NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA – Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o privrednim društvima („Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18 i 91/19), posle člana 7. dodaje se naziv člana i član 7a, koji glase:

„Posredovanje u rešavanju sporova između člana društva i društva

Član 7a

Član društva može pre pokretanja parničnog postupka protiv društva ili u toku parničnog postupka da pokuša posredovanje u rešavanju spora koji proizlazi iz ovog zakona, u skladu sa zakonom kojim se uređuje posredovanje u rešavanju sporova.

Društvo može pre pokretanja parničnog postupka protiv člana društva ili u toku parničnog postupka da pokuša posredovanje u rešavanju spora koji proizlazi iz ovog zakona, u skladu sa zakonom kojim se uređuje posredovanje u rešavanju sporova.”

Član 2.

U članu 9a tačka 1) posle reči: „lično imeˮ dodaju se zapeta i reč: „polˮ.

U tački 2) posle reči: „lično imeˮ dodaje se reč: „polˮ i zapeta, a reč: „ličniˮ zamenjuje se rečju: „evidencijskiˮ.

Član 3.

U članu 17. reči: „člana 18.ˮ zamenjuju se rečima: „čl. 18. i 548. stav 4.ˮ

Član 4.

Član 19. menja se i glasi:

„Sedište društva je mesto i adresa na teritoriji Republike Srbije iz koga se upravlja poslovanjem društva i koje je kao takvo određeno osnivačkim aktom, statutom ili odlukom skupštine, odnosno odlukom ortaka ili komplementara.

Ako društvo trajno obavlja svoju delatnost u mestu različitom od svog sedišta, treća lica mogu protiv društva zasnovati nadležnost suda i prema tom mestu.

Odluku o promeni sedišta donosi skupština, ako osnivačkim aktom, odnosno statutom nije drugačije određeno.

Adresa sedišta društva podrazumeva grad, opštinu, naseljeno mesto, ulicu ili trg, kućni broj, sprat i broj stana, u skladu sa propisima kojima se uređuje teritorijalna organizacija.

Adresa sedišta društva registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

Zainteresovano lice može tužbom nadležnom sudu da zahteva brisanje registrovane adrese sedišta društva, ako lice koje ima pravo svojine, odnosno pravo korišćenja, nije dozvolilo upotrebu tog prostora za vršenje upravljanja poslovanjem društva.

Tužba iz stava 6. ovog člana može se podneti u roku od tri meseca od dana saznanja zainteresovanog lica da je na adresi za koju se zahteva brisanje registrovano sedište društva.

Postupak po tužbi iz stava 6. ovog člana je hitan.

Presudu kojom se nalaže brisanje registrovane adrese sedišta društva sud po pravnosnažnosti dostavlja registru privrednih subjekata radi registracije.

Ako društvo u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude iz stava 9. ovog člana ne registruje novu adresu sedišta, registar privrednih subjekata po službenoj dužnosti pokreće postupak prinudne likvidacije tog društva.ˮ

Član 5.

Član 21. menja se i glasi:

„Društvo je dužno da ima adresu za prijem elektronske pošte, koja se registruje u skladu sa zakonom o registraciji, kao i da se registruje kao korisnik usluga elektronske uprave, u skladu sa zakonom koji uređuje elektronsku upravu.

Dostavljanje elektronskog dokumenta društvu ili preduzetniku vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju.ˮ

Član 6.

U članu 27. stav 4. reči: „stava 2.ˮ zamenjuju se rečima: „stava 3.ˮ

U stavu 6. reči: „stava 4.ˮ zamenjuju se rečima: „stava 5.ˮ

Član 7.

U članu 31. stav 3. briše se.

U stavu 5. koji postaje stav 4. reči: „stava 4.ˮ zamenjuju se rečima: „stava 3.ˮ

Član 8.

U članu 45. posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5. koji glase:

„Nakon prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica u stečajnom postupku, vrednost osnovnog kapitala tog privrednog društva registruje se u visini iznosa plaćene kupoprodajne cene iz ugovora o prodaji stečajnog dužnika, a ulog kupca kao nenovčani ulog u osnovni kapital, u vrednosti plaćene kupoprodajne cene.

Ako bi vrednost osnovnog kapitala iz stava 4. ovog člana bila manja od vrednosti minimalnog osnovnog kapitala, vrednost osnovnog kapitala registruje se na vrednost minimalnog osnovnog kapitala koja je propisana za to društvo, a kupac je dužan da u osnovni kapital društva uplati nedostajući iznos do visine minimalnog osnovnog kapitala u roku od šest meseci od dana obustavljanja postupka stečaja.ˮ

Član 9.

U članu 65. stav 1. posle reči: „preduzimaˮ dodaju se zapeta i reči: „kao i da na zahtev organa koji je primio obaveštenje, predstavi sve dodatne činjenice od značaja za donošenje odluke, koje je eventualno propustilo da navede u obaveštenjuˮ.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži naročito vrstu, odnosno pravnu prirodu pravnog posla ili radnje, detaljan opis predmeta pravnog posla ili radnje, vrednost, odnosno cenu predmeta tog posla ili pravne radnje, rok za izvršenje, plaćanje i slično, kao i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa.ˮ

Dosadašnji st. 2, 3. i 4. postaju st. 3, 4. i 5.

Član 10.

Član 66. menja se i glasi:

„U slučajevima iz člana 65. ovog zakona, kao i u drugim slučajevima određenim ovim zakonom, zaključivanje pravnog posla, odnosno preduzimanje pravne radnje odobrava se, ako drugačija većina nije određena osnivačkim aktom, odnosno statutom:

1) u slučaju ortačkog društva, odnosno komanditnog društva, većinom glasova svih ortaka, odnosno komplementara koji nemaju lični interes;

2) u slučaju društva s ograničenom odgovornošću i akcionarskog društva, predmetni posao odobrava skupština običnom većinom glasova prisutnih članova društva koji nemaju lični interes u tom poslu, odnosno običnom većinom glasova prisutnih akcionara koji nemaju lični interes u tom poslu.

Pre odobravanja zaključivanja pravnog posla ili preduzimanja pravne radnje iz stava 1. ovog člana, u slučaju da vrednost predmeta tog posla ili pravne radnje iznosi 10% ili više od 10% knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja, organ društva iz člana 65. st 1. i 3. ovog zakona koji je primio obaveštenje, određuje lice iz člana 51. st. 1. i 2. ovog zakona koje će izvršiti procenu fer vrednosti stvari ili prava koji su predmet pravnog posla ili pravne radnje i o tome sačiniti izveštaj.

Izveštaj iz stava 2. ovog člana i obaveštenje iz člana 65. stav 1. ovog zakona, sastavni su deo odluke kojom se odobrava pravni posao, odnosno pravna radnja u kojoj postoji lični interes.

U pogledu donošenja odluke iz stava 1. ovog člana za potrebe utvrđivanja kvoruma kao ukupan broj glasova uzeće se ukupan broj glasova onih članova društva koji nemaju lični interes iz predmetnog posla.

Društvo iz stava 1. tačka 2) ovog člana dužno je da na svojoj internet stranici ili na internet stranici registra privrednih subjekata objavi obaveštenje o zaključenom pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji za koje je potrebno odobrenje, koje sadrži detaljan opis tog posla ili radnje, lično, odnosno poslovno ime povezanog lica,

informacije o prirodi odnosa sa povezanim licem, datum i vrednost transakcije, kao i podatke iz obaveštenja iz člana 65. stav 2. ovog zakona, na dan zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje.

Odobrenje iz stava 1. ovog člana nije potrebno u slučaju:

1) zaključivanja pravnog posla ili preduzimanja pravne radnje, u slučaju da vrednost predmeta tog posla ili pravne radnje iznosi manje od 10% od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja;

2) postojanja ličnog interesa jedinog člana društva;

3) postojanja ličnog interesa svih članova društva;

4) upisa, odnosno kupovine udela, odnosno akcija po osnovu prava prečeg upisa, odnosno prava preče kupovine članova društva;

5) pribavljanja sopstvenih udela, rezervisanih sopstvenih udela, odnosno akcija od strane društva, ako se to pribavljanje vrši u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na sopstvene udele, odnosno akcije ili zakona kojim se uređuje tržište kapitala;

6) kada je član društva koji poseduje značajno učešće u osnovnom kapitalu društva ili kontrolni član društva u smislu člana 62. ovog zakona Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave;

7) zaključivanja ugovora o radu ili drugog odgovarajućeg ugovora o angažovanju sa direktorom, odnosno članom nadzornog odbora.

Pod jednim pravnim poslom, odnosno pod jednom pravnom radnjom koja se odobrava u skladu sa odredbama ovog člana, smatraće se više povezanih pojedinačnih poslova, odnosno pravnih radnji izvršenih u periodu od godinu dana, pri čemu se kao vreme nastanka uzima dan preduzimanja poslednjeg pravnog posla, odnosno izvršenja poslednje pravne radnje.

Na povezane pravne poslove, odnosno pravne radnje iz stava 7. ovog člana, shodno se primenjuju odredbe člana 470. st. 6. i 7. ovog zakona.

Odredbe stava 5. ovog člana shodno se primenjuju i u slučaju zaključivanja pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne radnje između lica povezanog sa društvom i kontrolisanog društva.ˮ

Član 11.

