NACRTI ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG I ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU: Sankcije i za podsticanje na kriminal

Ministarstvo pravde pripremilo je nacrte izmena i dopuna dva najvažnija zakona iz oblasti kaznenog zakonodavstva – Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku. Najvažnije izmene saopštene su nedavno na savetovanju krivičara na Zlatiboru, a onda je 1. oktobra počela javna rasprava koja će trajati do 1. novembra. O tome za “Politiku” govori Maja Popović, ministarka pravde u Vladi Republike Srbije.

Da li će mesec dana biti dovoljno za javnu raspravu, s obzirom na to da mnogi pravnici ukazuju da bi trebalo da traje duže. Kada pristignu svi predlozi i sugestije, kakva je dalja procedura?

U skladu sa ustaljenom praksom, Ministarstvo pravde trenutno, vodeći računa o inkluzivnosti i transparentnosti celog procesa, sprovodi širom Srbije sveobuhvatnu javnu raspravu o predloženim rešenjima sadržanim u izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku i Krivičnog zakonika. Ovo je obavezna faza u procesu pripreme zakona, koja otpočinje formalnom odlukom vlade i traje najkraće 20 dana. Imajući u vidu da je period od mesec dana za održavanje javne rasprave znatno duži od propisanog minimuma, smatram da je to dovoljno vreme za sprovođenje javne rasprave i za održavanje okruglih stolova u okviru nje. Za sada je u Nišu održan okrugli sto u okviru koga su prezentovana rešenja iz zakonika. Ove nedelje okrugli sto se održava u Kragujevcu, a u toku javne rasprave biće održani i u Novom Sadu i Beogradu. Pored toga, o potencijalnim rešenjima iz nacrta zakona više puta smo upoznali predstavnike stručne i zainteresovane javnosti na sastancima, okruglim stolovima, stručnim savetovanjima i naučnim konferencijama. Kako bismo o nacrtima zakona upoznali širu stručnu, kao i drugu zainteresovanu javnost, nacrte zakona u okviru javne rasprave smo objavili na sajtu Ministarstva pravde i portalu e-konsultacije znatno pre početka javne rasprave. Takođe, činimo maksimum da uključimo predstavnike struke, nauke, civilnog sektora, medija i sve ostale zainteresovane strane da što aktivnije učestvuju u ovom procesu.

Izmene i dopune Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku dostavljene su u avgustu ove godine na mišljenje Evropskoj komisiji. Očekujemo da mišljenja stignu u toku novembra. Potom će Ministarstvo pravde uskladiti nacrte zakona sa preporukama ukoliko one budu sadržane u mišljenju, kao i sa predlozima, primedbama, komentarima i sugestijama koji stignu tokom javne rasprave. Proces konsultacija povodom izmena ovih zakonika se time ne završava i biće nastavljen sve dok izmene i dopune ne budu predložene Narodnoj skupštini na usvajanje.

Posle razmatranja svih predloga, primedaba, komentara i sugestija od stručne i šire javnosti, kao i eventualnih preporuka Evropske komisije, usklađene tekstove Ministarstvo pravde će dostaviti vladi na razmatranje i odlučivanje, a vlada će posle usvajanja predloge zakona dostaviti Narodnoj skupštini. Očekujem da Narodna skupština do kraja godine usvoji izmene i dopune ova dva zakonika.

Već početkom oktobra bilo je mnogo pogrešnih tumačenja u javnosti. Da li smatrate da su kritičari možda reagovali “na prvu loptu”, bez detaljne analize?

Reč je o pogrešnim i zlonamernim tumačenjima pojedinih rešenja iz nacrta zakona za koje sam ukazala da predstavljaju svesnu manipulaciju i politikanstvo i imaju za cilj obmanjivanje građana. Prilikom tog svesnog obmanjivanja građana i izvrtanja činjenica od strane pojedinaca, zanemareni su razlozi zbog kojih se predlažu izmene i dopune, a koji su naglašeni u obrazloženju. Potpuno pogrešno je predstavljeno kako izmene i dopune imaju za cilj ograničavanje ljudskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom i međunarodnim ugovorima, kao što su sloboda okupljanja, sloboda mišljenja i izražavanja, sloboda kretanja i drugo.

Usled porasta kriminaliteta u određenim oblastima, kao i razvoja novih tehnologija, morali smo da predvidimo nova krivična dela, čime se šalje jasna poruka o potrebi efikasnijeg suzbijanja ovakvih oblika ponašanja.

