PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (“Službeni glasnik RS”, br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10), u članu 1. dodaju se st. 3. i 4. koji glase:

“U svrhu omogućavanja ostvarenja interesa javnosti da zna, svi organi javne vlasti treba da javno objavljuju i time javnosti učine dostupnim sve informacije o svom radu koje se, u skladu sa odredbama ovog zakona, smatraju informacijama od javnog značaja.

Svi pojmovi koji su u ovom zakonu upotrebljeni u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koja se odnose.”.

Član 2.

Član 3. menja se i glasi:

“Član 3.

Organ javne vlasti (u daljem tekstu: organ vlasti) u smislu ovog zakona jeste:

1)         organ Republike Srbije;

2)         organ autonomne pokrajine;

3)         organ opštine, grada, gradske opštine i grada Beograda;

4)         javno preduzeće, ustanova, organizacija i drugo pravno lice, koje je osnovano propisom ili odlukom organa iz tač. 1) do 3) ovog stava;

5)         privredno društvo čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, odnosno jedan ili više organa vlasti iz tač. 1) do 4) ovog člana sa 50% ili više akcija ili udela u zbiru odnosno sa više od polovine članova organa upravljanja;

6)         privredno društvo čiji je osnivač ili član jedan ili više organa vlasti iz tač. 1) do 5) ovog člana sa 50% ili više akcija ili udela u zbiru;

7)         pravno lice čiji je osnivač privredno društvo iz tač. 5) ili 6) ovog stava;

8)         pravno lice ili preduzetnik koji obavlja delatnosti od opšteg interesa, u smislu zakona kojim se uređuje položaj javnih preduzeća, u odnosu na informacije koje su u vezi sa obavljanjem tih delatnosti;

9)         pravno ili fizičko lice koje ima javna ovlašćenja, u odnosu na informacije koje su u vezi sa vršenjem tih ovlašćenja;

10)       pravno lice koje je u godini na koju se odnose tražene informacije ostvarilo više od 50% prihoda od jednog ili više organa vlasti iz tač. 1) do 7) ovog stava, u odnosu na informacije koje su u vezi sa aktivnošću koja se finansira tim prihodima, izuzev crkve i verske zajednice.”.

Član 3.

Naziv iznad člana 9. i član 9. menjaju se i glase:

“Život, zdravlje, lična bezbednost, pravosuđe, odbrana zemlje, nacionalna i javna bezbednost, ekonomska dobrobit zemlje, tajna, intelektualna i industrijska svojina, umetnička, kulturna i prirodna dobra i životna sredina

Član 9.

Organ vlasti može tražiocu uskratiti pristup informacijama od javnog značaja, ako bi time:

1)         ugrozio život, zdravlje, bezbednost ili koje drugo važno dobro nekog lica;

2)         ugrozio, omeo ili otežao sprečavanje ili otkrivanje krivičnog dela, optuženje za krivično delo, vođenje predistražnog postupka, vođenje sudskog postupka, izvršenje presude ili sprovođenje kazne, vođenje postupaka u smislu zakona kojim je uređena zaštita konkurencije, ili koji drugi pravno uređeni postupak, ili fer postupanje i pravično suđenje, do okončanja postupka;

3)         ozbiljno ugrozio odbranu zemlje, nacionalnu ili javnu bezbednost, međunarodne odnose ili prekršio pravila međunarodnog arbitražnog prava;

4)         bitno umanjio sposobnost države da upravlja ekonomskim procesima u zemlji, ili bitno otežao ostvarenje opravdanih ekonomskih interesa Republike Srbije ili ugrozio ili bi mogao ugroziti sprovođenje monetarne, devizne ili fiskalne politike, finansijsku stabilnost, upravljanje deviznim rezervama, nadzor nad finansijskim institucijama ili izdavanje novčanica i kovanog novaca;

5)         učinio dostupnim informaciju ili dokument za koji je propisima ili službenim aktom zasnovanim na zakonu određeno da se čuva kao tajni podatak ili predstavlja poslovnu ili profesionalnu tajnu, ili podatak dobijen u postupku zastupanja za čije objavljivanje zastupani nije dao odobrenje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad pravobranilaštva, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad pravom javnosti da zna;

6)         povredio pravo intelektualne ili industrijske svojine, ugrozio zaštitu umetničkih, kulturnih i prirodnih dobara;

7)         ugrozio životnu sredinu ili retke biljne i životinjske vrste.”.

Član 4.

U članu 10. stav 1. posle reči: “objavljena i” dodaje se reč: “javno”, a reči: “u zemlji ili na internetu” brišu se.

Član 5.

Član 12. menja se i glasi:

“Član 12.

Ako tražena informacija od javnog značaja može da se izdvoji od ostalih informacija u dokumentu kojima organ vlasti nije dužan tražiocu da omogući pristup, organ vlasti će tražiocu omogućiti pristup delu dokumenta koji sadrži samo izdvojenu informaciju, i obavestiće ga da ostala sadržina dokumenta nije dostupna, u skladu sa zakonom.”.

Član 6.

Naziv iznad člana 13. i član 13. brišu se.

Član 7.

Član 14. menja se i glasi:

“Član 14.

Organ vlasti može tražiocu ograničiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ako bi time povredio pravo na privatnost, pravo na zaštitu podataka o ličnosti, pravo na ugled ili koje drugo pravo lica na koje se tražena informacija lično odnosi, osim:

1)         ako je lice na to pristalo;

2)         ako se radi o ličnosti, pojavi ili događaju od interesa za javnost, a naročito ako se radi o javnom funkcioneru u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri obavljanju javnih funkcija i ako je informacija vezana za vršenje njegove javne funkcije;

3)         ako se radi o licu koje je svojim ponašanjem dalo povoda za traženje informacije.

Informacije od javnog značaja iz dokumenta koji sadrži podatke o ličnosti mogu biti učinjene dostupnim tražiocu na način kojim se obezbeđuje da se pravo javnosti da zna i pravo na zaštitu podataka o ličnosti mogu ostvariti zajedno, u meri propisanoj zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti i ovim zakonom.”.

Član 8.

U članu 15. stav 2. posle reči: “prezime” stavlja se zapeta i dodaju reči: “odnosno naziv”.

U stavu 5. posle reči: “dužno je da,” dodaju se reči: “najkasnije u roku od osam dana od dana prijema zahteva,”.

U stavu 6. reči: “u određenom roku, odnosno u roku od 15 dana” zamenjuju se rečima: “u roku koji mu odredi organ vlasti, a koji ne može biti kraći od osam ni duži od 15 dana”, a reč: “zaključak” zamenjuje se rečju: “rešenje”.

Član 9.

Član 16. menja se i glasi:

“Član 16.

Organ vlasti je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, odnosno uređenog zahteva, tražioca obavesti o posedovanju informacije, stavi mu na uvid dokument koji sadrži potpunu i tačnu traženu informaciju, odnosno izda mu ili uputi kopiju tog dokumenta. Kopija dokumenta je upućena tražiocu danom napuštanja pisarnice organa vlasti od koga je informacija tražena odnosno danom upućivanja elektronske pošte.

Ako se zahtev odnosi na informaciju za koju se, na osnovu podataka koji su navedeni u zahtevu, može pretpostaviti da je od značaja za zaštitu života ili slobode nekog lica, odnosno za ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva ili životne sredine, organ vlasti mora da obavesti tražioca o posedovanju te informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži potpunu i tačnu traženu informaciju, odnosno da mu izda kopiju tog dokumenta najkasnije u roku od 48 sati od prijema zahteva.

Ako organ vlasti utvrdi da se zahtev odnosi na informacije koje su sadržane u velikom broju dokumenata, usled čega bi postupanje organa u roku iz stava 1. ovog člana bilo otežano, može, u roku od sedam dana od dana prijema urednog zahteva, obavestiti tražioca o tome i ponuditi mu da zahtev precizira ili da ostvari uvid u dokumente pre nego što odredi koje su mu kopije dokumenata potrebne.

Ako organ vlasti nije u mogućnosti, iz opravdanih razloga, da u roku iz stava 1. ovog člana obavesti tražioca o posedovanju informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, da mu izda, odnosno uputi kopiju tog dokumenta, dužan je da, najkasnije u roku od sedam dana od dana prijema urednog zahteva, tražiocu dostavi obaveštenje o razlozima zbog kojih nije u mogućnosti da po zahtevu postupi u roku iz stava 1. ovog člana i odredi naknadni rok, koji ne može biti duži od 40 dana od dana prijema urednog zahteva, u kojem će postupiti po zahtevu.

Ako se zahtev odnosi na uvid, odnosno dobijanje kopije dokumenta koji sadrži informaciju koja predstavlja tajni podatak određen od strane drugog organa vlasti, organ vlasti će u roku od osam dana od dana prijema, zahtev dostaviti organu vlasti koji je odredio tajnost podatka na postupanje po zahtevu i o tome obavestiti podnosioca zahteva. Rok iz ovog člana za postupanje po zahtevu od strane organa vlasti koji je odredio tajnost podatka počinje da teče od dana dostavljanja.

Ako se zahtev odnosi na informaciju koja predstavlja tajni podatak čiju tajnost je odredio organ vlasti koji odlučuje o zahtevu i ako organ vlasti utvrdi da su prestali razlozi zbog kojih je podatak određen kao tajni, doneće odluku o prestanku tajnosti podatka, u skladu sa zakonom kojim je uređeno određivanje i zaštita tajnih podataka, i podnosiocu zahteva omogućiti pristup traženoj informaciji.

Organ vlasti će zajedno sa obaveštenjem o tome da će tražiocu staviti na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno izdati mu kopiju tog dokumenta, saopštiti tražiocu vreme, mesto i način na koji će mu informacija biti stavljena na uvid, iznos nužnih troškova izrade kopije dokumenta, a u slučaju da ne raspolaže tehničkim sredstvima za izradu kopije, upoznaće tražioca sa mogućnošću da upotrebom svoje opreme izradi kopiju.

Uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju vrši se u službenim prostorijama organa vlasti.

Tražilac može iz opravdanih razloga tražiti da uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju izvrši u drugo vreme od vremena koje mu je odredio organ od koga je informacija tražena.

Licu koje nije u stanju da bez pratioca izvrši uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju, omogućiće se da to učini uz pomoć pratioca.

Ako udovolji zahtevu, organ vlasti neće izdati posebno rešenje, nego će o tome sačiniti službenu belešku.

Ako organ vlasti odbije da u celini ili delimično obavesti tražioca o posedovanju informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, da mu izda, odnosno uputi kopiju tog dokumenta, dužan je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od prijema zahteva, donese rešenje o odbijanju zahteva i da to rešenje pismeno obrazloži, kao i da u rešenju uputi tražioca na pravna sredstva koja može izjaviti protiv takvog rešenja.

Ako se zahtev odnosi na informaciju koja predstavlja tajni podatak čiju tajnost je odredio organ vlasti koji odlučuje o zahtevu, ili informacija predstavlja poslovnu ili profesionalnu tajnu, u obrazloženju rešenja iz stava 12. ovog člana navode ce i razlozi za određivanje tajnosti i razlozi zbog kojih podatak i dalje treba da se čuva kao tajni, odnosno razlozi zbog kojih je podatak određen kao poslovna ili profesionalna tajna.

Od obaveza postupanja u skladu sa odredbama ovog člana oslobođeno je pravno lice iz člana 3. tačka 10) ovog zakona koje je sve informacije koje se odnose na aktivnosti finansirane sredstvima organa vlasti iz člana 3. tač. 1) do 7) ovog zakona dostavilo organu koji je finansirao te aktivnosti ili organu vlasti nadležnom za kontrolu tog finansiranja.”.

Član 10.

U članu 22. stav 1. tačka 2) reči: “stav 2.” zamenjuju se rečima: “st. 1. do 3.”.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

“Protiv rešenja Poverenika kojim se odlučuje o zahtevu koji je podnet Povereniku kao organu vlasti, ne može se izjaviti žalba.”.

U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 3, reči: “Vrhovnog suda Srbije” zamenjuju se rečima: “Vrhovnog kasacionog suda”, a posle reči:,,Ustavnog suda”, dodaje se zapeta i reči: “Narodne banke Srbije”.

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 4, reči: “stava 2.” zamenjuju se rečima: “st. 2. i 3.”, a reči: “o čemu sud po službenoj dužnosti obaveštava Poverenika” brišu se.

Posle dosadašnjeg stava 3, koji postaje stav 4, dodaje se stav 5. koji glasi:

“O pokretanju upravnog spora protiv rešenja iz stava 3. ovog člana sud po službenoj dužnosti obaveštava Poverenika.”.

Član 11.

Članu 24. menja se i glasi:

“Član 24.

Poverenik donosi rešenje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od dana prijema žalbe, pošto omogući organu vlasti da se pismeno izjasni, a po potrebi i tražiocu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, po žalbi zbog nepostupanja organa vlasti u skladu sa članom 16. stav 2. ovog zakona, Poverenik donosi rešenje u roku od 30 dana od dana prijema žalbe.

Poverenik odbacuje žalbu koja je nedopuštena, neblagovremena i izjavljena od strane neovlašćenog lica.

Organ vlasti dokazuje da je postupao u skladu sa svojim obavezama predviđenim ovim zakonom.

Kada utvrdi da je žalba osnovana, Poverenik će rešenjem naložiti organu vlasti da tražiocu omogući slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Kada povodom žalbe zbog nepostupanja po zahtevu (ćutanje uprave) utvrdi da je žalba osnovana, Poverenik će rešenjem naložiti organu vlasti da u određenom roku postupi po zahtevu.

