DOZVOLJENOST UGOVARANJA PREMIJA OSIGURANJA, KAO OBAVEZE KORISNIKA KREDITA, KOD NACIONALNE KORPORACIJE ZA OSIGURANJE STAMBENIH KREDITA: Obrazloženje pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda
Pravno je valjana odredba Ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da plati banci premiju osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, pod uslovom da je ta obaveza jasno predočena korisniku kredita u predugovornoj fazi iskazivanjem ove vrste troškova kredita i njegovog procentualnog nominalnog iznosa u ponudi.
Banka nije dužna da korisnika kredita upozna sa strukturom i načinom obračuna premije osiguranja.
I
U većini predmeta u kojima je Vrhovni kasacioni sud do sada postupao po posebnim revizijama, prvostepeni sudovi su usvajali tužbene zahteve tužilaca – korisnika kredita i utvrđivali da su apsolutno ništave odredbe ugovora o kreditu kojima su korisnici kredita na sebe preuzeli obavezu da pre puštanja kredita u tečaj plate premiju osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (u daljem tekstu: NKOSK) u određenom procentualnom iznosu. Tim odlukama obavezane su tužene banke da po osnovu neosnovanog obogaćenja tužiocima isplate odgovarajući novčani iznos na ime plaćene premije.
Vrhovni kasacioni sud je u pojedinim odlukama koje su otpravljene iz suda podržao zaključak prvostepenog suda da je odredba ugovora o kreditu kojim je korisnik kredita obavezan na plaćanje premije osiguranja NKOSK ništava u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93, "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 18/2020). U predmetima u kojima je drugostepeni sud preinačio prvostepene presude i odbio tužbene zahteve tužilaca, Vrhovni kasacioni sud je prihvatio odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca, a zatim preinačio drugostepene presude tako što je odbio žalbe tuženih banaka i potvrdio prvostepene presude. U onim slučajevima u kojima je drugostepeni sud odbio žalbe tuženih banaka i potvrdio prvostepene presude, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnim revizijama tuženih banaka.
Međutim, u nekim novijim odlukama Vrhovni kasacioni sud je dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tuženih banaka i ukinuo nižestepene presude kojima je usvojen tužbeni zahtev za vraćanje isplaćenih premija osiguranja.
Sledom ovakvog postupanja Vrhovnog kasacionog suda neophodno je izvršiti ujednačavanje sudske prakse zauzimanjem pravnog stava o dozvoljenosti ugovaranja premije osiguranja obaveze korisnika kredita kod NKOSK.
II
Pravna utemeljenost do sada donetih odluka koje se odnose na obavezivanje korisnika kredita na plaćanje premije osiguranja NKOSK opredeljena je, najpre, ocenom da li je takvo ugovaranje dozvoljeno. Ugovor o osiguranju stambenog kredita obezbeđenog hipotekom zaključuje se između NKOSK i banke davaoca kredita i njima se štiti banka od rizika neplaćanja kredita. Korisnik kredita nije ugovorna strana u ovom ugovoru, ali se ugovorom o kreditu obavezuje da pre puštanja kredita u tečaj plati premiju osiguranja, a često i naknadu za obradu zahteva kod NKOSK. U slučaju nemogućnosti isplate stambenog kredita od strane korisnika kredita, NKOSK se obavezuje da banci isplati: ukupnu sumu nenaplaćenih anuiteta do momenta proglašenja kredita dospelih u celosti, sa pripadajućom zateznom kamatom, redovne mesečne anuitete, od momenta proglašenja kredita dospelim u celosti do momenta prodaje imovine i naplate po osnovu drugih instrumenata obezbeđenja, kao i sumu koja iznosi 75% neto ostvarenog gubitka banke, prema utvrđenom finalnom obračunu. Nakon prodaje hipotekovane nepokretnosti, sredstva dobijena prodajom se uplaćuju na namenski račun banke i isplaćuju najpre NKOSK u visini ukupne sume anuiteta koje je platila banci, zatim banci u visini nenaplaćene glavnice, a na kraju korisniku kredita preostali iznos novca.
Odredbom člana 17. stav 1. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 139/2014) propisano je da su banka i davalac lizinga dužni da korisniku pruže informacije i odgovarajuća objašnjenja o uslovima koji se odnose na ugovor o depozitu, kreditu ili lizingu, ugovor o dozvoljenom prekoračenju računa, odnosno ugovor o izdavanju i korišćenju kreditne kartice za koje je pokazao interesovanje (u daljem tekstu: ponuda), na način koji će korisniku omogućiti da uporedi ponude različitih davalaca istih usluga i proceni da li ovi uslovi odgovaraju njegovim potrebama i finansijskoj situaciji, ali koji korisnika nijednog trenutka neće dovesti u zabludu. Saglasno stavu 4. istog člana zakona, ponuda se ispisuje na propisanom obrascu, na papiru ili drugom trajnom nosaču podataka i, pored ostalog, sadrži efektivnu kamatnu stopu i ukupan iznos koji korisnik treba da plati, odnosno koji treba da mu se isplati a prikazan je na reprezentativnom primeru u kome su naznačeni svi elementi na osnovu kojih je taj iznos obračunat (tačka 8.), kao i vrstu i visinu svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita, uz određenje da li su fiksni ili promenljivi, a ako su promenljivi – periode u kojima će se menjati i način izmene (tačka 10.). Ponuda mora da sadrži i eventualnu obavezu zaključivanja ugovora o sporednim uslugama koje su u vezi sa ugovorom o kreditu (ugovora o osiguranju i dr.) kad je to zaključivanje obavezno radi dobijanja kredita pod uslovima iz oglasa (tačka 12.).
