PREDSTAVLJEN PREDLOG ELEKTRONSKOG REGISTRA NEPORESKIH DAŽBINA: Treba smanjiti i pojednostaviti sistem, tako što bi se neke dažbine ukinule, a neke spojile

Nacionalna alijansa za loklalni ekonomski razvoj (NALED) predstavila je predlog za reformu neporeskih dažbina, koji podrazumeva formiranje javnog, elektronskog Registra svih neporeskih nameta, a čiji je cilj konačno rešavanje problema parafiskalnih nameta u Srbiji.

NALED je do sada utvrdio da u Srbiji postoji blizu 500 zakona i podzakonskih akata koji propisuju oko 1.200 neporeskih dažbina samo na republičkom nivou, a koje godišnje generišu prihod od oko 150 milijardi dinara, rečeno je.

Direktorka korporativnih poslova KPMG-a i profesorka na FEFA fakultetu Milica Bisić smatra da je potrebno da se smanji i pojednostavi sistem, tako što bi se neke dažbine ukinule, a neke spojile, jer bi se na taj način eliminisali skriveni porezi, bilo njihovim ukidanjem, pravim imenovanjem ili transformacijom, kako građani i privreda ne bi plaćali nešto što nije ni taksa ni naknada, već porez.

Podsetila je da su u Srbiji sve neporeske dažbine definisane Zakonom o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020), ali da problem predstavlja što u praksi taj zakon nije sproveden dosledno i do kraja, "pa je u ovom trenutku nemoguće prebrojati koliko ima neporeskih dažbina".

Kako je precizirala, jedan od razloga za neprepoznatljivost tih dažbina je to što se one kriju pod različitim drugim imenima, pa se na primer takse često zovu cena, troškovi, naknada, nadoknada.

Prema njenim rečima, problem je i što se deo tih dažbina, koje država i korisnici javnih sredstava ostvaruju, ne evidentira kroz Trezor Srbije, što znači da ni Ministarstvo finansija ne zna koliko je tih sredstava naplaćeno, a time, kako je istakla, teško mogu da kontrolišu i obim naplate i njihovo korišćenje.

Ideja je, kako je dodala, da se izmenama Zakona o budžetskom sistemu definiše uspostavlanje ovakvog registra, šta treba da sadrži i obavezi da se dažbini odloži primena do njenog upisa u registar, čime bi se "uspostavio samoregulišući sistem".

Bisić je navela da je zato potrebno da se obezbedi i odgovarajuće IT rešenje, koje je u probnoj verziji NALED već uradio.

Projektna menadžerka NALED-a Jelana Rančić navela je da je istraživanje NALED-a, koje je rađeno u 15 loklanih samouprava, gde su popisane dažbine koje se traže na nivou opština i gradova, pokazalo da trenutno postoji velika šarolikost tih taksi, gde se njihov broj, u zavisnosti od opštine ili grada kreće od 20 do 150, kao i da iako svi pružaju iste usluge, ostvaruju sličan prihod, bez obzira na broj taksi.

Predstavnik KPMG-a Nikola Tabaković prikazao je predlog Registra koji bi pored ostalog sadržao naziv i vrstu dažbine, oblast kojoj dažbina pripada, osnov plaćanja, osnovicu za naplatu, iznos naplate, rok plaćanja, zakon kojim je dažbina propisana, podzakonska akta koja propisuju iznos dažbine. Takodje, u Registru bi moglo da se vidi i ko je nadležni organ, način utvrdjivanja dažbine, mogućnost oslobodjenja ili olakšice pri plaćanju, kao i namena prihoda i raspodela prihoda.

Izvor: E-kapija, 11.06.2021.
Naslov: Redakcija