Ako u postupku po žalbi protiv rešenja o odbijanju zahteva koji se odnosi na tajni podatak iz člana 9. tačka 5. ovog zakona Poverenik utvrdi da su prestali razlozi zbog kojih je podatak određen kao tajni, odnosno da podatak nije određen kao tajni u skladu sa zakonom kojim je uređeno određivanje i zaštita tajnih podataka, doneće rešenje kojim se žalba usvaja, a organu vlasti nalaže da opozove tajnost traženog podatka i podnosiocu zahteva omogući pristup tom podatku.

U postupku po žalbi iz stava 7. ovog člana, Poverenik je dužan da izvrši uvid u spise predmeta na koji se žalba odnosi radi potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja neophodnog za rešavanje po žalbi.

Ako organ vlasti, nakon izjavljene žalbe zbog nepostupanja po zahtevu, a pre donošenja odluke po žalbi, tražiocu omogući pristup informacijama ili po zahtevu na drugi način postupi, Poverenik će doneti rešenje i obustaviti postupak po žalbi. Postupak po žalbi se obustavlja i kada tražilac odustane od žalbe.

U slučaju donošenja rešenja iz stava 6. ovog člana zbog nepostupanja po zahtevu, Poverenik, u skladu sa zakonom koji reguliše prekršajni postupak, izdaje prekršajni nalog zbog prekršaja iz člana 47. ovog zakona.”.

Član 12.

Član 26. menja se i glasi:

“Član 26.

Organi vlasti su dužni da Povereniku, na njegov zahtev i u roku koji on odredi, a koji ne može biti duži od 15 dana, dostave sve podatke neophodne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za donošenje rešenja iz čl. 24. i 25. ovog zakona, kao i za odlučivanje o podnošenju zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka koji su u vezi sa tim rešenjima.

Povereniku će, radi utvrđivanja činjeničnog stanja iz stava 1. ovog člana, biti omogućen pristup svakom nosaču informacije na koji se ovaj zakon primenjuje.

Organ nadležan za vođenje evidencija o prebivalištu i boravištu građana i jedinstvenom matičnom broju građana dužan je da Povereniku, na njegov zahtev, dostavi podatke iz tih evidencija koji su neophodni za izricanje prekršajnog naloga i podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.”.

Član 13.

U nazivu iznad člana 27, reči: “i zaključka” brišu se.

U članu 27. stav 1. reči:,,i zaključka” brišu se.

Član 14.

U članu 28. reči:,,administrativno” u određenom padežu zamenjuju se rečju: “upravno”, u odgovarajućem padežu.

U stavu 2. posle reči:,,upravni postupak” tačka se zamenjuje zapetom i dodaju reči:,,osim ako je ovim zakonom drugačije određeno.”.

Član 15.

Posle člana 28. dodaju se čl. 28a i 28b, koji glase:

“Član 28a

Poverenik će prinuditi izvršenika - organ vlasti da ispuni obaveze iz rešenja Poverenika posrednom prinudom, izricanjem novčanih kazni.

Novčana kazna se izriče rešenjem.

Novčana kazna se izriče u rasponu od 20.000 do 100.000 dinara i može biti izrečena više puta.

Izrečenu novčanu kaznu izvršava sud u skladu sa zakonom kojim se reguliše izvršenje i obezbeđenje.

Izrečene novčane kazne predstavljaju prihod budžeta Republike Srbije.

Član 28b

Poverenik je ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaje predviđene ovim zakonom, kada u postupku po žalbi oceni da postoji prekršaj.

Tražilac informacije ne može da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv organa vlasti pre okončanja postupka po žalbi pred Poverenikom, odnosno pre okončanja upravnog spora ako žalba Povereniku nije dopuštena.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, tražilac informacije je dužan da se prethodno obrati Povereniku zahtevom da Poverenik podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno upravnoj inspekciji, ako je vođen upravni spor.

Ako Poverenik, odnosno upravna inspekcija u roku od osam dana ne odgovori tražiocu informacije na zahtev iz stava 3. ovog člana ili mu odgovori da nema osnova za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, tražilac informacije je ovlašćen da sam podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Ako Poverenik, odnosno upravna inspekcija podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, na zahtev tražioca informacije ili na sopstvenu inicijativu, dužan je da o eventualnom odustajanju od tog zahteva obavesti tražioca informacije, u roku od osam dana od dana odustajanja od zahteva, da bi tražilac informacije mogao da nastavi postupak.”.

Član 16.

U članu 29. dodaju se st. 2. i 3. koji glase:

“Poverenik može obrazovati kancelarije i van svog sedišta.

Aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova stručne službe Poverenika uređuje se obavljanje poslova u kancelarijama.”.

Član 17.

Član 30. menja se i glasi:

“Član 30.

Narodna skupština bira Poverenika većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog odbora nadležnog za državnu upravu (u daljem tekstu: Odbor).

Poverenik se bira na vreme od osam godina, bez mogućnosti ponovnog izbora na ovu dužnost.

Predsednik Narodne skupštine raspisuje javni poziv svim zainteresovanim licima da se prijave za kandidata za Poverenika (u daljem tekstu: Javni poziv).

Javni poziv se, istog dana, objavljuje na veb prezentaciji Narodne skupštine i u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije, najkasnije 180 dana pre isteka mandata prethodnog Poverenika, odnosno najkasnije 30 dana po donošenju odluke o prestanku dužnosti Poverenika u smislu člana 31. ovog zakona.

Prijava na Javni poziv dostavlja se u pismenom obliku i mora da sadrži lično ime, adresu prebivališta, broj telefona za kontakt, adresu za prijem elektronske pošte i potpis zainteresovanog lica, a uz prijavu se dostavljaju biografija i dokazi o ispunjenosti propisanih uslova za izbor za Poverenika.

Rok za prijavljivanje na Javni poziv traje 30 dana od dana objavljivanja Javnog poziva.

U roku od 15 dana od isteka roka za prijavljivanje na Javni poziv, Odbor utvrđuje i na veb prezentaciji Narodne skupštine objavljuje spisak prijavljenih lica koji ispunjavaju uslove za izbor za Poverenika, sa njihovim biografijama.

U roku iz stava 7. ovog člana, Odbor dostavlja poziv poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini da sa spiska prijavljenih lica koji ispunjavaju uslove za izbor za Poverenika predlože kandidata za Poverenika.

Kandidata za Poverenika Odboru ima pravo da predloži svaka poslanička grupa u Narodnoj skupštini.

Poslanička grupa može da predloži kandidata za Poverenika tek po isteku 15 dana od dana objavljivanja spiska prijavljenih lica koji ispunjavaju uslove za izbor za Poverenika.

Više poslaničkih grupa mogu da predlože zajedničkog kandidata za Poverenika.

Pre utvrđivanja predloga za izbor Poverenika, Odbor sa kandidatima koje su predložile poslaničke grupe obavlja javni razgovor na kojem se kandidatima omogućuje da iznesu svoje stavove o ulozi i načinu ostvarivanja dužnosti Poverenika.

Predlog za izbor Poverenika utvrđuje se većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora.

Obrazloženi predlog za izbor Poverenika Odbor podnosi Narodnoj skupštini najkasnije 60 dana pre isteka mandata prethodnog Poverenika, odnosno u roku od 90 dana od dana donošenja odluke o razrešenju, odnosno o utvrđivanju dana prestanka dužnosti Poverenika.

Za Poverenika se bira lice s priznatim ugledom i stručnošću u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava.

Poverenik može biti lice koje ispunjava uslove za rad u državnim organima, koje je završilo pravni fakultet i ima najmanje deset godina radnog iskustva.

Poverenik ne može da obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, kao i drugu dužnost ili posao koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost.

Poverenik ne može biti član političke stranke.

Ako predloženi kandidat za Poverenika ne dobije potrebnu većinu glasova svih narodnih poslanika, novi postupak izbora se pokreće u roku od 15 dana od dana kada Narodna skupština nije izabrala Poverenika.”.

Član 18.

Član 31. menja se i glasi:

“Član 31.

Povereniku dužnost prestaje:

1)         istekom mandata;

2)         smrću;

3)         na lični zahtev;

4)         gubitkom državljanstva;

5)         ako mu pravnosnažnom sudskom odlukom bude ograničena poslovna sposobnost;

6)         ako pravnosnažno bude osuđen na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;

7)         razrešenjem.

Povereniku koji u toku mandata ispuni uslove za starosnu penziju u skladu sa zakonom, dužnost prestaje istekom mandata.

U slučaju prestanka dužnosti Poverenika iz razloga navedenih u stavu 1. tač. 2) do 6) ovog člana, Narodna skupština, bez rasprave, većinom glasova svih narodnih poslanika, donosi odluku kojom utvrćuje dan prestanka dužnosti Poverenika.

Poverenik se razrešava:

1)         ako nestručno ili nesavesno obavlja svoju dužnost;

2)         ako bude izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju;

3)         ako započne obavljanje dužnosti, radnje ili profesionalne delatnosti bez saglasnosti državnog organa nadležnog za odlučivanje o sukobu interesa pri vršenju javnih funkcija;

4)         ako postane član političke stranke.

Postupak za razrešenje Poverenika pokreće ce na obrazloženi predlog jedne trećine narodnih poslanika.

Odbor utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje. Ako utvrdi da nema razloga za razrešenje, Odbor o tome obaveštava Narodnu skupštinu. Ako utvrdi da ima razloga za razrešenje, Odbor podnosi predlog odluke o razrešenju Narodnoj skupštini.

Poverenik ima pravo da se na sednici Odbora i Narodne skupštine, na kojoj se razmatra predlog za njegovo razrešenje, obrati narodnim poslanicima.”.

Član 19.

U članu 32. stav 3. reči: “Vrhovnog suda” zamenjuju se rečima: “Vrhovnog kasacionog suda”.

Član 20.

Član 33. menja se i glasi:

“Član 33.

Poverenik ima zamenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, koga bira Narodna skupština, većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog Poverenika.

Za zamenika Poverenika može biti izabrano lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za izbor Poverenika.

Zamenik Poverenika bira se za vreme od osam godina, bez mogućnosti ponovnog izbora na ovu dužnost.

Zamenik Poverenika obavlja dužnosti Poverenika u slučaju njegovog odsustva ili sprečenosti, kao i u slučaju prestanka dužnosti iz razloga navedenih u članu 31. ovog zakona.

Zameniku Poverenika prestaje dužnost na način predviđen za prestanak dužnosti Poverenika.

Postupak za razrešenje zamenika Poverenika pokreće se i na inicijativu Poverenika.

Zamenik Poverenika ima pravo na platu u visini od 90% od plate Poverenika.”.

Član 21.

Član 34. menja se i glasi:

“Član 34.

Poverenik ima stručnu službu koja mu pomaže u vršenju njegovih nadležnosti.

Poverenik donosi opšti akt o organizaciji i sistematizaciji poslova stručne službe u skladu sa budžetskim sredstvima opredeljenim za njegov rad.

O donošenju opšteg akta iz stava 2. ovog člana Poverenik obaveštava Narodnu skupštinu, u roku od 15 dana od dana njegovog donošenja.

Poverenik samostalno odlučuje, u skladu sa zakonom, o prijemu lica u radni odnos u stručnu službu, rukovođen potrebom profesionalnog i delotvornog vršenja svoje nadležnosti.

Na prava i dužnosti zaposlenih u stručnoj službi Poverenika primenjuju se propisi koji uređuju prava i dužnosti državnih službenika i nameštenika.

Sredstva za rad Poverenika i stručne službe obezbeđuju ce u budžetu Republike Srbije.”.

Član 22.

U članu 35. stav 1. tačka 4) reči: “državnim organima” zamenjuju se rečima: “organima vlasti”.

Posle tačke 6) dodaje se nova tačka 6a) koja glasi:

“6a) daje mišljenje na nacrte zakona i predloge drugih propisa, kao i dokumenata javnih politika, ako se njima uređuju pitanja koja su od značaja za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja;”.

U stavu 2. posle reči: “opštih akata” dodaju reči: “kojima se uređuju pitanja od značaja za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja.”.

Član 23.

U nazivu iznad člana 38. reči: “i zaštita izvora informacije od javnog značaja” brišu se.

Član 38. menja se i glasi:

“Član 38.

Rukovodilac organa vlasti može da odredi jednog ili više zaposlenih (u daljem tekstu: ovlašćeno lice) za postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Organi jedinice lokalne samouprave odnosno gradske opštine mogu da odrede zajedničko ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima upućenim tim organima. Više javnih beležnika ili javnih izvršitelja može da odredi zajedničko ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima, iz reda zaposlenih kod tih javnih beležnika, odnosno javnih izvršitelja.

Ovlašćeno lice:

1)         obaveštava tražioca o posedovanju informacija i obezbeđuje uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno dostavlja informaciju na odgovarajući način, odbija zahtev rešenjem, pruža tražiocima neophodnu pomoć za ostvarivanje njihovih prava utvrđenih ovim zakonom;

2)         preduzima mere za unapređenje prakse postupanja sa nosačima informacija, prakse održavanja nosača informacija, kao i prakse njihovog čuvanja i obezbeđenja;

3)         preduzima mere potrebne za upoznavanje zaposlenih sa njihovim obavezama u vezi sa pravima na pristup informacijama od javnog značaja, radi delotvorne primene ovog zakona.

