I DALJE NA SNAZI PREPORUKA DA SE ZA BOLOVANJE ZBOG KORONAVIRUSA ISPLAĆUJE NAKNADA PUNE ZARADE

Korona brojke ponovo rastu i ponovo je sve češće pitanje kolika nam sleduje plata tokom "kovid bolovanja", kako je to pitanje regulisano danas i ima li promena u odnosu na pre godinu dana.

Dosadašnja praksa pokazuje veliku razliku između javnog i privatnog sektora, ali i među privatnicima. Praktično, svi koji rade kod države, njih oko 600.000, mogli su i mogu da računaju na 100 odsto plaćeno bolovanje.

U privatnom sektoru, međutim, praksa svih prethodnih meseci, ali i u momentima kada su korona brojke bile u "piku", razlikovala se i od javnog sektora, ali i od firme do firme. Veliki broj poslodavaca smanjivali su platu tokom bolovanja zbog korone za 35 odsto. Bilo je i onih koji zaradu nisu smanjivali i koji su to pravilo primenjivali na sve zaposlene, a bilo je i poslodavaca koji su o tome odlučivali posebno za svakog radnika.

U Ministarstvu rada i socijalne politike, kažu da je bolovanje regulisano Zakonom o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019), a kada je u pitanju korona, dodaje se i Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016, 68/2020 i 136/2020).

Preporuka Vlade istovremeno glasi da se zaposlenima koji su na bolovanju zbog virusa korona isplaćuje cela plata. I to sve u prevodu znači da je odluka o visini plate je na poslodavcu, a preporuka države je da se zaposlenima na bolovanju isplaćuje 100 odsto zarade.

Vlada je preporučila poslodavcima i da promene svoja akta, a kako bi zaposlenima koji privremeno odsustvuju sa rada zbog kovida, mera izolacije ili samoizolacije, bila isplaćivana cela zarada.

- Zaključak Vlade kojim je regulisana ova preporuka je formalno i dalje na snazi, ali to je samo preporuka i ne predstavlja i obavezu za poslodavca. Poslodavci koji žele da zaposlenima nadoknađuju 100 odsto naknadu zarade za bolovanje u slučaju da im je dijagnostikovan COVID-19 potrebno je da to propišu opštim aktom kod poslodavca (pravilnikom o radu ili kolektivnim ugovorom kod poslodavca) ili ugovorom o radu - objasnila je advokatica Ksenija Ivetić Marlović, stručnjakinja za radno pravo.

U protivnom, kaže ona, "za bolovanje zbog kovida, plaća se najmanje 65 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, a pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje)".

Prema rečima Nebojše Atanackovića iz Unije poslodavaca Srbije, isplata pune zarade usled bolovanja zbog korone nije nigde zvanično obavezujuća, ali je poslodavcu data ta mogućnost.

"To je manje - više ostavljeno poslodavcu, ali on ima datu tu mogućnost. Zavisi to i od odnosa poslodavca i zaposlenog i kulture ponašanja u konkretnoj firmi", kaže Atanacković.

Inače, odsustvo sa rada se dokazuje izveštajem lekara o privremenoj sprečenosti za rad ali može i rešenjem sanitarnog inspektora, organa nadležnog za kontrolu prelaženja državne granice, carinskog organa, izvodom iz evidencije Ministarstva unutrašnjih poslova...

Pre nekoliko meseci, podsetimo bilo je reči i o mogućnosti da nevakcinisani, koji su se zarazili korona virusom, ne treba da računaju na plaćeno bolovanje.

Predstavnici nekoliko nadležnih ministarstava i institucija imali su do sada više konsultativnih sastanaka oko primene ove ideje. Zaključeno je da pravni osnov za njenu realizaciju postoji u Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i da nije potrebno za sada da se donosi neki novi dokument, odnosno uredba, jer je Vlada aprila prošle godine usvojila samo preporuke po kojima zaposlenima na bolovanju, koje je uzrokovano kovidom 19, se isplaćuje 100 odsto zarade.

Drugim rečima to nije bio obavezujući akt i najčešće se dosledno primenjivao u javnim preduzećima i državnoj upravi. I neki privatni poslodavci su ove preporuke poštovali ali u nekim delatnostima, koje su imale velike štete od pandemije, to nije bilo isplativo za bolovanja do mesec dana, koja su išla na njihov teret.

Zakonom o radu je plata za vreme bolovanja za prvih 30 dana odsustva u iznosu od najmanje 65 odsto prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci. Istovremeno postoji mogućnost da se plata bude i veća, ali to se reguliše kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu u samoj kompaniji.

Izvor: Vebsajt Blic, S. L., S. V., 11.08.2021.