Narodna banka Srbije je Odlukom o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržini obrazaca koji se uručuju korisniku ("Sl. glasnik RS", br. 65/2011 i 62/2018), za razliku od prethodnik odluka kojima je bilo uređeno ovo pitanje, propisala sadržinu obrazaca koji se uručuju korisniku kredita. U delu Odluke koji se odnosi na izgled i sadržinu obrazaca koji se uručuju korisniku, između ostalog, propisana je dužnost banke da korisniku, pre zaključenja ugovora o kreditu uruči ponudu sačinjenu na odgovarajućem obrascu (tačka 12.). Takođe, banka je dužna da korisniku, uz primerak zaključenog ugovora o kreditu, uruči pregled obaveznih elemenata tog ugovora i plan otplate sačinjen na odgovarajućim obrascima (tačka 13.). U obrascu ponude kredita u kolonu “Druge otplate/troškovi” unose se iznosi koje korisnik kredita plaća povodom korišćenja kredita po osnovu zaključenog ugovora o kreditu, i to: troškovi obrade zahteva, troškovi puštanja kredita u tečaj, godišnja provizija na ime naknade za administriranje kredita, naknade za neiskorišćeni deo okvirnog kredita, iznos premija osiguranja, ako je osiguranje uslov za korišćenje kredita, troškovi otvaranja i vođenja računa koji su uslov za odobravanje kredita, drugi troškovi u vezi sa sporednim uslugama koji su uslov za korišćenje kredita a koje snosi korisnik (npr. fiksna provizija na ime naknade za obradu zahteva za osiguranje, troškovi izdavanja izvoda iz registra nepokretnosti, troškovi procene vrednosti nepokretnosti i pokretnih stvari, troškovi overe založne izjave, troškovi upisa založenog prava – hipoteke, troškovi uvida u bazu podataka u zaduženosti korisnika i dr.).
Iz citiranih propisa proizlazi da ponuda banke, a samim tim i ugovor o kreditu, mogu sadržati obavezu korisnika kredita da plati premiju osiguranja kod NKOSK, ali ova obaveza mora biti jasno predočena korisniku kredita u predugovornoj fazi, tako da korisnik nijednog trenutka ne bude u zabludi o kojim troškovima je reč. Stoga je dužnost suda da u svakom konkretnom slučaju ispita da li je prilikom zaključivanja ugovora o kreditu bio ispunjen ovaj uslov.
Pored navedenog, treba imati u vidu i institut preuzimanja ispunjenja uređen odredbama člana 453. Zakona o obligacionim odnosima. Preuzimanje ispunjenja se vrši ugovorom između dužnika i nekog trećeg kojim se ovaj obavezuje prema dužniku da ispuni njegovu obavezu prema njegovom poveriocu. Preuzimalac ispunjenja ne preuzima dug, niti pristupa dugu i poverilac nema nikakvo pravo prema njemu. Institut preuzimanja ispunjenja nije nepoznat u praksi i najčešće se pojavljuje kod ugovora o kupoprodaji nepokretnosti kada kupac nepokretnosti preuzima ispunjenje na ime poreza na prenos apsolutnih prava po osnovu takvog ugovora, koji predstavlja zakonsku obavezu prodavca.
Iz rečenog sledi da preuzimanje ispunjenja obaveze plaćanja premije osiguranja kod NKOSK od strane korisnika kredita nije protivno prinudnim propisima.
Spornu obavezu korisnika kredita treba sagledati i sa stanovišta osnovnih načela Zakona o obligacionim odnosima, a pre svega načela ravnopravnosti stranaka, načela savesnosti i poštenja i načela jednake vrednosti davanja, sadržanih u odredbama čl. 11, 12. i 15. navedenog Zakona.
