PREDLOG ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O JAVNOM BELEŽNIŠTVU - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o javnom beležništvu (“Službeni glasnik RS”, br. 31/11, 85/12, 19/13, 55/14 - dr. zakon, 93/14 - dr. zakon, 121/14, 6/15 i 106/15) u članu 93. stav 2. tačka 3) posle reči: “službenosti”, tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje tačka 4) koja glasi:

“4) ugovor o zajmu novca između fizičkih lica u iznosu od 10.000 evra i više po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan potvrđivanja (solemnizacije).”.

Posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4. koji glase:

“Javni beležnik koji je potvrdio (solemnizovao) ugovor o zajmu novca iz stava 2. tačka 4) dužan je da overen prepis tog ugovora odmah dostavi Upravi za sprečavanje pranja novca preko registra koji razvija i održava Ministarstvo pravde.

U registar o ugovorima o zajmu novca iz stava 2. tačka 4) ovog člana javni beležnik je dužan da upiše identifikacione podatke o zajmodavcu i zajmoprimcu (ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, adresu prebivališta ili boravišta), kao i podatke o iznosu zajma, roku vraćanja i valuti novca.”.

Član 2.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

U našem pravnom sistemu ne postoji obaveza sačinjava ugovora o zajmu u novcu u obliku javnobeležničke isprave. Većina ovakvih transakcija između fizičkih lica nevidljiva je za kontrolni aparat tokova novca, te se ovakva obaveza uspostavlja zarad finansijske discipline i pravne sigurnosti. Javni beležnici kao nosioci javnih ovlašćenja će potvrđivanjem (solemnizacijom) ovih ugovora privatne isprave konvertovati u javne, pri čemu se ustrojava i registar takvih ugovora radi kontrole i uvida Uprave za sprečavanje pranja novca u realnom vremenu.

Relevatno stanje je takvo da se posrednim putem dolazi do saznanja o pravdanju određenih tokova novca i kapitala/imovine učinjenim zajmovima, naročito kada su u pitanju fizička lica. Ovakvo pravdanje može biti i usmeno ili sadržano u izjavama svedoka. Ovo zbog toga što se pravnim okvirom ne traži poseban oblik u kojem se ugovor o zajmu sačinjava. On može biti i usmen, ali i pismen, ali bez overe bilo koje vrste. Prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma limit za gotovinske transakcije je 10.000 evra. Sve izvan tog limita mora da prati protok na računu kod poslovne banke. Ovakvo rešenje u kontekstu fizičkih lica Upravi za sprečavanje pranja novca ne daje aposolutni uvid. Ovo zbog toga što je većina zaštitnih mehanizama razvijena za pravna lica, a ne i za fizička. Solemnizacijom (potvrđivanjem) ovih ugovora dobija se zaokružena slika zajmova od 10.000 evra i više.

Praćenje ove oblasti koju Ministarstvo pravde normativno uređuje se može postići i sagledavanjem stanja i podataka iz budućeg registra, tako da se u svakom momentu ova aktivnost može pratiti.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

U Zakonu o javnom beležništvu (“Službeni glasnik RS”, br. 31/11, 85/12, 19/13, 55/14 - dr. zakon, 93/14 - dr. zakon, 121/14, 6/15, 106/15) dopunjuju se odredbe člana 93. i to tako što se dodaje još jedan pravni osnov odnosno još jedan ugovor koji će se zaključivati u obliku potvrđene (solemnizovane) isprave, a to je ugovor o zajmu novca između fizičkih lica u iznosu od 10.000 evra i više po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan potvrđivanja (solemnizacije).

Upostavlja se i obaveza za javnog beležnika da overeni prepis tog ugovora odmah dostavi Upravi za sprečavanje pranja novca preko registra koji razvija i održava Ministarstvo pravde, kao i obaveza javnog beležnika da u registar o ugovorima o zajmu novca upiše identifikacione podatke o zajmodavcu, zajmopricu, kao i o iznosu zajma, roku vraćanja i valuti novca.

 Kako će se registar razviti kao poseban modul već postojeće aplikacije ugovora o prometu nepokretnosti, to nalazimo da nije potrebno propisivati posebne rokove za razvijanje, niti podzakonski dodatno raščlanjivati. Sva suštinski bitna pitanja su, po nama, već predviđenja u normi koja se dopunjuje, a već postojeći kadrovski kapacitet IKT odeljenja Ministarstva pravde će pratiti održavanje aplikacije u celosti (i prošireni i budući deo).

Važno je napomenuti da se solemnizacija zajmova tiče samo obligacije između fizičkih lica, bankarski sektor i pozajmice od banaka su izuzete odnosno imaju drugi oblik overa u zavisnosti od vrste potraživanja/zajma, sredstava obezbeđenja itd.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Ovde je važno istaći da Ministarstvo pravde već održava evidenciju ugovora o prometu nepokretnosti koja se vodi u posebnom registru prema propisima kojima se uređuje promet nepokretnosti. Ministarstvo pravde će u okviru postojećeg ugovora sa privrednim društvom koje taj sistem održava razviti poseban modul u ovom već postojećem softverskom rešenju za registar ugovora o zajmovima. Ovako rešenje je ocenjeno kao celishodno i sredstva za održavanje te inicijalne aplikacije su već obezbeđena. Znači Ministarstvo pravde razvija poseban modul (naslova registar ugovora o zajmu) sa rubrikama za unos (zajmodavac/zajmoprimac/iznos zajma/rok vraćanja i valuta) u okviru već postojeće aplikacije za evidenciju ugovora o prometu nepokretnosti.

Što se tiče društvenih efekata nalazimo da za sada nije potrebno intervenisati u Javnobeležničkoj tarifi. Ovo zbog toga što ovaj podzakonski akt već poznaje vrednost pravnog posla kao kriterijum za razrezivanje nagrade za javnog beležnika. Ministarstvo pravde će u predstojećim konsultacijama sa Javnobeležničkom komorom preispititi eventualni privilegovan režim za ovu vrstu pravnih poslova u smislu korekcije obračuna prema vrednosti pravnog posla.

Za sprovođenje ovog Zakona nisu potrebna finansijska sredstva.

PREGLED ODREDBE ZAKONA O JAVNOM BELEŽNIŠTVU KOJA SE DOPUNjUJE

Član 93.

            Javni beležnik potvrđuje (solemnizuje) privatnu ispravu kada je to zakonom određeno.

            U obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave zaključuju se naročito:

            1) ugovor o prometu nepokretnosti;

            2) ugovor o hipoteci i založna izjava ako ne sadrže izričitu izjavu obvezanog lica da se na osnovu ugovora o hipoteci, odnosno založne izjave, može, radi ostvarenja dugovane činidbe, po dospelosti obaveze neposredno sprovesti prinudno izvršenje;

            3) ugovor kojim se zasnivaju stvarne i lične službenosti.;

            4) UGOVOR O ZAJMU NOVCA IZMEĐU FIZIČKIH LICA U IZNOSU OD 10.000 EVRA I VIŠE PO SREDNjEM KURSU NARODNE BANKE SRBIJE NA DAN POTVRĐIVANjA (SOLEMNIZACIJE).

JAVNI BELEŽNIK KOJI JE POTVRDIO (SOLEMNIZOVAO) UGOVOR O ZAJMU NOVCA IZ STAVA 2. TAČKA 4) DUŽAN JE DA OVEREN PREPIS TOG UGOVORA ODMAH DOSTAVI UPRAVI ZA SPREČAVANjE PRANjA NOVCA PREKO REGISTRA KOJI RAZVIJA I ODRŽAVA MINISTARSTVO PRAVDE.

 U REGISTAR O UGOVORIMA O ZAJMU NOVCA IZ STAVA 2. TAČKA 4) OVOG ČLANA JAVNI BELEŽNIK JE DUŽAN DA UPIŠE IDENTIFIKACIONE PODATKE O ZAJMODAVCU I ZAJMOPRIMCU (IME I PREZIME, JEDINSTVENI MATIČNI BROJ GRAĐANA, ADRESU PREBIVALIŠTA ILI BORAVIŠTA), KAO I PODATKE O IZNOSU ZAJMA, ROKU VRAĆANjA I VALUTI NOVCA.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 13.09.2024.