Zastava Bosne i Hercegovine

EVROPSKA CENTRALNA BANKA: Odgovor Narodne banke Srbije na pandemiju COVID 19 pravovremen i snažan


Evropska centralna banka i Evropska komisija prepoznale su da je Srbija potvrdila sposobnost da ekonomske posledice pandemije svede na minimum, a odgovor Narodne banke Srbije na pandemiju bio je pravovremen i snažan, ocenjeno je u Briselu na redovnom godišnjem dijalogu zemalja članica Evropske unije, Zapadnog Balkana i Turske, kao i Evropske komisije i Evropske centralne banke. Sastanak je deo ekonomskog i finansijskog dijaloga čiji je cilj priprema Zapadnog Balkana i Turske za pristupanje Evropskoj uniji. Srpsku delegaciju predvodila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, a u dijalogu je učestvovao i Gojko Stanivuković, državni sekretar u Ministarstvu finansija.

Na početku sastanka, guverner Jorgovanka Tabaković saglasila se sa ocenom evropskih zvaničnika da je "uticaj krize izazvane pandemijom virusa korona u Srbiji ublažen snažnim osnovama iz pretkriznog perioda, čemu su doprinele i prudentne politike koje su vođene prethodnih godina". Kao primer, guverner Jorgovanka Tabaković istakla je strateške aktivnosti na širenju baze investitora i tržišta, što su i evropski zvaničnici prepoznali, ocenjujući da je smanjenje robnog izvoza Srbije ublaženo rasprostranjenošću ostvarenom u prethodnom periodu. "Uprkos pandemiji, neto prilivom stranih direktnih investicija i tokom prošle godine obezbeđena je pokrivenost deficita tekućeg računa od oko 1,5 puta. Ovo je šesta uzastopna godina u kojoj beležimo punu pokrivenost deficita najstabilnijim prilivima, a projektujemo nastavak ovog trenda i u godinama koje slede", rekla je guverner Jorgovanka Tabaković. Ona je posebno naglasila važnost strateških odluka predsednika Republike Srbije, koje su omogućile i snažan odgovor Srbije na pandemiju i brz ekonomski oporavak.

"Odgovornim vođenjem ekonomske politike u prethodnih devet godina povećana je otpornost naše ekonomije na različite negativne uticaje. Uz pravovremene i obimne monetarne mere i fiskalne podsticaje, i uz uspešnu strategiju vakcinacije, to je ključno doprinelo da već u prvom tromesečju 2021. godine naš bruto domaći proizvod premaši pretkrizni nivo. Sve zajedno, uz nastavak reformi i investicija, imaće za rezultat da i ove godine, kao i prošle, Srbija ima jednu od najvećih stopa rasta u Evropi", izjavila je guverner Jorgovanka Tabaković.

Evropska centralna banka i Evropska komisija ocenile su i da je, reagujući blagovremeno i snažno, Narodna banka Srbije pružila značajnu podršku brzom ekonomskom oporavku u Srbiji. "Svojim merama Narodna banka Srbije doprinosila je dodatnom rastu likvidnosti banaka u periodu kada je to bilo najpotrebnije. Obezbedili smo nesmetano funkcionisanje finansijskog sistema i još povoljnije uslove finansiranja privrede i građana. Narodna banka Srbije je često bila prvo utočište reakcija kojima smo podržali građane, privredu i državu da finansijski lakše prebrode ovu krizu. Uz mere iz oblasti finansijskog sektora, uključujući i omogućen moratorijum na otplatu kreditnih obaveza i kredite iz garantne šeme, povoljni uslovi finansiranja doprineli su rastu kreditne aktivnosti od oko 10% međugodišnje na kraju 2020. godine, što je i tokom pandemije doprinosilo ravnomernom oporavku potrošnje i investicija", istakla je guverner Jorgovanka Tabaković.

Evropska centralna banka i Evropska komisija konstatovale su i da je inflacija ostala niska i stabilna, kao što je to bio slučaj i u prethodnih sedam godina. U 2020. godini inflacija se kretala oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja (3 ± 1,5%), uz projekciju da će se u srednjem roku kretati oko centralne vrednosti cilja Narodne banke Srbije. Istaknuti su i značaj očuvane usidrenosti srednjoročnih inflacionih očekivanja i tokom pandemije, stabilnost deviznog kursa, kao i adekvatan nivo deviznih rezervi meren različitim kriterijumima.

Evropska centralna banka i Evropska komisija ocenile su i da je, zahvaljujući dobroj poziciji koju je imao pre izbijanja pandemije, kao i pravovremenoj i adekvatnoj podršci ekonomske politike, domaći bankarski sektor ostao otporan na rizike. Na to ukazuju i pokazatelji adekvatnosti kapitala i likvidnosti, koji su i tokom pandemije ostali znatno iznad regulatornih minimuma. Pored toga, ocenjeno je i da je kriza izazvana pandemijom virusa korona potvrdila značaj svih prethodno preduzetih mera i aktivnosti na planu rešavanja pitanja problematičnih kredita, zahvaljujući kojima je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima krajem 2020. godine sniženo na 3,7%, a na tom nivou bilo je i na kraju maja 2021. godine.

Konstatovan je i napredak koji se ostvaruje u procesu dinarizacije, i to u uslovima povećane neizvesnosti izazvane pandemijom. Najveći napredak u prethodnoj godini dana zabeležen je kod učešća dinarskih kredita privredi, koje je tokom prethodnih dijaloga isticano kao prioritet, a navodi se i dalji rast dinarske štednje stanovništva. Time je u znatnoj meri ispunjena preporuka data u okviru prošlogodišnjeg dijaloga – da se nastavi podrška većoj upotrebi domaće valute. Jedine preporuke u okviru ovogodišnjeg dijaloga iz nadležnosti Narodne banke Srbije odnose se na nastavak primene snažnog regulatornog okvira u finansijskom sektoru u skladu s najboljom međunarodnom praksom, kao i nastavak podrške procesu dinarizacije, uključujući promovisanje instrumenata zaštite od deviznog rizika.

Takođe, podaci koje Narodna banka Srbije, kao jedan od važnih proizvođača zvanične statistike u zemlji, redovno dostavlja evropskim institucijama ocenjeni su kao usklađeni s metodološkim zahtevima Evrostata i Evropske centralne banke.

Govoreći o merama za naredni period, guverner Jorgovanka Tabaković istakla je da je pred svim učesnicima dijaloga bogata reformska agenda, a Srbija je svoju agendu jasno definisala u Programu ekonomskih reformi. "Napretkom svake zemlje pojedinačno stvaramo osnove za još veći zajednički prosperitet. Zadatak Narodne banke Srbije jeste da ostanemo prva asocijacija za stabilnost i poverenje", zaključila je guverner Jorgovanka Tabaković.

Izvor: Vebsajt NBS, 12.07.2021.
Naslov: Redakcija