Zastava Bosne i Hercegovine

PREDLOG ZA PROMENU USTAVA REPUBLIKE SRBIJE: Društvo sudija Srbije smatra da nije vreme za izmenu Ustava


Povodom poziva koji mu je dostavljen 27.4.2021, za javno slušanje 29.4.2021. na temu: Promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, Društvo sudija Srbije izdaje:

S A O P Š T E Nj E

Društvo sudija Srbije pozdravlja činjenicu što je Narodna skupština, kao Ustavom ovlašćeni predlagač, konačno preuzela rukovođenje procesom vezanim za eventualnu promenu Ustava Republike Srbije.

Istovremeno, Društvo sudija izražava iznenađenje i zabrinutost što na Javno slušanje nisu pozvana udruženja koja su dosad aktivno učestvovala u tzv. konsultativnom procesu o promeni Ustava i doprinosila mu i pisanim predlozima, među kojima su naročito YUCOM, Beogradski centar za ljudska prava i Centar za pravosudna istraživanja.

Budući da Narodna skupština još nije donela odluku o promeni Ustava, kao i zbog velikog broja učesnika i planiranog formata u kom će se odvijati Javno slušanje, najavljeno Javno slušanje predstavlja samo neformalni konsultativni sastanak, preliminarnu "anketu" o viđenjima učesnika da li u ovom trenutku uopšte treba, ili ne, menjati Ustav.

P O D S E Ć A

Na promenu Ustava obavezala se sama Republika Srbija, tako što je Narodna skupština usvojila Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa 2013-2018, a Vlada donela Akcioni plan za poglavlje 23 aprila 2016.

O ustavnim amandmanima, koji su sadržani i u nacrtu sačinjenom od strane Ministarstva pravde oktobra 2018, negativno se izjasnila kako celokupna domaća pravna struka, pre svega profesori ustavnog prava i najviše pravosudne institucije, među kojima i Vrhovni kasacioni sud, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, tako i međunarodna udruženja sudija i tužilaca, a naročito stručna tela Saveta Evrope koja formulišu evropske pravosudne standarde: Konsultativno veće evropskih sudija i Konsultativno veće evropskih tužilaca. Rešenja koje je predložilo Ministarstvo pravde lošija su od već postojećih i umanjuju dostignuti nivo nezavisnosti sudstva i samostalnosti javnog tužilaštva.

Ukoliko bi Narodna skupština postupila prema iznenađujućoj, jer je suprotna principima podele vlasti i vladavine prava, preporuci iz Izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2020. godinu da: kada predlog za promenu Ustava bude usvojen, skupštinski odbor treba da započne svoj tehnički posao pisanja teksta ustavnih amandmana, uzimajući u obzir nacrt teksta Ministarstva pravde sa usvojenim preporukama Venecijanske komisije, Društvo sudija smatra da Ustav ni ne treba menjati.

Venecijanska komisija nije dala mišljenje o promeni Ustava u oktobru 2018. Venecijanska komisija je samo "primila k znanju" konstataciju svog Sekretarijata, administrativnog tela, što je suprotno Statutu i Poslovniku o radu Venecijanske komisije, da je: "Postupljeno je prema preporukama koje je Venecijanska komisija formulisala u svom mišljenju CDL-AD(2018)011" od juna 2018.

Venecijanska komisija nije uopšte analizirala nacrt Ustavnog zakona za promenu Ustava, niti se izjašnjavala o njemu, iako je on deo Ustava (prema stavu Ustavnog suda usvojenom 1995, koji nije promenjen ni 16.12.2010 kada je Ustavni sud o tome raspravljao). Na značaj ustavnog zakona podseća nas iskustvo reizbora svih sudija i tužilaca sproveden 2009, upravo na osnovu ustavnog zakona od 2006, ogromna materijalna šteta, moralna diskreditacija Srbije i dugoročne pogubne posledice koje se i sad osećaju u pravosuđu.

Ustav ne treba sada menjati i s obzirom na značaj društvenih promena koje su vezane za promenu Ustava, potrebu da se postigne što šira saglasnost o promenama i na složenost procedure, koja mora biti pažljivo osmišljena i sprovedena, što zahteva duži vremenski period, te je ne treba oročavati, naročito ne na kratak rok do sledećih izbora. Uostalom, mnogi nedostaci Ustava mogu biti otklonjeni kako izmenom propisa (zakona, Sudskog poslovnika), tako i primerenijim ponašanjem političara.

Međutim, ukoliko Odbor, odnosno Narodna skupština, ipak donese odluku da se pristupi promeni Ustava, Društvo sudija podseća na Predlog proceduralnih koraka koje je dostavilo 11.6.2019. i 14.4.2021. Narodnoj skupštini i izražava

O Č E K I V A Nj E

  • da Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo formira radnu grupu za izradu predloga akta o promeni Ustava, u cilju depolitizacije pravosuđa, to jest jačanja nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva, objavi imena članova te radne grupe, ustanovi proceduru po kojoj će se postupati, i u radnu grupu prvenstveno uključi ugledne profesore ustavnog prava, čije je učešće je od krucijalnog značaja
  • da se pođe od Pravne analize ustavnog okvira o pravosuđu u Republici Srbiji od 2014. godine, prve i jedine radnje iz Akcionog plana za poglavlje 23 koja je sprovedena vezano za promenu Ustava, i da se ima u vidu činjenica da je čitava struka podržala tu analizu
  • da o predlogu akta o promeni Ustava pokrene široka javna rasprava, kako u Narodnoj skupštini, tako i u pravosudnim institucijama i širokoj javnosti, i nakon toga razmotre rezultati rasprave i eventualno izmeni tekst
  • da se potom zatraži zajednička ekspertiza tela Saveta Evrope (Venecijanska komisija, Konsultativno veće evropskih sudija, Konsultativno veće evropskih tužilaca) koja su imali različita mišljenja o pojedinim važnim pitanjima iz nacrta amandmana koji je uradilo Ministarstvo pravde u oktobru 2018. godine i u skladu s njom koriguje predlog akta o promeni Ustava.
Izvor: Vebsajt Društvo sudija Srbije, 29.04.2021.
Naslov: Redakcija