TAKOZVANE „SLAPP“ TUŽBE KAO VID PRITISKA: Cilj zastrašivanje i ućutkivanje medija, aktivista i onih koji pokušavaju da zaštite javni interes
Takozvane SLAPP tužbe relativno su nov vid pritiska na medije, aktiviste i uopšte one koji pokušavaju da zaštite javni interes, kažu pravnici u razgovoru za 021.rs.
Akronim SLAPP (Strategic Lawsuit Against Public Participation) prevodi se kao "strateške tužbe protiv učešća javnosti", a stručna javnost smatra da se ovi postupci vode sa ciljem zastrašivanja i ućutkivanja.
Zato je Evropska komisija predložila usvajanje zakona radi njihovog suzbijanja i opisala ih kao "ozbiljnu pretnju demokratiji i osnovnim pravima, kao što su sloboda izražavanja i informisanja".
Trenutno se u Srbiji vodi više sličnih postupaka protiv novinara, medija i aktivista. Advokat koji u ovakvim predmetima brani nekoliko tuženih tužene Mihailo Pavlović za 021.rs kaže da je za SLAPP tužbe karakteristično je da se sa tužilačke strane pojavljuju uticajni i jaki pojedinci i velike kompanije, odnosno svako ko može to da iznese finansijski.
"Na taj način pokušavaju da izvrše pritisak na novinare i aktiviste da odustanu od zaštite javnog interesa, jer retko ko je u stanju da, pre svega finansijski, izdrži tu vrstu sudskog procesa", ističe.
Dodaje da, "živimo posledice toga što to pitanje nije ni na koji način uređeno".
"Nemamo mehanizme zaštite pojedinca. S druge strane, postojeći mehanizmi se u ovom trenutku ne tumače adekvatno, iako sudovima stoji na raspolaganju nekoliko različitih mehanizama. Nalazimo se u vakuumu, gde se te tužbe događaju, a sud je potpuno nespreman", zaključuje Pavlović.
Stručnjak za medijsko pravo i pravnik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Veljko Milić saglasan je sa tim da naše sudstvo nema mehanizme da se izbori sa SLAPP tužbama.
"Kod nas u zakonu načelno postoji jedan mehanizam koji se naravno ne primenjuje, a i vrlo bi ga bilo teško primeniti, a odnosi se na zabranu zloupotrebe prava. Ta zloupotreba prava nije precizno definisana, ali bi se podnošenje SLAPP tužbi moglo podneti pod to. Zaista jako puno truda i spremnosti čitavog pravosuđa je potrebno da bi se to uradilo", kaže Milić za 021.rs.
Dodaje, ipak, da može biti problematično da se napravi zakonski mehanizam koji sprečava SLAPP tužbe, jer će pod to možda potpasti i neko ko zaista želi da ostvari pravnu zaštitu i ima prava na to.
Prepoznavanje SLAPP tužbe nije nemoguće.
"Postoje neki elementi koji jasno ukazuju da je SLAPP tužba - to je visina tužbenog zahteva, pre svega, jer svi znamo otprilike koliki se iznosi dosuđuju, pa kada vidite da je tužilac postavio zahtev koji je deset ili sto puta veći od onog što je sudska praksa očigledno je da cilj nije ostvarivanje naknade. U ovim slučajevima cilj je da se iscrpi medij ili novinar. Takođe, jasno je kada pročitate tužbu da je neosnovana, odnosno da je (novinarski) tekst dobro proveren i nisu iznete netačne informacije", navodi Milić u razgovoru za 021.rs.
Dodatno su SLAPP tužbe prepoznatljive po tome što sudski postupci traju dugo (duže nego inače).
"Ukoliko je tužiocu cilj da se ti postupci prolongiraju, imamo situacije da se sam tužilac ne pojavljuje na suđenjima kada treba da bude saslušan pod različitim opravdanjima i to ukazuje da njemu nije cilj da uspe u tom postupku nego da taj postupak što duže traje i da tako vrši pritisak", ističe Milić.
To, kako dodaje, ometa novinare u bavljenju njihovim poslom.
"Novinari provode puno vremena u sudovima, što kada su u pitanju SLAPP tužbe, što kada su u pitanju brojna krivična dela kao što su pretnje novinarima. Novinari praktično u poslednje vreme provode više vremena u sudu nego što imaju prilike da se bave svojim poslom", kaže naš sagovornik.
Ocenjuje da ovakvi postupci i finansijski iscrpljuju novinare i redakcije.
"Medij mora angažovati advokata. Plaćaju se advokatske usluge i sudske takse koje nisu nimalo niske, jer se one određuju spram visine vrednosti spora, a visinu vrednosti spora određuje tužilac. Zato i namerno podnose takve tužbe gde su enormni tužbeni zahtevi koji nikada neće biti usvojeni", naglašava Milić.
Kako zaključuje, najčešće se te tužbe završavaju u korist novinara, ali ti postupci mogu trajati godinama i tako uticati na psihu novinara i finasije redakcije.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija