JOŠ UVEK SE ČEKA DONOŠENJE PRAVILNIKA KOJI BI BLIŽE UREDIO PRAVO NA BIOMEDICINSKI POTPOMOGNUTU (VANTELESNU) OPLODNJU ZA ŽENE IZMEĐU 43 I 45 GODINA: Iako je RFZO starosnu granicu podigao još u martu još uvek se ne zna kada će pravilnik biti donet
Posle podrške države da broj pokušaja vantelesne oplodnje o trošku države bude neograničen, krajem marta parove koji žele da budu roditelji obradovala je još jedna lepa vest. Saopšteno je da je podignuta starosna granica za vantelesnu oplodnju sa 43 na 45 godina, kako za prvo, tako i za drugo dete. Odluka da se starosna granica pomera sa 43 na 45 godina počeće da važi nakon što na snagu bude stupio pravilnik koji bliže određuje prava osiguranika na ovu medicinsku uslugu.
Marijana Arizanović iz Udruženja "Šansa za roditeljstvo" navodi za RTS da je pravilnik najavljen krajem marta, ali da još uvek nemaju tačan odgovor kada će i zaživeti.
"Jeste najavljeno da će starosna granica sa 43 godine starosti za ženu porasti na 45, međutim od tada nije bilo promena. Nama se neprestano javljaju žene koje su čak i pripremile neke od analiza, na šta smo i apelovali da to ne rade unapred, jer kad već ne znamo kada će pravilnik biti dostupan, da te analize ne propadnu i nadamo se da neće", kaže Arizanovićeva.
Činjenica je, dodaje ona, da je data nada jednom određenom broju žena i da one sada sa nestrpljenjem čekaju na sve promene i svakodnevno se javljaju.
"Ali mi im ne možemo dati odgovor, jer i nama nedostaje odgovor na pitanje – zašto pravilnika nema", kaže Arizanovićeva.
Pomeranje starosne granice sa 43 na 45, dodaje ona, značilo bi to da bi mnogo više žena, parova i pojedinaca imalo šansu da rade ili vantelesnu oplodnju ili pak ono što im je neophodnije u tim godinama - donacija jajnih ćelija ili spermatozoida.
Ukazuje i da jako mali broj žena ima uspešnu trudnoću u nekim starijim godinama i da je cilj ne samo da do te trudnoće dođe već i da se iznese do kraja.
Kolikom broju parova će odluka o pomeranju granice za VTO koju finansira država doneti sreću, kod nas nema preciznih podataka jer nemamo državni registar parova koji se bore sa sterilitetom.
Arizanovićeva ukazuje da u Srbiji postoji banka reproduktivnih ćelija i embriona, ali, da nažalost, nema donacija.
"Imamo zakon, banku reproduktivnih ćelija, donacija nema, najavljen je uvoz i verujte sa nestrpljenjem čekamo jer smo svesni koliko mladih ljudi i žena koje žele da se ostvare kao majke samostalno čekaju na ovaj momenat", kaže Arizanovićeva.
Ukazuje da je muški sterilitet konačno uvršten u finansiranje i to je, kako kaže, jako važna vest.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija