PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA: Predviđeno proširenje kruga subjekata koji podležu obavezama iz Zakona, kao i unapređenje sistema izrade i objavljivanja informatora o radu organa vlasti, u skladu sa principom proaktivne transparentnosti koji podrazumeva objavljivanje što većeg broja informacija o radu organa vlasti

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010 – dalje: Zakon) je od svog donošenja 2004. godine do danas tri puta menjan, pri čemu su izmene bile usmerene ka usklađivanju sa novim Ustavom proglašenim 2006. godine (propisivanje kvalifikovane većine za izbor i prestanak dužnosti Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i zamenika Poverenika) ili na otklanjanje uočenih problema u njegovoj dotadašnjoj primeni (izvršenje odluka Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, promene nadležnog ministarstva za vršenje nadzora, izmene određenih procesnih i kaznenih odredaba). Prilikom navedenih izmena, izostajali su zahvati koji su neophodni ne samo u svrhu usklađivanja sa zakonima koji su u međuvremenu donošeni a od značaja su za ostvarivanje prava javnosti da zna (npr. Zakon o tajnosti podataka i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti), već i sa stanovišta razvoja ljudskih prava i primene međunarodnih dokumenata i prakse većine zemalja Evropske unije.

Takođe, primena u praksi je ukazala na potrebu da se Zakon inovira i razvija, budući da se pokazalo da neka pitanja nisu uređena ili su uređena na neadekvatan način, zbog čega se i predlažu odgovarajuće izmene i dopune Zakona. To se, pre svega, odnosi na pitanja: proaktivnog objavljivanja informacija od strane organa vlasti na njihovim veb prezentacijama, unapređenje i povećanje transparentnosti podataka koje se objavljuju u informatoru o radu, proširenje kruga lica na koja se zakon odnosi, preciziranje postupka izbora i prestanka dužnosti Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, upravno izvršenje rešenja Poverenika, kao i druge izmene koje sveobuhvatno unapređuju ostvarivanje prava javnosti na pristup informacijama od javnog značaja u Republici Srbiji.

Iako je Zakon još od samog njegovog donošenja dobijao najviše ocene kvaliteta njime uspostavljenih standarda u ovoj oblasti, na potrebu njegovog poboljšavanja u interesu prava javnosti da zna i jačanja demokratskog i otvorenog društva, ukazivao je i sam Poverenik od 2012. godine.

Jedna od ključnih slabosti u primeni Zakona je “ćutanje” organa javne vlasti, odnosno ignorisanje dobijenih zahteva za pristup informacijama, što za posledicu ima obraćanje tražilaca informacija Povereniku. Prema godišnjim izveštajima o radu Poverenika, najveći broj žalbi Povereniku izjavljuje se zbog nepostupanja po zahtevima tražilaca informacija, kao i zbog dostavljanja negativnog odgovora, bez donošenja obrazloženih rešenja o razlozima odbijanja i sa poukom o pravnom sredstvu. Tako je Poverenik u 2019. godini rešio 5.188 žalbi, od čega je njih 4.604 ili 88,74% izjavljeno upravo zbog ignorisanja zahteva tražilaca informacija ili dostavljanja negativnog odgovora. Prema Izveštaju Poverenika za 2020. godinu, procenat ovih žalbi u toj godini bio je 53,23% (1.908 u odnosu na ukupan broj od 3.584 žalbe).

Takođe, prema izveštajima Poverenika, u primeni Zakona sa aspekta ostvarivanja njegovih nadležnosti evidentirano je da postoje teškoće u upravnim izvršenjima njegovih rešenja, neadekvatna odgovornost i otežano sprovođenje ovlašćenja Poverenika.

Osim navedenog, primena Zakona je ukazala na određenu pojavu koja se može podvesti pod zloupotrebu prava iz Zakona od strane tražilaca informacija (što se konstatuje i u Izveštaju Poverenika za 2020. godinu). Naime, veliki je broj zahteva tražilaca informacija za pokretanje prekršajnih postupaka zbog prekršaja predviđenih Zakonom, bez prethodnog podnošenja žalbi Povereniku, što bi predstavljalo logičan put ka dobijanju traženih informacija. Ovakvo postupanje izaziva sumnju da podnošenje zahteva za pristup informacijama nije imalo svoju zakonom pretpostavljenu svrhu, a to je informisanje o radu organa vlasti, već da je predstavljalo način da se kroz prekršajni postupak ostvari pravo na naknadu troškova pokretanja i učešća u postupku.

U skladu sa navedenim, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ima svrhu uspostavljanja mehanizama, koji treba da dovedu do toga da organi vlasti postupaju u skladu sa svojim zakonskim obavezama (pre svega, da odgovaraju na primljene zahteve), kao i da tražioci informacija svoja prava iz Zakona ostvaruju isključivo u svrhu koja je predviđena Zakonom, a to je dostupnost informacija o radu organa vlasti. Ti mehanizmi su, pre svega, oličeni u odredbama o upravnom izvršenju rešenja Poverenika, ovlašćenju Poverenika da podnosi zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka i uvođenje prekršajnog naloga.

Na planu opšteg unapređenja pristupa javnosti informacijama o radu organa i organizacija koje su direktno ili indirektno (kroz finansiranje) povezani sa državom, predloženim izmenama odnosno dopunama Zakona se predviđa proširenje kruga subjekata koji podležu obavezama iz Zakona, kao i unapređenje sistema izrade i objavljivanja informatora o radu organa vlasti, u skladu sa principom proaktivne transparentnosti koji podrazumeva objavljivanje što većeg broja informacija o radu organa vlasti.

Povećanje kruga subjekata na koje se Zakon odnosi i njihovo izjednačavanje u sveobuhvatnosti ispunjavanja zakonskih obaveza, imaće izuzetno veliki uticaj na podizanje nivoa informisanosti o radu javnog sektora. Imajući u vidu predložene izmene člana 3. Zakona, kao i reformu informatora i sadržaja godišnjih izveštaja koji se podnose Povereniku, korpus dostupnih informacija o radu javne uprave će biti u značajnoj meri povećan.

Donošenje izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđeno je revidiranim Akcionim planom za Pregovaračko poglavlje 23 u postupku pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, iz jula 2020. godine (Aktivnost 2.2.5.2).

Takođe, Akcionim planom za sprovođenje nove Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period 2021-2025. godina predviđene su izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, radi unapređenja odgovornosti i transparentnosti u radu organa javne vlasti.

Izmene ovog zakona su predviđene i Akcionim planom za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji za period 2020-2022. godina.

Izvor: Iz Obrazloženja Predloga zakona, 13.10.2021.