PREDLOG ZAKONA O REFERENDUMU I NARODNOJ INICIJATIVI: Civilni sektor nezadovoljan Predlogom zakona

Vlada Republike Srbije je utvrdila Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi koji je izazvao brojne kontroverze pre svega jer predviđa ukidanje obaveznog cenzusa za izlazak potrebnog broja glasača kao uslova za uspeh referenduma. Ipak, malo ko zna da se na novi zakon čeka čak 15 godina pošto važeći zakon iz 1994. godine nije bio usklađen sa Ustavom iz 2006. godine. Bez obzira na to Vladin Predlog zakona naišao je na tri zamerke civilnog sektora.

O Predlogu zakona o referendumu i narodnoj inicijativi govori se već godinama u javnosti, a po kuloarima se taj pravni akt čak i dramatično najavljivao. Istina je da su reforme u oblasti pravosuđa jedan od najbitnijih uslova Evropske unije u procesu evrointegracija Srbije i da taj korak nije moguće ostvariti bez promene Ustava.

Ipak, prema postojećem Zakonu o referendumu iz 1994. godine koji, uzgred budi rečeno, nije usklađen sa još aktuelnim Ustavom iz 2006. godine teško da bi mogla biti izglasana promena Ustava na referendumu. Naime, prema tom zakonu uslov za uspeh referenduma je da na njega izađe više od 50 odsto glasača.

Zato je bilo i očekivano da se konačno krene u proces usklađivanja zakona sa Ustavom kako bi uopšte referendum i narodna inicijativa kao elementi neposredne demokratije mogli da se primenjuju u našoj zemlji. Činjenica je da u Srbiji od izglasavanja Ustava 2006. godine nije uopšte organizovan nijedan referendum.

Nakon što je Vlada usvojila Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, u vladinoj Kancelariji za saradnju s medijima istakli su će novi zakon “omogućiti građanima da efikasno ostvaruju svoje Ustavom zagarantovano pravo na učešće u vršenju vlasti putem narodne inicijative i referenduma”.

- Novim zakonom se otklanjaju nedostaci niza rešenja iz važećeg zakona, zbog kojih su građani institute referenduma i narodne inicijative u praksi retko koristili - saopštila je Vlada Srbije.

Kako stoji u saopštenju Vlade, usled činjenice da je važeći zakon donet još 1994. godine, novi Predlog zakona sadrži i brojna usklađivanja sa Ustavom, pre svega na planu ukidanja obaveznog cenzusa za izlazak potrebnog broja glasača kao uslova za uspeh referenduma, kao i u svrhu uređivanja svih vrsta referenduma predviđenih Ustavom.

- Rešenja predviđena Predlogom zakona zasnivaju se na preporukama Saveta Evrope iz Revidiranog kodeksa dobre prakse u oblasti referenduma iz oktobra 2020. godine – poručili su u Nemanjinoj.

Inicijativu srpskih vlasti za donošenje novog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi pozdravila je i Venecijanska komisija.

Ipak, usvojeni Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi naišao je na kritike iz civilnog sektora. Sofija Mandić, članica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) ističe da je Vlada Srbije još letos pokušala da usvoji Predlog zakona o referendumu koji je naknadno dobio negativne ocene i u inostranstvu.

- Nacrt Predloga zakona o referendumu i narodnoj inicijativi objavljen je u julu usred sezone godišnjih odmora na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Tada je više organizacija civilnog društva reagovalo i ukazalo na ključne probleme nacrta. Problem je internacionalizovan, nacrt je zatim negativno ocenila i Venecijanska komisija, da bi Vlada uradila neke manje korekcije u oktobru i sada bez javne rasprave usvojila Predlog zakona koji i dalje sadrži iste ključne mane – ističe Mandić.

Kako kaže, CEPRIS je detektovao tri ključna problema usvojenog predloga zakona.

- Prva zamerka se odnosi na trajanje obaveznosti odluka donetih na referendumu. Prema predlogu zakona, ako se građani na referendumu negativno izjasne o nekom predlogu, a najčešće će to biti predlog vlasti, ona ima pravo da već u roku od godinu dana ponovi referendum. To po nama otvara mogućnost da se referendumi ponavljaju do poželjnog ishoda. To uključuje i mogući pritisak na građane koji su glasali protiv predloga. Na taj način se urušava osnovna funkcija referenduma, kojom bi građani trebalo neposredno da donose važne odluke – naglašava Mandić.