Posle člana 66. dodaje se naziv člana i član 66a, koji glase:

„Izveštavanje o pravnim poslovima i radnjama u kojima postoji lični interes

Član 66a

Društvo koje je tokom poslovne godine zaključivalo pravne poslove, odnosno preduzimalo pravne radnje u kojima je postojao lični interes lica iz člana 61. ovog zakona, a za koje je potrebno odobrenje iz člana 66. ovog zakona, dužno je da u godišnjim finansijskim izveštajima za tu poslovnu godinu navede podatke o:

1) vrsti pravnog posla ili radnje;

2) predmetu pravnog posla ili radnje;

3) vrednosti, odnosno ceni predmeta pravnog posla ili radnje;

4) procentu udela, odnosno akcija koje lice iz člana 61. ovog zakona poseduje u društvu, kao i pravnom licu, odnosno drugom licu sa kojim se pravni posao zaključuje, odnosno pravna radnja preduzima i

5) svojstvo, status, odnosno funkciju koju lice iz člana 61. ovog zakona obavlja u društvu, kao i pravnom licu, odnosno drugom licu sa kojim se pravni posao zaključuje, odnosno pravna radnja preduzima.ˮ

Član 12.

U članu 67. stav 1. menja se i glasi:

„Ako nije pribavljeno odobrenje pravnog posla, odnosno pravne radnje u skladu sa članom 66. ovog zakona, ili ako nadležnom organu društva prilikom donošenja odluke o odobravanju pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne radnje u skladu sa članom 66. ovog zakona nisu bile predstavljene sve činjenice od značaja za donošenje takve odluke, ili ako je pribavljeno odobrenje u skladu sa članom 66. ovog zakona, a pravni posao nije zaključen, odnosno pravna radnja nije preduzeta po fer ceni, društvo može podneti tužbu za poništaj tog pravnog posla, odnosno radnje i naknadu štete od lica iz člana 61. ovog zakona koje je imalo lični interes u tom poslu, odnosno pravnoj radnji.ˮ

Stav 3. menja se i glasi:

„Sudsku odluku iz stava 2. ovog člana nadležni sud po pravnosnažnosti dostavlja Agenciji za privredne registre radi upisa u Centralnu evidenciju privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre i brisanja tih lica iz nadležnog registra.ˮ

U stavu 4. tačka 2) reči: „stav 3.ˮ zamenjuju se rečima: „stav 4.ˮ

U stavu 5. reči: „stav 3.ˮ zamenjuju se rečima: „stav 4.ˮ

Član 13.

U članu 68. tačka 2) reči: „stav 3.ˮ zamenjuju se rečima: „stav 4.ˮ

Član 14.

U članu 78. stav 3. menja se i glasi:

Član 15.

U članu 86. posle stava 6. dodaje se stav 7. koji glasi:

„Izuzetno od stava 6. ovog člana poslovno ime preduzetnika ne može da sadrži reč „Srbijaˮ, izvedenice ove reči, uključujući i sve oblike koje asociraju na tu reč, kao i međunarodno priznatu troslovnu oznaku Republike Srbije „SRBˮ.ˮ

Član 16.

U članu 87. posle stava 6. dodaje se novi stav 7. koji glasi:

„Adresa sedišta preduzetnika podrazumeva grad, opštinu, naseljeno mesto, ulicu ili trg, kućni broj, sprat i broj stana, u skladu sa propisima kojima se uređuje teritorijalna organizacija.ˮ

Dosadašnji stav 7. postaje stav 8.

Posle dosadašnjeg stava 8. koji postaje stav 9. dodaje se stav 10. koji glasi:

„Odredbe člana 19. st. 6. do 9. ovog zakona shodno se primenjuju i na preduzetnika.ˮ

Član 17.

Član 91. menja se i glasi:

„Preduzetnik gubi svojstvo preduzetnika brisanjem iz registra privrednih subjekata.

Brisanje preduzetnika iz registra vrši se zbog prestanka obavljanja delatnosti.

Preduzetnik prestaje sa obavljanjem delatnosti odjavom ili po sili zakona.

Preduzetnik odjavu ne može izvršiti sa danom koji je raniji od dana podnošenja prijave o prestanku rada nadležnom registracionom organu.

Brisanje iz registra se ne može vršiti retroaktivno.

Preduzetnik prestaje sa obavljanjem delatnosti po sili zakona u sledećim slučajevima:

1) smrću ili gubitkom poslovne sposobnosti;

2) istekom vremena, ako je obavljanje delatnosti registrovano na određeno vreme;

3) ako mu je poslovni račun u blokadi duže od dve godine neprekidno, na osnovu inicijative za pokretanje postupka brisanja preduzetnika iz registra, koju podnosi Narodna banka Srbije ili Poreska uprava;

4) ako je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije preduzetnika;

5) ako mu je pravnosnažnim aktom nadležnog organa izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti, a preduzetnik u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti akta ne registruje prekid obavljanja delatnosti za vreme za koje mu je mera izrečena, odnosno ne registruje promenu te delatnosti ili ne odjavi delatnost;

6) u slučaju oduzimanja dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti i dr. koji su u skladu sa članom 4. stav 2. ovog zakona posebnim zakonom propisani kao uslov za registraciju ili obavljanje određene delatnosti, a preduzetnik u roku od 30 dana od pravnosnažnosti akta kojim je izvršeno oduzimanje dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti i dr. ne registruje promenu te delatnosti ili ne odjavi delatnost;

7) u slučaju prestanka dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti i dr. koji su u skladu sa članom 4. stav 2. ovog zakona posebnim zakonom propisani kao uslov za registraciju ili obavljanje određene delatnosti, a preduzetnik u roku od 30 dana od dana prestanka odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa ne registruje promenu te delatnosti, ne odjavi delatnost, odnosno ne dostavi dokaz o produženju važenja dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti i dr. ;

8) ako preduzetnik u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude iz člana 19. stav 9. ovog zakona ne registruje novu adresu sedišta;

9) u drugim slučajevima propisanim zakonom.

U slučaju iz stava 6. tač. 3), 5), 6), 7) i 8) ovog člana registrator koji vodi registar privrednih subjekata na internet stranici tog registra objavljuje obaveštenje o preduzetniku kod koga su se stekli razlozi za brisanje iz registra sa pozivom da u roku od 90 dana od dana objavljivanja obaveštenja deblokira poslovni račun, odnosno otkloni razlog za brisanje iz registra.

Ako preduzetnik u roku iz stava 7. ovog člana ne deblokira poslovni račun, odnosno ne otkloni razlog za brisanje, registrator će u daljem roku od 30 dana, po službenoj dužnosti, doneti rešenje o brisanju preduzetnika iz registra.

U slučaju smrti ili gubitka poslovne sposobnosti preduzetnika, naslednik, odnosno član njegovog porodičnog domaćinstva (bračni drug, deca, usvojenici i roditelji) koji je pri tom i sam poslovno sposobno fizičko lice može nastaviti obavljanje delatnosti na osnovu rešenja o nasleđivanju ili međusobnog sporazuma o nastavku obavljanja delatnosti, koji potpisuju svi naslednici, odnosno članovi porodičnog domaćinstva.

Lice iz st. 9. i 11. ovog člana dužno je da u roku od 60 dana od dana smrti preduzetnika ili pravnosnažnosti rešenja kojim je utvrđen gubitak poslovne sposobnosti prijavi nastavak obavljanja delatnosti registru u skladu sa zakonom o registraciji.

Poslovno sposobni naslednik može nastaviti obavljanje delatnosti preduzetnika i za života preduzetnika ako to pravo vrši na osnovu raspodele zaostavštine za života u skladu sa propisima kojima se uređuje nasleđivanje.

Ako su za obavljanje delatnosti preduzetnika propisani posebni uslovi u pogledu ličnih kvalifikacija preduzetnika, lice iz stava 9. ovog člana mora da ispunjava te uslove.ˮ

Član 18.

U članu 147. stav 1. tačka 4) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

U stavu 1. posle posle tačke 4) dodaje se tačka 5) koja glasi:

„5) u slučaju statusnih promena.ˮ

Posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi:

„Odlukom o smanjenju osnovnog kapitala utvrđuje se razlog iz stava 1. ovog člana i obim tog smanjenja, a naročito da li se smanjenje osnovnog kapitala sprovodi u skladu sa čl. 147a ili 147b ovog zakona.ˮ

Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.

Član 19.

U članu 158. stav 2. posle reči: „dobitiˮ dodaju se reči: „i ne može biti predmet zalaganjaˮ.

Član 20.

U članu 161. reči: „osnivačkim aktom iliˮ brišu se.

Član 21.

U članu 175. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

„U slučaju pristupanja novog člana društvu, ugovor o pristupanju novog člana društvu zaključuje se u pisanoj formi sa overenim potpisom lica koje pristupa društvu i lica ovlašćenog odlukom skupštine društva kojom se odobrava pristupanje novog člana društvu.ˮ

Član 22.

Posle člana 175. dodaju se naziv člana i član 175a, koji glase:

„Posledice odluke suda kojom se utvrđuje ništavost ugovora o prenosu udela

Član 175a

Presuda kojom se utvrđuje ništavost ugovora o prenosu udela ima dejstvo prema društvu i članovima društva.

Ako je na osnovu ugovora o prenosu udela čija je ništavost utvrđena odlukom suda, bila registrovana promena članova društva u skladu sa zakonom o registraciji, nadležni sud presudu iz stava 1. ovog člana po pravnosnažnosti dostavlja registru privrednih subjekata radi registracije zabeležbe u skladu sa zakonom o registraciji, a parnične stranke, odnosno njihovi pravni sledbenici imaju pravo da podnesu prijavu za registraciju promene podataka o članovima društva koji su bili registrovani na osnovu ništavog ugovora o prenosu udela.ˮ

Član 23.

Član 211. menja se i glasi:

„Skupština donosi odluke običnom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa po određenom pitanju, osim ako je zakonom ili osnivačkim aktom za pojedina pitanja određen veći broj glasova.

Skupština odlučuje jednoglasno o odobravanju pristupanja novog člana društvu.

Skupština odlučuje većinom od dve trećine od ukupnog broja glasova svih članova društva o:

1) povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala;

2) statusnim promenama i promenama pravne forme;

3) donošenju odluke o likvidaciji društva ili podnošenju predloga za pokretanje stečaja;

4) raspodeli dobiti i načinu pokrića gubitka;

5) sticanju sopstvenih udela društva;

6) sticanju rezervisanih sopstvenih udela društva.

Izuzetno od stava 3. tačka 1) ovog člana skupština odlučuje jednoglasno o povećanju kapitala novim ulogom člana koji pristupa društvu.

Osnivačkim aktom može se predvideti i druga većina za donošenje odluka iz stava 3. ovog člana, ali ne manja od obične većine od ukupnog broja glasova članova društva koji imaju pravo glasa po određenom pitanju.

Odluke potpisuje predsednik skupštine.

Izuzetno od stava 6. ovog člana, odluke potpisuje:

1) jedini član društva u funkciji skupštine, u jednočlanom društvu;

2) oba člana društva u dvočlanom društvu sa jednakim udelima članova, odnosno jednakim pravom glasa članova;

3) u slučaju ponovljene sednice u dvočlanom društvu sa jednakim udelima članova, odnosno jednakim pravom glasa članova, oba člana društva ako su prisutna, odnosno član koji je prisutan.

Odredbe st. 6. i 7. ovog člana shodno se primenjuju na vođenje i potpisivanje zapisnika iz člana 210. ovog zakona.ˮ

Član 24.

U članu 220. stav 2. reči: „člana 396.ˮ zamenjuju se rečima: „čl. 396. i 426.ˮ

Član 25.

U članu 232. stav 4. briše se.

Član 26.

U članu 245. stav 1. reči: „člana 18.ˮ zamenjuju se rečima: „čl. 18. i 548. stav 3.ˮ

Član 27.

U članu 260. stav 2. menja se i glasi:

„Odluku iz stava 1. ovog člana donosi skupština.ˮ

Stav 3. briše se.

Dosadašnji st. 4, 5. i 6. postaju st. 3, 4. i 5.

Posle dosadašnjeg stava 7. koji postaje stav 6. dodaje se stav 7. koji glasi:

„Emisiona premija može se koristiti za povećanje osnovnog kapitala, rezerve koje se koriste za povećanje osnovnog kapitala, pokriće gubitaka u osnovnom kapitalu, otkup akcija od nesaglasnih akcionara i troškove nastale po osnovu povećanja ili smanjenja osnovnog kapitala.ˮ

Član 28.

U članu 282. stav 3. tačka 4) menja se i glasi:

„4) spisak lica, ako se sopstvene akcije stiču radi raspodele zaposlenima u društvu ili povezanom društvu ili za nagrađivanje članova odbora direktora, odnosno izvršnog i nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno, ali najviše do 5% bilo koje klase akcija u toku poslovne godine, pod uslovom da je takva mogućnost predviđena statutom i da su izdvojene rezerve za ove namene.ˮ

Član 29.

U članu 287. stav 3. reči: „članom 282. stav 4. tačka 2)ˮ zamenjuju se rečima: „članom 282. stav 3. tačka 4) i stav 4. tačka 2)ˮ.

Član 30.

U članu 288. stav 3. reči: „Ako po ispunjenju obaveze iz stava 1. ovog članaˮ zamenjuju se rečima: „Ako nakon ostvarivanja prava preče kupovine iz stava 2. ovog članaˮ.

Član 31.

U članu 295. stav 3. posle reči: „kapitalˮ dodaju se zapeta i reči: „osim ako zakonom nije drugačije određenoˮ.

Član 32.

U članu 313. stav 3. menja se i glasi:

„Skupština donosi odluku o odobrenim akcijama koja sadrži bitne elemente odobrenih akcija uključujući i rok za izdavanje akcija.ˮ

Stav 5. briše se.

Dosadašnji stav 6. postaje stav 5.

Član 33.

U članu 329. posle tačke 10) dodaje se nova tačka 10a) koja glasi:

„10a) politici naknada i izveštaju o naknadama članovima odbora direktora, odnosno nadzornog odbora u javnim akcionarskim društvima;ˮ

Posle tačke 11) dodaje se nova tačka 11a) koja glasi:

„11a) imenovanju i razrešenju ostalih zastupnika društva, ako je upravljanje društvom jednodomno;ˮ.

Član 34.

U članu 373. stav 3. menja se i glasi:

„Tužba iz stava 1. ovog člana može se podneti u roku od 30 dana od dana saznanja za odluku skupštine, ali ne kasnije od tri meseca od dana kada je odluka doneta, a ako u skladu sa ovim zakonom postoji obaveza registracije odluke skupštine tužba iz stava 1. ovog člana može se podneti u roku od 30 dana od dana registracije te odluke.ˮ

Član 35.

U članu 388. stav 5. briše se.

Dosadašnji stav 6. postaje stav 5.

Član 36.

U članu 390. stav 2. briše se.

Član 37.

Naziv člana i član 393. menjaju se i glase:

„Ukupna naknada direktora

Član 393.

Ukupna naknada direktora obuhvata zaradu i naknadu troškova, bonuse, stimulacije putem dodele akcija, odnosno varanata društva ili drugog društva koje je povezano sa društvom, otpremnine i druge beneficije u bilo kom obliku.

Statutom, odlukom skupštine ili odlukom nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno određuju se ukupna naknada iz stava 1. ovog člana ili način njenog određivanja.

Visina ukupne naknade iz stava 1. ovog člana može zavisiti od poslovnih rezultata društva, ali ta naknada ne može biti određena kao učešće u raspodeli dobiti društva.

Ukupna naknada direktora u javnom akcionarskom društvu utvrđuje se u skladu sa odredbama člana 463a ovog zakona.ˮ

Član 38.

Posle člana 393. dodaju se naziv člana i član 393a:

„Dostupnost podataka o iznosu i strukturi ukupne naknade

Član 393a

Akcionarsko društvo koje nije javno u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, dužno je da na zahtev akcionara, bez odlaganja, akcionaru omogući uvid u podatke o iznosu i strukturi ukupne naknade za svakog direktora, odnosno izvršnog direktora i člana nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno, u skladu sa odredbama člana 81. ovog zakona.

Smatraće se da je obaveza iz stava 1. ovog člana izvršena ako je društvo omogućilo slobodan pristup i preuzimanje podataka iz stava 1. ovog člana sa internet stranice društva, bez naknade.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju i na društvo s ograničenom odgovornošću.ˮ

Član 39.

U članu 398. stav 1. tačka 10) reči:„članom 260. st. 2. i 3. i ˮ brišu se.

Član 40.

U članu 441. stav 1. posle tačke 1) dodaje se nova tačka 1a) koja glasi:

„1a) imenuje i razrešava ostale zastupnike;ˮ

U stavu 1. tačka 8) briše se.

U stavu 1. tačka 9) reči:„članom 260. st. 2. i 3. i ˮ brišu se.

Stav 3. briše se.

Član 41.

Posle člana 463. dodaje se pododeljak 7.7. i čl. 463a do 463v, koji glase:

„7.7. Naknade u javnim akcionarskim društvima

Politika naknada

Član 463a

Javno akcionarsko društvo je u obavezi da ima politiku naknada direktorima i članovima nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno.

Politika naknada iz stava 1. ovog člana mora biti jasna i razumljiva i, u odnosu na pojedinačne delove naknade ako ih društvo predviđa, sadrži najmanje sledeće podatke:

1) u kojoj meri naknada doprinosi poslovnoj strategiji, dugoročnom razvoju i održivosti društva;

2) sve fiksne i varijabilne delove naknade (uključujući sve bonuse i druge beneficije u bilo kom obliku), kao i procenat udela tih delova naknade u ukupnoj naknadi;

3) sva finansijska i nefinansijska merila za isplatu varijabilnog dela, uključujući:

(1) objašnjenje kako ta merila doprinose ostvarivanju ciljeva iz tačke 1) ovog stava;

(2) metode pomoću kojih se utvrđuje da li su merila ispunjena;

4) period odlaganja isplate varijabilnog dela naknade i utvrđivanje uslova koji moraju biti ispunjeni da bi društvo imalo pravo da zahteva povraćaj varijabilnog dela naknade;

5) ako društvo deo naknade daje u akcijama:

(1) period u kome direktor, odnosno član nadzornog odbora može ostvariti pravo na sticanje akcija;

(2) da li je direktor, odnosno član nadzornog odbora dužan i pod kojim uslovima da zadrži akcije određeno vreme nakon što ih je stekao;

(3) objašnjenje kako ovaj deo naknade doprinosi ostvarivanju ciljeva iz tačke 1) ovog stava;

6) ugovor o radu ili drugi odgovarajući ugovor o angažovanju koji društvo zaključuje sa direktorom, odnosno članom nadzornog odbora, sa sledećim podacima:

(1) koliko ugovor traje i pod kojim uslovima prestaje, uključujući ugovorene rokove za raskid, odnosno otkaz ugovora;

(2) obaveze društva prema direktoru, odnosno članu nadzornog odbora u vezi sa otpremninom;

(3) da li društvo uplaćuje direktoru, odnosno članu nadzornog odbora dobrovoljno penzijsko i zdravstveno osiguranje i glavne karakteristike dopunskog penzijskog osiguranja ili programa prevremene penzije;

7) objašnjenje kako su zarade i uslovi rada zaposlenih uzete u obzir pri određivanja politike naknada, uključujući i objašnjenje o kojoj grupi zaposlenih je reč;

8) postupak donošenja, sprovođenja i nadzora politike naknada, kao i ulogu komisije za naknade, komisije za imenovanja i drugih komisija, kao i mere za sprečavanje sukoba interesa;

9) u slučaju iz člana 463v stav 7. ovog zakona:

(1) objašnjenje svih bitnih izmena politike naknada i

(2) pregled u kojoj su meri u izmenjenoj politici naknada uzeti u obzir glasovi i mišljenja akcionara o politici naknada i izveštaju o naknadama.

U izuzetnim okolnistima neophodnim za ostvarivanje dugoročnih interesa i održivosti društva u celini ili za očuvanje imovine društva, društvo može privremeno odstupiti od politike naknada, ako su politikom naknada predviđeni uslovi za to odstupanje, elementi politike od kojih se može odstupiti i način na koji se to odstupanje sprovodi.

Izveštaj o naknadama

Član 463b

Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno ili komisija za naknade ako je obrazovana, sačinjava jednom godišnje jasan, sveobuhvatan i razumljiv izveštaj o svim naknada koje je društvo ili sa njim povezano društvo koje posluje u okviru iste grupe društava isplatilo ili se obavezalo da isplati svakom pojedinom sadašnjem i bivšem članu odbora direktora, odnosno nadzornog odbora, u poslednjoj poslovnoj godini koja prethodi godini u kojoj se sačinjava izveštaj.

Izveštaj o naknadama iz stava 1. ovog člana obavezno sadrži lično ime svakog lica iz stava 1. ovog člana, kao i sledeće podatke ako ih društvo predviđa u politici naknada:

1) sve fiksne i varijabilne delove naknade (uključujući sve bonuse i druge beneficije u bilo kom obliku), kao i procenat udela tih delova naknade u ukupnoj naknadi,objašnjenje kako su usklađeni sa važećom politikom naknada, uključujući i način na koji doprinose poslovnoj strategiji, dugoročnom razvoju i održivosti društva i kako su se primenjivala merila uspešnosti;

2) uporedni prikaz godišnjih izmena naknada, poslovnih rezultata društva i prosečnih zarada zaposlenih, osim direktora, sa punim radnim vremenom za poslednjih pet poslovnih godina, koje prethode godini u kojoj se izveštaj sačinjava, uključujući objašnjenje kako su se zarade zaposlenih uzimale u obzir pri izračunavanju prosečnih naknada uključujući i objašnjenje koja grupa zaposlenih je uzeta u obzir prilikom obračuna;

3) broj akcija i varanata koje im je društvo dalo ili se obavezalo da im da, kao i glavne uslove za ostvarivanje prava, uključujući cenu po kojoj se akcije stiču i datum kada se stiču, kao i svaku izmenu tih uslova;

4) da li je društvo zahtevalo povraćaj varijabilnog dela naknade;

5) da li je društvo odstupilo od politike naknade u skladu sa članom 463a stav 3. ovog zakona, objašnjenje zašto je to bilo nužno, kao i od kojih je tačno delova politike naknada odstupilo;

6) objašnjenje kako je uzeta u obzir odluka skupštine društva iz člana 463v stav 10. ovog zakona.

Izveštaj o naknadama za svako lica iz stava 1. ovog člana obavezno sadrži podatke i o naknadama koje:

1) je licu iz stava 1. ovog člana isplatilo ili se obavezalo da isplati u poslednjoj poslovnoj godini koja prethodi godini u kojoj se izveštaj sačinjava, povezano društvo koje posluje u okviru iste grupe društava u vezi sa poslovima koje je obavljalo kao član odbora direktora, odnosno nadzornog odbora;

2) se društvo obavezalo da isplati licu iz stava 1. ovog člana u slučaju prestanka funkcije člana odbora direktora, odnosno nadzornog odbora pre isteka mandata, odnosno u slučaju isteka mandata, kao i novčanu vrednost i iznos koji je društvo isplatilo ili rezervisalo u poslednjoj poslovnoj godini koja prethodi godini u kojoj se izveštaj sačinjava, uključujući i promene dogovorene u poslednjoj poslovnoj godini.

Revizor koji vrši reviziju godišnjih finansijskih izveštaja društva dužan je da izvrši reviziju izveštaja o naknadama i da o tome sačini izveštaj koji sadrži mišljenje da li izveštaj o naknadama sadrži sve podatke iz st. 2. i 3. ovog člana.

Izveštaj revizora iz stava 4. ovog člana dostavlja se skupštini uz izveštaj o naknadama.

Društvo je dužno da izveštaj o naknadama objavi na svoj interenet stranici nakon sednice skupštine na kojoj se raspravljalo o ovom izveštaju.

Izveštaj o naknadama mora biti besplatno javno dostupan najmanje deset godina od dana objavljivanja na internet stranici društva.

Izveštaj o naknadama ne sme da sadrži posebne vrste podataka o ličnosti o članovima odbora direktora, odnosno nadzornog odbora u smislu člana 17. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kao ni podatke koji se odnose na porodične prilike članova odbora direktora, odnosno nadzornog odbora po osnovu kojih je naknada isplaćena ili odobrena (porodični dodatak, dodatak na decu i sl.) već može da sadrži samo iznos te naknade.

Lične podatke o licima iz stava 1. ovog člana iz izveštaja o naknadama društvo može obrađivati samo u cilju povećanja transparentnosti društva u pogledu naknada radi povećanja odgovornosti lica iz stava 1. ovog člana i kontrole akcionara nad njihovim naknadama.

Nakon isteka roka iz stava 7. ovog člana, društvo je dužno da iz izveštaja o naknadama ukloni sve lične podatke članova odbora direktora, odnosno nadzornog odbora.

Glasanje o politici naknada i o izveštaju o naknadama

Član 463v

Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno predlaže skupštini društva politiku naknada iz člana 463a ovog zakona, najmanje na svake četiri godine.

Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno predlaže skupštini društva i sve značajnije promene politike naknada.

Skupština društva odlučuje o predloženoj politici naknada.

Društvo je dužno da isplaćuje naknade samo u skladu sa politikom naknada koju je usvojila skupština.

Ako društvo nema usvojenu politiku naknada, a skupština društva ne usvoji predloženu politiku naknada, društvo može da nastavi da isplaćuje naknade članovima odbora diroktora, odnosno nadzornog odbora u skladu sa svojom postojećom praksom.

Ako društvo ima usvojenu politika naknada, a skupština društva ne usvoji predloženu novu politiku naknada, društvo nastavlja da isplaćuje naknade članovima odbora diroktora, odnosno nadzornog odbora u skladu sa postojećom usvojenom politikom.

U slučaju iz st 5. i 6. ovog člana odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno dužan je da skupštini društva dostavi izmene predložene politike naknada, radi odlučivanja na prvoj narednoj sednici.

Društvo je dužno da politiku naknada koja je usvojena na sednici skupštine, zajedno sa datumom održavanja te sednice i rezultatima glasanja bez odlaganja objavi na svoj interenet stranici, pri čemu politika naknade mora biti besplatno javno dostupna najmanje za sve vreme njene primene.

Izveštaj o naknadama iz člana 463b ovog zakona za prethodnu poslovnu godinu razmatra se na redovnoj sednici skupštine društva.

Ako skupština društva ne usvoji izveštaj o naknadama za prethodnu poslovnu godinu naredni izveštaj o naknadama mora da sadrži objašnjenje kako je uzeta u obzir odluka skupštine društva, u skladu sa odredbom člana 463b stav 2. tačka 6) ovog zakona.ˮ

Član 42.

U članu 464. stav 1. tačka 12) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Posle tačke 12) dodaje se tačka 13) koja glasi:

„13) celokupnu dokumentaciju u vezi sa odobravanjem i zaključivanjem pravnog posla, odnosno pravne radnje sa ličnim interesom iz člana 66. ovog zakona.ˮ

U stavu 3. reči: „tač. 1) do 5), 8), 9) i 12)ˮ zamenjuju se rečima: „tač. 1) do 5), 8), 9), 12) i 13)ˮ.

Član 43.

U članu 465. stav 1. reči: „člana 464. stav 1 tač. 1) do 5) i tačka 9)ˮ zamenjuju se rečima: „člana 464. stav 1.ˮ.

Član 44.

Posle člana 469. dodaje se Glava IVa i čl.469a do 469j koji glase:

„Glava IVa

POSEBNA PRAVILA U POGLEDU PODSTICANJA DUGOROČNOG ANGAŽOVANJA

AKCIONARA U JAVNIM AKCIONARSKIM DRUŠTVIMA

1. Institucionalni investitori, rukovodioci imovine i savetnici za glasanje

Značenje izraza i područje primene

Član 469a

U smislu odredbi čl. 469 b do 469d ovog zakona:

1) institucionalni investitor je:

(1) društvo koje obavlja delatnost životnog osiguranja u smislu zakona kojim se uređuje osiguranje,

(2) društvo koje obavlja delatnost reosiguranja u smislu delatnosti koja se sastoji od prihvatanja rizika koje je ustupilo društvo za osiguranje, odnosno društvo za osiguranje iz treće zemlje ili drugo društvo za reosiguranje, odnosno društvo za reosiguranje iz treće zemlje, pod uslovom da te delatnosti obuhvataju obaveze životnog osiguranja, a koje nije isključeno na osnovu zakona kojim se uređuje osiguranje,

(3) društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, u smislu propisa kojim se uređuje osnivanje i poslovanje dobrovoljnih penzijskih fondova, kao i obavezni penzijski fond u smislu propisa kojim se uređuje osnivanje i poslovanje obaveznih penzijskih fondova;

2) rukovodilac imovine je:

(1) investiciono društvo čija je delatnost pružanje jedne ili više investicionih usluga trećim licima, odnosno obavljanje jedne ili više investicionih aktivnosti na profesionalnoj osnovi u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje tržište kapitala koje ulagačima pruža usluge upravljanja portfoliom,

(2) društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondovima (DZUAIF) u skladu sa zakonom kojim se uređuju alternativni investicioni fondovi (AIF) koji ne ispunjavaju uslove za izuzeće od primene tog zakona,

(3) društvo za upravljanje otvorenim investicionim fondom u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom,

(4) društvo za investicije koje ima odobrenje za rad nadležnog organa države članice u skladu sa direktivom 2009/65/EZ pod uslovom da za svoje upravljanje nije odabralo društvo za upravljanje otvorenim investicionim fondom koje ima odobrenje za rad u skladu sa tom direktivom;

3) savetnik za glasanje je pravno lice koje profesionalno i uz naknadu analizira izveštaje i druge informacije javnih akcionarskih društava, sprovodi istraživanja, pruža usluge savetovanja ili daje preporuke za glasanje u cilju informisanja investitora u vezi sa njihovim odlukama pri glasanju.

Odredbe čl. 469b do 469d ovog zakona primenjuju se na:

1) institucionalne investitore u meri u kojoj oni direktno ili preko rukovodioca imovinom ulažu u akcije kojima se trguje na regulisanom tržištu, odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala;

2) rukovodioce imovinom u meri u kojoj oni ulažu u akcije kojima se trguje na regulisanom tržištu, odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala;

3) savetnike za glasanje koji imaju sedište, odnosno sedište uprave, odnosno koji su poslovno nastanjeni u državi članici evropske unije u meri u kojoj oni akcionarima pružaju usluge u vezi sa akcijama privrednih društava koja imaju sedište u državi članici evropske unije i čijim se akcijama trguje na regulisanom tržištu koje se nalazi ili posluje u državi članici evropske unije;

Politika angažovanja, izveštaj o angažovanju, glasanje

Član 469b

Institucionalni investitori i rukovodioci imovinom javno objavljuju politiku angažovanja na svojim internet stranicama.

Politika angažovanja obavezno sadrži način na koji:

1) utiču na društva u portfoliu;

2) uključuju angažovanje akcionara u svoju strategiju ulaganja;

3) prate bitne događaje društva u koje ulažu (poslovnu strategiju i poslovne ciljeve društva, finansijske i nefinansijske pokazatelje poslovanja i rizike, strukturu kapitala, socijalni uticaj i uticaj na životnu sredinu i korporativno upravljanje);

4) razmenjuju informacije sa organima društva u koje se investira i drugim relevantnim zainteresovanim stranama društva u koje se investira;

5) ostvaruju pravo glasa i druga prava koja daje akcija;

6) sarađuju sa drugim akcionarima;

7) upravljaju stvarnim i potencijalnim sukobima interesa povezanim sa njihovim angažovanjem.

Institucionalni investitori i rukovodioci imovine u obavezi su da jednom godišnje javno objave kako sprovode svoju politiku angažovanja, uključujući opšti opis njihovog glasanja, objašnjenje najvažnijih glasova, da li su koristili usluge savetnika za glasanje, kao i kako su glasali na skupštinama privrednih društava u kojima imaju akcije, s tim da glasovi koji nisu relevantni zbog predmeta glasanja ili procenta učešća u osnovnom kapitalu društva mogu biti izuzeti od javnog objavljivanja.

Politika angažovanja i informacije iz stava 3. ovog člana moraju biti besplatno dostupne na internet stranici institucionalnog investitora, odnosno rukovodioca imovine najmanje tri godine i ažuriraju se svake godine.

Ako rukovodilac imovine sprovodi politiku angažovanja, uključujući i glasanje u ime institucionalnog investitora, institucionalni investitor je dužan da objavi podatak o internet stranici rukovodioca imovine na kojoj su objavljene informacije iz stava 3. ovog člana.

Obaveza objavljivanja za institucionalne investitore i rukovodioce imovine

Član 469v

Institucionalni investitor je dužan da javno objavi kako su glavni elementi njegove strategije ulaganja u skladu sa strukturom i trajanjem njegovih obaveza, posebno dugoročnih, kao i kako doprinose srednjoročnom i dugoročnom prinosu na njegovu imovinu.

Ako rukovodilac imovine investira u ime institucionalnog investitora, bilo po sopstvenom nahođenju za svakog klijenta ili kroz instituciju kolektivnog investiranja, institucionalni investitor će javno objaviti sledeće informacije o ugovoru sa rukovodiocem imovine:

1) koje pokazuju kako rukovodilac imovine usklađuje svoju strategiju ulaganja i investicione odluke sa strukturom i trajanjem obaveza institucionalnog investitora, posebno dugoročnih obaveza;

2) kako taj ugovor podstiče rukovodioca imovine da donosi odluke o ulaganju na osnovu procena o srednjoročnim, odnosno dugoročnim finansijskim i nefinansijskim pokazateljima poslovanja privrednog društva u koje se investira;

3) kako taj ugovor podstiče rukovodioca imovine da sarađuje sa privrednim društvom u koje se investira u cilju poboljšanja srednjoročne, odnosno dugoročne uspešnosti poslovanja tog društva;

4) kako su metod ocene rezultata rukovodioca imovine i vremenski period u kome se ocenjivanje vrši i naknade za rukovodioca imovine u skladu sa strukturom i trajanjem obaveza institucionalnog investitora, posebno dugoročnih, kao i kako utiču na apsolutni dugoročni rezultat institucionalnog investitora;

5) kako institucionalni investitor prati i nadgleda dogovoreni promet portfolia i projektovane troškove prometa portfolia rukovodioca imovine;

6) trajanju ugovora sa rukovodiocem imovine.

Ako ugovor sa rukovodiocem imovine ne sadrži neki od elemenata iz stava 2. ovog člana, institucionalni investitor je dužan da da jasno i precizno obrazloženje za to.

Informacije iz st. 1, 2. i 3. ovog člana moraju biti besplatno dostupne na internet stranici institucionalnog investitora najmanje tri godine i ažuriraju se jednom godišnje, osim ako nije bilo bitnih promena.

Informacije iz st. 1, 2. i 3. ovog člana mogu biti besplatno dostupne i na internet stranici rukovodioca imovine, u kom slučaju je institucionalni investitor dužan da objavi podatak o internet stranici rukovodioca imovine na kojoj su objavljene informacije iz st. 1, 2. i 3. ovog člana.

Institucionalni investitor iz člana 469a stav 1. tačka 1) podtač. (1) i (2) ovog zakona može informacije iz st. 1, 2. i 3. ovog člana uključiti u izveštaj o solventnosti i finansijskom stanju u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje.

Rukovodilac imovine koji je zaključio ugovor iz stava 2. ovog člana dužan je da jednom godišnje podnese institucionalnom investitoru izveštaj o tome u kojoj su meri strategija ulaganja rukovodioca imovine i njeno sprovođenje u skladu sa tim ugovorom i kako doprinose srednjoročnoj, odnosno dugoročnoj vrednosti imovine institucionalnog investitora.

Izveštaj iz stava 7. ovog člana sadrži naročito informacije o:

1) najznačajnijim srednjoročnim, odnosno dugoročnim investicionionim rizicima;

2) strukturi (sastavu) portfolia, prometu i troškovima prometa portfolia;

3) korišćenju usluga savetnika za glasanje;

4) tome u kojoj meri investicione odluke uzimaju u obzir srednjoročni i dugoročni razvoj, uključujući nefinansijske pokazatelje poslovanja privrednog društva u koje se investira;

5) preprekama pri ostvarivanju prava iz akcija i pri uticaju na društvo u koje se investira koje proizlaze iz sukoba interesa i pozajmljivanja hartija od vrednosti, kao i kako se te prepreke prevazilaze.

Obaveza objavljivanja za savetnika za glasanje

Član 469g

Savetnik za glasanje objavljuje sledeće informacije:

1) koji kodeks ponašanja primenjuje;

2) da li je postupao i da li postupa u skladu sa preporukama kodeksa ponašanja;

3) od kojih preporuka kodeksa ponašanja je odstupio i još uvek odstupa, razlozi tih odstupanja i da li je umesto toga preduzeo neke druge mere;

4) jasno i obrazloženo objašnjenje zašto ne primenjuje ni jedan kodeks ponašenja, ako iste ne primenjuje.

