NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SREDNJEM OBRAZOVANJU I VASPITANJU - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o srednjem obrazovanju i vaspitanju (“Službeni glasnik RS”, br. 55/13, 101/17, 27/18 - dr. zakon, 6/20, 52/21, 129/21, 129/21 - dr. zakon i 92/23), u članu

4. stav 1. posle reči “invaliditetom”, tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje se nova alineja, koji glasi:

“- Školi sa domom učenika.”.

Član 2.

U članu 26. u stavu 3. reči: “izbornih programa” zamenjuju se rečima:

“izbornih predmeta”.

U stavu 4. posle reči “jezika” dodaju se reči: “srpskog kao stranog jezika”.

Član 3.

U članu 27. stavovi 9-11 brišu se.

Posle stava 8. dodaje se novi stav 9. koji glasi :

“Nastava na daljinu može da se organizuje u slučaju kada su ugroženi javno zdravlje i bezbednost učenika i zaposlenih.”.

Dosadašnji stav 12. postaje stav 10.

Dosadašnji stav 13. koji postaje stav 11. menja se i glasi: “Za učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom za koga je organizovana nastava na daljinu, a koji stiče srednje obrazovanje i vaspitanje ostvarivanjem IOP-a 2, nastava na daljinu obezbeđuje ostvarivanje prilagođenih ciljeva i ishoda.”.

U dosadašnjem stavu 15. koji postaje stav 13. broj “14.” zamenjuje se brojem “12.”.

Dosadašnji st. 14 - 18, postaju st. 12 - 16.

Član 4.

U članu 28. u st. 1. i 2. reči: “izbornih programa” zamenjuju se rečima:

“izbornih predmeta”.

Posle stava 7. dodaje se novi stav 8. koji glasi:

“Ukupno vreme koje je predviđeno za boravak učenika u školi iz stava 7. ovog člana, ne može biti kraće zbog odobrenog skraćenog trajanja časa.”.

Dosadašnji stav 8. postaje stav 9.

Član 5.

U članu 31. posle stava 7. dodaje se stav 8. koji glasi:

“Izuzetno od stava 6. ovog člana, za učenike u dualnom obrazovanju škola organizuje pripremu za polaganje završnog ispita u dogovoru i saradnji sa poslodavcem kod kojeg učenik obavlja učenje kroz rad.”.

Član 6.

U članu 36. u stavu 3. reči: “kao i” brišu se, a iza reči: “invaliditetom,” briše se tačka, dodaje se zapeta i reči: “kao i pregled posebnih zdravstvenih uslova za upis u srednje stučne i umetničke škole.”.

U stavu 7. iza reči: “prekvalifikacije”, briše se zapeta i dodaje se rečca: “i”, a reči: “i obuke”, brišu se.

Član 7.

U članu 40. dosadašnji stav 4. briše se.

Posle stava 3. dodaju se novi st. 4, 5. i 6. koji glase:

“Izuzetno od stava 1. ovog člana, lice koje je završilo osnovnu školu po programu funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih, može da upiše srednju školu u svojstvu redovnog učenika, uz saglasnost Ministarstva.

Učenik može imati status redovnog učenika najkasnije do kraja školske godine u kojoj navršava 21 godinu starosti.

Bliže uslove za upis u svojstvu redovnog učenika muzičke škole za obrazovne profile gde je glavni predmet pevanje, propisuje ministar.”.

Dosadašnji stav 5. koji postaje stav 7. menja se i glasi:

“Učenik srednje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova, može sticati obrazovanje samo u svojstvu redovnog učenika”.

Član 8.

U članu 42. u stavu 2. ispred reči: “redovan”, dodaju se reči: “Izuzetno od stava 1. ovog člana,”.

U stavu 3. ispred reči “redovan”:, dodaju se reči: “Izuzetno od stava 1. ovog člana,”.

Član 9.

U članu 43. stav 3. menja se i glasi:

“Učenik iz stava 1. ovog člana, koji se ne upiše u školu u propisanom roku, ima pravo da naredne školske godine izvrši ponovni upis u istu školu i u isti razred i na isti obrazovni profil, osim učenika kojem je izrečena vaspitno-disciplinska mera isključenje iz škole, u skladu sa Zakonom i učenika srednje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova.”.

