ZAKON O AGENCIJSKOM ZAPOŠLJAVANJU: Broj privremeno zaposlenih preko agencija oko 100.000

Za manje od šest godina otkako je pokrenuta reforma sezonskog zapošljavanja u poljoprivredi, broj elektronski registrovanih radnika u ovom sektoru u Srbiji dostigao je gotovo 100.000. Digitalna platforma “Sezonski radnici” omogućila je da prijava postane brza i jednostavna, a do sada ju je koristilo oko 900 poslodavaca koji su kroz poreze i doprinose u budžet uplatili 1,9 milijardi dinara.

Osim u poljoprivredi, sezonski radnici česti su korisnici usluga agencija za privremeno zapošljavanje. Ovaj model rada posebno je važan za sektore kao što su trgovina, ugostiteljstvo, građevina, proizvodnja, logistika, IT i poljoprivreda.

Agencije za privremeno zapošljavanje posreduju između poslodavaca koji imaju povremenu potrebu za dodatnim radnicima i radnika koji traže privremeni angažman. One preuzimaju deo administrativnih i pravnih obaveza, što olakšava proces zapošljavanja.

Procenjuje se da trenutno preko agencija za privremeno zapošljavanje radi između 60.000 i 100.000 radnika. Ovaj vid zapošljavanja, često nazvan i “rad na lizing,” poslednjih godina postao je sve češći, posebno u velikim firmama, uključujući javna preduzeća poput Pošte Srbije i EPS-a. Poslodavci ga koriste kao način za smanjenje troškova rada, jer zaposleni preko agencija često nemaju jednaka prava kao redovni radnici - poput prava na godišnji odmor, bolovanje i druge pogodnosti.

Iz jedne od agencija koja se bavi zapošljavanjem kažu da im se poslodavci često obraćaju radi smanjenja troškova i rizika.

“Poslodavci mogu angažovati radnike prema stvarnim potrebama i lako prilagoditi broj zaposlenih obimu posla, bez dugoročne obaveze. S druge strane, za radnike to može biti prilika za one koji traže fleksibilan rad, dodatni izvor prihoda ili žele iskustvo i razvoj novih veština. Na ovaj način privremeni rad omogućava radnicima pristup tržištu rada i mogućnost za trajno zaposlenje u budućnosti”, navodi sagovornik.

Agencije za privremeno zapošljavanje u Srbiji rade prema Zakonu o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), ali je regulacija ovog sektora dodatno pooštrena Zakonom o agencijskom zapošljavanju ("Sl. glasnik RS", br. 86/2019) iz 2019. godine.

Prema ovom zakonu, privremeno zaposleni trebalo bi da imaju pravo na jednake uslove rada kao i zaposleni direktno kod poslodavca, uključujući iste plate i radne uslove. Cilj ovog zakona je osiguranje jednakosti radnika i sprečavanje zloupotreba.

Iz sindikata koji se bave pravima zaposlenih često kritikuju ovakav vid zapošljavanja jer, iako zakon nalaže jednakost u uslovima rada, neki poslodavci koriste agencije za zapošljavanje kako bi izbegli odgovornost prema zaposlenima. Praksa uključuje angažovanje radnika preko agencija za poslove koji bi mogli biti obavljeni u okviru redovnog zaposlenja, čime se smanjuje sigurnost radnika.

U Srbiji je u 2023. godini, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u ovoj delatnosti bilo aktivno 51 preduzeće. Da agencije za privremeno zapošljavanje dobro posluju u prilog govore i podaci o ukupnim prihodima koji beleže rast u poslednje tri godine. U 2021. godini ostvareni prihodi svih firmi iznosili su 17,43 milijarde dinara, u 2022. došlo je do rasta na 20,78 milijardi, da bi u 2023. suma bila još veća - 21.711.403.000 dinara.

Izvor: Vebsajt Biznis, Ljiljana Begović, 08.11.2024.
Naslov: Redakcija