PREDNACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA: Predviđen alimentacioni fond umesto izvršitelja i novine u odredbama o nasleđivanju, doživotnom izdržavanju i odgovornosti naslednika za dugove

Udruženje pravnika Srbije nije odustalo od predloga za osnivanje državnog demografskog fonda iz koga bi se finansirala izdavanja za porodilje, kao i alimentacionog fonda za decu čiji roditelji ne ispunjavaju obavezu izdržavanja.

To je predviđeno Prednacrtom građanskog zakonika (GZ), koji još nije donet, ali su pravnici na nedavnom kongresu u Budvi ponovo ukazali na potrebu za kodifikacijom koja bi obuhvatila i porodične odnose i nasleđivanje, pored obligacionog i stvarnog prava.

Autori prednacrta GZ, okupljeni u okviru Udruženja pravnika Srbije, naglasili su da je ova kodifikacija zaokruženo delo, ali su podsetili da je državna komisija za njegovu izradu ukinuta. Kakva će biti dalja sudbina Prednacrta – zavisi od odluka zvaničnih vlasti, rekao je prof. dr Miodrag Orlić, predsednik Udruženja pravnika.

Projekat je završen i autori su spremni da razmotre kritike i predloge, iako je zvanična javna rasprava bila sprovedena pre nekoliko godina. Tada je u javnosti najviše bilo dilema oko predloga o istopolnim zajednicama i rađanju za drugog – surogat materinstvu, ali to nisu bile teme rasprave kongresa u Budvi.

Međutim, i dalje je aktuelna tema o osnivanju alimentacionog fonda. Pravnici smatraju da nije dobra ideja da samohrani roditelji angažuju javne izvršitelje kako bi naplatili dugove namenjene izdržavanju dece, već da je neophodno da na nivou države postoji alimentacioni fond, za koji bi sredstva u početku bila obezbeđena iz državnog budžeta.

Nedavanje izdržavanja je krivično delo, ali za decu čiji roditelj nije platio alimentaciju mnogo je važnije da se blagovremeno obezbedi iznos iz državnog fonda nego da se neodgovornom roditelju mesecima sudi i da slučaj možda i zastari. Pravo na isplatu iz alimentacionog fonda imalo bi dete do navršene 18 godine koje je državljanin Srbije i ima stalno prebivalište u Srbiji.

“Ako dužnik ne ispunjava uredno svoju obavezu izdržavanja deteta u periodu od tri meseca uzastopno ili u roku od šest meseci sa prekidima, dete ima pravo na isplatu izdržavanja iz alimentacionog fonda”, predviđeno je u Prednacrtu građanskog zakonika.

Da bi isplata iz ovog fonda bila moguća, potrebno je da se podnese pravosnažna i izvršna sudska odluka ili druga verodostojna isprava o pravu i visini alimentacije, kao i dokaz da se ona ne isplaćuje redovno ili u dužem vremenskom periodu.

Prednacrt GZ ima ukupno 2.746 odredaba, koje su sistematizovane u pet tematskih celina: opšti deo sa osnovnim načelima, obligacioni odnosi, stvarno pravo, porodični odnosi i nasleđivanje.

U odnosu na važeći Zakon o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95, 101/2003 - odluka USRS i 6/2015), znatne novine se odnose na regulisanje novog instituta – ugovora o nasleđivanju, kao i odredbe o nedostojnosti za nasleđivanje. Kada je reč o doživotnom izdržavanju, predloženo je isključivanje mogućnosti takvog ugovora između supružnika. Predviđeno je da se unese odredba o međusobnom nasleđivanju vanbračnih partnera, ako je takva zajednica registrovana, a takođe i posebna odredba o obimu odgovornosti naslednika za dugove.

Posebni deoPprednacrta budućeg zakonika predviđa nove ugovore koji su već godinama prisutni u svakodnevnom poslovanju, ali ih nema u važećem Zakonu o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93, "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 18/2020), jer je on donet pre 44 godine. Sa više od 180 novih zakonskih odredaba, regulisani su detalji 16 novih ugovora. To su ugovori o poklonu, finansijskom lizingu, posluzi, ortakluku, saradnji u poljoprivredi, izdavački ugovor, zatim ugovor o čuvanju sporne stvari, o distribuciji, franšizingu, faktoringu, reosiguranju, doživotna renta, ugovor na sreću, ugovor o otvaranju i vođenju računa, o platnim uslugama i poslovima sa platnom karticom.

Poseban okrugli sto bio je posvećen pravu na eutanaziju, a učesnici su iznosili jake argumente za i protiv. Naglasili su da uvek postoji mogućnost izlečenja i upitali ko treba da odluči o tome da je bolest neizlečiva. Sa druge strane, isticani su primeri ljudi koji su decenijama bili u komi, ili nepokretni, pa se postavilo pitanje šta znači dostojanstveni život. Zbog toga je u Prednacrtu GZ predviđeno pravo na dostojanstvenu smrt, a pripremljena je i skica posebnog zakona o eutanaziji, koji detaljno objašnjava proceduru u takvim slučajevima.

Ako bi eutanazija bila legalizovana, to bi izazvalo i izmene Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019 – dalje: KZ), budući da je “lišenje života iz samilosti” krivično delo.

“Ko liši života punoletno lice iz samilosti, zbog teškog zdravstvenog stanja u kojem se to lice nalazi, a na njegov ozbiljan i izričit zahtev, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina”, navodi se u članu 117 KZ.

Nasuprot tome, budući građanski zakonik bi dozvolio pravo na dostojanstvenu smrt, što bi dovelo do brisanja ubistva iz samilosti kao krivičnog dela, ali bi zloupotreba tog prava morala biti propisana kao nova inkriminacija.

“Pravo na eutanaziju, kao pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, može se izuzetno ostvariti, ako se ispune propisani humani, psihosocijalni i medicinski uslovi. Zloupotreba prava na eutanaziju, radi pribavljanja neosnovane materijalne ili druge koristi, predstavlja osnov za krivičnu odgovornost”, piše u članu 86 Prednacrta GZ.

Ovoj temi stručnjaci su na regionalnom kongresu “Budvanski pravnički dani” posvetili poseban okrugli sto, na kome su analizirani slučajevi eutanazije iz celog sveta i primeri ljudi koji su u teškom zdravstvenom stanju ili u komi, bez izgleda za izlečenje, usled čega su njihovi najbliži srodnici tražili pravo na eutanaziju. To nameće niz moralnih dilema i verskih pitanja, pa i među učesnicima kongresa nema potpune saglasnosti o ovom predlogu.

Izvor: Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 10.07.2022.
Naslov: Redakcija