Član 10.

U članu 47. stav 1. posle reči: “da”, dodaje se reč: “redovno”.

Član 11.

U članu 49. u st. 8. i 9. reči: “izbornih programa” zamenjuju se rečima:

“izbornih predmeta”.

Član 12.

U članu 52. stav 1. reči: “izbornih programa” zamenjuju se rečima:

“izbornih predmeta”.

Član 13.

U članu 53. u st. 1. i 2. reči: “izbornih programa” zamenjuju se rečima:

“izbornih predmeta”.

Član 14.

U članu 58. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

“Učenici srednjih vojnih škola koji su položili vojnu opštu maturu, mogu pristupiti polaganju opšte mature u skladu s propisima koje uređuje Ministarstvo”.

U dosadašnjem stavu 3. koji sada postaje stav 4. reči: “st. 1. i 2.” zamenjuju se rečima “st. 1-3.”.

Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 5. i 6.

Član 15.

Član 59. stav 2. menja se i glasi:

“Program i rokove za polaganje opšte mature, stručne mature, umetničke mature i završnog ispita, donosi ministar, u skladu sa Zakonom.”.

Član 16.

U članu 71. reči: “izbornih programa” zamenjuju se rečima: “izbornih predmeta”.

Prelazne i završne odredbe

Član 17.

U Zakonu o izmenama i dopunama zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju (“Službeni glasnik RS”, broj 52/21), član 7. menja se i glasi:

“Član 7.

Zaključno sa školskom 2027/2028. godinom u školi se polaže maturski ispit za učenike koji završavaju srednje obrazovanje i vaspitanje u četvorogodišnjem trajanju, u skladu sa ovim zakonom i Zakonom.

Počev od školske 2028/2029. godine u školi se polažu stručna, umetnička i opšta matura, u skladu sa ovim zakonom i zakonom.

Do donošenja odluke iz stava 1. ovog člana, u školi se polaže maturski ispit za učenike koji završavaju srednje obrazovanje i vaspitanje u četvorogodišnjem trajanju, u skladu sa ovim zakonom i Zakonom.”.

Član 18.

Do donošenja novih planova i programa nastave i učenja u skladu sa Zakonom, u školi se polažu: završni, maturski, specijalistički ispit i ispit za proveru stručne osposobljenosti.

Završni ispit polaže učenik na kraju dvogodišnjeg i trogodišnjeg obrazovanja, maturski ispit - na kraju četvorogodišnjeg obrazovanja, specijalistički ispit - na kraju specijalizacije, a ispit za stručnu osposobljenost - na kraju stručnog osposobljavanja.

Ispit iz stava 1. ovog člana učenik polaže u školi u kojoj je završio razred u junskom, avgustovskom i januarskom ispitnom roku.

Uspeh učenika na ispitu iz stava 1. ovog člana ocenjuje se brojčano, prosečnom ocenom.

Učenik koji je popravni ispit polagao u junskom ispitnom roku, polaže ispit iz stava 1. ovog člana u avgustovskom ispitnom roku.

Učenik koji je popravni ispit polagao u jednom ispitnog roku, ne može u istom ispitnom roku da polaže ispit iz stava 1 ovog člana.

Redovan učenik koji ne položi ispit iz stava 1. ovog člana u avgustovskom ispitnom roku može taj ispit da polaže, kao vanredan učenik, u ispitnim rokovima utvrđenim opštim aktom škole.

Član 19.

Škola će uskladiti svoju organizaciju i opšte akte sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 20.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENJA

II.         RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju (u daljem tekstu: Zakon), čiji je Nacrt pripremilo Ministarstvo prosvete, predviđa unapređivanje primene pojedinih zakonskih rešenja u cilju obezbeđivanja i unapređivanja kvaliteta, dostupnosti i pravednosti srednjeg obrazovanja i vaspitanja.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju vrši se terminološko usklađivanje sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i dopuna tog zakona, koja se odnosi na institute koji su propisani Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Usklađivanje se vrši, s obzirom na to da je osnovni tekst Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju donet 2013. godine, a osnovni tekst Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja donet 2017. godine, te se ukazala potreba za usklađivanjem tekstova oba zakona.

