PREDLOG ZA PROMENU USTAVA REPUBLIKE SRBIJE: 17. septembra 2021. godine predstavljanje predloženih amandmana u oblasti pravosuđa
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine Srbije zakazao je za petak 17. septembar javno slušanje na temu "Promene ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa".
Javno slušanje održaće se u Domu Narodne skupštine, a pozvani su da mu prisustvuju premijerka Ana Brnabić, ministar pravde Maja Popović, predsednik i sudije Ustavnog suda, predstavnici pravosuđa, predsednik i sudije Vrhovnog kasacionog suda, Republički javni tužilac sa svojim zamenicima, predstavnici stručne javnosti, zatim strukovnih udruženja, nezavisnih državnih organa, civilnog društva i međunarodnih organizacija.
Takođe su pozvani ambasadori država članica Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Kanade.
Tekst ustavnih amandmana koje je izradila Radna grupa formirana koju su činili pored ostalih, činili profesori ustavnog prava i predstavnika udruženja tužilaca i sudija.
Javna slušanja biće organizovana i u drugim gradovima Srbije, a nakon usaglašavanja, sredinom oktobra ponovo će ići na mišljenje Venecijanskoj komisiji Saveta Evrope.
Njihove odredbe i novine u odnosi na postojeća ustavna rešenje objasniće članovi radne grupe a u raspravi o rešenjima učešće će moći da uzmu svi pozvani učesnici javnog slušanja.
Tekst amandmana koji će se naći na javnom slučaju pre svega predviđa jedinstvenost pravnog poretka, uz podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
"Odnos tri grane vlasti zasniva se na međusobnom proveravanju i ravnoteži. Sudska vlast je nezavisna", piše u tekstu amandmana.
Predloženim amandmanima se ukida trogodišnji probni mandat sudija i tužilaca, koje više neće birati Narodna skupština. Skupština bi treba da ubuduće bira samo Vrhovnog javnog tužioca, koji će zameniti Republičkog javnog tužioca, a odlučivaće i o prestanku njegovog mandata.
Narodna skupština će međutim birati pet članova Visokog saveta sudstva i četiri člana Visokog saveta tužilaca (koji će zameniti Državno veće tužilaca), iz redova "istaknutih pravnika".
Istaknuti pravnici će se birati većinom od dve trećine (2/3) glasova svih narodnih poslanika, dok će se većinom od tri petine (3/5) glasova svih narodnih poslanika birati Vrhovnog javnog tužioca Srbije i odlučivati o prestanku njegove funkcije.
Amandmani predviđaju da se izrečena kazna može, bez sudske odluke, oprostiti u celini ili delimično, a izričito zabranjuju osnivanje prekih, privremenih ili vanrednih sudova.
Najviši sud u zemlji biće Vrhovni sud, koji će zameniti Vrhovni kasacioni sud.
Izričito je propisana nezavisnost sudija, uz zabranu svakog uticaja na sudiju u vršenju sudijske funkcije.
Pravosudna akademija, koja služi za obuku sudija i tužilaca, nije predviđena kao ustavna kategorija, već je propisano da se uslovi za izbor sudija i uslovi za izbor i mandat sudija porotnika uređuju zakonom.
Iz Ustava bi prema ovim amandmanima trebalo da bude izbačen probni mandat sudija od tri godine, pošto je predviđeno da je sudijska funkcija stalna i da traje od izbora pa dok sudija ne navrši radni vek.
Novina u ustavu biće da predsednika Vrhovnog suda bira VS S na mandat od pet godina, dok je to do sada činila Narodna skupština, a isto važi i predsednike ostalih sudova.
Izmenjana je i nadležnost VSS koji će pored već pomenutih funkcija ubuduće birati sudije i sudije porotnike i odlučivati o prestanku njihove funkcije, kao i o drugim pitanima koji se tiču njihovih funkcija.
Predviđeno je i da Visoki savet sudstva čini 11 članova i to šest sudija koje biraju njihove kolege, i pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština.
Narodna skupština bira članove VSS među istaknutim pravnicima sa najmanje 10 godina iskustva u pravnoj struci, od 10 kandidata koje predloži nadležni odbor Narodne skupštine, posle javnog konkursa, glasovima dve trećine svih narodnih poslanika, u skladu sa zakonom.
Ako Narodna skupština ne izabere svih pet članova u roku, koji će biti određen zakonom, preostale članove između svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor biraće Komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana i to većinom glasova.
VSS donosiće odluke glasovima od najmanje osam članova, a amandmani predviđaju da predsednici sudova ne mogu biti birani u članstvo saveta.
Predviđaju i da član VSS kojeg je izabrala Narodna skupština mora biti dostojan te funkcije, da ne može biti član političke stranke, dok će ostali uslovi za izbor biti propisani zakonom.
Predsednika VSS biraju članovi tog saveta među članovima koji su sudije, a potpredsednika među članovima koji nisu sudije, na pet godina.
Time se menja sadašnje rešenje prema kojem je predsednik Vrhovnog kasacionog suda po funkciji predsednik VSS.
Ključna novina je reformisanje javnog tužilaštva na čijem će čelu biti Vrhovni javni tužilac, umesto Republičkog javnog tužioca, javnim tužilaštvom će rukovoditi jedan javni tužilac, a sadašnji zamenici tužioca će imati funkcije javnih tužilaca.
Predviđeno je da je javno tužilaštvo "jedinstven i samostalan organ" koji goni izvršioce krivičnih dela.., a Narodnoj skupštini odgovara za svoj rad Vrhovni javni tužilac, ali ne i za postupanje u nekom konkretnom predmetu.
Amandmani izričito navode da niko izvan javnog tužilaštva ne može da utiče na njegov rad i odlučivanje u pojedinom predmetu, dok Vrhovni javni tužilac i javni tužilac koji rukovodi radom javnog tužilaštva imaju hijerarhijska ovlašćenja u odnosu na postupanje nižih javnih tužilaca koji rukovode radom javnih tužilaštava i javnih tužilaca u konkretnom predmetu.
Hijerarhijska ovlašćenja i pravna sredstva protiv njih, bliže će biti uređena zakonom, navodi se u tekstu amandmana.
Vrhovnog javnog tužioca bira Narodna skupština, na mandat od šest godina, na predlog Visokog saveta tužilaca posle javnog konkursa, glasovima tri petine svih narodnih poslanika.
Ako ga Narodna skupština ne izabere u roku, posle isteka narednih 10 dana, njega bira, između svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor, komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana, većinom glasova.
Amandmani kažu da isto lice ne može biti ponovo birano za Vrhovnog javnog tužioca.
Državno veće tužilaca menja naziv u Visoki savet tužilaca i činiće ga 11 članova, pet tužilaca koje biraju njihove kolege, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac i Ministar pravde.
Propisan je da taj savet predlaže Narodnoj skupštini izbor i prestanak funkcije Vrhovnog javnog tužioca, imenuje vršioca funkcije Vrhovnog javnog tužioca, bira javne tužioce koji rukovode radom javnih tužilaštava i javne tužioce i odlučuje o prestanku njihove funkcije, odlučuje o drugim pitanjima njihovog položaja.
Radna grupa je izradila i tekst Ustavnog zakona koji će pratiti ustavne promene, a koji predviđa da članovi sudskog i tužilačkog saveta iz reda sudija i tužilaca ostaju do kraja mandata na koji su izabrani, kao i Republički javni tužilac i Predsednik Vrhovnog kasacionog suda, mada se obema funkcijama menjaju nazivi.
Izvor: Vebsajt RTV, 11.09.2021.Naslov: Redakcija