ZAKONI O RADU I O KULTURI: Neophodno usklađivanje zakona kako bi slobodni umetnici ostvarili pravo na zdravstveno osiguranje

U Srbiji je u maju 2021. godine od ukupno 6,8 miliona građana nešto više od 6,7 miliona imalo zdravstveno osiguranje, pokazuju podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Zdravstvenu knjižicu imaju na prvom mestu zaposleni, potom penzioneri, a na trećem mestu i nezaposleni.

Međutim, u poslednje dve nedelje popularna pesma koja će predstavljati Srbiju na ovogodišnjem Eurosongu skrenula je pažnju i na samostalne umetnike koji nemaju knjižicu.

Svako reprezentativno umetničko udruženje ima propisana pravila i uslove da neko dobije status samostalnog umetnika. Pravila su specifična – u zavisnosti od toga da li se radi o udruženju likovnih umetnika, muzičara, dramskih ili baletskih radnika…

“Potrebno je imati određeni stepen stručne spreme, stručnu biografiju, stručne preporuke i slično. Zakonski, svi oni koji su u statusu samostalnog umetnika trebalo bi da imaju mogućnost da im lokalne samouprave pokrivaju zdravstveno i penziono osiguranje. U zakonu je do sada pisalo da lokalna samouprava može da isplaćuje samostalnim umetnicima socijalno osiguranje, ali ne i da mora. Stoga mnoge samouprave to nisu radile ili su pak vremenom prestale da rade”, objašnjava predsednica UO asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) Vera Knežević.

Ona podseća da je jedino Grad Beograd u kontinuitetu isplaćivao socijalno osiguranje svima onima koji su u statusu samostalnih umetnika, ali često sa zakašnjenjem, pa su tako nastala poreska dugovanja.

“Zbog nastalog dugovanja godinama unazad, ne krivicom samih umetnika već države (lokalnih opština/samouprava), kašnjenjem u isplati doprinosa, umetnici ne mogu da realizuju zdravstveno osiguranje i ne mogu da dobiju overenu zdravstvenu knjižicu. Reprezentativna umetnička udruženja insistiraju na tome da se u zakonu to ‘može’ promeni u ‘mora’, kako bi lokalne samouprave bile u obavezi da plaćaju zakonski preuzete obaveze prema samostalnim umetnicima”, ističe ona.

Prema njenim rečima, potrebno je da nadležne državne institucije rade svoj posao i postupaju prema zakonskim okvirima, kao i da ponekad pokažu dobru volju i izvrše pritisak kako bi se već postojeći zakonski okviri precizirali, odnosno tumačili u korist samih umetnika i umetnica.

Samostalna umetnica Sanja Krsmanović Tasić iz Centra za dramu u edukaciji i umetnosti (CEDEUM) napominje da je, pre svega, potrebno dobiti status, jer postoji proces u udruženjima i komisije odlučuju o tome.

“Važno je biti aktivan umetnik, odnosno umetnica, koji kontinuirano radi u svom polju. Prvih dvadeset godina potrebno je svake četiri godine dokazivati delatnost – podnositi ugovore, programe predstava, za nas umetnike koji smo pri Udruženju dramskih umetnika Srbije (UDUS) i Udruženju baletskih umetnika Srbije (UBUS), ili kataloge izložbi za one koji su pri udruženjima koja su posvećena vizuelnim umetnostima, kao što su ULUS i ULUPUDUS, isečke iz novina, linkove sa objavama… Trenutno imam 39 godina staža, tako da dokaze odavno ne moram da podnosim. U suštini, zaista mislim da je sjajno to što imamo ovu mogućnost, jer mnoge naše kolege iz sveta ovo nemaju”, ocenila je Krsmanović Tasić.

Ona kaže da dolazak do zdravstvene knjižice suštinski nije komplikovan proces, jer kada se dobije status sve te formalnosti se vrlo brzo završe. Ipak, ima dosta umetnika koji nisu ni pri jednom udruženju, pa stoga do knjižice mogu samo da dođu preko biroa za nezaposlene.

“Ne znam da li bih se usudila da budem u vodama samostalaca da ne postoji ova mogućnost, jer su naš posao, kao i zarada, vrlo nesigurni. Naučila sam da uvek imam crni fond za mesece kada nema nikakvih primanja, iako rada uvek ima, ali nije uvek plaćen. Na primer, mesecima pišemo projekte za koje ne znamo da li će biti finansirani, i za taj rad nismo plaćeni. Nisam se usudila da uzmem nikad kredit od banke, jer sam svesna da kontinuirana primanja ne postoje. Čak i kad nemamo predstave, ni konkretne probe, neprestano radimo na novim materijalima ili tražimo nove mogućnosti da radimo”, objašnjava samostalna umetnica.

Sanja Krsmanović Tasić smatra da je najveći problem koji tišti samostalne umetnike taj što su njihovi poreski računi često, ako ne i po pravilu, bremeniti ogromnim kamatama koje su se nakupile ne njihovom krivicom.

“Naime, kamate se zaređaju zbog javašluka gradskih poslanika i odgovornih u institucijama zaduženim za nas, koji se ogledao u neredovnom uplaćivanju doprinosa. Jedina mogućnost koja nam je pružena je reprogramiranje duga koji zapravo nije naš, i mogućnost da se prvih nekoliko godina ne prima ni mala penzija koju ćemo dobiti, jer se doprinosi uplaćuju po najnižoj osnovici, iako imamo završene fakultete”, otkriva samostalna umetnica.

Ona kaže da to znači da su im knjižice često neoverene, što je veliki problem, jer su im često i deca osigurana preko njih.

“Dug je sve veći, a naše mogućnosti da platimo privatne lekare su sve manje, jer nas je pandemija korona virusa ozbiljno pogodila. Zato ‘umetnica mora biti zdrava’, kao što kaže pesma. Vrednost jedne zemlje i jednog društva je u kvalitetu i rasprostranjenosti kulture na njenim prostorima. Ulaganje u kulturu je ulaganje u buduće generacije, u svest o sebi i svom okruženju, u plemenite ciljeve i aktivnosti. Važno je da umetnički sadržaji budu dostupni svima, i da se umetnost i kultura ne komercijalizuje i meri aršinima tržišta”, zaključuje Krsmanović Tasić.

Građani Srbije izdvajaju 40 odsto novca za zdravstvo direktno iz svog džepa, što je jedan od najvećih procenata na zapadnom Balkanu. To u novcu iznosi 210 evra po glavi stanovnika.

Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Yucom) navela je da kako se s godinama menjao način uplate poreza i doprinosa, tako se vremenom stvarala jedna konfuzija i dolazilo je do kašnjenja.

“Pored toga, grad nije imao ni opredeljena sredstva iz kojih bi plaćao te poreze i doprinose, dakle u pitanju je kombinacija zakonskih nedostataka i sistemskog nemara. Ni novi zakonski propisi ovaj problem ne rešavaju, već stvaraju još jedan – majke su izgubile pravo na plaćeno porodiljsko odsustvo. Svi ovi problemi mogli bi biti rešeni uz malo dobre volje države – ako je prihvatila da plaća poreze i doprinose za 2.000 sveštenika i taj problem rešila 2018. godine, moglo je da se uradi na isti način i sa umetnicima”, naglasila je Vasić.

Rešenje, je, kako kaže, u usklađivanju zakona o radu i zakona o kulturi, koji su sada u kontradikciji. Oni moraju da se usklade, kako bi svi imali zdravstveno osiguranje.

Izvor: Vebsajt Biznis, Julijana Vincan, 13.03.2022.
Naslov: Redakcija