Ovim izmenama trebalo bi da budu obuhvaćene odredbe koje se odnose na rokove polaganja završnog ispita za učenike koji završavaju srednje obrazovanje i vaspitanje u trogodišnjem trajanju, maturskog ispita za učenike koji završavaju srednje obrazovanje i vaspitanje u četvorogodišnjem trajanju, završnog ispita srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja i stručne, umetničke i opšte mature.

Uz odredbe o polaganju mature i završnog ispita, određene izmene neophodne su u članovima Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju kojima su uređene ustanove koje obavljaju srednje obrazovanje, fakultativna nastava, nastava na daljinu, status učenika, odredbe kojima se omogućava polaganje opšte mature učenicima srednjih vojnih škola, u članovima u kojima se vrši terminološko usklađivanje sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

III.        OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona predložena je dopuna člana 4. Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju (u daljem tekstu: Zakon), na taj način da se doda škola sa domom učenika, kao srednja škola koja obavlja delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja.

Članom 2. Predloga zakona predložena je izmena člana 26. Zakona, tako što je u stavu 3. izvršeno terminološko usklađivanje sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, i reči

“izborni program” zamenjene su rečima “izborni predmet”.

U stavu 4. kao oblik fakultativne nastave, dodat je srpski kao strani jezik, jer su Pravilnik o Opštim standardima postignuća za predmet Srpski kao strani jezik za kraj prvog i drugog ciklusa obaveznog obrazovanja, opšteg srednjeg obrazovanja i osnovnog obrazovanja odraslih i Pravilnik o programu nastave i učenja za predmet srpski kao strani jezik objavljeni u “Službenom glasniku RS - Prosvetnom glasniku broj 11/19, za dvanaest godina učenja. Srpski kao strani jezik nalazi se u planu svih razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja kao izborni predmet.

Članom 3. Predloga zakona predviđena je izmena člana 27. Zakona, kako bi se nastava na daljinu odvijala samo u slučajevima kada su ugroženi javno zdravlje i bezbednost učenika i zaposlenih.

Nastava na daljinu za učenike srednjih škola je predviđena samo u ovom slučaju, jer srednje obrazovanje nije obavezno i postoji institut vanrednog školovanja.

Nastava na daljinu ne može da osigura sticanje kvalifikacije u srednjem stručnom obrazovanju, niti da osigura postupnost u davanju povratne informacije o ostvarenosti ishoda obrazovanja.

Članom 4. Predloga zakona predviđena je izmena i dopuna člana 28. Zakona, tako što je u st. 1. i 2. tog člana izvršeno terminološko usklađivanje sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, i reči “izborni program” zamenjene su rečima “izborni predmet”.

Dodavanjem stava 8. osigurava se da predviđeno vreme koje učenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom provode u školi, ne bude skraćeno.

Članom 5. Predloga zakona predviđena je izmena i dopuna člana 31. Zakona, na taj način što se dodaje novi stav 7. kojim se precizira da za učenike u dualnom obrazovanju škola organizuje pripremu za polaganje završnog ispita u dogovoru i saradnji sa poslodavcem kod kojeg učenik obavlja učenje kroz rad.

Članom 6. Predloga zakona predviđena je izmena i dopuna člana 36. Zakona, na takav način da je u stavu 3. dodato da je konkursom za upis učenika u prvi razred, propisan pregled posebnih zdravstvenih uslova za upis u srednje stučne i umetničke škole.

U stavu 7. obrisane su obuke, jer je izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija, propisano da se osnovnim i srednjim školama, u posebnom postupku i kroz odobravanje statusa proširene delatnosti, odobrava status javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih (JPOA), između ostalog i za aktivnost neformalnog obrazovanja odraslih (obuke), kojima se stiču kompetencije i/ili kvalifikacije i za aktivnost priznavanja prethodnog učenja i karijernog vođenja i savetovanja.

Članom 7. Predloga zakona predviđena je izmena i dopuna člana 40. Zakona, kako bi se regulisalo sticanje svojstva redovnog učenika za lice koje je završilo osnovnu školu po programu funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih, postavila starosna granica za redovne učenike i učenike muzičkih škola na obrazovnim profilima gde je glavni predmet pevanje.

Članom 8. Predloga zakona predviđena je dopuna u članu 42. Zakona, kako bi se u st. 2. i 3. istaklo da su u pitanju izuzeci od opšteg pravila.

Članom 9. Predloga zakona predviđena je izmena člana 43. Zakona, kojim je propisano pravo učenika na izdavanje ispisnice i upis u drugu školu. Od odredbe da učenik iz stava 1. ovog člana, koji se ne upiše u drugu školu u propisanom roku od sedam dana, ima pravo da naredne školske godine izvrši ponovni upis u istu školu i u isti razred, izuzeti su učenici kojima je izrečena vaspitno-disciplinska mera isključenje iz škole, kao i učenici srednje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova.

Članom 10. Predloga zakona predviđena je dopuna člana 47. Zakona, na taj način da se dodaje reč “redovno”, kako bi se istakla važnost redovnog pohađanja nastave.

Članom 11. Predloga zakona predviđena je izmena člana 49. Zakona, tako što je u st. 8. i 9. tog člana izvršeno terminološko usklađivanje sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, i reči “izbornih programa” zamenjene rečima “izbornih predmeta”.

Članom 12. Predloga zakona predviđena je izmena člana 52. Zakona, tako što je u stavu 1. tog člana izvršeno terminološko usklađivanje sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, i reči “izbornih programa” zamenjene rečima “izbornih predmeta”.

Članom 13. Predloga zakona predviđena je izmena u članu 53. Zakona, tako što je u st. 1. i 2. tog člana izvršeno terminološko usklađivanje sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, i reči “izbornih programa” zamenjene rečima “izbornih predmeta”.

Članom 14. Predloga zakona predviđena je dopuna u članu 58. Zakona. Dodavanjem stava 3. obezbeđeno je da učenici srednjih vojnih škola koji su položili vojnu opštu maturu, mogu pristupiti polaganju opšte mature u skladu s propisima koje uređuje Ministarstvo.

Članom 15. Predloga zakona predviđena je izmena člana 59. stav 2. Zakona, kako bi se uredila pitanja programa i rokova za polaganje mature i završnog ispita.

Članom 16. Predloga zakona predviđena je izmena u članu 71. Zakona radi terminološkog usklađivanja sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, i reči “izbornih programa” zamenjene rečima “izbornih predmeta”.

