ZAKON O FISKALIZACIJI: Zbog neizdavanja fiskalnih računa Poreska inspekcija masovno zatvara radnje

Poreska uprava primenjuje analizu rizika pri odabiru subjekata za kontrolu, u kojoj se suočava sa nedostatkom kadra – a tokom 2023. godine izvršeno je 8.640 kontrola evidentiranja prometa. Mere privremene zabrane obavljanja delatnosti zbog neizdavanja elektronskog fiskalnog računa izrečene su u 4.466 objekata (51,69%).

Najveći procenat zatvorenih objekata jesu trgovinske radnje, njih 1.940 (43,44%), ugostitelji 39,23% i pekari 10,23%.

Analiza rizika je proces u kojem se procenjuje verovatnoća određenog štetnog događaja (rizik) i razmere štetnog uticaja koje on može imati na ostvarivanje definisanog cilja.

U dokumentu Evropske komisije Smernice poreskim upravama u upravljanju poreskim rizikom – analiza rizika se definiše kao "sistematski proces čiji je cilj utemeljen izbor mera za efikasno podsticanje poštovanja i sprečavanje nepoštovanja poreskih propisa, zasnovan na poznavanju ponašanja svih poreskih obveznika i usklađen sa raspoloživim resursima i kapacitetima poreske uprave".

Načelno, cilj svake poreske uprave je da obezbedi da poreski obveznici poštuju poreske propise i blagovremeno plaćaju svoje poreske obaveze, čime obezbeđuje i ostvarivanje poreskih prihoda u obimu i u skladu sa propisanom poreskom politikom.

- U analizi rizika po ostvarivanju ovog cilja, poreska uprava bi trebalo da istovremeno posmatra ukupan ishod poreskog ponašanja poreskih obveznika (makro pristup) i poresko ponašanje pojedinačnih poreskih obveznika (mikro pristup) - navodi profesor javnih finansija i poreski savetnik, Milica Bisić i dodaje kako je "rezultat makro pristupa procena poreskog jaza, identifikacija uzroka njegovih razmera i kretanja i preduzimanje odgovarajućih mera".

Sa druge strane, rezultat mikro pristupa je procena poreske rizičnosti pojedinačnog poreskog obveznika zasnovana na njegovom poreskom ponašanju – blagovremenost registracije, podnošenja poreskih prijava, plaćanja poreskih obaveza, kao i karakteristika poslovne strukture i transakcija.

Ključni dokument koja predstavljaju rezultat ove analize je Plan poštovanja poreskih propisa koji objavljuje na svojoj Internet stranici.

Bisić kaže kako je "značajnije oslanjanje na rezultate ove analize kao rezultat imalo i znatno smanjenje roka za povraćaj PDV od pre nekoliko godina".

Odeljenje za Stratešku analizu rizika u Poreskoj upravi sistematizovano je 2017. godine, a u svom radu primenjuje model OECD i stopu poštovanja propisa meri u sva četiri preporučena domena: registracija, blagovremenost podnošenja poreskih prijava, tačnost iskazanih podataka i blagovremenost plaćanja.

Nadovezujući se na ovo, Bisić objašnjava da "kao što se iz dokumenta Plan poštovanja propisa može videti, Poreska uprava primenjuje i napredne metode analize masovnih podataka (big data analysis) u saradnji sa Prirodno matematičkim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu".

Na pitanje kakav je kapacitet Poreske uprave po pitanju radne snage, Bisić kaže kako je, "kao i u ostalim oblastima rada Poreska uprava se suočava sa oštrim ograničenjem kad je reč o raspoloživim ljudskim resursima – a u ovoj oblasti situacija je još složenija budući da analiza rizika zahteva stručnosti iz različitih, a ne samo usko poreskih oblasti".

Takođe, mimo kadrovskih ograničenja, izazov predstavlja i nedovoljna digitalizovanost i automatizovanost obrade podataka, kao i obuhvat i redovnost razmene podataka iz spoljnih izvora.

Izvor: Vebsajt eKapija, 09.12.2024.
Naslov: Redakcija