Drugi problem u vezi sa Predlogom zakona o referendumu po CEPRIS-u je uvođenje paralelnih procedura za sprovođenje referenduma tokom vanrednih situacija i pandemije.

- Prema predlogu, tokom epidemije, kakvu i sada imamo, mogu biti propisana posebna pravila na pojedinim biračkim mestima kada se radi, recimo, o načinu kako se glasa, kako se broje listići, kako se čuva materijal i slično. To je po nama protivno ustavom zagarantovanih izbornih prava birača koja mogu biti zaštićena samo zakonom, a ne i aktima niže pravne snage – navodi Mandić.

Konačno, CEPRIS vidi da će usvojeni Predlog zakona doneti organizacione i finansijske prepreke za prikupljanje overenih potpisa i pokretanje referenduma i narodne inicijative.

- Primera radi, po Ustavu je za predlaganje bilo kog zakona neophodno da građani prikupe 30.000 potpisa birača. Predlog zakona propisuje obavezu overe ovih potpisa koja košta. Prema sada predloženom rešenju, za takav poduhvat neophodno je oko 10.000 evra. To dovodi do ogromnih organizacionih i finansijskih poteškoća i pitanje je da li će se iko od građana i organizacija pod takvim uslovima upustiti u ostvarivanje prava na predlaganje zakona – apostrofira Mandić i dodaje da je Predlog zakona o referendumu važno pitanje koje zahteva široku javnu raspravu, pogotovo što se usvaja u skupštini većinom glasova svih narodnih predstavnika.

Zanimljivo da je novi Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi trebalo da bude donet još pre najmanje 14 godina, ali do toga nije došlo.

- Postojeći Zakon o referendumu iz 1994. godine morao je da bude usklađen sa Ustavom iz 2006. godine u roku od godinu dana. Dakle, do 2007. godine. Međutim, do toga nije došlo jer ovo pitanje očigledno nikome nije bilo dovoljno važno. Sadašnjoj vlasti jeste, jer je za promenu Ustava kakva je planirana, referendum obavezan. Ali to ne znači da novim Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi ova prava treba da se unazade umesto unaprede – zaključuje Mandić.

Najbolji primer zemlje u kojoj se uspešno sprovodi referendum kao neizostavni element neposredne demokratije svakako je Švajcarska u kojoj su mogući i ustavni i zakonodavni referendumi. Takođe, referendum u Švajcarskoj se sprovodi kako na federalnom tako i na kantonalnom pa čak i opštinskom nivou, a pored obaveznih postoje i fakultativni referendumi u ovoj zemlji. Inače, inicijativa za održavanje referenduma u Švajcarskoj može poteći od građana ili kantona.

Ustavotvorni referendum je obavezan u svim slučajevima promene ustava, a pored građana o promeni ustava moraju da se izjasne i kantoni.

Prema Ustavu, svi Švajcarci i sve Švajcarkinje starije od osamnaest godina, koji nisu lišeni političkih prava zbog mentalne bolesti, imaju pravo glasanja na referendumu i pravo na potpisivanje zahteva za referendum i za narodnu inicijativu.

Putem narodne inicijative 100.000 građana mogu da zahtevaju delimičnu promenu Ustava, ali ukoliko se inicijativa ne poštuje formu ili sadržaj ili obavezna pravila međunarodnog prava, Savezna skupština je delimično ili u celini proglašava nevažećom.

Obavezni referendum u Švajcarskoj, na kome glasaju građani i kantoni, se održava radi promene Saveznog Ustava, pristupa organizacijama zajedničke bezbednosti ili supranacionalnim zajednicama, donošenja hitno proglašenih saveznih zakona koji nemaju ustavni osnov, a čija je važnost duža od jedne godine i koji se moraju izneti na glasanje u roku od godinu dana od dana donošenja u Saveznoj skupštini. Da bi referendum uspeo neophodno je da za tekst akta glasa većina građana i većina kantona.

Izvor: Vebsajt Blic, Marko Tašković, 10.11.2021.
Naslov: Redakcija