Svi zaposleni u organu vlasti dužni su da ovlašćenom licu pruže svu neophodnu pomoć i dostave potpune i tačne informacije neophodne za postupanje po zahtevu.

Ako ovlašćeno lice iz stava 1. ovog člana nije određeno, za postupanje po zahtevu i preduzimanje mera iz stava 3. tač. 2) i 3) ovog člana nadležan je rukovodilac organa vlasti.”.

Član 24.

Član 39. menja se i glasi:

“Član 39.

Organ vlasti iz člana 3. tač. 1) do 7) ovog zakona izrađuje informator o svom radu, koji sadrži naročito:

1)         osnovne podatke o organu i informatoru (uključujući radno vreme i informaciju o pristupačnosti osobama sa invaliditetom objekata koje koristi organ);

2)         organizacionu strukturu (organigram);

3)         imena, podatke za kontakt i opis funkcija rukovodilaca organizacionih jedinica;

4)         opis pravila u vezi sa javnošću rada;

5)         opis nadležnosti, ovlašćenja i obaveza;

6)         opis postupanja u okviru nadležnosti, ovlašćenja i obaveza;

7)         za kolegijalne organe, podatke o održanim sednicama i opis načina donošenja odluka;

8)         navođenje propisa koje organ primenjuje u svom radu i propisa za čije donošenje je nadležan;

9)         navođenje strategija, programa, planova i izveštaja koje je doneo organ;

10)       navođenje akata iz tač. 8) i 9) ovog stava koji su u postupku pripreme od strane organa;

11)       spisak usluga koje organ pruža zainteresovanim licima;

12)       postupak radi pružanja usluga iz tačke 11) ovog stava;

13)       pregled podataka o pruženim uslugama iz tačke 11) ovog stava;

14)       finansijske podatke (podatke o budžetu, odnosno finansijskom planu i izvorima prihoda);

15)       podatke o javnim nabavkama, uključujući plan javnih nabavki i spisak zaključenih ugovora o nabavkama dobara, usluga, radova i nepokretnosti, sa vrednostima zaključenih ugovora, datumom zaključenja i rokom trajanja;

16)       podatke o državnoj pomoći (sa podacima o subjektima subvencija i donacija i njihovim iznosima);

17)       podatke o izvršenim inspekcijama i revizijama poslovanja organa;

18)       podatke o isplaćenim platama, zaradama i drugim primanjima, uključujući podatke o platama organa rukovođenja, odnosno upravljanja i rukovodilaca organizacionih jedinica;

19)       podatke o sredstvima rada i objektima koje organ poseduje, odnosno koristi;

20)       čuvanje nosača informacija;

21)       vrste informacija u posedu, uključujući sadržaj baza podataka i registara kojima rukuje organ;

22)       vrste informacija kojima organ vlasti omogućava pristup;

23)       spisak najčešće traženih informacija od javnog značaja;

24)       informacije o podnošenju zahteva, sa adresama za prijem pošte i elektronske pošte i podacima o rokovima za postupanje po zahtevu, pravu na pravno sredstvo i licu nadležnom za postupanje po zahtevu.

Informator se izrađuje u elektronskom i mašinski čitljivom obliku, a objavljuje se putem jedinstvenog informacionog sistema informatora o radu, koji vodi i održava Poverenik, u skladu sa uputstvom Poverenika iz člana 40. ovog zakona.

Mašinski čitljiv oblik je oblik elektronski memorisanog zapisa strukturiran tako da ga programska aplikacija može lako identifikovati, prepoznati i iz njega izdvojiti određene podatke, uključujući pojedinačne podatke i njihovu unutrašnju strukturu.

Organ vlasti redovno vrši proveru tačnosti i potpunosti podataka objavljenih u informatoru i, najkasnije 30 dana od nastanka promene, ažurira informator vršenjem odgovarajućih promena.

U slučaju da organ vlasti propusti da izradi i ažurira informator o svom radu, u skladu sa odredbama ovog zakona, Poverenik je ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaj iz člana 46. stav 1. tačka 6) ovog zakona.”.

Član 25.

U čl. 40. i 42. reči: “državni organ” u određenom padežu zamenjuju se rečima: “organ vlasti” u odgovarajućem padežu.

Član 26.

U članu 43. stav 1. reči: “državni organ” zamenjuju se rečima: “organ vlasti”, a broj: “20.” zamenjuje se brojem: “31.”.

U tački 4) reč: “objavljivanja” zamenjuje se rečima: “izrade i ažuriranja”.

U tački 6) tačka na kraju teksta se zamenjuje tačkom i zapetom.

Posle tačke 6) dodaju se nove tač. 6a)-6g) koje glase:

“6a) rukovodiocu organa vlasti i ovlašćenom licu;

6b) broju podnetih zahteva koji se odnose na informacije o zdravlju stanovništva ili zaštiti životne sredine iz člana 16. stav 2. ovog zakona;

6v) broju podnetih zahteva koji se odnose na informacije o raspolaganju javnim sredstvima;

6g) broju podnetih zahteva koji se odnose na informacije iz nadležnosti tog organa vlasti.”.

U stavu 2. posle reči: “udruženja” reč: “građana” briše se.

Posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4. koji glase:

“Poverenik bliže propisuje obrazac i način dostavljanja izveštaja iz stava 1. ovog člana.

U slučaju da organ vlasti propusti da Povereniku podnese godišnji izveštaj iz stava 1. ovog člana, Poverenik je ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaj iz člana 46. stav 1. tačka 9) ovog zakona.”.

Član 27.

Član 46. menja se i glasi:

“Član 46.

Novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj rukovodilac organa vlasti ako organ vlasti:

1)         ne saopšti, odnosno ne omogući uvid u istinitu i potpunu informaciju, a osporava istinitost i potpunost objavljene informacije (član 11);

2)         odbije da primi zahtev tražioca (član 15. stav 1);

3)         ne vodi posebnu evidenciju usmenih zahteva (član 15. stav 7);

4)         ne omogući Povereniku pristup nosaču informacije (član 26. stav 2);

5)         ne postupi po rešenju Poverenika (član 28. stav 1);

6)         propusti da izradi i ažurira informator o svom radu (član 39);

7)         ne održava nosač informacije u skladu sa ovim zakonom (član 41);

8)         ne sprovodi obuku zaposlenih i upoznavanje zaposlenih sa njihovim obavezama u vezi sa pravima utvrđenim ovim zakonom (član 42);

9)         propusti da podnese godišnji izveštaj Povereniku o radnjama tog organa, preduzetim u cilju primene ovog zakona, sa propisanim podacima (član 43);

10)       spreči upravnog inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora i ne izvrši rešenje upravnog inspektora (član 45. stav 2).

Novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj ovlašćeno lice organa vlasti ako:

1)         pristup informacijama uslovljava dokazivanjem opravdanog ili drugog interesa (član 4);

2)         postupi protivno načelu jednakosti (član 6);

3)         diskriminiše novinara ili javno glasilo (član 7);

4)         ne označi nosač informacije, gde je i kada tražena informacija objavljena (član 10. stav 2);

5)         po zahtevu dostavi nepotpune ili netačne informacije (član 16);

6)         pristup informacijama uslovljava uplatom troškova u iznosu većem od propisanog (član 17);

7)         ne izda informaciju u traženom obliku, a ima tehničkih mogućnosti za to (član 18. st. 2. i 3);

8)         neosnovano odbije da izda kopiju dokumenta sa informacijom na jeziku na kojem je podnet zahtev (član 18. stav 4);

9)         na bilo koji drugi način, suprotno odredbama ovog zakona, onemogućava ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja (član 22. stav 1. tačka 6).

Novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj zaposleni u organu vlasti ako ovlašćenom licu ne dostavi informacije neophodne za postupanje po zahtevu, odnosno ako mu dostavi nepotpune ili netačne informacije (član 38. stav 4).

Nije odgovorno za prekršaj ovlašćeno lice koje je postupalo po nalogu rukovodioca organa vlasti i preduzelo sve radnje koje je na osnovu zakona, drugog propisa ili akta bilo dužno da preduzme da bi sprečilo izvršenje prekršaja.

Ako ovlašćeno lice nije određeno, za prekršaje iz stava 2. ovog člana odgovoran je rukovodilac organa vlasti.”.

Član 28.

Član 47. menja se i glasi:

“Član 47.

Novčanom kaznom u iznosu od 30.000 dinara kazniće se za prekršaj ovlašćeno lice, odnosno rukovodilac organa, ako ne postupi po zahtevu u skladu sa rokovima iz člana 16. ovog zakona (ćutanje uprave).”.

Član 29.

Član 48. briše se.

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 30.

Postupci za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja započeti pre početka primene ovog zakona, okončaće se po odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (“Službeni glasnik RS”, br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10).

Član 31.

Poverenik će u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izdati nov priručnik iz člana 37. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (“Službeni glasnik RS”, br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10) i novo uputstvo za izradu i objavljivanje informatora iz člana 40. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (“Službeni glasnik RS”, br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10), kao i propisati i objaviti obrazac izveštaja iz člana 26. ovog zakona (izmenjeni i dopunjeni član 43. Zakona).

Član 32.

Organi vlasti koji u skladu sa članom 24. ovog zakona (izmenjeni član 39. Zakona) imaju obavezu izrađivanja informatora o radu, dužni su da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izrade informatore u skladu sa odredbama tog člana 24.

Godišnji izveštaj za 2021. godinu organi vlasti iz člana 2. ovog zakona (izmenjeni član 3. Zakona) podneće u skladu sa odredbama člana 43. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (“Službeni glasnik RS”, br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10).

Član 33.

Poverenik i zamenik Poverenika koji su izabrani u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (“Službeni glasnik RS”, br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10) nastavljaju da vrše dužnost do isteka mandata na koje su izabrani.

Član 34.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a počinje da se primenjuje po isteku tri meseca od dana stupanja na snagu.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

            Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (u daljem tekstu: Zakon) je od svog donošenja 2004. godine do danas tri puta menjan, pri čemu su izmene bile usmerene ka usklađivanju sa novim Ustavom proglašenim 2006. godine (propisivanje kvalifikovane većine za izbor i prestanak dužnosti Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i zamenika Poverenika) ili na otklanjanje uočenih problema u njegovoj dotadašnjoj primeni (izvršenje odluka Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, promene nadležnog ministarstva za vršenje nadzora, izmene određenih procesnih i kaznenih odredaba). Prilikom navedenih izmena, izostajali su zahvati koji su neophodni ne samo u svrhu usklađivanja sa zakonima koji su u međuvremenu donošeni a od značaja su za ostvarivanje prava javnosti da zna (npr. Zakon o tajnosti podataka i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti), već i sa stanovišta razvoja ljudskih prava i primene međunarodnih dokumenata i prakse većine zemalja Evropske unije.

            Takođe, primena u praksi je ukazala na potrebu da se Zakon inovira i razvija, budući da se pokazalo da neka pitanja nisu uređena ili su uređena na neadekvatan način, zbog čega se i predlažu odgovarajuće izmene i dopune Zakona. To se, pre svega, odnosi na pitanja: proaktivnog objavljivanja informacija od strane organa vlasti na njihovim veb prezentacijama, unapređenje i povećanje transparentnosti podataka koje se objavljuju u informatoru o radu, proširenje kruga lica na koja se zakon odnosi, preciziranje postupka izbora i prestanka dužnosti Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (u daljem tekstu: Poverenik), upravno izvršenje rešenja Poverenika, kao i druge izmene koje sveobuhvatno unapređuju ostvarivanje prava javnosti na pristup informacijama od javnog značaja u Republici Srbiji.

            Iako je Zakon još od samog njegovog donošenja dobijao najviše ocene kvaliteta njime uspostavljenih standarda u ovoj oblasti, na potrebu njegovog poboljšavanja u interesu prava javnosti da zna i jačanja demokratskog i otvorenog društva, ukazivao je i sam Poverenik od 2012. godine.

            Jedna od ključnih slabosti u primeni Zakona je “ćutanje” organa javne vlasti, odnosno ignorisanje dobijenih zahteva za pristup informacijama, što za posledicu ima obraćanje tražilaca informacija Povereniku. Prema godišnjim izveštajima o radu Poverenika, najveći broj žalbi Povereniku izjavljuje se zbog nepostupanja po zahtevima tražilaca informacija, kao i zbog dostavljanja negativnog odgovora, bez donošenja obrazloženih rešenja o razlozima odbijanja i sa poukom o pravnom sredstvu. Tako je Poverenik u 2019. godini rešio 5.188 žalbi, od čega je njih 4.604 ili 88,74% izjavljeno upravo zbog ignorisanja zahteva tražilaca informacija ili dostavljanja negativnog odgovora. Prema Izveštaju Poverenika za 2020. godinu, procenat ovih žalbi u toj godini bio je 53,23% (1.908 u odnosu na ukupan broj od 3.584 žalbe).

            Takođe, prema izveštajima Poverenika, u primeni Zakona sa aspekta ostvarivanja njegovih nadležnosti evidentirano je da postoje teškoće u upravnim izvršenjima njegovih rešenja, neadekvatna odgovornost i otežano sprovođenje ovlašćenja Poverenika.

            Osim navedenog, primena Zakona je ukazala na određenu pojavu koja se može podvesti pod zloupotrebu prava iz Zakona od strane tražilaca informacija (što se konstatuje i u Izveštaju Poverenika za 2020. godinu). Naime, veliki je broj zahteva tražilaca informacija za pokretanje prekršajnih postupaka zbog prekršaja predviđenih Zakonom, bez prethodnog podnošenja žalbi Povereniku, što bi predstavljalo logičan put ka dobijanju traženih informacija. Ovakvo postupanje izaziva sumnju da podnošenje zahteva za pristup informacijama nije imalo svoju zakonom pretpostavljenu svrhu, a to je informisanje o radu organa vlasti, već da je predstavljalo način da se kroz prekršajni postupak ostvari pravo na naknadu troškova pokretanja i učešća u postupku.

            U skladu sa navedenim, predložene izmene zakona imaju svrhu uspostavljanja mehanizama, koji treba da dovedu do toga da organi vlasti postupaju u skladu sa svojim zakonskim obavezama (pre svega, da odgovaraju na primljene zahteve), kao i da tražioci informacija svoja prava iz Zakona ostvaruju isključivo u svrhu koja je predviđena Zakonom, a to je dostupnost informacija o radu organa vlasti. Ti mehanizmi su, pre svega, oličeni u odredbama o upravnom izvršenju rešenja Poverenika, ovlašćenju Poverenika da podnosi zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka i uvođenje prekršajnog naloga.

            Na planu opšteg unapređenja pristupa javnosti informacijama o radu organa i organizacija koje su direktno ili indirektno (kroz finansiranje) povezani sa državom, predloženim izmenama odnosno dopunama Zakona se predviđa proširenje kruga subjekata koji podležu obavezama iz Zakona, kao i unapređenje sistema izrade i objavljivanja informatora o radu organa vlasti, u skladu sa principom proaktivne transparentnosti koji podrazumeva objavljivanje što većeg broja informacija o radu organa vlasti.

            Povećanje kruga subjekata na koje se Zakon odnosi i njihovo izjednačavanje u sveobuhvatnosti ispunjavanja zakonskih obaveza, imaće izuzetno veliki uticaj na podizanje nivoa informisanosti o radu javnog sektora. Imajući u vidu predložene izmene člana 3. Zakona, kao i reformu informatora i sadržaja godišnjih izveštaja koji se podnose Povereniku, korpus dostupnih informacija o radu javne uprave će biti u značajnoj meri povećan.

            Donošenje izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđeno je revidiranim Akcionim planom za Pregovaračko poglavlje 23 u postupku pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, iz jula 2020. godine (Aktivnost 2.2.5.2).

            Takođe, Akcionim planom za sprovođenje nove Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period 2021-2025. godina predviđene su izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, radi unapređenja odgovornosti i transparentnosti u radu organa javne vlasti.

            Izmene ovog zakona su predviđene i Akcionim planom za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji za period 2020-2022. godina.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

•           ČLAN 1.

            Članom 1. Predloga zakona se, kroz dopune člana 1. Zakona, načelno određuje da svi organi javne vlasti treba da javno objavljuju i time javnosti učine dostupnim sve informacije o svom radu. Uvođenjem ove opšte klauzule želi se dati prednost proaktivnom objavljivanju kao primarnom kanalu za stavljanje svih informacija od javnog značaja na raspolaganje javnosti, sa ciljem da se na ovaj način ubuduće utiče na smanjivanje broja podnetih zahteva organima vlasti. Istim članom se uvodi i upotreba rodno osetljivog jezika u ovaj zakon.

•           ČLAN 2.

            Ovim članom je jasnije definisan pojam organa javne vlasti iz člana 3. Zakona, proširen je krug lica kojima se utvrđuje ovaj status, polazeći od realne situacije da postoje ili su ustanovljene nove kategorije lica, poput javnih beležnika i sl. koja imaju značajna javna ovlašćenja, a na koje se Zakon nije odnosio ili druga lica kojima nije zakonom povereno vršenje javnih ovlašćenja, ali ih faktički imaju na osnovu ugovora, osnivačkih ili drugih akata organa vlasti (npr. komunalne delatnosti).

            Osim toga, aktuelni tekst Zakona prilikom određivanja kruga lica koja se smatraju organom vlasti pravi dve kategorije takvih organa, pri čemu za jednu od njih (“državni organ”) određuje veći broj obaveza (npr. izrada informatora i podnošenje izveštaja Povereniku). Pokazalo se da je ovakva razlika neopravdana u mnogim slučajevima i da bi je trebalo otkloniti jer sužava obim ostvarivanja prava. Pored toga, značaj pojedinih organa javne vlasti koji nisu obuhvaćeni pojmom “državni organ” može biti daleko veći od pojedinih “državnih organa”.

            Predlogom zakona je predviđeno da se u organe vlasti, uz jedinice lokalne samouprave (opštine, gradove i grad Beograd) uvrste i organi gradskih opština, s obzirom na značaj i obim informacija kojima raspolažu, da bi se rasteretile centralne gradske uprave i da bi se ubrzao proces dobijanja informacija povodom podnetih zahteva.

            Posebno se precizira dosadašnja definicija “pravnog lica koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu državni organ”, tako što se navodi da pod organe vlasti spadaju i javna preduzeća, ustanove, organizacije i druga pravna lica, koja su osnovana propisom ili odlukom organa Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, uključujući tu i gradske opštine.

            Dalje, zakonom se precizira da u krug organa javne vlasti spadaju i privredna društva u većinskom državnom vlasništvu, pod kojim se podrazumeva većinsko vlasništvo bilo kog od ranije navedenih organa vlasti, pojedinačno ili u zbiru. Međutim, bitna novina u odnosu na dosadašnji zakon jeste proširenje kruga obveznika zakona i na tzv. “ćerke firme”, odnosno na privredna društva koja su u većinskom vlasništvu ili pod upravljačkom kontrolom pomenutih privrednih društava ali i drugih organa vlasti, zajedno ili pojedinačno, kao i na druga pravna lica koja su osnovana od strane svih navedenih privrednih društava.

            Takođe, Predlogom zakona se precizira pitanje obima informacija koje bi trebalo da pružaju ona pravna lica koja obavljaju neke delatnosti od opšteg interesa, imaju javna ovlašćenja ili koja su finansirana od strane organa javne vlasti. Reč je o pravnim licima ili preduzetnicima koji obavljaju delatnosti od opšteg interesa, u smislu zakona kojim se uređuje položaj javnih preduzeća, subjektima koji imaju javna ovlašćenja ili udruženjima, koja, pored informacija koje su nesumnjivo od javnog značaja, raspolažu i mnogim informacijama koje ni na koji način nisu u vezi sa obavljanjem javnog posla ili finansiranjem iz javnih izvora. Za takva pravna lica predviđeno je da imaju svojstvo organa javne vlasti i obaveze u odnosu na one informacije koje se odnose na obavljanje javnog posla ili finansiranje iz javnog izvora, a ne i za sve informacije koje su u njihovom posedu.

            Ovim članom se predlaže da iz kruga obveznika zakona izuzmu crkve i verske zajednice, imajući u vidu da bi u ovim slučajevima bilo praktično nemoguće utvrditi da li je u određenoj godini finansiranje bilo pretežno iz javnih ili drugih izvora, što je osnov za utvrđivanje podložnosti odredbama ovog zakona.

•           ČLAN 3.

            Predloženim novim članom 9. osnovnog zakona vrši se preciziranje nekoliko značajnih izuzetaka u kojima je moguće uskraćivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, u cilju otklanjanja nejasnoća u pogledu domašaja postojećih odredbi člana 9. Zakona.

            Uvodna rečenica je izmenjena u cilju preciziranja da izuzeci od ostvarivanja prava nisu apsolutni, čime bi se ova odredba uskladila sa članom 8. Zakona koji uređuje ograničenja prava u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Konvencijom o osnovnim ljudskim pravima. Na taj način omogućava se primena načela srazmernosti ograničavanja prava, čak i u slučajevima kada bi interes prava bio suprotstavljen interesu zaštite života nekog lica, budući da nužno ne bi morao da u celosti isključi ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja.

            U tački 2) se, uz uvođenje zaštite i postupaka pred Komisijom za zaštitu konkurencije, usled njihove osetljivosti, precizira da su informacije iz pravno uređenih postupaka zaštićene samo dok ti postupci traju. U okviru tačke 3) uvodi se i izuzetak vezan za obaveze Republike Srbije u međunarodnim arbitražnim sporovima, s obzirom na to da ti arbitražni postupci od početka, pa i nakon donošenja presude nose oznaku poverljivosti i podležu posebnim pravilima u pogledu njihovog objavljivanja.

            Takođe, preciziraju se i izuzeci koji se odnose na zaštitu ekonomskih interesa Republike Srbije, ili ugrožavanje sprovođenja monetarne, devizne i fiskalne politike, finansijske stabilnosti, upravljanja deviznim rezervama, nadzora nad finansijskim institucijama ili izdavanja novčanica i kovanog novaca (tačka 4), zaštitu prava intelektualne i industrijske svojine, umetničkih i kulturnih dobara (tačka 6), kao mogućih razloga za ograničenje prava javnosti da zna, jer je praksa pokazala da se zahtevi često odnose na situacije u kojima bi pristupom informacija, na način da se tražiocu dostavi kopija dokumenta, ova prava, odnosno dobra mogla biti ugrožena. Predloženim dopunama otklanjaju se česte dileme kod postupanja organa vlasti po zahtevima koji se odnose na ove vrste informacija.

            U tački 5) se vrši, pre svega, terminološko usklađivanje sa Zakonom o tajnosti podataka (,,Službeni glasnik RS”, broj 104/09), koji je donet pet godina nakon donošenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, tako što se uvodi generički pojam “tajni podatak”, umesto nabrajanja oznaka tajnosti koje stavljaju državni organi. Predlaže se da se u krug podataka koji se zaštićuju ovom tačkom uvrste i podaci kojima raspolaže Državno pravobranilaštvo o zastupanim subjektima u postupku za sporazumno rešavanje spora, odnosno u sudskom, upravnom ili drugom postupku.

            Međutim, tačku 5) treba posmatrati i sistemski tumačiti zajedno sa odgovarajućim odredbama iz predloženog izmenjenog člana 16, prema kojima se postupanje po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja koji se odnosi na tajni podatak razlikuje u odnosu na to da li je zahtev podnet organu koji je odredio tajnost podatka, ili organu koji je samo u posedu tog podatka. U istom smislu treba posmatrati i odredbe izmenjenog člana 16, kojima je propisan način postupanja organa koji je odredio tajnost podatka i sadržaj obrazloženja rešenja kojim je odbijen pristup tajnom podatku.

            Takođe, izmenama ovog člana pružena je zaštita prirodnim dobrima i zaštiti životne sredine. Ova odredba je uneta u cilju usklađivanja nacionalnog zakonodavstva Republike Srbije sa Direktivom 2003/4/EC o dostupnosti javnosti informacija o životnoj sredini (Directive 2003/4/EC of the European parliament and of the Council of 28 January 2003 on public access to environmental information and repealing Council Directive 90/313/EEC) i Zakonom o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija i učešća javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine (“Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori”, broj 38/09), i to u domenu definisanja izuzetaka od izdavanja informacija o životnoj sredini i usklađivanja sa članom 4. stav 2. tačka h) Direktive. Predložena izmena važna je i sa aspekta sprovođenja obaveza iz međunarodnih ugovora kao što su Konvencija o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje faune i flore i Konvencija o biološkoj raznovrsnosti u pogledu zaštite i očuvanja divljih vrsta odnosno prirodnih dobara. Odavanje određenih informacija o divljim vrstama, poput lokacija na kojima se primerci nalaze, može ugroziti njihov opstanak u prirodi zbog potencijalnog krivolova i ilegalnog sakupljanja, ili u slučaju primeraka koji se drže u zatočeništvu, krađe ili ubijanja istih radi ilegalne trgovine i sl. S tim u vezi, određenim podacima koji se odnose na zaštićene divlje vrste mora se pružiti odgovarajuća zaštita i kroz predloženo zakonsko definisanje izuzetka od slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja.

            U skladu sa svim navedenim, usaglašen je i naziv člana 9. Zakona sa predloženim izmenama, odnosno dopunama.

•           ČLAN 4.

            Predloženim izmenama u članu 10. vrši se samo sintaksičko poboljšanje postojećeg teksta, bez intervencija u njegov smisao i domašaj, kako bi se naglasak stavio na okolnost da li je tražena informacija već objavljena i time učinjena dostupnom javnosti, bez obzira na to gde je i na koji način objavljena.

•           ČLAN 5.

            Izmenama člana 12. zakona proširuje se njegov domašaj, odnosno način postupanja organa vlasti, tako što se dosadašnji termin “uvid” zamenjuje terminom “pristup”, koji ima širi obuhvat od uvida, tako da će se ubuduće obaveza razdvajanja informacija odnositi i na dobijanje kopije dokumenta, pod uslovom da postoji neki na zakonu zasnovan razlog zbog kojeg organ vlasti ne može tražiocu da dozvoli pristup celom dokumentu, odnosno svim u njemu sadržanim informacijama.

•           ČLAN 6.

            Način na koji postojeći član 13. Zakona, pokušavajući da definiše zloupotrebu prava na pristup informacijama od javnog značaja kroz navođenje mogućih vidova ponašanja koji bi ukazivali na tu zloupotrebu, ne predstavlja adekvatan pristup za eliminisanje negativnih primera u ostvarivanju prava javnosti da zna. Često podnošenje zahteva, pa i zahtevanje velikog broja informacija ne može se smatrati samo po sebi zloupotrebom. Imajući u vidu da pravo na pristup informacijama pripada svakome, eventualno odbijanje da se zahtevu udovolji samo zato što je isto lice već tražilo neke druge informacije, nema nikakvog praktičnog smisla, jer te informacije umesto tražioca može formalno zatražiti neko drugi. Sam čin ponovnog podnošenja zahteva za istim informacijama takođe ne može biti dovoljan razlog za odbijanje zahteva, jer je moguće da organ vlasti nije po prvom zahtevu dao odgovor ili ga nije dao na način na koji je tražen (dozvolio uvid ali ne i kopiju dokumenta ili je dostavio transkripte, ali ne i audio snimak). Takođe, ni traženje obimnih informacija ne može biti dovoljan razlog da se takav zahtev odbije, jer podleže subjektivnoj oceni organa vlasti. U slučajevima kada se od organa vlasti traži veliki broj informacija, već postoji zakonska mogućnost da se odredi duži rok za postupanje, pa to ne može biti valjan razlog za odbijanje zahteva sa pozivanjem na eventualnu zloupotrebu prava. Osim toga, u vremenu brzog razvoja nauke i tehnologije i elektronske komunikacije, veličina dokumenta, odnosno obim traženih informacija, ne bi trebalo da predstavlja problem u postupanju većine organa vlasti.

            U skladu sa navedenim, predlaže se brisanje člana 13. Zakona.

•           ČLAN 7.

            Član 14. Zakona odnosi se na privatnost i druga prava ličnosti. Ovim izmenama je predviđeno i pravo na zaštitu podataka o ličnosti ustanovljeno Ustavom Republike Srbije i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, kao poseban mogući razlog ograničenja prava javnosti da zna. Izmene su unete radi poboljšanja teksta u pravnotehničkom slislu, a izbrisano je iz stava 2. tačka 3) da se ponašanje lica naročito odnosi na privatni život, imajući u vidu da je ovakvo isticanje nepotrebno. Takođe, predlaže se da se postojeći termin “nosilac državne i političke funkcije” terminološki precizira, pa i proširi, tako da se odnosi na sve javne funkcionere koji su kao takvi definisani Zakonom o sprečavanju korupcije.

            Predlaže se i dodavanje novog stava, kojim bi se preciziralo da organ vlasti treba da omogući pristup traženoj informaciji, ako je u mogućnosti da istovremeno obezbedi pravo javnosti da zna i opravdane i na zakonu zasnovane interese svakog fizičkog lica da zaštiti svoju privatnost.

•           ČLAN 8.

            Predloženim dopunama trenutno važećeg člana 15. uvodi se rok (od osam dana) u kojem je organ vlasti dužan da pouči tražioca informacije kako da otkloni eventualne nedostatke zahteva, odnosno da dostavi tražiocu uputstvo o dopuni zahteva, a sve u cilju unapređenja postupka pristupa informacijama od javnog značaja. U cilju zaštite interesa tražioca informacije, predlaže se i preciziranje roka koji organ vlasti može da ostavi tražiocu da uredi svoj zahtev, tako što taj rok ne bi mogao biti kraći od osam dana, niti duži od 15 dana.

            Druga izmena ovog člana u stavu 6. predstavlja usklađivanje sa odredbama novog Zakona o opštem upravnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 18/16 i 95/18 - autentično tumačenje), koji se primenjuje od 2017. godine i prema kojem se upravni postupak više ne obustavlja zaključkom, već rešenjem.

            Takođe, u stavu 1. je uneta dopuna koja se odnosi na pravno lice kao tražioca informacije.

•           ČLAN 9.

            Ključne izmene, tačnije dopune postojećeg člana 16. Zakona odnose se na postupanje po zahtevima koji se odnose na informacije koje su označene kao tajni podatak, odnosno poslovna ili profesionalna tajna. Predloženim odredbama se, kao što je to već pomenuto prilikom obrazlaganja izmena u članu 9. Zakona, razlikuje postupanje organa vlasti kojem je upućen zahtev za pristup informacijama, u zavisnosti od toga da li je u pitanju organ koji je odredio tajnost podatka, ili je samo u njegovom posedu kao korisnik. Naime, korisnik tajnog podatka neće biti u obavezi da postupi po ovakvom zahtevu, već će biti dužan da ga, u roku od osam dana od prijema, prosledi organu vlasti koji je odredio tajnost podatka i o tome obavesti tražioca informacije. U tom slučaju, organ kojem je zahtev prosleđen će biti dužan da po zahtevu postupi i odgovori u skladu i na način propisan članom 16. Zakona, pri čemu će rok za postupanje tog organa početi da teče od dana kada mu je zahtev prosleđen. Od ovog pravila postoji jedan izuzetak: ako se zahtev odnosi samo na dobijanje saopštenja da li organ vlasti kojem je zahtev upućen poseduje tajni podatak, taj organ vlasti će biti dužan da po tom zahtevu postupi, odnosno tražiocu odgovori o posedovanju traženog podatka.

            S druge strane, organ vlasti koji je odredio tajnost podatka treba da, razmatrajući zahtev, proceni da li i dalje postoje razlozi zbog kojih je podatak određen kao tajni i, u zavisnosti od izvršene procene, opozove tajnost i tražiocu omogući pristup traženom podatku, ili odbije zahtev, s tim što je u tom slučaju u obavezi da u rešenju o odbijanju zahteva navede razloge zbog kojih je podatak određen kao tajni, odnosno razloge zbog kojih podatak i dalje treba da ostane tajan. Obaveza navođenja razloga zbog kojih tražena informacija predstavlja profesionalnu odnosno poslovnu tajnu postoji i u slučaju donošenja rešenja o odbijanju zahteva za pristup ovim informacijama.

            Osim ovih ključnih novina, predlaže se da se u članu 16. st. 1. i 3. precizira da se u slučaju da je organ vlasti naložio uređenje zahteva, rokovi za postupanje po zahtevu, propisani navedenim stavovima, računaju od dana kada je zahtev uređen. Osim toga, u član 16. stav 1. se uvodi izričita obaveza dostavljanja potpunih i tačnih informacija, u svrhu logičkog usklađivanja sa odgovarajućom prekršajnom odredbom kojom je i do sada bilo predviđeno kršenje ove obaveze koja je nesumnjivo postojala, iako nije bila tako definisana.

            Takođe, u cilju usklađivanja člana 16. stav 1. sa usvojenom praksom da se na zahteve za pristup informacijama odgovara i elektronskim putem (ukoliko je tražilac tako zahtevao i postoje tehničke mogućnosti), predlaže se preciziranje da se u tom slučaju dan postupanja po zahtevu smatra dan slanja odgovora elektronskom poštom.

            U stavu 2. se predlaže dopuna kojom bi se preciziralo da postojanje razloga za hitnost u postupanju po zahtevu u roku od 48 časova organ vlasti utvrđuje na osnovu podataka sadržanih u samom zahtevu, te da nije dužan da postojanje tih razloga utvrđuje po službenoj dužnosti.

            Novim stavom 3. se uređuje praktičan problem sa kojim se organi vlasti suočavaju kada su zahtevi tako formulisani da obuhvataju pristup velikom broju dokumenata, što bi opteretilo rad organa vlasti. U tom slučaju bi bilo sasvim primereno i racionalno da se organ vlasti obrati tražiocu informacije, ukaže mu na obuhvat zahteva i teškoće koje iz toga proističu, te mu predloži preciziranje zahteva, u cilju sužavanja obuhvata, ili uvid u traženu dokumentaciju, kako bi se odlučio koji su mu od mnogobrojnih dokumenata zaista potrebni. Na predloženi način se organima vlasti sugeriše način prevazilaženja uočenog problema u postupanju po pojedinim zahtevima, sa pozitivnim implikacijama i na smanjenje troškova postupanja.

            U vezi sa mogućnošću produženja roka za postupanje po zahtevu na 40 dana, predlaže se preciziranje obaveze organa vlasti da tražioca informacije obavesti i o razlozima zbog kojih nije u mogućnosti da po zahtevu postupi u osnovnom roku od 15 dana.

            Predlaže se i brisanje dosadašnje odredbe stava 4. (koji propisuje pravo na žalbu Povereniku u slučaju da organ vlasti ne postupi po zahtevu u zakonskom roku), s obzirom na to da, po svojoj pravnoj prirodi, pripada članu 22. u kojem su navedeni svi ostali razlozi za ulaganje žalbe Povereniku.

            Na kraju, predlaže se da se od obaveza propisanih članom 16. oslobode pravna lica koja su u godini na koju se odnose tražene informacije ostvarila više od 50% prihoda od jednog ili više organa vlasti iz novog člana 3. tač. 1) do 7) Zakona, ako su sve informacije koje se odnose na aktivnosti finansirane sredstvima organa vlasti dostavile organima koji su finansirali te aktivnosti ili organima vlasti nadležnim za kontrolu tog finansiranja.

•           ČLAN 10.

            Predloženom izmenom člana 22. stav 1. tačka 2) Zakona želi se jednom normom predvideti pravo žalbe Povereniku u svim slučajevima propuštanja rokova za postupanje po zahtevu, a ne samo u slučaju iz člana 16. stav 2, kako je trenutno propisano. Na predloženi način se odredba člana 16. stav 4. Zakona (čije se brisanje predlaže) prenosi na za to pravno logičnije mesto u članu 22. Zakona.

            Posle stava 1. predlaže se dodavanje novog stava 2. kojim bi se preciziralo da i Poverenik spada u krug onih državnih organa protiv čijih rešenja po zahtevima za pristup informacijama, ne postoji mogućnost žalbe. Iako se ova odredba može smatrati suvišnom, s obzirom na to da je članom 27. Zakona već propisano da se protiv rešenja Poverenika može pokrenuti upravni spor, njeno opravdanje se nalazi u činjenici da se u članu 22. stav 2. postojećeg zakona, kojim je definisan krug najviših državnih organa protiv čijih se rešenja po zahtevima ne može izjaviti žalba, ne navodi Poverenik, što može da izazove nedoumice oko toga koja su pravna sredstva na raspolaganju tražiocima koji su informacije zatražili upravo od Poverenika kao organa vlasti.

            Izmena trenutno važećeg člana 22. stav 2. je, u prvom delu, terminološkog karaktera, kao posledica promene naziva Vrhovnog suda Srbije u Vrhovni kasacioni sud, dok se drugom izmenom istog stava u krug organa protiv čijih rešenja se ne može izjaviti žalba svrstava i Narodna banka Srbije (u daljem tekstu: NBS). Naime, članom 95. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da je NBS, kao centralna banka Republike Srbije, samostalna i podleže nadzoru Narodne skupštine kojoj i odgovara za svoj rad. Samostalnost NBS je potvrđena i 3akonom o Narodnoj banci Srbije (“Službeni glasnik RS”, br. 72/03, 55/04, 85/05 - dr. zakon, 44/10, 76/12, 106/12, 14/15, 40/15 - US i 44/18) i drugim zakonima kojim se uređuju nadležnosti NBS.

            Samostalnost NBS nije cilj sam po sebi, već je ona, u skladu s međunarodnim standardima centralnog bankarstva, preduslov za ostvarivanje osnovnih ciljeva centralne banke, koji se sastoje u postizanju i održavanju stabilnosti cena i očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema. Ustavom zajamčena samostalnost NBS utvrđena je i članom 86v Zakona o Narodnoj banci Srbije i odredbama posebnih zakona kojim se poveravaju upravna ovlašćenja NBS, prema kojima je na jedinstven način propisano da su rešenja NBS konačna i da se protiv njih može voditi upravni spor (nema dvostepenosti upravnog postupka). Ovaj princip posebno je naglašen u standardima nezavisnosti centralnih banaka utvrđenim u propisima Evropske Unije, a čiju ispunjenost u procesu pridruživanja Republike Srbije Evropskoj Uniji u pogledu NBS ocenjuje i Evropska komisija. U okviru četiri posebna aspekta nezavisnosti centralne banke (funkcionalni, institucionalni, personalni i finansijski aspekt), posebno se ističe funkcionalna nezavisnost koja podrazumeva da niko osim nezavisnih sudskih organa ne može da preispituje odluke centralne banke, u skladu sa kojom se odluke NBS u oblasti informacija od javnog značaja mogu preispitivati samo od strane sudova.

            Praksa je pokazala da se značajan broj informacija traženih od NBS odnosi na informacije tj. dokumentaciju koja je na osnovu odredaba Zakona o Narodnoj banci Srbije, Zakona o bankama, Zakona o osiguranju, Zakona o deviznom poslovanju, Zakona o platnim uslugama, Zakona o zvaničnoj statistici i drugih zakona, određena kao tajni podatak. Ove informacije su u vezi sa upravljanjem deviznim rezervama, pojedinačnim podacima i pokazateljima poslovanja subjekata nad kojima NBS vrši kontrolnu, odnosno nadzornu funkciju, zapisnici o kontroli boniteta i poslovanja pojedinih banaka, podaci o platnom prometu lica koja platni promet ostvaruju preko NBS, podaci koje banke dostavljaju NBS isključivo u statističke svrhe za potrebe izrade platnog prometa, odnosno projekcije i praćenja realizacije monetarne politike i dr. Obelodanjivanjem ovakvih podataka može se prouzrokovati niz negativnih posledica po stabilnost finansijskog sistema, narušavanje poverenja građana u finansijski sistem, izazivanje panike na finansijskom tržištu i, samim tim, otežavanje dostizanja ciljeva ustavom i zakonom proklamovanih kako NBS tako i drugim organima kojima je poverena odgovarajuća uloga u očuvanju finansijske stabilnosti. Međunarodni standardi i uporednopravni propisi, uključujući i propise Evropske unije nameću potrebu da se podaci o finansijskim institucijama čuvaju kao tajni podaci, bez obzira da li se oni prikupljaju u okviru supervizije ili u obavljanju drugih poslova centralnih banaka. Stoga, ocenu o ispunjenosti uslova za poništaj rešenja NBS kojim se odbija zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, iz svih navedenih razloga treba dati isključivo Upravnom sudu, koji inače i ispituje zakonitost drugih upravnih akata iz nadležnosti NBS i koji je u najboljoj poziciji da proceni da li je NBS dokazala da interes očuvanja stabilnosti finansijskog sistema preteže nad interesom javnosti da zna.