Članom 17. Predloga zakona predviđena je prelazna odredba kojom je usklađen režim polaganja opšte, stručne i umetničke mature i završnog ispita u srednjem obrazovanju, sa odredbama Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Preduslov za kvalitetno sprovođenje ispita kojima se završava srednje obrazovanje (državne mature) je da se u potpunosti obezbede uslovi za njihovo sprovođenje. U prethodnom periodu obavljeni su mnogobrojni različiti poslovi i aktivnosti u cilju obezbeđivanja uslova za sprovođenje državne mature: izmenjeni su propisi iz oblasti obrazovanja radi definisanja poslova Centra za ispite pri Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, pripremljeni su zadaci iz predmeta koji se polažu na državnoj maturi, obavljeni razgovori sa rektorima i dekanima, sprovedene probe polaganja državne mature kroz koje su nastavnici i učenici svih srednjih škola upoznati sa načinom i procedurama sprovođenja državne mature, sa testovima, sve aktivnosti su predstavljene u medijima i svakodnevno se radi na navedenim poslovima. Ipak, da bi državna matura bila sprovedena u punom kapacitetu i omogućila ostvarivanje svih prava kandidata koji pristupe polaganju i svih funkcija maturskog ispita (sertifikacioni, selekcioni i evaluativni), potrebno je sprovesti dodatne poslove u narednom periodu. Potrebno je ojačati kapacitete Centra za ispite (prostorne, kadrovske i materijalne), na čemu je dosad urađeno dosta, ali je potrebno uložiti i dodatne napore. Zatim, da bi se ostvarila prava iz Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju o upisu na visokoškolsku ustanovu bez polaganja prijemnog ispita posle položene državne mature, neophodno je bilo da se po Zakonu o visokom obrazovanju visokoškolske ustanove izjasne koji se ispiti sa opšte, stručne i umetničke mature vrednuju prilikom upisa na studije i kriterijume na osnovu kojih se obavlja klasifikacija i izbor kandidata za upis na studije, do 31. avgusta 2022. godine, što većina visokoškolskih ustanova nije ispoštovala u zadatom roku. Većina visokoškolskih ustanova koje prvi put uvode ispite sklonosti nisu javno objavile šta ti ispiti podrazumevaju niti šta je sadržaj tih ispita. Takođe, softver koji izrađuje Comtrade, čija je uloga da podrži sve poslove vezane za sprovođenje državne mature i upis učenika na visokoškolske ustanove, još uvek je u fazi razvoja i povezivanja sa registrima koji se vode u okviru JISP-a, gde se svakodnevno rešavaju situacije koje otežavaju rad softvera. Zbirke zadataka čiji je cilj vežba i pomoć učenicima u pripremi državne mature su još uvek u pripremi, radi se na odabiru zadataka koji bi postignuća učenika u srednjem obrazovanju najrelevantnije proverili. Priprema zbirki je takođe u nadležnosti Centra za ispite i potrebna su finansijska sredstva, koja će biti obezbeđena u Zakonu o budžetu Republike Srbije za određenu godinu. Pripremaju se i podzakonski akti i uputstva za detaljno upoznavanje svih učesnika o svim procedurama i aktivnostima u sprovođenju državne mature, kroz roditeljske sastanke, sastanke sa učenicima i obuku nastavnika za sprovođenje državne mature. Istovremeno se analiziraju i pitanja ko će štampati testove, kako i gde će se pakovati i distribuirati po školama i kolika je cena obavljanja tih poslova. Imajući u vidu sve navedene razloge, predlaže se da Odluku o polaganju opšte, stručne i umetničke mature, donosi Vlada, na predlog Ministarstva koje utvrđuje taj predlog na osnovu analize ispunjenosti uslova za sprovođenje završnih ispita na kraju srednjeg obrazovanja.

Do tog trenutka će se neprekidno obavljati svi poslovi pripreme polaganja državne mature i obaviće se i dodatna probna testiranja za učenike koji će i polagati državnu maturu, sa pripremljenim zbirkama i logistikom koja prati sprovođenje državne mature, u cilju što kvalitetnije pripreme svih učesnika. Obavljeni su i sastanci sa svim direktorima srednjih škola, koji su obavezani da kontinuirano obavljaju sastanke sa zaposlenima, u svrhu pripreme za sprovođenje državne mature. Nastavlja se i saradnja sa visokoškolskim ustanovama i dodatno uređivanje svih akata koji se primenjuju u postupku sprovođenja državne mature.

Članom 18. Predloga zakona predviđena je prelazna odredba kojom je propisano da se do donošenja novih planova i programa nastave i učenja u skladu sa Zakonom, u školi polažu: završni, maturski, specijalistički ispit i ispit za proveru stručne osposobljenosti. Završni ispit polaže učenik na kraju dvogodišnjeg i trogodišnjeg obrazovanja, maturski ispit - na kraju četvorogodišnjeg obrazovanja, specijalistički ispit - na kraju specijalizacije, a ispit za stručnu osposobljenost na kraju stručnog osposobljavanja. Navedeni ispiti se polažu u školi u kojoj je učenik završio razred, u junskom, avgustovskom i januarskom ispitnom roku. Uspeh učenika na ispitu ocenjuje se brojčano, prosečnom ocenom. Učenik koji je popravni ispit polagao u junskom ispitnom roku, polaže ispit iz stava 1. ovog člana u avgustovskom ispitnom roku. Učenik koji je popravni ispit polagao u jednom ispitnog roku, ne može u istom ispitnom roku da polaže ispit iz stava 1. ovog člana. Redovan učenik koji ne položi ispit iz stava 1. ovog člana u avgustovskom ispitnom roku može taj ispit da polaže, kao vanredan učenik, u ispitnim rokovima utvrđenim opštim aktom škole.

Članom 19. Predloga zakona predviđeno je usklađivanje organizacije i opštih akata škole sa odredbama ovog zakona, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 20. Predloga zakona predviđeno je stupanje na snagu Zakona osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo prosvete, 13.12.2024.
Naslov: Redakcija