Ugovor o kreditu je ugovor po pristupu čije osnovne elemente sačinjava banka kao davalac finansijske usluge (kredita), a korisnik kredita prihvata uslove ugovora koji prethodno moraju biti navedeni u ponudi. Nema sumnje da banka u ovom ugovornom odnosu ima dominantan položaj koji može dovesti u pitanje ravnopravnost stranaka u obligacionom odnosu. Banka je ona ugovorna strana koja prilikom zaključenja ugovora o kreditu diktira uslove pod kojima će se ugovor zaključiti. Kod stambenih kredita obezbeđenih hipotekom, banka kao uslov za puštanje kredita u tečaj najčešće zahteva da korisnik kredita plati premiju osiguranja kod KNOSK za ugovor u kojem korisnik kredita nije ugovorna strana. Stoga se postavlja pitanje da li je prevaljivalje ove obaveze na korisnika kredita opravdano i da li ga stavlja u potčinjeni položaj u odnosu na banku. Iako se ugovor o osiguranju kredita kod KNOSK zaključuje u interesu banke kako bi se osigurala od rizika neplaćanja kredita, dok sam korisnik kredita iz ugovora o osiguranju ne ostvaruje bilo kakva prava, taj ugovor ipak proizvodi posredne efekte na položaj korisnika kredita u obligacionom odnosu sa bankom. Naime, osiguranjem potraživanja iz stambenog kredita kod KNOSK raste bonitet korisnika kredita, što utiče na smanjenje nominalne kamatne stope i sniženje cene kredita. Ovi pozitivni efekti ugovora o osiguranju kod KNOSK mogu se sagledati uporednim pregledom ponuda banaka na tržištu stambenih kredita.
Poštovanje načela ravnopravnosti stranaka u konkretnom slučaju znači da ugovorom o kreditu korisniku kredita ne smeju biti nametnute obaveze protiv njegove volje diktiranjem neželjenih ugovornih uslova iz kojih proizlazi obaveza korisnika kredita. Ukoliko je u ponudi korisniku kredita predočena obaveza plaćanja premije osiguranja kod NKOSK i njena visina, kako bi korisnik mogao da proceni ekonomske efekte koji iz toga proizlaze i da datu ponudu uporedi sa ponudom drugih banaka na tržištu kredita, među kojima su i one banke koje plaćanje premija osiguranja kod NKOSK ne postavljaju kao uslov za zaključenje ugovora o kreditu, ne može se govoriti o nametanju ugovorne obaveze protivno volji korisnika kredita, niti o postupku zaključenja ugovora protivno načelu savesnosti i poštenja.
U pogledu načela jednake vrednosti uzajmnih davanja iz člana 15. ZOO, mora se voditi računa da se zakonom određuje u kojim slučajevima narušavanje tog načela povlači pravne posledice (npr. kod prekomernog oštećenja, zelenaških ugovora itd.). Da bi odredbom ugovora o kreditu kojim je korisnik kredita obavezan na plaćanje premije osiguranja kod KNOSK bilo povređeno načelo ekvivalencije, moralo bi biti utvrđeno da je do narušavanja tog načela došlo u nekom od zakonom propisanih slučajeva. Osim toga, povreda načela ekvivalencije se prvenstveno odnosi na ugovor u celini, a ne na pojedine njegove odredbe. Praksa pokazuje da su ponude banaka koje ne naplaćuju premiju osiguranja kod KNOSK često nepovoljnije od onih koje to čine, ako se ima u vidu ukupna cena kredita.
Naknada premije osiguranja se obračunava u procentualnom iznosu od vrednosti kredita, a u obrascu ponude se iskazuje i u nominalnom iznosu. Iskazivanje ove obaveze po vrsti i visini zadovoljava uslov određenosti ugovorne obaveze u smislu člana 46. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Stoga, u skladu sa važećim propisima, ne postoji potreba da korisniku kredita bude predočena struktura ove obaveze. S obzirom na to da u toku korišćenja kredita, uz dozvolu banke kao davaoca kredita, mogu nastati promene u vezi sa sredstvima obezbeđenja kredita (npr. brisanje hipoteke na jednoj od više nepokretnosti koje su služile kao sredstvo obezbeđenja ili zamena hipotekovane nepokretnosti drugom nepokretnosti na kojoj se ustanovljava hipoteka), što se događa u praksi, ugovor o kreditu bi morao da sadrži odredbu o tome da li u takvom slučaju korisnik kredita preuzima obavezu da ponovo plati premiju osiguranja kod KNOSK. Ovo je iz razloga što se obaveza plaćanja premije osiguranja u ugovoru o kreditu iskazuje samostalno i ne uključuje u obračun efektivne kamatne stope, a njeno plaćanje prethodi puštanju kredita u tečaj. (Prema odredbi tačke 5. Odluke Narodne banke Srbije o jedinstvenom načinu obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope na depozite i kredite (“Službeni glasnik RS”, broj 57/06), premija osiguranja i druge naknade u vezi sa obezbeđenjem kredita spadaju u “ostale troškove” koji ne ulaze u obračun efektivne kamatne stope).
(Pravni stav Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda usvojen na sednici održanoj dana 16.09.2021. godine).
Izvor: Vebsajt Vrhovnog kasacionog suda, 14.10.2021.Naslov: Redakcija