•           ČLAN 11.

            U novom članu 24. predlaže se produženje roka u kojem je Poverenik dužan da odluči po žalbi, sa 30 na 60 dana, što je usklađivanje sa rokom iz člana 174. Zakona o opštem upravnom postupku za odlučivanje drugostepenog organa po žalbi. Takođe, na potrebu produženja roka ukazuju i objektivni razlozi iz prakse Poverenika, budući da je u žalbenom postupku i u zadatom roku potrebno preduzeti više procesnih radnji da bi se postupak okončao, a koje zahtevaju protok određenog vremena. Naime, prema informacijama Poverenika, u 2020 godini je od ukupno 3286 žalbi, 1490 bilo izjavljeno od strane žalilaca koji imaju prebivalište ili boravište u Beogradu, a 1796 od strane žalilaca čije je prebivalište ili boravište van Beograda. U istoj godini, 1337 žalbi je izjavljeno protiv organa javne vlasti čije je sedište van Beograda, a 1949 protiv organa vlasti čije je sedište u Beogradu. Iz navedenog proizlazi da je potrebno više vremena za komunikaciju putem pošte sa strankama i organima van Beograda.

            Od ovog opšteg roka, novim stavom 2. je predviđen izuzetak kada su u pitanju žalbe povodom zahteva iz člana 16. stav 2. Zakona (zahtevi koji se odnose na informacije za koje se može pretpostaviti da su od značaja za zaštitu života ili slobode nekog lica, odnosno za ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine), po kojima su organi vlasti dužni da postupe u roku od 48 časova od prijema zahteva. Naime, predlaže se da rok za odlučivanje o ovim žalbama ostane 30 dana.

            Takođe, u postojećem stavu 5. vrši se usklađivanje sa Zakonom o opštem upravnom postupku u pogledu vrste pojedinačnog upravnog akta kojim Poverenik obustavlja postupak po žalbi (rešenje umesto zaključka).

            Novim stavom 6. uvodi se pravilo prema kojem Poverenik, u slučaju osnovanosti žalbe podnete zbog nepostupanja (ćutanja) organa vlasti, donosi rešenje kojim će organu vlasti naložiti da u određenom roku postupi po zahtevu. Ovakvo rešenje predstavlja usklađivanje sa odredbama člana 173. Zakona o opštem upravnom postupku, koji uređuje postupanje drugostepenog organa kada prvostepeni organ nije izdao rešenje u zakonom određenom roku. Ova situacija trenutno nije regulisana postojećim zakonom, koji poznaje samo mogućnost da se, u slučaju osnovanosti žalbe, nalaže organu vlasti da dostavi traženu informaciju. U ovom slučaju, međutim, Poverenik ne odlučuje o tome da li organ vlasti treba da omogući pristup traženoj informaciji, već utvrđuje da li subjekt kojem je upućen zahtev propustio da izvrši zakonsku obavezu da odgovori na zahtev, bilo davanjem tražene informacije, bilo donošenjem rešenja o odbijanju zahteva.

            Bitnu novinu u odnosu na važeći zakon, predstavlja davanje ovlašćenja Povereniku da, u slučaju da donese rešenje kojim usvaja žalbu zbog nepostupanja organa vlasti, izda prekršajni nalog licu odgovornom za to nepostupanje (stav 10. predloženog novog člana 24). Cilj koji se ovakvim rešenjem želi postići je da se utiče na organe vlasti da ne ignorišu zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, što je, kako je već navedeno u razlozima za donošenje ovog zakona, najčešći razlog za izjavljivanje žalbi Povereniku. Osim toga, predloženim rešenjem bi se bitno rasteretili prekršajni sudovi, kojima se više ne bi mogli podnositi zahtevi za pokretanje prekršajnih postupaka po osnovu ovog prekršaja, shodno članu 168. Zakona o prekršajima (“Službeni glasnik RS”, br. 65/13, 13/16, 98/16 - US, 91/19 - dr. zakon i 91/19). Da bi ovakvo rešenje bilo moguće, ovim predlogom zakona se predlaže još jedna novina, odnosno uvođenje novčane kazne u fiksnom iznosu za prekršaj zbog nepostupanja po zahtevu za slobodan pristup informacijama u rokovima utvrđenim članom 16. Zakona.

            Novim stavom 7. se predlaže uređenje postupanja Poverenika u postupku po žalbi povodom zahteva za pristup tajnom podatku. Predloženo rešenje predviđa da će Poverenik, u slučaju da oceni da nema više razloga da tražena informacija bude označena stepenom tajnosti, usvojiti žalbu, a organu vlasti naložiti opoziv tajnosti podatka. Ovakvo rešenje se oslanja na član 25. Zakona o tajnosti podataka, kojim je propisano da na osnovu rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u postupku po žalbi, ovlašćeno lice organa javne vlasti opoziva tajnost podatka, odnosno dokumenta koji sadrži tajni podatak i omogućava ostvarivanje prava tražiocu, odnosno podnosiocu zahteva. Ovakvo rešenje je svakako pravno logičnije u odnosu na trenutno važeće rešenje. Naime, prema važećim zakonskim odredbama, Poverenik u postupku po žalbi ne razmatra da li je tajni podatak pravilno označen kao tajni, već samo procenjuje da li u konkretnom slučaju interes javnosti da zna preteže nad mogućim nastupanjem teških posledica po zakonom zaštićene interese. To, dalje, praktično znači da će Poverenik, prema važećem članu 24. stav 4. Zakona, ako oceni da je žalba osnovana, organu vlasti naložiti da omogući pristup tajnom podatku, ali bez ulaženja u pitanje opoziva njegove tajnosti, iako njegovo rešenje, u smislu pomenutog člana 25. Zakona o tajnosti podataka, upravo ima dejstvo naloga za opoziv tajnosti. Predloženim rešenjem se, stoga, otklanja navedena nelogičnost važećeg zakona.

            U vezi sa postupkom po žalbi povodom zahteva za pristup tajnom podatku je i predloženi novi stav 8, koji Povereniku nalaže obavezu da, pre odlučivanja po žalbi, utvrdi sve odlučne činjenice, te da u tu svrhu mora da izvrši i uvid u spise predmeta.

•           ČLAN 12.

            Imajući u vidu da se Predlogom zakona predlažu značajno veća ovlašćenja Poverenika od sadašnjih, postoji potreba da se član 26. važećeg zakona izmeni tako što će se propisati obaveza organa vlasti da Povereniku pružaju sve podatke koji su mu neophodni za donošenje rešenja po žalbama, odnosno u vezi sa merama za unapređenje javnosti rada, kao i za izdavanje prekršajnih naloga i zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka koji proističu iz rešenja Poverenika donetih u žalbenim postupcima. U skladu s tim se predlaže i izmena člana 26. stav 2, kojom se precizira da je organ vlasti dužan da Povereniku omogući ne samo uvid, već kompletan pristup potrebnom dokumentu, što podrazumeva i dostavljanje njegove kopije.

•           ČLAN 13.

            Izmenom naziva iznad člana 27. i člana 27. vrši se usklađivanje sa Zakonom o opštem upravnom postupku, tako što se briše zaključak kao vrsta pojedinačnog upravnog akta kojim Poverenik odlučuje u postupcima koje vodi.

•           ČL. 14. i 15.

            Predložene izmene u članu 28. predstavljaju terminološko usklađivanje odredaba o izvršenju rešenja Poverenika sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku (umesto administrativnog, uvedeno je upravno izvršenje nenovčanih obaveza), ali i predviđaju odstupanje od režima izvršenja posrednom prinudom (putem novčanih kazni), koje je regulisano odredbama novog člana 28a.

            U skladu sa problemima koji su nastali u praksi sprovođenja upravnog izvršenja Poverenikovih rešenja, kao i izricanja i naplate kazni od strane Poverenika zbog neizvršenja njegovih rešenja prema odredbama novog Zakona o opštem upravnom postupku, utvrđena je neophodnost zakonskog regulisanja ovog postupka na poseban način kojim će biti omogućeno nesmetano i efikasno regulisanje ovih sistemskih nedostataka. Predlog zakona u novom članu 28a omogućava prinudno izvršenje Poverenikovih rešenja, a nove odredbe uvedene su upravo iz razloga nemogućnosti primene člana 198. Zakona o opštem upravnom postupku, odnosno zbog nemogućnosti određivanja iznosa kazne koju neki organ mora da plati. Prema navedenom članu Zakona o opštem upravnom postupku, novčana kazna se pravnom licu određuje u rasponu od polovine njegovih mesečnih prihoda, do deset procenata njegovih godišnjih prihoda koje je ostvario u Republici Srbiji u prethodnoj godini. Imajući u vidu da organi državne uprave nemaju status pravnog lica, već da u tim slučajevima jedini pravni subjektivitet ima sama Republika Srbija, jasno je da se kazne državnim organima ne mogu određivati u iznosima koji bi se određivali na osnovu celokupnog budžeta Republike. Novim članom 28a se upravo izjednačavaju sva pravna lica u sistemu, odnosno njegovom primenom će se državni organi dovesti u potpuno jednak položaj sa ostalim pravnim licima.

            Rešenja iz novog člana 28a se oslanjaju na odredbe o prinudnom izvršenju iz prethodnog Zakona o opštem upravnom postupka, te se predviđa: da Poverenik vrši posrednu prinudu novčanom kaznom; da se kazna izriče rešenjem; da se kazna izriče u rasponu od 20.000 do 100.000 dinara i da može da bude izrečena više puta; da se izvršenje novčane kazne sprovodi u skladu sa zakonom kojim se reguliše izvršenje i obezbeđenje.

            Bitne novine sadržane su u predloženom novom članu 28b.

            Kao prvo, Povereniku se daje ovlašćenje za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, kada u žalbenim postupcima oceni da je učinjen prekršaj predviđen Zakonom.

            Sa ovim rešenjem je povezana odredba koja predviđa da se podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka od strane tražioca informacije uslovljava prethodnim podnošenjem žalbe Povereniku, odnosno pokretanjem upravnog spora pred Upravnim sudom, kada žalba Povereniku nije dopuštena. Na ovaj način se želi otkloniti mogućnost zloupotrebe trenutno važećeg zakona, koji je podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka razdvojio od žalbenog postupka, što u praksi dovodi do velikog broja ovih zahteva podnetih od strane tražilaca informacija, i to preko advokata, i bez prethodnog ili istovremenog ulaganja pravnog sredstva protiv odluke, odnosno postupanja organa vlasti. Ovakvo postupanje, odnosno neizjavljivanje žalbe Povereniku uz podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka daje osnova za zaključak da podnošenje zahteva za pristup informaciji nije imalo za svrhu dobijanje informacije već da je predstavljalo samo sredstvo usmereno ka ostvarivanju prava na naknadu advokatskih usluga u postupku pred prekršajnim sudom, što predstavlja klasičan primer zloupotrebe prava. Nema sumnje da put ka dobijanju tražene, odnosno potrebne informacije, u slučaju kada organ vlasti odbija da joj omogući pristup, vodi preko postupka pred Poverenikom, a ne preko postupka pred prekršajnim sudom, u skladu s čim se predlaže pomenuto rešenje da se sa pokretanjem prekršajnog postupka sačeka dok se ne okončaju odgovarajući drugostepeni postupci.

            Međutim, predlaže se da se pravo tražioca na podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka uslovi prethodnim obraćanjem Povereniku, odnosno upravnoj inspekciji, u slučaju da je vođen upravni spor, zahtevom da Poverenik, odnosno upravna inspekcija podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, da bi, tek u slučaju da navedeni organi ne postupe po zahtevu tražioca, odnosno ako odustanu od podnetog zahteva, zahtev mogao da podnese sam tražilac informacije.

•           ČLAN 16.

            Dopunama člana 29. uvodi se mogućnost da Poverenik aktom o organizaciji i radu svoje stručne službe obrazuje i uredi obavljanje poslova Poverenika i u kancelarijama van sedišta u Beogradu. Naime, otvaranjem organizacionih jedinica van Beograda olakšalo bi se ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i građanima koji ne žive u glavnom gradu, a što je i u interesu decentralizacije, koja bi na izneti način predstavljala ispunjenje opšteg društvenog interesa. Osim toga, predloženo rešenje će doprineti izvršavanju zakonske obaveze Poverenika da proaktivno deluje i približi građanima prava iz svog delokruga rada.

•           ČLAN 17.

