ZAKON O SPREČAVANJA ZLOSTAVLJANJA NA RADU: U slučaju mobinga organizuje se posredovanje kod poslodavca, na osnovu kog, ako to posredovanje ne uspe, oštećeni ima pravo na sudsku zaštitu

Psihičko, fizičko ili seksualno uznemiravanje na poslu tema je o kojoj se danas često govori. Mobing je prisutan svuda - u politici, sportu, na poslu, fakultetima i školama.

Ako vas neko na poslu sistematski maltretira, vređa, ponižava, svađa s kolegama, omalovažava vaš rad, neopravdano vam nameće uslove rada, pokušava da vas izoluje od drugih kolega ili da vas navede da date otkaz, onda ste žrtva zlostavljanja na radu, poznatog i pod engleskim nazivom mobing.

Ovakvo ponašanje je zabranjeno i postoje različiti načini zaštite od njega. A kada je reč o rešavanju sporova povodom mobinga podaci Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova govore da je u 30% slučajeva utvrđen mobing, u 50% se radi o povredi drugih radnih prava, a u 20% ima sumnje da je u pitanju zloupotreba prava na zaštitu.

Kako se zaštiti od mobinga, da li je najbolje ići na sud ili pokušati mirnim putem da rešite problem, ovo su samo neka od pitanja o kojima su govorili Ivica Lazović, direktor Agencije za mirno rešavanje sporova, Olga Vučković Kićanović, pravnica, specijalista za radno pravo i Barbara Bradajić, advokatica.

Na samom početku Ivica Lazović je objasnio šta sve možemo smatrati mobingom, i ukazao na dve vrste zlostavljanja na radnom mestu sa kojima mogu da se susretnu zaposleni.

- Zlostavljanje na radu je umišljaj da se neko otera iz radne sredine. Mobing može biti horizontalni ili vertikalni, može da se javi od kolega, može da se javi i od nadređenih i važno je da se ponavlja. Samo zlostavljanje ako se dogodilo samo jednom, a nema karakteristiku da se ponavlja, u suštini, po zakonskoj definiciji nije zlostavljanje - rekao je Lazović.

Pravnica i specijalista za radno pravo, Olga Vučković Kićanović objasnila je kroz grupu primera šta to jasno može ukazivati na mobing.

- To je jedan psihoteror, jedna najstrašnija tortura koja se ogleda u izolaciji, u onemogućavanju komunikacije, vređanju, omalovažavanju, onemogućavanju napredovanja u radu, narušavanju ličnog, profesionalnog integriteta - upozorava Vučković Kićanović.

Barbara Bradajić je imala iskustva sa ljudima koji su se žalili na mobing u ustanovama i kompanijama u kojima rade.

- Najčešća situacije je da se ljudi obraćaju advokatu sa više pitanja radi razjašnjenja da li konkretno u njihovom slučaju ima elemenata mobinga. Uglavnom su to neki oblici izdvajanja ličnosti u odnosu na druge zaposlene, koji traju i prerastaju u nešto što kod osobe stvara osećaj izolovanosti, nekada i osećanja straha za gubitkom posla - kaže Barbara i dodaje:

- Zaposleni se najčešće žale da postoji nekakav oblik drugačijeg ophođenja poslodavca prema njima u odnosu na druge zaposlene - rekla je Barbara.

Advokatica je objasnila na koji način možemo dokazati mobing kao i da se u postupku može upotrebiti sve ono što ukazuje na to da je do mobinga zaista došlo.

- Dokaz o postojanju mobinga može biti apsolutno sve što, u konkretnom slučaju, osoba ima. To mogu biti i svedoci, kao i ostali zaposleni, medicinska dokumentacija, ako govorimo o nekoj vrsti psihološkog poremećaja koji je izazvan. Dakle, najširi pojam dokaza može da se upotrebi kada je mobing u pitanju, sve što bi moglo da ukazuje na to da je do mobinga došlo - naglasila je Barbara Bradajić.

Lazović je upozorio da se zlostavljanje na radu često zloupotrebljava, i to uglavnom u javnom sektoru, u javnim preduzećima, zdravstvu, prosveti i slično.

- Ova problematika je vrlo podložna zloupotrebama, u praksi se to veoma često javlja, ali ne treba da zanemarimo njeno postojanje zbog tih zloupotreba. Kada se pokreću disciplinski postupci, kada imate različite racionalizacije u javnom sektoru, onda se mnogi pozivaju na zlostavljanje, pre svega što uživaju neku vrstu zaštite kroz Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu ("Sl. glasnik RS", br. 36/2010), pa u želji da iskoriste tu zaštitu, da ne budu žrtve otkaza, prosto pokušavaju da se zaštite kroz pokretanje postupka, i nažalost zbog takvih stvari prave žrtve zlostavljanja gube mogućnost da im se pruži adekvatna pomoć - ističe Lazović.

Rešavanje spora o zlostavljanju na radu može biti rešeno mirnim putem i sudski. Lazović je govorio o dva zakonska propisa koja rešavaju ovo pitanje.

- U Republici Srbiji postoji relativno dobar pravni okvir za sprečavanje zlostavljanja na radu, postoje dva propisa, Zakon o sprečavanja zlostavljanja na radu, kao jedan zakon na osnovu kog se organizuje posredovanje kod poslodavca i na osnovu kog, ako to posredovanje ne uspe, imate pravo na sudsku zaštitu, a druga strana priče je Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004, 104/2009 i 50/2018) - kaže Lazović

Ivica Lazović je savetovao sve zaposlene koji sumnjaju ili misle da neko nad njima vrši mobing, da pozovu SOS mobing telefonsku liniju, na broj 0800-300-601 i da će im biti pružena prava informacija šta mogu uraditi u vezi toga.

Barbara Bradajić je upozorila da svako ko sumnja da je žrtva mobinga, treba da se obrati advokatu koji će mu najbliže reći šta može da preduzme od postupaka.

Olga Vučković Kićanović je dodala da je uloga sindikata u pružanju pomoći zlostavljanima na radu zapostavljena i da sindikati, pod uslovom da su kvalifikovani, mogu pružiti stručnu pravnu pomoć žrtvama mobinga.

Izvor: Vebsajt Kurir, 10.12.2021.
Naslov: Redakcija