NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA - Tekst propisa
Član 1.
U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 - dr. zakon, 10/19, 6/20, 129/21 i 92/23), u članu 15. stav 1. reč: “Ustanova” zamenjuje se rečima: “Predškolska ustanova”.
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
“Osnovna i srednja škola i škola za obrazovanje odraslih vodi propisanu evidenciju u elektronskom obliku u okviru Jedinstvenog informacionog sistema prosvete i izdaje javne isprave, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.”
Dosadašnji st. 2–5. postaju st. 3–6.
Član 2.
U članu 17. stav 7. menja se i glasi:
“U cilju planiranja, sprovođenja i kontrole upisa dece koja su stasala za pohađanje pripremnog predškolskog programa, u skladu sa posebnim zakonom, kao i u cilju obrazovanja, Jedinstveni informacioni sistem prosvete preuzima podatke iz Centralnog registra stanovništva, i to: ime i prezime deteta, jedinstveni matični broj građana, odnosno evidencijski broj stranca deteta, datum, mesto/opština/grad i država rođenja deteta, ime i prezime roditelja, kao i podatke iz evidencija prebivališta, boravišta i privremenog boravka u inostranstvu, odnosno adresa stanovanja ili prebivališta stranca i adresnog registra koji se vode u Centralnom registru stanovništva.”
Posle stava 7. dodaju se novi st. 8–10. koji glase:
“Podaci o ličnosti iz stava 7. ovog člana se pribavljaju elektronskim putem u skladu sa zakonom:
1) 1. marta u svrhu planiranja i sprovođenja upisa dece stasale za pohađanje pripremnog predškolskog programa;
2) 1. septembra u svrhu kontrole da li su sva deca stasala za pohađanje pripremnog predškolskog programa upisana;
3) u svrhu preuzimanja i ažuriranja podataka u Jedinstvenom informacionom sistemu prosvete.
Podaci o ličnosti iz stava 7. ovog člana se obrađuju isključivo u svrhe iz stava 8. ovog člana.
Jedinica lokalne samouprave preuzima podatke iz Jedinstvenog informacionog sistema prosvete o deci čije je prebivalište na teritoriji za koju je nadležna, a koja nisu upisana u pripremni predškolski program, radi obaveštavanja nadležnog centra za socijalni rad za preduzimanje zakonom propisanih mera.”
Dosadašnji stav 8. postaje stav 11.
Član 3.
U članu 18. posle stava 7. dodaju se novi st. 8–15. koji glase:
“Brojčane ocene i utvrđivanje opšteg uspeha za učenike od drugog do osmog razreda iz stava 6. ovog člana uređuju se shodnom primenom odredaba kojima je uređeno ocenjivanje u ovom i posebnom zakonu, kao i podzakonskim aktima kojima je uređeno ocenjivanje.
Škola vrši upis dece u školu unošenjem podataka kroz elektronsku evidenciju za upis u prvi razred osnovne škole (u daljem tekstu: sistem eUpis).
Sistem eUpis uspostavlja Ministarstvo i njime upravlja uz tehničku podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu.
U sistemu eUpis obrađuju se podaci o ličnosti učenika (jedinstveni matični broj građana ili drugi identifikator ili njegov tip, Jedinstveni obrazovni broj, ime i prezime, adresa prebivališta, podaci o IOP-u, podatak o obavljenom zdravstvenom pregledu) i podaci o ličnosti roditelja (ime i prezime, jedinstveni matični broj građana ili drugi identifikator ili njegov tip, adresa prebivališta, adresa elektronske pošte i broj telefona).
Obradu podataka iz stava 11. ovog člana vrši škola koja sprovodi upis. Rukovalac podacima iz stava 11. ovog člana je Ministarstvo.
Svrha obrade podataka je upis učenika u osnovnu školu odnosno utvrđivanje činjenica neophodnih za postupak upisa učenika u skladu sa ovim i posebnim zakonom, kao i upis istih u Jedinstveni informacioni sistem prosvete, odnosno vođenje evidencije o učenicima u skladu sa ovim i posebnim zakonom, obezbeđivanjem tačnog i ažuriranog unosa podataka i zaštitu podataka o ličnosti.
Podaci iz stava 11. ovog člana čuvaju se na način i u rokovima propisanim posebnim zakonom.”
Dosadašnji stav 8. postaje stav 16.
Član 4.