            Predloženim izmenama i dopunama člana 30. Zakona vrše se, pre svega, značajna preciziranja u svrhu unapređenja postupka izbora Poverenika. Postojeći član 30, naime, ne sadrži odredbe o tome kada se i kako pokreće postupak izbora Poverenika, niti u kojim rokovima je nadležni skupštinski odbor dužan da Narodnoj skupštini podnese predlog kandidata za Poverenika. Za razliku od sadašnjeg rešenja, prema kojem kandidata za Poverenika predlaže odbor nadležan za informisanje, predlaže se da tu nadležnost preuzme odbor nadležan za državnu upravu, imajući u vidu i okolnost da je u njegovoj nadležnosti razmatranje godišnjih izveštaja o radu Poverenika. Predlaže se, takođe, da predloge kandidata za Poverenika nadležnom odboru mogu da predlože poslaničke grupe u Narodnoj skupštini, što je rešenje koje već postoji u Zakonu o Zaštitniku građana. Predlaže se i propisivanje obaveznog javnog razgovora odbora sa kandidatima, kojima treba da bude omogućeno da iznesu svoje stavove o ulozi i načinu ostvarivanja dužnosti Poverenika, što je u skladu i sa odredbom člana 203. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, kojom je predviđeno organizovanje ovakvog razgovora pred skupštinskim odborima nadležnim za predlaganje funkcionera koje bira Narodna skupština. Predlog kandidata Odbor mora da obrazloži, u svrhu obaveštavanja Narodne skupštine o razlozima kojima se Odbor rukovodio prilikom odlučivanja kog od predloženih kandidata će predložiti za dužnost Poverenika.

            Bitnu novinu postupka izbora Poverenika predstavlja uvođenje instituta javnog poziva svim zainteresovanim licima da se prijave kao potencijalni kandidati za ovu dužnost. Predlaže se da javni poziv raspiše predsednik Narodne skupštine i da se taj poziv objavi na veb prezentaciji Narodne skupštine i u jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na teritoriji cele države, jer se smatra da bi na navedeni način javni poziv bio dostupan najširoj javnosti.

            Objavljivanje javnog poziva je u društvenom interesu. Javnim pozivom povećava se društveni uticaj i kontrola u postupku izbora Poverenika i omogućava najširem krugu lica da na formalno uređen način izraze svoju zainteresovanost da u postupku učestvuju u svojstvu kandidata za Poverenika. Pored toga, poslaničke grupe će isključivo moći da predlože za kandidata ono lice koje se nalazi na prethodno utvrđenoj listi kandidata koji ispunjavaju zakonom propisane uslove za izbor. Međutim, ono što je možda najvažnije i što bi trebalo opravdano očekivati uvođenjem instituta javnog poziva u postupku izbora Poverenika, jeste to da će poslaničke grupe prilikom odabira lica sa utvrđene liste, nastojati da odaberu najboljeg kandidata sa liste kako bi javnosti pružili odgovarajuće obrazloženje za učinjen odabir kandidata kojeg će predložiti.

            Predlogom zakona se, dakle, želi precizirati i urediti sam tok postupka predlaganja i izbora Poverenika. Važeći zakon ne definiše kako se započinje postupak izbora, niti sadrži odredbe kojim bi se precizirali rokovi za vršenje pojedinih faza izbornog postupka. Zato se Predlogom zakona predviđaju rokovi za objavljivanje javnog poziva, koje praktično predstavlja početak postupka izbora Poverenika, kao i rokovi za nadležni odbor da Narodnoj skupštini predloži kandidata za Poverenika. Posebno je značajno normiranje situacije u kojoj Narodna skupština nije izabrala Poverenika u slučaju da predloženi kandidat nije dobio potreban broj glasova narodnih poslanika, kao i propisivanje roka u kojem, u toj situaciji, treba započeti nov postupak izbora, što trenutno nije regulisano važećim zakonom.

            Takođe, bitnu novinu predstavlja i predlog da se trajanje mandata Poverenika sa sadašnjih sedam produži na osam godina, kao i da se mogućnost izbora na dužnost Poverenika ograniči na jedan mandat, za razliku od sadašnjeg rešenja, prema kojem “isto lice može biti birano za Poverenika najviše dva puta”. Ovi predlozi se oslanjaju na istovetna rešenja koja se, u sklopu rada na donošenju novog zakona o Zaštitniku građana, predlažu po pitanju mandata Zaštitnika građana, a koja su u skladu sa načelom iz tačke 11. Principa zaštite i unapređenja institucije ombudsmana Evropske komisije za demokratiju putem prava (tzv. Venecijanski principi). Imajući u vidu značajnu dužinu jednog mandata, predložena rešenja imaju za cilj i sprečavanje tzv. “profesionalizacije” vršenja dužnosti Poverenika, ukoliko bi ista ličnost bila na toj dužnosti dva puna mandata, odnosno čak 16 godina.

•           ČLAN 18.

Predloženim novim članom 31. vrši se usklađivanje osnova za prestanak dužnosti Poverenika sa osnovima koji se predviđaju za prestanak funkcije Zaštitnika građana prema Predlogu zakona o Zaštitniku građana. U istom smislu se vrši i preciziranje odredbi o postupanju u slučaju postojanja osnova za prestanak dužnosti Poverenika pre isteka vremena na koje je izabran. U odnosu na trenutno važeće rešenje, bitnu novinu predstavlja mogućnost da Poverenik nastavi da obavlja svoju dužnost i u slučaju ispunjenja uslova za starosnu penziju, sve do isteka mandata na koji je izabran. Ovakvo rešenje se predlaže iz razloga celishodnosti, kako bi se Povereniku omogućilo da ostvari svoju funkciju za mandatni period na koji je izabran. Novinu predstavlja i propisivanje prava Poverenika da se obrati narodnim poslanicima na sednici odbora, odnosno Narodne skupštine, na kojoj se razmatra predlog za njegovo razrešenje.

•           ČLAN 19.

            Izmena člana 32. Zakona je terminološkog karaktera u cilju usklađivanja sa promenom naziva Vrhovnog suda Srbije u Vrhovni kasacioni sud.

•           ČLAN 20.

            Izmenama važećeg člana 33. predviđeno je da se izjednače uslovi za izbor zamenika Poverenika sa uslovima za izbor samog Poverenika, s obzirom na značaj njegove dužnosti, posebno u pogledu zamenjivanja Poverenika, odnosno preuzimanja njegovih ovlašćenja u slučaju sprečenosti, odsutnosti ili prestanka dužnosti Poverenika. U istom smislu se predlaže da i mandat zamenika Poverenika traje osam godina, bez mogućnosti ponovnog izbora. Osim toga, predlaže se da se plata zamenika Poverenika zakonski propiše, u iznosu od 90% od plate Poverenika.

•           ČLAN 21.

            Predloženim izmenjenim članom 34. vrši se pravnotehničko osavremenjivanje postojećih odredbi, uključujući i usklađivanje sa terminologijom propisa donetih nakon donošenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Kao i do sada, Poverenik donosi akt o organizaciji i sistematizaciji poslova stručne službe, u okviru sredstava koja su mu za obavljanje funkcije opredeljena u okviru budžeta Republike Srbije. Međutim, za razliku od dosadašnjeg zakonskog rešenja, Predlogom zakona nije propisana obavezna saglasnost Narodne skupštine na pomenuti akt, kako se, u skladu sa međunarodnim standardima, ne bi umanjivala funkcionalna i organizaciona samostalnost i nezavisnost ove institucije ombudsmanskog tipa, već se predviđa obaveza Poverenika da o donetom aktu o organizaciji i sistematizaciji poslova stručne službe obavesti Narodnu skupštinu. Ovu obavezu Poverenik je dužan da izvrši u roku od 15 dana od dana donošenja navedenog akta. Predmetne odredbe se oslanjaju na identična rešenja koja su po ovom pitanju predviđena u Predlogu novog zakona o Zaštitniku građana, na čijoj izradi se radilo paralaleno sa izradom ovog predloga zakona.

•           ČLAN 22.

            Uvažavajući značaj institucije Poverenika u pogledu zaštite i promovisanja prava javnosti da zna i dostupnosti informacija o radu organa vlasti, predlaže se, kao nova nadležnost, davanje mišljenja na nacrte zakona i predloge drugih propisa, kao i dokumenata javnih politika, ako se njima uređuju pitanja koja spadaju u delokrug Poverenika.

            Predloženom dopunom stava 2. se precizira da se nadležnost za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona i drugih opštih akata odnosi na propise iz oblasti koja je vezana za pristup informacijama od javnog značaja.

•           ČLAN 23.

            Predloženim izmenama i dopunama člana 38. Zakona unapređuje se sprovođenje zakona kroz preciziranje aktivnosti koje obavlja ovlašćeno lice organa vlasti za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja (u daljem tekstu: ovlašćeno lice), tako što, pored ostalog, preduzima i mere potrebne za upoznavanje zaposlenih sa njihovim obavezama u vezi sa pravima na pristup informacijama od javnog značaja.

            Posebno se normira mogućnost da se na nivou jedinica lokalne samouprave, uključujući tu i gradske opštine, iz razloga celishodnosti omogući da jedno lice bude ovlašćeno za više organa jedinice lokalne samouprave, što je u praksi slučaj u određenom broju gradova i opština. Iz istog razloga, navedena mogućnost se predlaže i za javne beležnike i javne izvršitelje, koji se ovim predlogom izričito uvode u krug organa vlasti odnosno obveznika ovog zakona i kojima će postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja predstavljati značajno opterećenje, za koje mnogi javni beležnici i javni izvršitelji nemaju adekvatne kadrovske kapacitete.

            Bitnu novinu u odnosu na postojeći član 38. predstavlja preciziranje termina “odgovorno lice u organu vlasti” tako što će se zameniti jednoznačnijim terminom “rukovodilac organa vlasti”. Razlog za ovu izmenu se nalazi u potrebi da se precizira razlikovanje rukovodioca organa i ovlašćenog lica, s obzirom na to da je termin “odgovorno lice u organu vlasti”, od njegovog uvođenja izmenama Zakona iz 2009. godine, u praksi prekršajnih sudova tumačen u smislu člana 30. Zakona o prekršajima, kojim je odgovorno lice definisano kao lice kome su u pravnom licu povereni određeni poslovi koji se odnose na upravljanje, poslovanje ili proces rada, kao i lice koje u državnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave vrši određene dužnosti. Na taj način su prekršajno odgovarala ovlašćena lica, iako je intencija zakonodavca bila da se prekršajna odgovornost usmeri ka rukovodiocu organa vlasti.

            U cilju omogućavanja ovlašćenom licu da vrši svoju dužnost u postupanju po zahtevima tražilaca informacija, a imajući u vidu da se kasnijim prekršajnim odredbama predlaže uvođenje prekršajne odgovornosti i ovlašćenog lica u određenim slučajevima, predlaže se dodavanje novog stava kojim bi se normirala obaveza svih zaposlenih u organu vlasti da ovlašćenom licu pruže svu neophodnu pomoć i dostave potpune i tačne informacije neophodne za postupanje po zahtevima.

            Kako je stupanjem na snagu Zakona o zaštiti uzbunjivača (,,Službeni glasnik RS”, broj 128/14) prestala potreba za pružanjem zaštite zaposlenima iz st. 4. do 8. člana 38. važećeg zakona, to se predlaže brisanje ovih odredbi.

•           ČLAN 24.

            Novim odredbama člana 39. na kvalitetniji i precizniji način se uređuje objavljivanje informatora o radu organa vlasti, što doprinosi kvalitetnijem i lakšem ostvarivanju prava javnosti da zna, odnosno promoviše omogućavanje pristupa informacijama na proaktivnoj osnovi. Promene se odnose na uvođenje obaveze izrade informatora u elektronskom, mašinski čitljivom obliku, koji treba da omogući laku pretragu potrebnih informacija. Predlaže se, takođe, uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema koji bi vodio i održavao Poverenik i putem kojeg bi se objavljivali svi informatori. Uspostavljanje ovakvog sistema, za koji je, kako se navodi u Godišnjem izveštaju za 2020. godinu, Poverenik već stvorio odgovarajuće uslove, treba da dovede do većeg stepena transparentnosti i lakšeg praćenja sprovođenja zakonske obaveze organa vlasti da izrađuju informatore o svom radu.

            Iako se predloženim izmenama bitno proširuje krug subjekata koji treba da izrade informatore o svom radu, predlaže se da od te obaveze budu isključeni organi vlasti definisani u tač. 8) do 10) predloženog novog člana 3, jer bi im se nametanjem obaveze izrade informatora o radu neosnovano proširile obaveze, imajući u vidu vrstu i obim informacija koje su predviđene propisanom sadržinom informatora.

            Trenutno važećom odredbom je definisano da se informator objavljuje jednom godišnje, što bi trebalo da podrazumeva i njegovo ažuriranje. Takođe, trenutno propisan sadržaj informatora ne odgovara u potpunosti vrstama informacija u pogledu kojih postoji najveće interesovanje javnosti. Nove izmene će potpuno urediti ova pitanja na način kojim se postiže najveća efikasnost i transparentnost u postupku, te se predlaže obaveza ažuriranja u roku od 30 dana od nastanka promene podatka sadržanog u informatoru. Predložene izmene su kompatibilne rešenjima koja su već sadržana u Uputstvu za izradu i objavljivanje informatora, čime se otklanjaju prepreke u primeni i obezbeđuje veća transparentnost rada organa javne vlasti i kvalitetnije ostvarivanje i zaštita prava građana, a sve kroz bolju dostupnost ažurnih informacija.