Savetnik za glasanje je u obavezi javno objavi najmanje sledeće informacije u vezi sa pripremom istraživanja, saveta i preporuka za glasanje:

1) bitne karakteristike metoda i modela koje primjenjuju i glavne izvore informacija koje koristi;

2) postupke koje koristi za obezbeđivanje kvaliteta istraživanja, saveta i preporuka za glasanje i stručne kvalifikacije lica koja učestvuju u tim aktivnostima;

3) da li i kako uzima u obzir stanje na nacionalnom tržištu i zakonodavne i specifične uslove za određeno privredno društvo;

4) bitne karakteristike politike glasanja koju primenjuje za svako tržište;

5) da li i koliko često komunicira sa privrednim društvima koja su predmet istraživanja, savetovanja i preporuka za glasanje i njihovim akcionarima i 6) politiku sprečavanja i upravljanja potencijalnim sukobima interesa.

Informacije iz st. 1. i 2. ovog člana moraju biti besplatno javno dostupne na internet stranici savetnika za glasanje najmanje tri godine od dana objavljivanja i ažuriraju se svake godine.

Savetnik za glasanje je dužan da bez odlaganja obavesti svoje klijente o stvarnim ili potencijalnim sukobima interesa ili poslovnim odnosima koji bi mogli uticati na pripremu istraživanja, saveta ili preporuka za glasanje i mere za uklanjanje, smanjenje ili upravljanje postojećim ili potencijalnim sukobima interesa.

2. Informisanje akcionara i društva

Pravo društva da identifikuje svoje akcionare

Član 469d

Društvo ima pravo da identifikuje akcionare i druga lica koja nisu posrednici, a za čiji račun se akcije vode na zbirnom, odnosno kastodi računu u Centralnom registru (u daljem tekstu: krajnji akcionari).

Posrednik iz stava 1. ovog člana je pravno lice koje čuva i administrira hartije od vrednosti ili depo račune za račun drugih lica (ili klijenata) u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

Odredbe čl. 469đ do 469i ovog zakona koje se odnose na akcionare, shodno se primenjuju i na krajnje akcionare.

Informacije o identitetu akcionara

Član 469 đ

Informacije o identitetu akcionara koje se dostavljaju društvu su:

1) za domaće fizičko lice - lično ime i jedinstveni matični broj građana, adresa prebivališta, adresa za prijem elektronske pošte ako postoji;

2) za stranca - lično ime, broj pasoša i država izdavanja, odnosno evidencijski broj za stranca, odnosno broj lične karte stranca i zemlja izdavanja, adresa za prijem elektronske pošte ako postoji;

3) za domaće pravno lice - poslovno ime, adresa sedišta, matični broj i adresa za prijem elektronske pošte, ako postoji;

4) za strano pravno lice - poslovno ime, adresa sedišta, broj pod kojim se to pravno lice vodi u matičnom registru, država u kojoj je to lice registrovano i adresa za prijem elektronske pošte, ako postoji;

5) broj akcija koje poseduje akcionar;

6) vrstu i klasu akcija koje poseduje akcionar i datum od kada poseduje te akcije, samo ukoliko i te podatke društvo zahteva.

Informacije iz stava 1. ovog člana društvo može zahtevati od:

1) Centralnog registra ili

2) posrednika.

Ako društvo od Centralnog registra zahteva informacije o identitetu akcionara, Centralni registar je dužan da društvu dostavi te informacije bez odlaganja, osim ako se zahtev odnosi na akcije koje se vode na zbirnom, odnosno kastodi računu.

Ako se zahtev odnosi na akcije koje se vode na zbirnom, odnosno kastodi računu Centralni registar je dužan da bez odlaganja prosledi zahtev za informacijama o identitetu akcionara članu centralnog registra koji vodi ovaj račun.

Član Centralnog registra iz stava 4. ovog člana dužan je da bez odlaganja društvu dostavi informacije o identitetu akcionara, osim u slučaju kada akcije društva čuva za drugog posrednika (posrednik u lancu).

U slučaju iz stava 5. ovog člana, zahtev za informacijama o identitetu akcionara mora se bez odlaganja proslediti sledećem posredniku u lancu, koji podleže istoj obavezi kao i član Centralnog registra.

Zahtev za informacijama o identitetu akcionara prenosi se bez odlaganja između posrednika u lancu dok taj zahtev ne stigne do posrednika u lancu koji ima informacije o identitetu krajnjeg akcionara.

Posrednik u lancu koji ima informacije o identitetu krajnjeg akcionara, te informacije bez odlaganja dostavlja društvu.

Ako društvo zahteva informacije o identitetu krajnjeg akcionara direktno od posrednika, shodno se primenjuju odredbe st. 4. do 8. ovog člana.

Ako društvo od određenog posrednika zahteva da prikupi informacije o identitetu krajnjeg akcionara od drugih posrednika u lancu, posrednik u lancu koji ima informacije o identitetu krajnjeg akcionara i posrednik koji je primio zahtev za prikupljanjem informacija dužni su da prikupljene informacije bez odlaganja dostavi društvu.

Ako društvo ne dobije informacije o identitetu akcionara, odnosno krajnjeg akcionara u roku od 15 dana od dana upućivanja zahteva za informacijama o identitetu tih akcionara, prava glasa iz ovih akcija se smatraju suspendovanim i ti glasovi ne uzimaju se u obzir prilikom utvrđivanja kvoruma za sednicu skupštine, sve dok se društvu ne dostave informacije o identitetu akcionara, odnosno krajnjeg akcionara.

Odredbe ovog člana primenjuju se i na zahtev za informacije o identitetu akcionara:

1) društva koje je osnovano na teritoriji druge države članice Evropske unije ili države potpisnice ugovora o evropskom ekonomskom prostoru, a čijim se akcijama trguje na regulisanom tržištu;

2) od trećeg lica koje je društvo ovlastilo.

Obrada i ispravka ličnih podataka o identitetu akcionara

Član 469e

Privredna društva i posrednici mogu obrađivati lične podatke akcionara iz člana 469đ stav 1. ovog zakona za potrebe identifikovanja, komuniciranja, ostvarivanja prava akcionara i saradnje sa akcionarima.

Privredna društva i posrednici mogu čuvati lične podatke akcionara najduže 12 meseci od dana saznanja da određeno lice nije više akcionar, osim ako drugim zakonom nije propisan duži rok čuvanja podataka.

Privredna društva mogu da čuvaju lične podatke akcionara i nakon isteka roka iz stava 2. ovog člana, ako je to potrebno za vođenje odgovarajućeg postupka pred državnim i drugim organima i organizacijama, u skladu sa zakonom.

Otkrivanje informacija o identitetu akcionara društvu od strane posrednika u skladu sa odredbama člana 469đ ovog zakona, ne smatra se kršenjem zakonskih i ugovornih obaveza posrednika.

Svako ko je identifikovan kao akcionar na osnovu nepotpunih ili netačnih informacija ima pravo da zahteva od društva ili od posrednika koji je dostavio ove informacije da ih bez odlaganja ispravi.

Pružanje informacija za ostvarivanje prava akcionara

Član 469ž

Posrednici su dužni da bez odlaganja prenesu akcionaru ili trećem licu koga je ovlastio akcionar sledeće informacije:

1) informacije koje je društvo dužno da dostavi akcionaru radi ostvarivanja njegovih prava koja proističu iz akcija ili

2) podatak o tome gde se na internet stranici društva te informacije mogu naći, ako su informacije iz tačke 1) ovog stava dostupne na interenet stranici društva.

Društvo je dužno da informacije za ostvarivanje prava akcionara iz stava 1. ovog člana besplatno pruži:

1) direktno akcionaru ili trećem licu koga je ovlastio akcionar ili

2) Centralnom registru ili posrednicima, na standardizovan način.

Ako društvo pruža informacije za ostvarivanje prava akcionara Centralnom registru, Centralni registar je dužan da na standardizovan način bez odlaganja dostavi ove informacije članu Centralnog registra, a član Centralnog registra je dužan da akcionaru bez odlaganja prosledi te informacije.

Ako se akcije vode na zbirnom, odnosno kastodi računu, član Centralnog registra koji vodi ovaj račun je dužan da bez odlaganja na standardizovan način klijentu prosledi informacije za ostvarivanje prava akcionara.

Klijent koji je posrednik mora bez odlaganja na standardizovan način proslediti informacije akcionarima o ostvarivanju prava akcionara sledećem posredniku u lancu, sve dok te informacije ne stignu do krajnjeg akcionara.

Ako društvo pruža informacije za ostvarivanje prava akcionara drugom posredniku, st. 3, 4. i 5. ovog člana shodno se primenjuju na tog posrednika i sve naredne posrednike u lancu.

Informacije za ostvarivanje prava akcionara mogu se pružiti i elektronskim putem.

Posrednik je dužan da bez odlaganja, u skladu sa uputstvima dobijenim odakcionara, informacije koje je dobio od akcionara, a koje se odnose na ostvarivanje njihovih prava iz akcija prenese direktno društvu ili drugom posredniku u lancu, a posrednik u lancu je dužan da te informacije bez odlaganja prenese sledećem posredniku sve dok te informacije ne stignu do društva.

Olakšavanje ostvarivanja prava akcionara

Član 469z

Svaki posrednik, odnosno posrednik u lancu dužan je da akcionaru olakša ostvarivanje njegovih prava, uključujući pravo na učestvovanje i glasanje na sednici skupštine društva, na najmanje jedan od sledećih načina:

1) da preduzme sve potrebne radnje kako bi akcionar lično ili preko trećeg lica koje je ovlastio, mogao da ostvaruje svoja prava;

2) da ostvaruje prava koja proizlaze iz akcija na osnovu izričitog naloga i uputstva akcionara i u najboljem interesu akcionara.

