ODLUKA O PRIVREMENOM OGRANIČENJU IZVOZA OSNOVNIH POLJOPRIVREDNO PREHRAMBENIH PROIZVODA BITNIH ZA STANOVNIŠTVO: Zbog zabrane izvoza brašna izgubljeno 17 miliona evra
Direktor poslovnog udruženja mlinara Žitounija Zdravko Šajatović naglasio je da su mlinari u Srbiji zbog skoro dvomesečne zabrane izvoza pšeničnog brašna propustili mogućnost da prodaju oko 40.000 tona brašna i zarade 17 miliona evra.
On je izjavio da je odluka Vlade Republike Srbije da ukine kontigente za izvoz brašna nejasna, jer se ne zna da li važi od 1. juna ili odmah.
“Odlukom o privremenom ograničenju izvoza osnovnih poljoprivredno prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo mlinarima je onemogućeno da izvezu oko 40.000 tona brašna, koliki je prosečan dvomesečni izvoz i zarade oko 17 miliona evra”, istakao je Šajatović.
Vlada Republike Srbije donela je 11. marta Odlukuo privremenom ograničenju izvoza osnovnih poljoprivredno prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo ("Sl. glasnik RS", br. 49/2022) kojom je zabranjen izvoz brašna, 21. aprila Odluku o izmeni Odluke o privremenom ograničenju izvoza osnovnih poljoprivredno prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo ("Sl. glasnik RS", br. 52/2022) o uvođenju mesečnih kvota, a 30. aprila kvota je povećana sa 20.000 na 23.000 tona.
Šajatović je naveo da je Odluku o izmenama Odluke o privremenom ograničenju izvoza osnovnih poljoprivredno prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo ("Sl. glasnik RS", br. 57/2022) o slobodnom izvozu Vlada Republike Srbije obrazložila argumentima koje su mlinari naveli pri zabrani izvoza, da je ona nepotrebna jer su zalihe velike, domaće snabdevanje nije ugroženo, a da mlinari moraju da prodajom obezbede sredstva za kupovinu pšenice novog roda.
Osim toga, ta odluka doprinela je da pojedine vrste brašna, koje nisu bile potrebne domaćem tržištu, ostanu neprodate na zalihama.
Prema njegovim rečima, mlinari su za maj ispunili dozvoljenu kvotu od 23.000 tona, ali da je u ekonomskoj 2016-2017. godini prosečan mesečni izvoz bio je 21.000, i da je opadao i poslednjih deset meseci bio je oko 10.000 tona.
“U trenutku kada smo se borili da nađemo nove kupce i povećamo izvoz došla je odluka o zabrani izvoza. Šta znači pogrešna odluka ilustruje podatak da je u martu i aprilu 2020. godine zbog korona virusa izvezeno 300.000 tona brašna, a zatim je tražnja naglo pala i u maju je izvezeno svega 6.500 tona”, naglasio je Šajatović.
Dodao je da se nada da će se tražnja za brašnom zadržati na visokom nivou i da će se vratiti kupci iz Severne Makedonije i Crne Gore koji su posle zabrane izvoza brašna iz Srbije taj proizvod kupili u Bugarskoj, ali je bilo lošeg kvaliteta i skuplje.
Kako je naveo, odluka o slobodnom izvozu brašna je dobra i njom je smanjena šteta od odluke o zabrani izvoza.
Država mlinarima duguje 240 miliona dinara za tri meseca zbog toga što nije isporučivala pšenicu iz robnih rezervi po subvencionisanim cenama nego su mlinari morali da ga kupuju na slobodnom tržištu, a cene brašna od jednog do pet kilograma koje su proizvodili od tog žita su zamrznute.
Vlasnik mlina Žitopromet iz Sente Predrag Đurović istakao je da ta firma preračunava gubitak zbog zabrane izvoza brašna i da tražnja u ovom trenutku nije povećana.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija