PREDLOZI AUTENTIČNIH TUMAČENJA ZAKONA O OBLIGACIONIM ODNOSIMA, O ZAŠTITI POTROŠAČA I O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA: Pravnici ukazuju da bi Autentično tumačenje odredaba Zakona o obligacionim odnosima mogla dati samo Skupština SFRJ, koja je taj zakon i donela
Autentično tumačenje odredaba Zakona o obligacionim odnosima("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93, "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 18/2020) mogla je dati samo Skupština SFRJ, koja je taj zakon i donela 1978. godine, naglašavaju pravnici povodom povučenog predloga tri poslanika za autentično tumačenje odredaba tri zakona, zbog kojih je advokatura 5. jula bila u obustavi rada.
Mnogi su shvatili da je bankarski lobi pokušao da putem autentičnih tumačenja nađe prečicu za rešavanje masovnih sporova protiv banaka, dok se čekaju izmene Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020). Bilo je i onih koji su se setili da je autentično tumačenje dva zakona u vezi sa porezima traženo pre nekoliko godina u slučaju optuženog Miroslava Miškovića, zbog čega je bio ukinut deo presude Specijalnog suda.
Pravnici navode da autentično tumačenje nejasne pravne norme ima snagu zakona, ali da mora biti dato od istog organa koji je doneo zakon.
- Autentično tumačenje neke pravne norme iz postojećeg zakona može dati samo organ koji je taj zakon, koji sadrži tu pravnu normu, i doneo i to po pravilu organ u sastavu koji je odlučivao o donošenju tog zakona. Nije, međutim, ispunjen nijedan uslov za davanje autentičnog tumačenja odredaba Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) - kaže advokat Zoran Jevrić.
Naime, ZOO je donela Skupština SFRJ, i to posle 25 godina rada pravnika na tom zakonu.
- Kako taj organ više ne postoji, to znači da niko drugi ne može da daje autentično tumačenje pravne norme iz ZOO. To posebno ne mogu poslanici Narodne skupštine Republike Srbije jer oni nisu ni donosili taj zakon, a mnogi nisu ni bili rođeni kada je on donet - napominje on.
Pita se kako može neki današnji poslanik iz Mionice da zna šta su pre 43 godine mislili poslanici Skupštine SFRJ iz Ljubljane, Zagreba, Sarajeva, Banjaluke, Podgorice ili Skoplja, koji su usvojili taj zakon.
- Mislim da nije korektno da sa pozicije sile donosimo nešto što je unapred nezakonito i neustavno da bismo podržali neki bankarski lobi koji ne poštuje odluke Vrhovnog kasacionog suda. Autentično tumačenje je tumačenje samog donosioca norme o tome šta je hteo njome da postigne, a ona je potpuno jasna svim pravnicima i bez ikakvih problema se primenjuje već 43 godine, uz kontrolu svih sudskih instanci. Kod nas su danas i dalje u primeni neka pravna pravila Srpskog građanskog zakonika iz 1844. godine, pa očekujem da ova skupština počne da daje i autentična tumačenja propisa iz 19. veka - navodi Jevrić.
Smatra da narodni poslanici treba da puste sudove da rade svoj posao i naglašava da banke ne bi imale troškove kada bi postupale po odlukama najvišeg suda. Međutim, one se preko svojih punomoćnika i dalje nadmeću sa sudovima, dokazujući nešto što se ne može dokazati, kako kaže naš sagovornik, i time same izazivaju troškove kroz dugotrajne parnice. Pritom advokati imaju zadatak da građane kao svoje stranke zastupaju na najbolji mogući način, shodno Zakonu o advokaturi ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 i 24/2012 - odluka US).
Povodom predloga za autentičnim tumačenjima odredaba ZOO, kao i Zakona o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 62/2014, 6/2016 - dr. zakon i 44/2018 - dr. zakon) i Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 139/2014) reagovala je i "Pravosudna baza jug", koja ukazuje da je reakcija države na fenomen masovnih tužbi - kontradiktorna, zbunjujuća i zakasnela.
Fenomen masovnih parnica postoji već 15 godina i proizveo je više od milion predmeta, a iz državnog budžeta potrošeno je više stotina miliona evra za isplatu naknade štete.
- Među masovnim parnicama, znatan je broj onih koje je generisala sama država, odnosno njeni organi. Usled male vrednosti predmeta spora, a ogromnog broja parnica, veći deo tog novca je završio na računima advokata, koji su građane zastupali, a tek manji na računima građana, čija su prava povređena. Država je bila prilično pasivna i nezainteresovana za sistemski pristup rešavanju ovog problema, te se aktivno uključila tek sa pojavom masovnih tužbi protiv banka, gde štetu ne snosi budžet Srbije, dakle svi građani, već banke, čiji su osnivači po pravilu stranci - navodi se u saopštenju "Pravosudne baze jug".
Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 07.07.2021.Naslov: Redakcija