U članu 19. posle stava 6. dodaju se novi st. 7–13. koji glase:
“Škola vrši upis učenika putem portala posvećenog upisu u srednju školu (u daljem tekstu: Portal), tako što preuzima podatke o raspoređenim učenicima.
Upis učenika vrši se na osnovu prijave i provere podataka iz stava 7. ovog člana. Ministarstvo uspostavlja portal i njime upravlja.
Obradu podataka iz stava 7. ovog člana vrši škola koja sprovodi upis. Rukovalac podacima iz stava 7. ovog člana je Ministarstvo.
Svrha obrade podataka je utvrđivanje činjenica neophodnih u postupku sprovođenja završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja, sprovođenja prijemnog ispita za upis u srednje škole za učenike sa izuzetnim, odnosno posebnim sposobnostima, za upis učenika u srednje škole u skladu sa ovim i posebnim zakonom, kao i za potrebe upisa podataka u Jedinstveni informacioni sistem prosvete i vođenje evidencije o učenicima u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
Podaci iz stava 7. ovog člana čuvaju se na način i u rokovima propisanim posebnim zakonom.”
Član 5.
Član 22. menja se i glasi:
“Član 22.
“Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik odgovoran je za upis deteta u školu, za redovno pohađanje nastave i obavljanje drugih školskih obaveza.
Škola je dužna da, u skladu sa prostornim i kadrovskim mogućnostima, obavesti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika o odluci po njegovom zahtevu za upis deteta van područja škole, do 30. aprila tekuće kalendarske godine.
Škola je dužna da obavesti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika o učeniku koji neredovno pohađa ili je prestao da pohađa nastavu, najkasnije dva dana od dana prestanka pohađanja nastave.
Ako roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik po prijemu obaveštenja iz stava 3. ovog člana ne obezbedi da u roku od tri dana učenik nastavi redovno da pohađa nastavu ili ne obavesti školu o razlozima izostajanja učenika, škola odmah obaveštava jedinicu lokalne samouprave i nadležnu ustanovu socijalne zaštite.
U cilju planiranja, sprovođenja i kontrole upisa dece koja su stasala za upis u školu, u skladu sa posebnim zakonom, kao i u cilju obrazovanja, Jedinstveni informacioni sistem prosvete preuzima podatke iz Centralnog registra stanovništva, i to: ime i prezime deteta, jedinstveni matični broj građana, odnosno evidencijski broj stranca deteta, datum, mesto/opština/grad i država rođenja deteta, ime i prezime roditelja, kao i podatke iz evidencija prebivališta, boravišta i privremenog boravka u inostranstvu, odnosno adresa stanovanja ili prebivališta stranca i adresnog registra koji se vode u Centralnom registru stanovništva.
Podaci o ličnosti iz stava 5. ovog člana se pribavljaju elektronskim putem u skladu sa zakonom:
1) 1. marta u svrhu planiranja i sprovođenja upisa dece stasale za pohađanje pripremnog predškolskog programa;
2) 1. septembra u svrhu kontrole da li su sva deca stasala za pohađanje pripremnog predškolskog programa upisana;
3) u svrhu preuzimanja i ažuriranja podataka u Jedinstvenom informacionom sistemu prosvete.
Podaci o ličnosti iz stava 5. ovog člana se obrađuju isključivo u svrhe iz stava 6. ovog člana.
Jedinica lokalne samouprave preuzima podatke iz Jedinstvenog informacionog sistema prosvete o deci čije je prebivalište na teritoriji za koju je nadležna, a koja nisu upisana u pripremni predškolski program, radi obaveštavanja nadležnog centra za socijalni rad za preduzimanje zakonom propisanih mera.
Upis dece u predškolsku ustanovu i upis učenika u osnovnu i srednju školu uređeni su posebnim zakonom.”
Član 6.
Član 55a menja se i glasi:
“Član 55a
Radi organizovanja obrazovnih i naučnih skupova, seminara, okruglih stolova, kampova, radionica, kolonija; podizanja kvaliteta obrazovnih, naučnih, istraživačkih, sportskih, omladinskih i turističkih projekata i programa i dostupnosti korisnicima i učesnicima, Republika Srbija osniva obrazovno-naučne centre.
Akt o osnivanju obrazovno-naučnog centra donosi Vlada.
Na osnivanje, organizaciju i rad obrazovno-naučnog centra primenjuju se propisi o javnim službama.
Radom obrazovno-naučnog centra rukovodi direktor, koga imenuje Vlada na period od četiri godine.
O promeni naziva, sedišta i statusnoj promeni obrazovno-naučnog centra odlučuje Vlada.
Na statut, godišnji plan i program rada i cene pružanja usluga korisnicima obrazovno-naučnog centra saglasnost daje Vlada.
Obrazovno-naučni centar podnosi izveštaje o svom radu Vladi i ministru najmanje jedanput godišnje.
Za osnivanje i rad obrazovno-naučnog centra sredstva se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.”
Član 7.
U članu 60. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:
“1) listu obaveznih i izbornih predmeta i aktivnosti po razredima;”.
U tač. 2) i 3) posle reči: “predmetima” brišu se zapeta i reč: “programima”. Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
“Planovi nastave i učenja u osnovnom obrazovanju i vaspitanju sadrže i slobodne nastavne aktivnosti.”
U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 3. u tački 1. reči: “izbornih programa”, zamenjuje se rečima: “izbornih predmeta”.
Tačka 6. menja se i glasi:
“6) način prilagođavanja programa za obrazovanje i vaspitanje, na jeziku nacionalne manjine.”
Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.
U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 5. reči: “izbornih programa”, zamenjuje se rečima: “izbornih predmeta”.
U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 6. reči: “izborni program”, zamenjuje se rečima: “izborni predmet”.
U dosadašnjem stavu 6. koji postaje stav 7. posle reči: “aktivnosti”, stavlja se zapeta i dodaju reči: “odnosno slobodnih nastavnih aktivnosti”.
Dosadašnji stav 7. postaje stav 8.
Član 8.
U članu 67a stav 7. posle tačke 3) dodaje nova tačka 3a) koja glasi:
“3a) usaglašavanje predloga programa stručnog usavršavanja nastavnika verske nastave;”.
U stavu 8. reči: “nemaju pravo na naknadu za svoj rad” zamenjuju se rečima: “primaju naknadu za rad u Komisiji u visini utvrđenoj aktom Vlade”.
Član 9.
U članu 72. st. 5–7. reči: “izbornog programa”, zamenjuju se rečima: “izbornog predmeta”.
U stavu 11. reči: “izbornog programa”, zamenjuju se rečima: “izbornog predmeta”, a reči: “izbornih programa”, zamenjuju se rečima: “izbornih predmeta”.
Član 10.
U članu 73. st. 2. i 4. reči: “izbornih programa”, zamenjuju se rečima: “izbornih predmeta”.
U stavu 19. reči: “izbornog programa”, zamenjuju se rečima: “izbornog predmeta”.
Član 11.
U članu 75. stav 3. reči: “izbornog programa”, zamenjuju se rečima: “izbornog predmeta”.
U stavu 4. reči: “izbornih programa”, zamenjuju se rečima: “izbornih predmeta”.
Član 12.
U članu 79. stav 5. tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: “odnosno u roku koji je ovim zakonom predviđen da se pokrene vaspitno-disciplinski postupak ako za to ima razloga.”
Član 13.
U članu 82. stav 1. tač. 1) i 2) i st. 2, 3, 5. i 9. reči: “izbornog programa”, zamenjuju se rečima: “izbornog predmeta”.
Član 14.
Član 83. menja se i glasi:
“Član 83.
Prema učeniku koji vrši lakšu povredu obaveze utvrđenu opštim aktom škole, neopravdano izostane sa nastave pet časova, odnosno koji svojim ponašanjem ugrožava druge u ostvarivanju njihovih prava, kao i u slučaju sumnje da je počinio težu povredu obaveze učenika i povredu zabrane iz čl. 110–112. ovog zakona, škola uz učešće roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, pojačava vaspitni rad ili direktor pokreće vaspitno-disciplinski postupak.
Pojačan vaspitni rad ostvaruje se aktivnostima: u okviru odeljenjske zajednice, stručnim radom odeljenjskog starešine, pedagoga, psihologa i posebnih timova. Kada je neophodno, škola sarađuje i sa odgovarajućim ustanovama socijalne, odnosno zdravstvene zaštite, radi određivanja i pružanja podrške učeniku u vezi sa promenom njegovog ponašanja.
Odeljenjski starešina, zajedno sa stručnim saradnicima, odnosno sa timom za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja ili timom za inkluzivno obrazovanje, sačinjava plan pojačanog vaspitnog rada koji traje najkraće do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka.
U okviru pojačanog vaspitnog rada sa učenicima realizuje se i društveno-korisni, odnosno humanitarni rad.
Bliže uslove, način, sadržinu, dužinu, mesto i vreme obavljanja i druga pitanja značajna za obavljanje društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada propisuje ministar.
Odeljenjski starešina vodi posebnu pedagošku evidenciju o pojačanom vaspitnom radu u koju se unose podaci o: događaju, učesnicima, vremenskoj dinamici, preduzetim aktivnostima i merama i ostvarenim rezultatima tog rada.
Rezultate pojačanog vaspitnog rada, na osnovu zajedničkog izveštaja odeljenskog starešine, stručnih saradnika i timova, direktor, odnosno nastavničko veće uzima u obzir prilikom izricanja vaspitno-disciplinske mere.
Sa učenikom koji van prostora škole, odnosno drugog prostora u kome škola ostvaruje obrazovno-vaspitni rad, učini povredu zabrane iz čl. 110–112. ovog zakona, škola u skladu sa izveštajem spoljašnje mreže zaštite pojačava vaspitni rad, uz preduzimanje drugih aktivnosti u skladu sa propisima kojima se uređuju: kriterijumi za prepoznavanje oblika diskriminacije, postupanje ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminativnog ponašanja i vređanja ugleda, časti i dostojanstva ličnosti, kao i protokola postupanja u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.
Učenik može da odgovara za lakšu povredu obaveze utvrđenu opštim aktom škole, za težu povredu obaveze koja je u vreme izvršenja bila propisana ovim zakonom i za povredu zabrane iz čl. 110–112. ovog zakona.
Učenik koji ne poštuje odluku direktora ili organa škole donetu u cilju sprečavanja težih povreda obaveza učenika, odgovara za učinjenu težu povredu obaveza iz stava 11. ovog člana.
Teže povrede obaveza učenika su:
1) uništenje, oštećenje, skrivanje, iznošenje, prepravka ili dopisivanje podataka u evidenciji koju vodi škola ili druga organizacija, odnosno organ;
2) prepravka ili dopisivanje podataka u javnoj ispravi koju izdaje škola ili organ, odnosno ispravi koju izda druga organizacija;
3) uništenje ili krađa imovine škole, doma učenika ili druge organizacije ili organa u čijem objektu ostvaruje pravo na smeštaj, ishranu i vaspitni rad, privrednog društva, preduzetnika, učenika ili zaposlenog;
4) posedovanje, podstrekavanje, pomaganje, davanje drugom učeniku i upotreba psihoaktivnih supstanci, odnosno alkohola, droga i nikotinskih proizvoda;
5) unošenje u školu ili drugu organizaciju oružja, pirotehničkog sredstva ili drugog predmeta kojim može da ugrozi ili povredi drugo lice;
6) ponašanje učenika kojim ugrožava druge u ostvarivanju njihovih prava ili ugrožava vlastitu bezbednost ili bezbednost drugih učenika, nastavnika i zaposlenih u školi, u školskim i drugim aktivnostima koje se ostvaruju van škole, a koje škola organizuje i koje dovodi do njihovog fizičkog ili psihičkog povređivanja;
7) upotreba mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja;
8) neopravdano izostajanje sa nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada više od 25 časova u toku školske godine, od čega više od 15 časova nakon pismenog obaveštavanja roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika od strane škole;
9) učestalo činjenje lakših povreda obaveza u toku školske godine, pod uslovom da su preduzete neophodne mere iz stava 1. ovog člana radi korekcije ponašanja učenika.
Škola je dužna da opštim aktom propiše upotrebu mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva iz stava 11. tačka 7) ovog člana.
Smernice za upotrebu mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva iz stava 11. tačka 7) ovog člana donosi Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Za povrede iz stava 11. tačka 8) ovog člana obavezna je postupnost u izricanju mera kada je učenik neopravdano izostajao više od 25 časova u periodu dužem od dve nastavne nedelje.
Za povrede iz stava 11. tačka 9) ovog člana obavezna je postupnost u izricanju mera.
Učenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik odgovara za materijalnu štetu koju učenik nanese školi, namerno ili iz krajnje nepažnje, u skladu sa zakonom.”
Član 15.
Član 85. menja se i glasi:
“Član 85.
Za teže povrede obaveza učenika i za povrede zabrane iz čl. 110–112. ovog zakona škola vodi vaspitno-disciplinski postupak o kojem obaveštava roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika učenika.
Škola odmah obaveštava roditelja o pokretanju i razlozima za pokretanje vaspitno- disciplinskog postupka za teže povrede obaveza učenika i za povrede zabrane iz čl. 110–112. ovog zakona.
Škola obaveštava Ministarstvo o povredi zabrane iz čl. 110–112. ovog zakona, u skladu sa propisima kojima se uređuju: kriterijumi za prepoznavanje oblika diskriminacije, postupanje ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminativnog ponašanja i vređanja ugleda, časti i dostojanstva ličnosti, kao i protokola postupanja u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, za učinjene teže povrede obaveza učenika iz člana 83. stav 11. tač. 4) i 5) ovog zakona, direktor zaključkom pokreće vaspitno-disciplinski postupak odmah, a najkasnije u roku od dva radna dana od dana saznanja, o čemu odmah obaveštava roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.
Direktor vodi postupak i okončava ga rešenjem.
U vaspitno-disciplinskom postupku učenik, uz prisustvo roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, kao i svi ostali učesnici i svedoci moraju biti saslušani i dati pisanu izjavu.
Ukoliko se roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik učenika, koji je uredno obavešten, ne odazove da prisustvuje vaspitno-disciplinskom postupku, direktor škole postavlja odmah, a najkasnije narednog radnog dana, psihologa, odnosno pedagoga ustanove da u tom postupku zastupa interese učenika, o čemu odmah obaveštava centar za socijalni rad.
Vaspitno-disciplinski postupak okončava se donošenjem rešenja u roku od 30 dana od dana pokretanja.
U okviru pojačanog vaspitnog rada sa učenicima realizuje se i društveno-korisni, odnosno humanitarni rad.
Izuzetno od stava 8. ovog člana, u slučaju učinjene teže povrede obaveza učenika iz člana 83. stav 11. tač. 4) i 5) ovog zakona i povrede zabrane, vaspitno-disciplinski postupak okončava se donošenjem rešenja u roku od 20 dana od dana pokretanja.
U vaspitno-disciplinskom postupku koji je pokrenut za težu povredu obaveze učenika iz člana 83. stav 11. tač. 4) i 5) ovog zakona i povredu zabrane, učenik može biti udaljen iz neposrednog obrazovno-vaspitnog rada koji obuhvata obaveznu nastavu i ostale oblike obrazovno-vaspitnog rada.
Učenik može biti udaljen iz neposrednog obrazovno-vaspitnog rada i ostalih oblika obrazovno-vaspitnog rada najkraće pet radnih dana, a najduže do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka.
Direktor škole, nakon procene tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u skladu sa protokolom postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje i pravilnikom o društveno-korisnom, odnosno humanitarnom radu, donosi rešenje o udaljenju učenika iz stava 11. ovog člana.
Tokom udaljenja učenika iz stava 11. ovog člana učenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik je dužan da se informiše o toku nastavnog procesa i da sadržaje programa nastave i ѕučenja prati uz upotrebu nastavnog materijala koji je škola u obavezi da dostavi učeniku radi obezbeđivanja kontinuiteta u obrazovanju.
Škola je dužna da o udaljenju učenika iz stava 11. ovog člana obavesti nadležni centar za socijalni rad radi zajedničkog delovanja u realizaciji pojačanog vaspitnog rada.
Pre donošenja rešenja o udaljenju moraju se utvrditi sve činjenice koje su od značaja za odlučivanje.
Ukoliko u toku trajanja vaspitno-disciplinskog postupka učenik srednje škole, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik, podnese zahtev da se učenik ispiše iz škole, škola će doneti rešenje kojim se izdavanje ispisnice odlaže do okončanja vaspitno- disciplinskog postupka.
Na rešenje iz stava 17. ovog člana učenik, njegov roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik, nema pravo žalbe ali ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu.
Podaci o izrečenim vaspitnim i vaspitno-disciplinskim merama moraju biti uneti u odgovarajući deo obrasca prevodnice, odnosno ispisnice, prilikom prevođenja, odnosno upisivanja učenika u drugu osnovnu, odnosno srednju školu u toku školske godine.
Škola u kojoj učenik nastavlja školovanje u obavezi je da prati ponašanje učenika i sprovodi pojačan vaspitni rad u saradnji sa nadležnim centrom za socijalni rad i drugim ustanovama spoljašnje zaštitne mreže.
