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu zbog centralizacije budžetske inspekcije.

Članom 16. ovog zakona brisan je član 113. Zakona o budžetskom sistemu iz razloga navedenih u objašnjenju člana 5. ovog zakona.

Članom 17. ovog zakona pomeren je rok za zaokruživanje procesa rodno - odgovornog budžetiranja.

Članom 18. ovog zakona pomeren je rok za početak primene fiskalnih pravila. Istovremeno, ministru finansija dato je ovlašćenje da propiše način i rokove za podnošenje izveštaja o poslovanju entiteta koji su uklјučeni u sektor države. Takođe, ovim članom pomera se rok za uvođenje javnih preduzeća i drugih organizacionih oblika u obuhvat sektora države do 1. januara 2026. godine.

Članom 19. ovog zakona pomeren je rok za iskazivanje poreskih rashoda u opštem delu zakona o budžetu Republike Srbije.

Članom 20. ovog zakona predlaže se pomeranje roka za podnošenje završnog računa budžeta Republike Srbije, završnog računa lokalne vlasti i završnog računa organizacija za obavezno socijalno osiguranje primenom Međunarodnog računovodstvenog standarda za javni sektor - Finansijsko izveštavanje prema gotovinskoj osnovi računovodstva.

Programom reforme upravlјanja javnim finansijama 2021-2025. godine planirano je finansijsko izveštavanje u skladu sa IPSAS za gotovinsku osnovu. S tim u vezi, potrebna je izmena nacionalne regulative radi njenog međusobnog usaglašavanja i usaglašavanja sa zahtevima IPSAS za gotovinsku osnovu, kao i donošenje računovodstvene politike za finansijsko izveštavanje u skladu sa IPSAS za gotovinsku osnovu.

U cilјu celovitog obuhvata budžetskih korisnika budžeta Republike Srbije i budžeta lokalne vlasti za 2025. godinu planirano je uklјučivanje ustanova osnovnog, višeg i visokog obrazovanja, kao i direktnih i dela indirektnih korisnika budžeta lokalne vlasti u sistem izvršenja budžeta. Jednoobrazno izveštavanje na gotovinskoj osnovi zahteva da svi korisnici budu uklјučeni u sistem izvršenja budžeta.

Iz tog razloga odlaže se primena MRS JS, kako bi svi korisnici na jedinstven način dostavlјali svoje finansijske izveštaje, čime bi se unapredio obuhvat i kvalitet računovodstvenih podataka.

Članom 21. ovog zakona uvodi se obaveza jedinicama lokalne samouprave da usklade svoje opšte akte u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona sa odredbama člana 8. stav 1. ovog zakona.

Članom 22. ovog zakona propisano je stupanje na snagu ovog zakona.

V. RAZLOZI ZA STUPANјE NA SNAGU ZAKONA PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANјA U “SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”

Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavlјivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Naročito opravdani razlozi za ranije stupanje na snagu ovog zakona, u smislu člana 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, postoje s obzirom na to da ovaj zakon treba biti donet istovremeno sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu, budući da su pomereni rokovi za primenu fiskalnih pravila, iskazivanje poreskih rashoda u opštem delu zakona o budžetu Republike Srbije, za zaokruživanje procesa uvođenja rodno odgovornog budžetiranja na svim nivoima vlasti, kao i rok za početak obaveze podnošenja završnog računa budžeta Republike Srbije, završnog računa lokalne vlasti i završnog računa organizacija za obavezno socijalno osiguranje primenom Međunarodnog računovodstvenog standarda za javni sektor - Finansijsko izveštavanje prema gotovinskoj osnovi računovodstva.

Izvor: Vebsajt Vlade, 08.11.2024.