            Poslednjim stavom se ovlašćuje Poverenik da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv organa vlasti koji ne izvrši svoju zakonsku obavezu da izradi i ažurira informator o svom radu.

•           ČLAN 25.

            Izmene čl. 40. i 42. se predlažu shodno proširenju kruga obveznika Zakona i isključenju podele na državne i druge organe, odnosno subjekte.

•           ČLAN 26.

            Bitne novine koje se predlažu u članu 43. važećeg zakona predviđene su tač. 6a)-6g), kojima se godišnji izveštaj dopunjuje podacima koji se odnose na rukovodioca organa i ovlašćeno lice i brojeve podnetih zahteva koji se odnose na informacije o zdravlju i zaštiti životne sredine, informacije o raspolaganju javnim sredstvima i informacije iz nadležnosti organa javne vlasti.

            U stavu 1. se vrši terminološko usklađivanje shodno proširenju kruga obveznika Zakona, a predlaže se i neznatno produženje roka za podnošenje godišnjeg izveštaja, sa 20. na 31. januar, uvažavajući specifičnu razliku u dinamici rada tokom januara u odnosu na ostali deo godine.

            Dodavanjem novih stavova predviđa se ovlašćenje Poverenika da propiše obrazac i način dostavljanja godišnjih izveštaja, kao i da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv organa vlasti koji ne izvrši svoju zakonsku obavezu podnošenja godišnjeg izveštaja.

            Sve predložene odredbe su unete radi unapređenja izveštavanja Poverenika i u skladu su sa standardima ustanovljenim u međunarodnim propisima i praksi nastaloj u postupku izveštavanja institucija Evropske unije u ovoj oblasti.

•           ČL. 27, 28. i 29.

            Članom 27. Predloga se menjaju prekršajne odredbe Zakona (čl. 46. do 48), tako što se razdvaja odgovornost rukovodioca organa vlasti od odgovornosti ovlašćenog lica za prekršaje koji su predviđeni postojećim zakonom. Naime, sadašnje prekršajne odredbe Zakona su odgovornost ograničavale isključivo na rukovodioca organa vlasti (koji je, kao što je već pomenuto, označavan terminom “odgovorno lice u organu javne vlasti”), što je u određenom broju prekršaja podrazumevalo njegovu objektivnu odgovornost u slučaju propusta u postupanju ovlašćenog lica. Suprotno navedenom pristupu, novim članom 46. se odgovornost želi subjektivizovati, tako što bi se jasno razlikovalo koje zakonske obaveze predstavljaju isključivu odgovornost rukovodioca organa, a koje ovlašćenog lica.

            U cilju subjektivizacije odgovornosti, predlaže se i uvođenje prekršajne odgovornosti zaposlenog lica u organu vlasti koje, suprotno obavezi koja se normira članom 24. Predloga, ovlašćenom licu ne dostavi informacije neophodne za postupanje po zahtevu, odnosno ako mu dostavi nepotpune i netačne informacije.

            S tim u vezi je i uvođenje posebne odredbe da neće postojati prekršajna odgovornost ovlašćenog lica ako je postupalo po nalozima rukovodioca organa i preduzelo sve radnje koje je bilo dužno da preduzme u cilju postupanja po zahtevu za pristup informacijama, što je u skladu sa odredbom člana 30. stav 2. Zakona o prekršajima.

            U skladu sa važećim rasponom kazni u Zakonu o prekršajima, a imajući u vidu promene koje su u finansijskom smislu nastupile od poslednje promene zakonskih odredbi, iznosi kazni su određene u rasponu od 20.000 do 100.000 dinara.

            Članom 28. se, kroz izmenu postojećeg člana 47. (kojim je predviđen prekršaj koji je premešten u član 46, kao nova tačka 6)) propisuje fiksni iznos kazne u slučaju da ovlašćeno lice (ako je određeno), odnosno rukovodilac organa (ako ovlašćeno lice nije određeno) propuste da na zahtev za pristup informacijama odgovore u skladu sa rokovima propisanim za postupanje po zahtevu. Ovaj prekršaj je u sadašnjem Zakonu propisan u članu 46. tačka 8).

            Na ovaj način se, kao što je to već navedeno prilikom obrazlaganja člana 12. Predloga, omogućava izdavanje prekršajnog naloga za navedeni prekršaj, što bi trebalo da doprinese efikasnijem kažnjavanju za ove, najčešće propuste u postupanju organa vlasti po zahtevima za pristup informacijama.

            Članom 29. se predlaže brisanje člana 48, s obzirom na to da je njime predviđen prekršaj prenet u član 46. kao nova tačka 9).

•           ČL. 30, 31, 32. i 33.

            Članom 30. se definiše da postupci po zahtevima za pristup informacijama koji budu u toku u trenutku početka primene ovog zakona, treba da se okončaju prema trenutno važećim odredbama Zakona.

            Članom 31. se propisuje obaveza Poverenika da, u primerenom roku od 60 dana od stupanja na snagu zakona, izda nov priručnik za ostvarivanje prava uređenih Zakonom i novo uputstvo za izradu i objavljivanje informatora o radu organa vlasti, radi usklađivanja sa odgovarajućim izmenama i dopunama predviđenim ovim predlogom. Istim članom se propisuje i obaveza Poverenika da, u navedenom roku, propiše i objavi obrazac godišnjeg izveštaja o radnjama organa vlasti preduzetim u cilju primene Zakona.

            Članom 32. se propisuje da su organi vlasti dužni da svoju obavezu izrade informatora o radu u skladu sa odredbama Predloga zakona izvrše u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona. Takođe, propisuje se da će se godišnji izveštaji o radu za 2021. godinu sačinjavati u skladu sa trenutno važećim odredbama člana 43. Zakona.

            Članom 33. se propisuje da aktuelni Poverenik i zamenik Poverenika, koji su prema odredbama važećeg zakona izabrani na mandate od sedam godina, nastavljaju sa radom do isteka vremena na koje su izabrani.

•           ČLAN 34.

            Članom 34. se predviđa stupanje na snagu zakona osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, s tim što se predlaže odlaganje početka njegove primene za tri meseca, kako bi, pre svega, organi vlasti mogli da se upoznaju sa svim značajnim novinama vezanim za njihovo postupanje u skladu sa novim, odnosno proširenim zakonskim obavezama.

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

            Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u Budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, dok će sredstva biti potrebno obezbediti u Budžetu Republike Srbije za 2022. godinu (posle početka njegove primene), kao i u narednim godinama.

            Primena ovog zakona, pre svega kroz davanje novih ovlašćenja Povereniku, podrazumeva dodatne troškove, prema sledećim potrebama:

            1) Dodatne institucionalne potrebe, i to institucionalno jačanje Poverenika, zbog proširenja ovlašćenja i mogućnosti obrazovanja kancelarija van sedišta Poverenika. Najveći deo potrebnih finansijskih sredstava za ovu namenu već je planiran za sprovođenje aktivnosti na kojima je nosilac Poverenik u Akcionom planu za period od 2021. do 2025. godine za sprovođenje Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period od 2021-2030 godine, koji je Vlada usvojila 8. aprila 2021. godine.

            U okviru Mere 6.5: Unapređenje reaktivne transparentnosti, postupanja po propisima iz delokruga rada nezavisnih državnih organa, odnosno po preporukama nezavisnih državnih organa, između ostalog, planirana su finansijska sredstva za:

            - pripremu novog uputstva za izradu i objavljivanje Informatora o radu;

            - jačanje kapaciteta Poverenika kroz zapošljavanje dodatnog broja zaposlenih za poslove nadzora nad primenom Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja u delu koji vrši Poverenik, kao i obezbeđivanje finansijskih sredstava radi potrebnih obuka za druge organe koji vrše nadzor nad primenom Zakona.

            2) Dodatne administrativne potrebe, i to:

            - dodatni poslovni prostor: odgovarajući broj kancelarija za Poverenika u narednom periodu kad ojačaju dodatno kadrovski kapaciteti Poverenika jer korišćenje postojećeg prostora je, sa brojem izvršilaca po kancelarijama, prešlo optimalni nivo tako da je moguće da Povereniku nedostaje određeni broj kancelarija što bi se rešavalo u okviru raspoloživih mogućnosti;

            - dodatna oprema: IT, kancelarijska oprema, kao i druga oprema neophodna za zaposlene, što će svakako zavisiti od kadrovskih potreba i obezbeđenog dodatnog poslovnog prostora. Ova oprema će svakako biti neophodna za kancelarije Poverenika van sedišta;

            - minimalno jedno osnovno sredstvo - automobil za potrebe kancelarija van sedišta Poverenika u kojima će se obavljati poslovi kako iz pristupa informacijama od javnog značaja tako i iz oblasti zaštite podataka o ličnosti koja obuhvata i nadzor. Sa ovim vozilom bi se obezbedila i neophodna koordinacija u radu između kancelarija van sedišta poverenika i sedišta Poverenika.

            3) Kadrovske potrebe:

            -           veći broj državnih službenika u Stručnoj službi Poverenika, na neodređeno vreme (visoka stručna sprema, diplomiranih pravnika ili eventualno nekog od fakulteta društvenog smera), od čega bi najveći deo bio u zvanju višeg savetnika, a manji deo bi činili zaposleni sa nižim zvanjima i srednjom stručnom spremom; Osnovna pretpostavka je da je dodatne zaposlene moguće angažovati iz drugih državnih organa, dakle iz reda već zaposlenih državnih službenika koji imaju potrebno radno iskustvo, za koje su već predviđeni rashodi za zaposlene.

            4) Troškovi obuke:

            Nakon početka primene zakona, neophodno je sprovesti potrebne obuke kako za zaposlene kod Poverenika tako i za organe javne vlasti. Obuke iz ove oblasti permanentno će se sprovoditi i u narednim godinama.

            Finansijska sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona u 2022. i 2023. godini, na razdelu 11 - Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, na izvoru finansiranja 01 - opšti prihodi i primanja iz budžeta, funkcija 160 - opšte javne usluge neklasifikovane na drugom mestu, program 1001 - Unapređenje i zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda, programska aktivnost 0011 - Dostupnost informacija od javnog značaja i zaštita podataka o ličnosti, biće planirana za sledeće namene:

            1) u 2022. godini:

            -           na ekonomskoj klasifikaciji 411 - Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) u iznosu od 26.151.000,00 dinara za jačanje kadrovskih kapaciteta Poverenika imajući u vidu proširenje ovlašćenja Poverenika i obrazovanje kancelarija van sedišta Poverenika;

            -           na ekonomskoj klasifikaciji 412 - Socijalni doprinosi na teret poslodavca u iznosu od 4.485.000,00 dinara za jačanje kadrovskih kapaciteta Poverenika;

            -           na grupi 42 - Korišćenje usluga i roba, u ukupnom iznosu 2.730.000,00 dinara organizovanje obuka kako za zaposlene kod Poverenika tako i za organe javne vlasti koji vrše nadzor nad primenom Zakona, kao i za pripremu novog uputstva za izradu i objavljivanje Informatora o radu i to:

            -           na ekonomskoj klasifikaciji 422 - troškovi putovanja 300.000,00 dinara;

            -           na ekonomskoj klasifikaciji 423 - usluge po ugovoru 2.080.000,00 dinara;

            -           na ekonomskoj klasifikaciji 426 - materijal 350.000,00 dinara;

            -           na grupi 51 - Osnovna sredstva, na ekonomskoj klasifikaciji 512 - mašine i oprema u ukupnom iznosu 7.385.000,00 dinara i to:

            -           subanalitički konto 512111 - automobil u iznosu 3.000.000,00 dinara za potrebe kancelarija van sedišta Poverenika u kojima će se obavljati poslovi kako iz oblasti pristupa informacijama od javnog značaja tako i iz oblasti zaštite podataka o ličnosti koja obuhvata i nadzor i kojim bi se obezbedila i neophodna koordinacija u radu između kancelarija van sedišta poverenika i sedišta Poverenika;

            -           sintetički konto 5122 - administrativna oprema u iznosu 4.385.000,00 dinara koja je neophodna za kancelarije Poverenika van sedišta.

            2) u 2023. godini:

            -           na ekonomskoj klasifikaciji 411 - Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) u iznosu od 28.668.000,00 dinara za jačanje kadrovskih kapaciteta Poverenika imajući u vidu proširenje delokruga u delu koji se odnosi na brojne nadležnosti Poverenika i ustanovljenje kancelarija van sedišta Poverenika;

            -           na ekonomskoj klasifikaciji 412 - Socijalni doprinosi na teret poslodavca u iznosu od 4.917.000,00 dinara za jačanje kadrovskih kapaciteta Poverenika;

            -           na grupi 42 - Korišćenje usluga i roba, u ukupnom iznosu 2.130.000,00 dinara organizovanje obuka kako za zaposlene kod Poverenika tako i za organe javne vlasti koji vrše nadzor nad primenom Zakona, kao i za pripremu novog uputstva za izradu i objavljivanje Informatora o radu i to:

            -           na ekonomskoj klasifikaciji 422 - troškovi putovanja 300.000,00 dinara;

            -           na ekonomskoj klasifikaciji 423 - usluge po ugovoru 1.480.000,00 dinara;

            -           na ekonomskoj klasifikaciji 426 - materijal 350.000,00 dinara;

            Sredstva za 2022. i 2023. godinu biće opredeljena na razdelu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, u okviru limita određenog od strane Ministarstva finansija, u skladu sa bilansnim mogućnostima budžeta Republike Srbije.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 08.10.2021.