Bliže uslove, način, sadržaj, dužinu, mesto i vreme obavljanja i druga pitanja od značaja za obavljanje društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada iz stava 9. ovog člana propisuje ministar.”
Član 16.
Član 86. menja se i glasi:
“Član 86.
Za povredu obaveze, odnosno zabrane propisane ovim zakonom, mogu da se izreknu mere, i to:
1) za lakšu povredu obaveza učenika, vaspitna mera – opomena, ukor odeljenjskog starešine ili ukor odeljenjskog veća, na osnovu izjašnjavanja nastavnika koji ostvaruju nastavu u odeljenju učenika, u skladu sa opštim aktom škole;
2) za težu povredu obaveza učenika, vaspitno-disciplinska mera – ukor direktora i ukor nastavničkog veća, a za učenika srednje škole i isključenje učenika iz škole, odnosno škole sa domom, ukoliko druge izrečene mere i aktivnosti ne dovode do poboljšanja u ponašanju učenika;
3) za učinjenu povredu zabrane iz čl. 110–112. ovog zakona, vaspitno-disciplinska mera:
(1) ukor direktora ili ukor nastavničkog veća;
(2) premeštaj učenika od petog do osmog razreda u drugu osnovnu školu na osnovuodluke nastavničkog veća, uz saglasnost škole u koju prelazi, a uz obaveštavanje roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika;
(3) za učenika srednje škole – isključenje učenika iz škole, odnosno škole sa domom.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, za teže povrede obaveza učenika iz člana 83. stav
11. tač. 4) i 5) ovog zakona, učeniku osnovne škole se može izreći vaspitno-disciplinska mera – premeštaj u drugu osnovnu školu, uz saglasnost škole u koju prelazi, a uz obaveštavanje roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika, a učeniku srednje škole – isključenje učenika iz škole, odnosno škole sa domom.
Izuzetno, u situaciji kada se premeštaj u drugu osnovnu školu ne realizuje u roku od sedam dana od dana konačnosti rešenja o izrečenoj vaspitno-disciplinskoj meri, na zahtev škole koja je izrekla meru, školska uprava određuje osnovnu školu u koju se učenik premešta u roku od tri dana od dana dostavljanja zahteva škole koja je izrekla meru.
Kada se učeniku izrekne mera isključenje iz škole, odnosno škole sa domom, škola je dužna da o tome obavesti nadležni centar za socijalni rad, kako bi preduzeli mere iz svoje nadležnosti.
Vaspitna mera izriče se učeniku za lakšu povredu obaveze iz stava 1. tačka 1) ovog člana, bez vođenja vaspitno-disciplinskog postupka.
Mera iz stava 1. ovog člana može da se izrekne učeniku ako je škola prethodno preduzela neophodne aktivnosti iz člana 83. stav 1. ovog zakona.
Mera iz stava 1. tač. 2) i 3) i stava 2. ovog člana izriče se učeniku nakon sprovedenog vaspitno-disciplinskog postupka i utvrđene odgovornosti i utiče na ocenu iz vladanja u toku polugodišta i na zaključnu ocenu iz vladanja.
Izuzetno, odeljenjski starešina po pribavljenoj proceni tima za zaštitu učenika od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja predlaže odeljenjskom veću smanjenje zaključne ocene iz vladanja na kraju drugog polugodišta učeniku koji učini težu povredu obaveze učenika ili povredu zabrane iz čl. 110–112. ovog zakona na kraju drugog polugodišta, kada nije moguće voditi vaspitno-disciplinski postupak.
Vaspitna i vaspitno-disciplinska mera izriču se u školskoj godini u kojoj je učinjena povreda obaveze učenika.
Kada maloletan učenik izvrši lakšu ili težu povredu obaveze, odnosno zabrane iz čl. 110–112. ovog zakona, škola odmah, a najkasnije narednog radnog dana od dana saznanja obaveštava roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i uključuje ga u odgovarajući postupak.
Nastavničko veće izriče vaspitno-disciplinske mere – ukor nastavničkog veća, premeštaj učenika u drugu osnovnu školu iz stava 2. ovog člana i isključenje učenika iz srednje škole, odnosno škole sa domom, a ukor direktora izriče direktor.
Učenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik ima pravo da podnese žalbu školskom odboru na izrečenu vaspitno-disciplinsku meru za izvršenu težu povredu obaveze učenika ili za povredu zabrane iz čl. 110–112. ovog zakona, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja o utvrđenoj odgovornosti i izrečenoj meri.