Jedno od krivičnih dela koje je sadržano u Nacrtu zakona o izmena i dopunama Krivičnog zakonika jeste i krivično delo objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela (član 343a), koje je predviđeno kako bi se zaštitilo društvo od opasnih sadržaja koji mogu podsticati kriminalno ponašanje. Takvi sadržaji, poput darkneta, uglavnom se bave ilegalnom aktivnošću ‒ drogama, nedozvoljenim korišćenjem oružja, pedofilijom i najčešće ih koriste teroristi, kriminalci i pedofilske grupe kako bi njihove aktivnosti ostale sakrivene. Na ovim sadržajima dostupni su i načini izvršenja ubistva, hakovanja, falsifikovanja novca, falsifikovanja isprava, pa je zbog toga objavljivanje i korišćenje takvog sadržaja neophodno propisati kao posebno krivično delo, kako bi se sprečilo izvršenje težeg krivičnog dela na čije izvršenje se podstiče takvim sadržajem.

Imajući u vidu tragične događaje iz maja 2023. godine u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu i selima Malo Orašje i Dubona, neophodno je preduzeti sve mere kako bi se sankcionisalo i objavljivanje neprimerenog sadržaja na internetu, čime se otklanjaju uzroci koji su doveli do tih događaja. To je još jedan od razloga zbog čega je neophodno propisivanje krivičnog dela objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela.

Stručnjaci ukazuju da pooštravanje kaznene politike, konkretno uvođenje kazne doživotnog zatvora od 2019. godine nije do sada doprinelo smanjenju najtežih krivičnih dela. Kako odgovarate na komentare da je reč o kaznenom populizmu kada se, u predloženim izmenama, kaznom doživotnog zatvora izjednačavaju silovanje i teško ubistvo?

U skladu sa inicijativom predsednika Republike Srbije, u okviru grupe krivičnih dela protiv polne slobode predviđeno je da se za sve oblike krivičnih dela silovanje, obljuba nad nemoćnim licem i obljuba sa detetom može izreći i kazna doživotnog zatvora.

Prihvatanjem inicijative predsednika državni organi šalju jasnu poruku žrtvama ovih posebno teških krivičnih dela da će država najoštrije reagovati kako bi se ova krivična dela odlučno suzbila i najoštrije kaznili svi učinioci ovih krivičnih dela. Takođe, pooštravanje kaznene politike značajno bi ohrabrilo sve žrtve da ne trpe izvršenje nekog od ovih krivičnih dela, da ih bez straha prijave i da budu uverene da će država biti tu za njih da ih zaštiti. Pooštravanje kazni za ova krivična dela doprineće i da žrtve ne budu stigmatizovane, a preventivno se utiče i na potencijalne učinioce. Uzimajući sve to u obzir, ne može se reći da je u pitanju kazneni populizam.

Tragedije sa kojima smo se suočili u maju prošle godine uticale su i na propisivanje nekoliko novih krivičnih dela, a stalno se polemiše o tome da li treba sniziti starosnu granicu za krivičnu odgovornost dece. Kako konkretni pojavni oblici kriminala utiču na kreiranje zakonske i sudske kaznene politike?

Svako od nas je svestan posledica tragičnih događaja iz maja 2023. godine i da je neophodno preduzeti određene mere u cilju otklanjanja uzroka koji su doveli do tih događaja. Jedna od značajnih mera koju je Ministarstvo pravde povodom toga preduzelo sastoji se u izmenama i dopunama krivičnog zakonodavstva kako bi se pooštrile kazne zatvora za krivična dela koja se odnose na neovlašćenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materija. Prvi put biće sankcionisano i objavljivanje neprimerenog sadržaja na internetu koji može da prouzrokuje nasilničko ponašanje, kao i obučavanje maloletnog lica za korišćenje vatrenog oružja.

Veliki je broj predloženih izmena u oba zakona. Šta smatrate najvažnijim u KZ-u, a šta u ZKP-u? Kako biste objasnili javnosti šta je to što će se suštinski promeniti ako izmene budu usvojene?

U Krivičnom zakoniku je od značaja pooštravanje kazni za određena krivična dela koje će doprineti većoj efikasnosti krivičnopravnog sistema koja je neophodna zbog društvenih, ekonomskih i drugih promena. Posebno bih naglasila pooštravanje kazni za krivično delo teška dela protiv bezbednosti saobraćaja u skladu sa inicijativom Udruženja roditelja dece stradale u saobraćaju koju je podržao predsednik Srbije, kao i propisivanje krivičnih dela napad na lice zaposleno u obrazovnoj ustanovi, odnosno napad na lice zaposleno u zdravstvenoj ustanovi, kako bi se inkriminisao napad na ova lica koji je u vezi s poslom koji obavljaju, a što će doprineti njihovoj boljoj zaštiti.

U Zakoniku o krivičnom postupku biće uspostavljene veće garancije za zaštitu ljudskih prava učesnika u postupku, a pre svega lica koja su oštećena izvršenjem krivičnih dela. Pored toga, Zakonik o krivičnom postupku iz 2011. godine karakteriše veliki broj pravno-tehničkih nedostataka, nelogičnih i međusobno kontradiktornih rešenja. Iz osnovnih karakteristika ovog zakonika, kao i brojnih nedostataka i slabosti pojedinih rešenja na koja je struka ukazivala više od 10 godina proistekla je potreba da se on menja. To se najbolje može videti i po obimu svih predloga za izmene i dopune ovog zakonika koje je primilo Ministarstvo pravde od pravosudnih organa, advokature i drugih relevantnih subjekata, a koji su sadržani na više od 500 strana.

Kako će u praksi delovati izmene ZKP-a koje preciziraju šta su to nezakoniti dokazi? Šta će značiti sudska kontrola u fazi istrage i ukidanje pripremnog ročišta pred glavni pretres?

Pitanje nezakonitih dokaza je jedno od važnih pitanja krivičnog postupka, a rešenje sadržano u Nacrtu izmena i dopuna u vezi sa nezakonitim dokazima u skladu je sa trendovima uporednopravnog zakonodavstva i praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Ideja rešenja predviđenog Nacrtom je da određene povrede zakona budu apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka, dok će ostale povrede biti relativno bitna povreda odredaba krivičnog postupka.

U tom smislu, na primer, veliki iskorak je napravljen jer se prema Nacrtu zakona odluka ne može zasnivati na dokazima koji su pribavljeni povredom iz člana 9 Zakonika o krivičnom postupku, odnosno člana 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji se odnose na zabranu mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja.

Imajući u vidu da se radi o osetljivoj problematici zaštite ljudskih prava, a da je u radnoj grupi bilo više predloga u vezi sa nezakonitim dokazima, javna rasprava će biti značajni pokazatelj pravca konačnog uobličavanja teksta zakona u vezi sa nezakonitim dokazima.

Kada je u pitanju sudska kontrola u fazi istrage, prema nacrtu zakona istraga se otvara donošenjem rešenja ako postoji osnovana sumnja protiv poznatog okrivljenog, a protiv rešenja će moći da se izjavi žalba o kojoj će odlučivati sud. Ovim zakonskim rešenjem je izvršeno usaglašavanje sa članom 32 stav 1 Ustava.

Pripremno ročište, iako dobro zamišljeno, nije zaživelo u praksi na način kako je to predviđeno zakonikom, a što dovodi u pitanje pravnu sigurnost i efikasnost krivičnog postupka.

Da li će povratak još jednog vanrednog pravnog leka i ponovna afirmacija Vrhovnog suda kao trećestepenog u određenim krivičnim slučajevima usporiti krivični postupak ili će doprineti pravu na pravično suđenje i ujednačavanju sudske prakse?

Izmenama i dopunama predviđeno je uvođenje novog vanrednog pravnog leka ‒ Zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude o kome će odlučivati Vrhovni sud. Ovaj vanredni pravni lek je decenijama postojao u našem zakonodavstvu, a pre 2001. godine, pod nazivom Zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažne presude.

Ovaj vanredni pravni lek koji mogu uložiti jedino subjekti krivičnog postupka u funkciji odbrane predstavlja protivtežu Zahtevu za zaštitu zakonitosti, koji je ekskluzivan vanredni pravni lek javnog tužilaštva. Ovaj pravni lek treba da doprinese boljem ostvarivanju funkcije odbrane u krivičnom postupku i ujednačavanju sudske prakse, jer će o njemu odlučivati Vrhovni sud, čija je nadležnost obezbeđivanje jedinstvene sudske primene prava i jednakosti stranaka u sudskom postupku.

Najavili ste da očekujete da će konačni predlozi zakona biti usvojeni do kraja godine. Da li je realno očekivati da će procedura biti okončana u tako kratkom roku, budući da se očekuje i mišljenje Evropske komisije, a zatim i rasprava u parlamentu?

Imajući u vidu da procedura pripreme i donošenja ovih zakona već uveliko traje, potpuno je realno očekivati njihovo usvajanje do kraja godine.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 13.10.2024.
Naslov: Redakcija