ZAKON O JAVNOM BELEŽNIŠTVU: Notari odgovaraju na pitanja građana

Najveći broj pitanja za javne beležnike koji su pristigli prethodnih dana bio je vezan za ostavinske postupke. Podsetimo, javno beležništvo kao nova pravosudna profesija uvedena je u Republici Srbiji u septembru 2014. godine. Veliki broj nerešenih predmeta u radu sudova, nalagali su da se u reformi pravosudnog sistema, utvrde mere koje će dovesti do rasterećenja sudova od nesudeće materije, tj. poslova koji ne predstavljaju suđenje u užem smislu. Iz statističkih podataka o radu sudova, pre nego što je uvedeno javno beležništvo u Republici Srbiji, između ostalog, proizilazilo je i to da su ostavinski postupci u Srbiji trajali neprimereno dugo.

Izmene i dopune Zakona o vanparničnom postupku koje su usledile nakon uvođenja javnog beležništva u pravni sistem, predvidele su, između ostalog, i način na koji sud može poveriti javnom beležniku da sprovede vanparnični postupak ili da preduzme pojedinu procesnu radnju u vanparničnom postupku, kao i pravni položaj javnog beležnika kao poverenika suda.

Javni beležnici u Republici Srbiji su do sada pokazali da se kod njih ovi postupci okončavaju nekad i za mesec dana, ali, svakako uz maksimalno poštovanje roka od šest meseci u odnosu na trenutak kada sud poveri ostavinsku raspravu beležniku. Prosek je oko dva meseca, što je značajno brže nego što je bilo u sudovima. Ohrabruje i pozitivna ocena rada javnih beležnika u postupku sudske kontrole javnobeležničkih odluka po pravnim lekovima, odnosno veoma mali brojem slučajeva u kojima su rešenja javnih beležnika oborena po žalbama.

OSTAVINE

PITANJE Tast je umro u junu 2021. godine. Izdat je izvod iz matične knjige umrlih. Ko pokreće ostavinsku raspravu, pribavlja dokumenta o zaostavštini, obaveštava naslednike i šta je sa imovinom koju je pokojnik imao na Kosovu, koja je spaljena 1999-te?

ODGOVOR Kad je neko lice umrlo ili je proglašeno za umrlo - matičar koji je nadležan da izvrši upis smrti u matičnu knjigu umrlih, dužan je da u roku od 30 dana po izvršenom upisu, dostavi ostavinskom sudu izvod iz matične knjige umrlih. Takođe, ukoliko se iz nekog razloga to ne desi, ostavinski postupak može se pokrenuti po predlogu za pokretanje ostavinske rasprave, koji može sudu podneti svako zainteresovano lice. Za pokretanje ostavinskog postupka teritorijalno je nadležan osnovni sud prema mestu boravka ili prebivališta preminulog.

Kada primi izvod iz matične knjige umrlih, osnovni sud formira ostavinski predmet i donosi rešenje kojim poverava javnom beležniku da sastavi smrtovnicu koja predstavlja izveštaj o smrti umrlog lica i sadrži podatke o tome da li su ispunjeni uslovi za vođenje ostavinskog postupka. Sud, takođe, može u isto vreme javnom beležniku poveriti i raspravljanje zaostavštine. Beležnik pribavlja sva dokumenta koja su mu dostupna. Što se tiče imovine na Kosovu, naslednici mogu da dostave sva raspoloživa dokumenta sudu ili beležniku kome je poveren predmet.

PITANJE Otac je umro 2006. godine u Vršcu, a mesto stalnog boravka mu je bilo na teritoriji opštine Rakovica. Ostavinski postupak nije pokrenut, a u posedu je imao stan u Beogradu. Interesuje me kome se sada treba obratiti (nadležni sud ili notar) da bi se pokrenuo ostavinski postupak?

Potrebno je da se obratite Drugom osnovnom sudu u Beogradu, s obzirom na to da je vaš otac imao stalno boravište na teritoriji opštine Rakovica u trenutku smrti. Sudu treba da podnesete Zahtev za pokretanje ostavinskog postupka, kome biste priložili umrlicu vašeg oca i dokumentaciju i podatke o njegovoj imovini.

PITANJE Čekam raspravu posle preminulog tate, da li mogu spomenuti ili sledovati akcije NIS-a ili Aerodroma “Nikola Tesla”? Ili to moram videti u Pošti za akcije?

ODGOVOR Svakako u zaostavštinu vašeg oca spadaju i akcije NIS-a i Aerodroma “Nikola Tesla”. Ministarstvo privrede izdaje građanima kopiju Potvrde o upisu u evidenciju nosilaca prava za besplatne akcije, koja je potrebna za ostavinsku raspravu. To treba da prikažete kada budete pozvani radi sastavljanja smrtovnice ili ostavinske rasprave.

PITANJE U ostavinskoj raspravi, za koje imam original rešenje od suda, imam pravo na besplatne akcije od pokojne tetke i teče. Da li treba u Poštu da odnesem to rešenje, i da po istom dobijem besplatne akcije?

ODGOVOR Nakon dobijanja Rešenja o ostavini potrebno je da se obratite Banci “Poštanska štedionica” a.d. Beograd, kao ovlašćenom brokeru, kako bi se nasleđene akcije registrovale na ime naslednika u Centralnom registru hartija od vrednosti. Javni beležnici o ovome poučavaju stranke u ostavinskim postupcima koje oni sprovode.

PITANJE Ko pokreće ostavinski postupak nakon smrti primaoca izdržavanja, ukoliko preminula osoba nema bliže rođake i svu imovinu koju poseduje je obuhvatila tim ugovorom? Da li to pokreće sud ili notar po službenoj dužnosti ili je davalac izdržavanja dužan da podnese zahtev?

ODGOVOR Nakon smrti primaoca izdržavanja ne pokreće se ostavinski postupak, ukoliko preminuli nije imao druge imovine sem one koja je obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju. Ugovor o doživotnom izdržavanju proizvodi pravno dejstvo u trenutku smrti izdržavanog lica. Tada davalac izdržavanja postaje vlasnik imovine obuhvaćene ugovorom, i potrebno je da tu imovinu upiše na svoje ime. Ukoliko se radi o nepokretnostima, potrebno je da davalac izdržavanja katastru podnese zahtev za upis prava na imovinu, zajedno sa ugovorom i umrlicom primaoca izdržavanja.

TESTAMENT

PITANJE Moja supruga i ja imamo jednog naslednika. Uskoro nameravamo da pojedinačnim testamentima moja supruga svoju imovinu, kao i ja svoju, zaveštamo našem nasledniku.

Pitanje je da li se nakon smrti roditelja vodi ostavinska rasprava, ako su jedinom nasledniku roditelji svoju imovinu zaveštali odvojenim testamentima?

ODGOVOR Ostavinska rasprava, u slučaju koji navodite, vodila bi se iza smrti svakog od roditelja, a u tim raspravama će se pre svega - proglasiti testamenti. Jedini naslednik će tako, prvo naslediti roditelja koji prvi premine na delu imovine koji je taj roditelj imao, a potom drugog na isti način.

PITANJE Majka mi je preminula 1996, a otac se odmah oženio mlađom ženom. Sestra i ja živimo u inostranstvu i nismo bili pozvani na ostavinsku raspravu. Otac je prodao stan koji je bio na njegovo ime, a stečen je u bračnoj zajednici. Kupio je nov i prepisao na svoju sadašnju ženu. Za vikendicu u Crnoj Gori nismo sigurni, ali mislimo da je bila na majčino i njegovo ime, jer je većina računa bila na majčino ime. Mene pokušava da razbaštini i isključi iz testamenta govoreći mi da ništa nemam. Ako je imovina bila na njegovo ime, a pošto je on živ verovatno rasprava nije ni bila zakazana, a za Crnu Goru ako vikendica i jeste bila na majčino ime, nije se znalo, jer su Srbija i Crna Gora dve odvojene države. Uspeo sam doći do informacije da je vikendica na njegovo ime, ali pod teretom tj. ne može je otuđiti. Mislimo da je otac pokušao prebaciti na svoje ime jer je teret uknjižen nakon majčine smrti.

Pitanje je da li oca mogu preduprediti i tražiti majčin deo? U vikendici se njegova zena ponaša kao da je sve njeno. On kaže čak i ako nešto imamo to je maksimalno 1/8, jer je 3/4 njegovo, a po 1/8 sestra i ja… Na njegov deo nemamo pravo s obzirom da je živ, a za posle kada bude deoba nećemo biti iznenađeni ako nas isključi testamentom. Koja su naša prava?