Svaki posrednik je dužan da bez odlaganja izda odgovarajuće dokaze o preduzetim radnjama iz stava 1. ovog člana akcionaru u čije ime pruža usluge čuvanja i administriranja akcija ili računa hartija od vrednosti.

Ako se sednica skupštine društva održava elektronskim putem, društvo je dužno da licu koje je glasalo dostavi elektronsku potvrdu o prijemu glasova.

Društvo je dužno da akcionaru ili trećem licu koje je akcionar ovlastio, na njegov zahtev, nakon održane sednice skupštine izda potvrdu da su glasovi akcionara uredno evidentirani i prebrojani, osim u slučaju kada su ove informacije već dostupne.

Zahtev iz stava 4. ovog člana može se podneti najkasnije u roku od mesec od dana održavanja sednice skupštine društva.

Ako posrednik dobije potvrdu iz st. 3. i 4. ovog člana, dužan je da istu bez odlaganja prenese akcionaru ili trećem licu koje je akcionar ovlastio.

Ako postoji više posrednika u lancu posrednika, potvrda se prenosi među posrednicima bez odlaganja, osim ako se potvrda može direktno preneti akcionaru ili trećem licu koje je akcionar ovlastio.

Troškovi posrednika

Član 469i

Naknada koju plaća privredno društvo, posrednik u lancu ili akcionar za troškove pojedinog posrednika nastale u vezi sa obavezom informisanja akcionara i društva iz čl. 469đ do 469z ovog zakona mora biti nediskriminatorska i srazmerna stvarnim troškovima nastalim u pružanju usluga.

Maksimalni iznos naknade ne može biti veći od naknade koju pravno lice plaća centralnom registru za prenos podataka o stanju ili promeni stanja na računu.

Razlike između naknada troškova posrednika zbog pružanja informacija u republici srbiji i u odnosima sa prekograničnim elementom su dozvoljene samo ako su opravdane i odgovaraju razlikama u stvarnim troškovima nastalim u pružanju usluga.

Posrednici su dužni da na svojoj interenet stranici javno objave iznos naknade za svaku uslugu koju mogu naplatiti društvima, ostalim posrednicima u lancu i akcionarima.

Objavljivanje naknada vrši se odvojeno za društva, ostale posrednike i akcionare.

Informacije o naknadama iz st. 4. i 5. moraju biti javno dostupne najmanje pet godina od dana objavljivanja.

Društvo ne može zahtevati od akcionara refudnaciju troškova koje je snosilo u vezi sa obavezom informisanja akcionara.

Posrednici iz trećih zemalja

Član 469 j

Odredbe čl. 469d do 469i primenjuju se i na posrednike koji nemaju ni sedište ni sedište uprave u Evropskoj uniji, kada pružaju usluge u vezi sa akcijama privrednih društava koja imaju sedište u državi članici Evropske unije i čijim se akcijama trguje na regulisanom tržištu koje se nalazi ili posluje u državi članici Evropske unije.ˮ

Član 45.

U članu 476. stav 5. reči: „stavom 5.ˮ zamenjuju se rečima: „stavom 4.ˮ

Član 46.

U članu 516. stav 5. reči: „tri radna danaˮ zamenjuju se rečima: „pet radnih danaˮ.

Član 47.

U članu 546. stav 1. posle tačke 4) dodaje se nova tačka 4a) koja glasi:

„4a) ako kupac stečajnog dužnika kao pravnog lica, u skladu sa članom 45. stav 5. ovog zakona ne uplati nedostajući iznos do visine osnovnog kapitala u roku od šest meseci od dana obustavljanja postupka stečaja;ˮ

U stavu 1. posle tačke 7) dodaje se nova tačka 7a) koja glasi:

„7a) društvo u roku od 30 dana od dana konačnosti akta nadležnog organa kojim jeodbačena prijava registracije promene adrese sedišta, ne registruje novu adresu sedišta;ˮ

Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

„Razlozi za prinudnu likvidaciju iz čl. 19, 27. i 28. ovog zakona i razlozi iz stava 1. tač. 1), 5), 6) i 10) ovog člana su razlozi koje nije moguće otkloniti.ˮ

Član 48.

Naziv člana i član 547. menjaju se i glase:

„Obaveštenje i pokretanje postupka prinudne likvidacije

Član 547.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana objavljuje se na internet stranici registra privrednih subjekata u trajanju od 30 dana.

Pre pokretanja postupka prinudne likvidacije, registrator koji vodi registar privrednih subjekata na internet stranici tog registra objavljuje obaveštenje o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju iz člana 546. ovog zakona sa pozivom tom privrednom društvu da u roku od 90 dana od dana objavljivanja tog obaveštenja, otkloni navedene razloge koje je u skladu sa ovim zakonom moguće otkloniti i registruje promene odgovarajućih podataka u skladu sa zakonom o registraciji.

Po isteku roka iz st. 2. i 3. ovog člana registrator koji vodi registar privrednih subjekata u slučajevima iz člana 546. ovog zakona po službenoj dužnosti donosi akt o pokretanju postupka prinudne likvidacije kojim društvo prevodi u status „u prinudnoj likvidacijiˮ i istovremeno objavljuje oglas o prinudnoj likvidaciji na internet stranici registra privrednih subjekata u neprekidnom trajanju od 60 dana.

Oglas iz stava 4. ovog člana sadrži:

1) dan objave oglasa;

2) poslovno ime i matični broj društva;

3) razlog prinudne likvidacije.

Uz poslovno ime društva iz stava 4. ovog člana, dodaje se oznaka: „u prinudnoj likvidacijiˮ.”

Član 49.

U članu 547a stav 3. posle reči: „prekidaju se” dodaju se zapeta i reči: „osim postupka stečaja”.

U stavu 5. posle reči: „privrednih subjekata” dodaju se reči: „i Centralnom registru”.

Član 50.

U članu 547b stav 1. reči: „stava 2.ˮ zamenjuju se rečima: „stava 3.ˮ

Član 51.

U članu 548. stav 2. briše se.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 3. reči: „stava 3.ˮ zamenjuju se rečima: „stava 2.ˮ

U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 4. reči: „stava 4.ˮ zamenjuju se rečima: „stava 3.ˮ

Član 52.

U članu 582. stav 1. menja se i glasi:

„Ako lice iz člana 61. ovog zakona, koje ima posebnu dužnost prema društvu ne prijavi društvu pravni posao ili radnju u kojoj ima lični interes, odnosno od tog društva ne pribavi odobrenje pravnog posla ili radnje u slučaju postojanja ličnog interesa iz člana 66. ovog zakona, u nameri da to društvo zaključi ugovor ili preduzme radnju u kojoj će pretrpeti štetu, odnosno pribavi odobrenje u skladu sa članom 66. ovog zakona, a pravni posao nije zaključen, ili pravna radnja nije preduzeta po fer ceni, u nameri da to društvo pretrpi štetu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.ˮ

Član 53.

U članu 585. stav 1. tačka 2a) menja se i glasi:

„2a) ako na svojoj internet stranici ili na internet stranici registra privrednih subjekata ne objavi obaveštenje o zaključenom pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji, koje sadrži detaljan opis tog posla ili radnje, lično, odnosno poslovno ime povezanog lica, informacije o prirodi odnosa sa povezanim licem, datum i vrednost transakcije, kao i podatke iz obaveštenja iz člana 65. stav 2. ovog zakona, na dan zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje (član 66. stav 5. ovog zakona);ˮ

Posle tačke 8) dodaje se nova tačka 8a) koja glasi:

„8a) na zahtev akcionara ne učini dostupnim podatke o iznosu i strukturi ukupne naknade za svakog direktora, odnosno izvršnog direktora i člana nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno (član 393a ovog zakona);ˮ

Član 54.

U članu 586. stav 1. posle tačke 9) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Posle tačke 9) dodaju se tač. 10, 11, 12, 13, 14) i 15) koje glase:

„ 10) ako ne objavi izveštaj o naknadama u skladu sa članom 463b stav 6. ovog zakona;

11) ako izveštaj o naknadama ne bude besplatno javno dostupan najmanje deset godina od dana objavljivanja na internet stranici društva (član 463b stav 7. ovog zakona);

12) ne objavi politiku naknada koja je usvojena na sednici skupštine, zajedno sa datumom održavanja te sednice i rezultatima glasanja u skladu sa članom 463v stav 8. ovog zakona.

13) ne pruži informacije za ostvarivanje prava akcionara iz člana 469ž stav 1. ovog zakona u skladu st. 2. do 6. ovog člana;

14) čuva lične podatke akcionara prikupljene za potrebe iz člana 469e stav 1. ovog zakona duže od 12 meseci od dana saznanja da određeno lice nije više akcionar, osim ako drugim zakonom nije propisan duži rok čuvanja podataka ili ako je to potrebno za vođenje odgovarajućeg postupka pred državnim i drugim organima i organizacijama, u skladu sa zakonom (član 469e stav 2. ovog zakona);

15) ne pruža besplatno informacije za ostvarivanje prava akcionara (član 469ž stav 2. ovog zakona).ˮ

Član 55.