Školski odbor rešava po žalbi iz stava 12. ovog člana u roku od 15 dana od dana dostavljanja žalbe od strane učenika, roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.
Žalba odlaže izvršenje rešenja direktora.
Protiv drugostepenog rešenja o izrečenoj meri isključenja učenika iz srednje škole ili škole sa domom, učenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu.”
Član 17.
U članu 89. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:
“U školi sa domom učenika, u delu ustanove u kojem se obezbeđuju smeštaj, ishrana i vaspitni rad sa učenicima, primenjuju se propisi koji regulišu oblast učeničkog standarda.”
Dosadašnji st. 4–8. postaju st. 5–9.
Član 18.
U članu 93. stav 2. menja se i glasi:
“Ustanova predškolskog i osnovnog obrazovanja i vaspitanja može da obavlja delatnost i van sedišta, odnosno u drugom objektu, organizovanjem izdvojenog odeljenja, ako ispunjava uslove iz člana 92. ovog zakona.”
Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.
Član 19.
Član 94. menja se i glasi:
“Ustanova može da počne sa radom kada se utvrdi da ispunjava uslove za osnivanje i početak rada i obavljanje delatnosti i dobije rešenje o verifikaciji.
Zahtev za verifikaciju sadrži: naziv, sedište i vrstu ustanove, program obrazovanja i vaspitanja, jezik na kome će se ostvarivati obrazovno-vaspitni rad, razloge i opravdanost osnivanja i uslove koje obezbeđuje osnivač za početak rada i obavljanje delatnosti. Uz zahtev se dostavljaju akt o osnivanju ustanove i dokazi o ispunjenosti uslova iz čl. 91. i 92. ovog zakona.
Zahtev za verifikaciju osnovne škole podnosi se najkasnije do 28. februara tekuće školske godine za narednu školsku godinu, a za srednju školu najkasnije do 31. decembra za narednu školsku godinu.
Zahtev za verifikaciju podnosi se i kada se u ustanovi vrši statusna promena, menja sedište, odnosno objekat, organizuje rad u izdvojenom odeljenju, izvrši dogradnja ili izgradnja novog prostora odnosno objekta, uvodi novi obrazovni profil, odnosno smer, tip gimnazije, ili program za učenike sa posebnim sposobnostima, uvodi novi odsek u muzičkoj školi ili kada osnovna škola ostvaruje pripremni predškolski program ili program osnovnog obrazovanja odraslih.
Srednja škola je u obavezi da podnese zahtev za verifikaciju i u slučaju kada se za postojeći obrazovni profil usvoji novi standard kvalifikacije, donesu novi planovi i programi nastave i učenja i odgovarajući normativi prostora, opreme i nastavnih sredstava, ukoliko Ministarstvo utvrdi da je zbog obima i vrsta promena potrebno da se izvrši verifikacija.
O zahtevu za verifikaciju ustanove odlučuje Ministarstvo najkasnije u roku od šest meseci od podnošenja urednog zahteva.
Rešenje o zahtevu za verifikaciju ustanove je konačno u upravnom postupku.”
Član 20.
U članu 96. stav 2. menja se i glasi:
“Strana ustanova može da počne sa radom nakon dobijanja dozvole za obavljanje delatnosti (osnovnog ili srednjeg obrazovanja) od strane Ministarstva i izvrši upis u registar nadležnog organa, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja u vezi sa prostorom, opremom, nastavnim sredstvima i zaposlenima, od strane prosvetne inspekcije.”
Član 21.
U članu 98. stav 10. broj: “6.”, zamenjuje se brojem: “7.”.
Član 22.
Posle člana 99. dodaje se naziv člana i član 99a koji glasi:
“Hibridna nastava Član 99a
Nastava može da se ostvaruje i kao hibridna nastava.
Hibridna nastava je kombinacija neposrednog rada u školi i rada na platformi za hibridnu nastavu, na kojoj onlajn učionice predstavljaju bezbedno mesto za podršku učenju i primenu savremenih metoda nastave.
Škola može da donese odluku o realizaciji hibridne nastave u okviru svih ili grupe predmeta i aktivnosti, u skladu sa nivoom digitalnih kompetencija nastavnika i tehničkom opremljenošću škole.