ODGOVOR Ovo je, pre svega pitanje za advokata koji bi vas zastupao u parnici. Činjenica je da ste vi bili zakonski naslednici vaše majke, kao i da sada samo kroz parnicu možete da dokažete koju imovinu je imala vaša majka i šta je to što je trebalo da nasledite iza nje. Vaše prvo na nasledstvo iza majke ne zastareva.

Što se tiče eventualnog testamenta vašeg oca, ostavilac svojom voljom testamentom može da raspolaže svojom imovinom. Međutim, njegova volja je ograničena postojanjem nužnih naslednika. Nužni naslednik u pravnom sistemu Republike Srbije može biti samo onaj ko je po zakonskom redu nasleđivanja pozvan na nasleđe, i to su ona lica koja spadaju u krug najbližih ostaviočevih srodnika i za koje zakonodavac smatra da moraju da dobiju deo ostaviočeve zaostavštine, nezavisno od njegove volje. U apsolutne nužne naslednike, za koje se ne traže nikakvi drugi kvaliteti osim da su pozvani na nasleđe spadaju potomci ostavioca, odnosno vaša sestra i vi. Javni beležnik koji sprovodi postupak za raspravljanje zaostavštine o ovome ne vodi računa po službenoj dužnosti, već je neophodno da nužni naslednik istakne zahtev za zaštitu prava na nužni deo. Nužni deo je polovina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja.

VANBRAČNA ZAJEDNICA

PITANJE Interesuje me informacija šta je sve potrebno kako bi se Izjava o vanbračnoj zajednici uspešno overila kod Vas? U slučaju da vanbračni supružnici nisu prijavljeni na istoj adresi prebivališta.

ODGOVOR Za izjavu o vanbračnoj zajednici potrebno je kod javnog beležnika samo overiti potpise. To znači da javni beležnik utvrđuje identitet potpisnika i potvrđuje da su njihovi potpisi na izjavi. Beležnik ne ulazi u sadržinu te izjave.

PROMET NEPOKRETNOSTI

PITANJE Zanima me ako je lice upisano u katastar nepokretnosti bez JMBG-a prodavac nekretnine, da li postoji prepreka da se kupac uknjiži kao novi vlasnik? Takođe, ako je vlasnik u inostranstvu i u njegovo ime prodaju vrši neki od rođaka, šta je od dokumentacije za tog rođaka potrebno da bi prodaja bila realizovana?

ODGOVOR U načelu, procedura upisa jedinstvenog matičnog broja u katastar je veoma jednostavna i kratko traje, te je svakako bolje, radi pravne sigurnosti, da prodavac završi tu proceduru pre prodaje. Javni beležnici o tome da li je ta procedura nužna odlučuju u svakom pojedinačnom slučaju, u zavisnosti od okolnosti. Što se tiče drugog dela pitanja, da bi rođak mogao da nastupa u ime prodavca, potrebno je da ima punomoćje vlasnika, overeno u skladu sa zakonom kod nadležnog organa. Najpraktičnije je da neko ko živi u inostranstvu overi punomoćje u konzulatu ili ambasadi Srbije u zemlji boravka.

OSTALO

PITANJE Pre 15 god godina suprug i ja smo kupili kuću koju smo pretvorili u poslovni prostor. Kupili smo je na kredit putem preduzetničke radnje, te smo je tako u katastru i zaveli. Na istoj parceli smo sagradili porodičnu kuću koju smo takođe morali da upišemo pod preduzetničkom radnjom. Interesuje na koji način bi tu imovinu mogli da upišemo na naša imena, sa najnižim troškovima?

ODGOVOR Ovo pitanje izlazi iz nadležnosti javnog beležnika, već je pitanje za advokata i katastar. Preduzetnik u obavljanju delatnosti stiče imovinu, a na toj imovini, ukoliko je reč o nepokretnostima, do 2017. godine se u registru katastra kao nosilac prava upisivao preduzetnik. Od 2017. godine kao nosilac prava se upisuje fizičko lice koje obavlja delatnost. To znači da bi trebalo da se obratite katastru, ukoliko želite izmenu upisanih podataka.

Izvor: Vebsajt Blic, 08.12.2021.