Posle člana 586. dodaju se nazivi članova i čl. 586a i 586b koji glase:

„Privredni prestupi insitucionalnih investitora, rukovodilaca imovinom i savetnika za glasanje

Član 586a

Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo- institucionalni investitor ako:

1) ne objavi politiku angažovanja u skladu sa članom 469b stav 1. ovog zakona;

2) politika angažovanja ne sadrži podatke iz člana 469b stav 2. tač. 1) do 7) ovog zakona;

3) jednom godišnje javno ne objave informacije iz člana 469b stav 3. ovog zakona;

4) ne učini dostupnim i ne ažurira informacije u skladu sa članom 469b stav 4. ovog zakona;

5) javno ne objavi informacije iz člana 469v st. 1, 2. i 3. ovog zakona;

6) ne učini dostupnim i ne ažurira informacije u skladu sa članom 469v stav 4. ovog zakona.

Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo-rukovodilac imovinom ako:

1) ne objavi politiku angažovanja u skladu sa članom 469b stav 1. ovog zakona;

2) politika angažovanja ne sadrži podatke iz člana 469b stav 2. tač. 1) do 7) ovog zakona;

3) jednom godišnje javno ne objave informacije iz člana 469b stav 3. ovog zakona;

4) ne učini dostupnim i ne ažurira informacije u skladu sa članom 469b stav 4.ovog zakona;

5) investicionom investitoru jednom godišnje ne podnese izveštaj u skladu sa članom 469v stav 7. ovog zakona;

6) izveštaj ne sadrži informacije iz člana 469v stav 8. ovog zakona.

Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo-savetnik za glasanje ako:

1) ne objavi informacije iz člana 469g st. 1. i 2. ovog zakona;

3) ne učini dostupnim ili ne ažurira informacije u skladu sa članom 469g stav 3. ovog zakona.

Za radnje iz st. 1, 2. i 3. ovog člana, kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u institucionalnom investitoru, rukovodiocu imovine i savetniku za glasanje novčanom kaznom od 40.000 do 400.000 dinara.

Privredni prestupi posrednika

Član 586b

Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo-posrednik ako:

1) ne dostavlja bez odlaganja informacije o akcionaru društvu (član 469đ st. 3. do 8. ovog zakona);

2) ne prosleđuje bez odlaganja zahtev za informacijama o akcionaru društva sledećem posredniku u lancu (član 469đ st. 4. do 9. ovog zakona);

3) društvu bez odlaganja ne dostavi informacije o akcionaru (član 469đ stav 10. ovog zakona);

4) ne prosleđuje bez odlaganja informacije za ostvarivanje prava akcionara iz člana 469ž stav 1. ovog zakona, sledećem posredniku u lancu ili akcionaru (član 469ž st. 3. do 6. ovog zakona);

5) ne prosleđuje bez odlaganja informacije koje je dobio od akcionara, a koje se odnose na ostvarivanje njihovih prava iz akcija, direktno društvu ili drugom posredniku u lancu (član 469ž stav 8. ovog zakona);

6) bez odlaganja ne izda akcionaru dokaz (član 469z stav 2. ovog zakona);

7) čuva lične podatke akcionara prikupljene za potrebe iz člana 469e stav 1. ovog zakona duže od 12 meseci od dana saznanja da određeno lice nije više akcionar, osim ako drugim zakonom nije propisan duži rok čuvanja podataka (član 469 e stav 2. ovog zakona);

8) postupa suprotno odredbama iz člana 469i st. 1. do 3. ovog zakona koje se odnose na naknadu za troškove posrednika;

9) javne ne objavi iznos naknade u skladu sa članom 469i st. 4. i 5. ovog zakona;

10) informacije o naknadama iz člana 469i st. 4. i 5. ovog zakona nisu javno dostupne najmanje pet godina od dana objavljivanja (član 469i stav 6. ovog zakona).

Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u posredniku novčanom kaznom od 40.000 do 400.000 dinara.

Član 56.

Odredbe čl. 514a do 514m, čl. 577a do 577š i čl. 580a do 580č Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18 i 91/19) primenjuju se od 1. januara 2025. godine.

Član 57.

Postupci brisanja preduzetnika iz registra koji su započeti pre početka primene ovog zakona, okončaće se u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18 i 91/19).

Član 58.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, osim:

1) odredaba člana 2, člana 4. stav 10, člana 16. stav 3, člana 17. st. 7. i 8, čl. 47. i 48. ovog zakona, koje se primenjuje po isteku roka od šest meseci od dana stupanja na snaguovog zakona;

2) odredaba člana 5. ovog zakona, koje se primenjuje po isteku roka od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona;

3) odredaba člana 44. ovog zakona, koji se primenjuje od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

OBRAZLOŽENJE:

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 97. stav 1. tačka 6) Ustava Republike Srbije, kojim je, između ostalog, utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata i sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Zakonom o privrednim društvima („Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18 i 91/19 – u daljem tekstu: Zakon) uređuje se pravni položaj privrednih društava, a naročito njihovo osnivanje, upravljanje, statusne promene, promene pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njihov položaj, kao i pravni položaj preduzetnika. Imajući u vidu predmet ovog zakona, isti je od naročitog značaja za stvaranje povoljnog poslovnog okruženja za razvoj privrede Republike Srbije i poslovanje privrednih subjekata na teritoriji Republike Srbije.

U cilju unapređenja zaštite prava manjinskih članova društva, a u skladu sa merama iz Akcionog plana Programa za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja-Doing Business za period 2020-2023. godine, izvršene su i izmene i dopune Zakona u pogledu posredovanja u rešavanju sporova između člana društva i društva, preciziranja odredaba Zakona koje se odnose na zaključivanje poslova i radnji u kojima postoji lični interes (sadržina obaveštenja, nadležni organ za davanje odobrenja, podataka koje je društvo dužno da navede u godišnjim finansijskim izveštajima, prava na podnošenje tužbe za poništaj pravnog posla, ako nije zaključen po fer ceni, dokumentacija koju je društvo dužno da čuva i stavi na raspolaganje svakom članu društva), uvođenja obaveze za društvo da akcionaru učini dostupnim podatke o iznosu i strukturi naknade i stimulacije direktora, odnosno izvršnog direktora i člana nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno, kao i u pogledu organa nadležnog za donošenje odluke o izdavanju akcija do iznosa odobrenog kapitala. Takođe, isključena je mogućnost da članovi društva s ograničenom odgovornošću osnivačkim aktom isključe pravo preče kupovine udela, pa tako pravo preče kupovine sada može biti isključeno samo zakonom. Osim toga, propisano je da u društvu s ograničenom odgovornošću skupština odobrava pristupanje novog člana jednoglasno.

Takođe, Vlada je Zaključkom 05 Broj: 337–5373/17 od 19. juna 2017. godine, usvojila Pregovaračku poziciju Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje – 6 „Pravo privrednih društava” kojom se Republika Srbija obavezala da će preuzeti u pravni sistem Republike Srbije pravne tekovine Evropske unije iz oblasti korporativnog prava sa kojima domaći propisi iz ove oblasti do sada nisu bili usaglašeni, te se Nacrtom zakona vrši usklađivanje sa odredbama Direktive (EU) 2017/828 Evropskog parlamenta i Saveta od 17. maja 2017. godine o izmeni Direktive 2007/36/EZ u pogledu podsticanja dugoročnog angažovanja akcionara. Akcije listiranih društava (javnih akcionarskih društava) često se drže preko složenih lanaca posrednika, što otežava ostvarivanje prava akcionara i može delovati kao prepreka angažovanju akcionara. Privredna društva često ne mogu da utvrde ko su njihovi akcionari. Identifikacija akcionara je preduslov za direktnu komunikaciju između akcionara i privrednog društva i stoga je od suštinskog značaja za olakšavanje ostvarivanja prava akcionara i za angažovanje akcionara. Ovo je naročito značajno u prekograničnim situacijama i prilikom korišćenja elektronskih sredstava. Javna akcionarska društva treba da imaju pravo da identifikuju svoje akcionare kako bi mogla da sa njima direktno komuniciraju.

Posrednici (pravna lica koja čuvaju i administriraju hartije od vrednosti ili depo račune za račun drugih lica (ili klijenata) u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala) treba da budu u obavezi da privrednom društvu, na njegov zahtev, dostave informacije o identitetu akcionara. Da bi se postigao taj cilj, privrednom društvu treba dostaviti određeni nivo informacija o identitetu akcionara (lično, odnosno poslovno ime, matični (registarski broj), podatke za kontakt akcionara, broj akcija koje drži akcionar, datum sticanja akcija i sl.). Takođe, imajući u vidu da direktori i članovi nadzornog odbora doprinose dugoročnom uspehu privrednog društva, forma i struktura njihovih naknada je naročito značajna. Naime, pošto su naknade jedan od ključnih instrumenata privrednih društava za usklađivanje njihovih interesa sa interesima njihovih direktora, odnosno članova nadzornog odbora, važno je da politiku naknada na odgovarajući način utvrđuju nadležni organi privrednog društva i da akcionari imaju mogućnost da iskažu svoje stavove u pogledu politike naknada. Da bi se obezbedilo da akcionari imaju delotvoran uticaj na politiku naknada, treba da imaju pravo da glasaju o politici naknada. Politika naknada treba da doprinese poslovnoj strategiji, dugoročnim interesima i održivosti privrednog društva i ne treba da bude u potpunosti ili pretežno vezana za kratkoročne ciljeve. Osim toga, transakcije sa povezanim licima mogu naneti štetu privrednim društvima i njihovim članovima, jer mogu povezanom licu pružiti priliku da prisvoji vrednost koja pripada privrednom društvu, te je važno propisati odgovarajuće zaštitne mere za zaštitu interesa privrednih društava i njihovih članova.

Izvor: Redakcija, 15.06.2021.
Naslov: Redakcija