Škola donosi odluku iz stava 3. ovog člana za celu školsku godinu ili za određeni period. Saglasnost na ovu odluku daje nadležna školska uprava.
Na osnovu preporuka koje sačinjava Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, škola godišnjim planom rada utvrđuje vreme, mesto, način i nosioce ostvarivanja hibridne nastave.
Bliže uslove o tehničkim uslovima za realizaciju hibridne nastave propisuje ministar.”
Član 23.
U članu 109. stav 2. posle reči: “Zaposleni”, stavlja se zapeta i dodaju se reči:
“učenici, polaznici, roditelji”.
Član 24.
U članu 112. stav 1. posle reči: “trećeg lica prema zaposlenom;”, dodaju se reči:
“zaposlenog prema drugom zaposlenom,”.
Član 25.
U članu 118. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
“Privremeni organ upravljanja iz stava 1. ovog člana ima pet članova i obavlja poslove iz nadležnosti organa upravljanja.”
Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.
Član 26.
U članu 129. stav 2. menja se i glasi:
“Rešenjem direktora na poslove pomoćnika direktora raspoređuje se nastavnik, vaspitač i stručni saradnik, zaposlen u ustanovi, sa položenim ispitom za licencu i sa najmanje pet godina radnog staža u ustanovi nakon stečenog odgovarajućeg obrazovanja, koji ima profesionalni ugled i iskustvo u ustanovi, za svaku školsku, odnosno radnu godinu.”
U stavu 4. reč: “postavljenja”, zamenjuje se rečima: “raspoređivanja na poslove pomoćnika direktora”.
Član 27.
U članu 130. stav 15. tačka 5) menja se i glasi:
“5) Tim za profesionalnu orijentaciju učenika u osnovnoj školi, odnosno tim za karijerno vođenje i savetovanje u srednjoj školi;”.
Član 28.
U članu 132. stav 2. menja se i glasi:
“Sekretar mora da ima obrazovanje iz oblasti pravnih nauka na studijama i prvog i drugog stepena (osnovne i master akademske studije) u skladu sa članom 140. st. 1. i 2. ovog zakona, savladan program obuke i dozvolu za rad sekretara (u daljem tekstu: licenca za sekretara).”
U stavu 3. reči: “Sekretaru – pripravniku direktor određuje mentora sa liste sekretara ustanova koju utvrdi školska uprava.” brišu se.
Član 29.
U članu 133. stav 1. tačka 5) posle reči: “izrađuje”, dodaju se reči: “i kontroliše”. Tačka 8) briše se.
Dosadašnje tač. 9–12) postaju tač. 8–11).
Član 30.
U članu 135. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
“Izuzetno, određene poslove nastavnika može obavljati i stručni saradnik u skladu sa potrebama škole i podzakonskim aktom kojim je uređen stepen i vrsta obrazovanja.”
Dosadašnji st. 3–11. postaju st. 4–12.
Član 31.
U članu 138. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
“Izuzetno, stručni saradnik, koji je stekao odgovarajuće obrazovanje propisano čl. 140–142. ovog zakona može obavljati i poslove nastavnika u skladu sa potrebama škole.”
Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.
Član 32.
U članu 139. stav 1. u tački 6) na kraju teksta tačka se zamenjuje tačkom i zapetom. Posle tačke 6) dodaje se tačka 7) koja glasi:
“7) ima saglasnost nadležnog organa tradicionalne crkve ili verske zajednice kojoj pripada za izvođenje verske nastave u osnovnoj, odnosno u srednjoj školi ‒ za prijem na poslove nastavnika verske nastave.”
Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
“Ako nadležni organ tradicionalne crkve ili verske zajednice povuče saglasnost iz stava 1. tačka 7) ovog člana iz razloga što nastavnik verske nastave svojim aktivnostima, stavovima i ponašanjem podriva ugled tradicionalne crkve ili verske zajednice, odnosno uči i postupa suprotno učenju, stavovima, moralu i vrednostima koje zastupa tradicionalna crkva, odnosno verska zajednica kojoj pripada, danom dostavljanja ustanovi obrazloženog akta o povlačenju saglasnosti nastavniku verske nastave prestaje radni odnos, ukoliko u ustanovi ne može da mu se obezbedi drugo radno mesto za koje ispunjava uslove.”
U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 4. reči: “tačka 2)” zamenjuju se rečima: “tač.
2) i 7)”.
Član 33.
Član 142. menja se i glasi:
“Član 142.
Obavezno obrazovanje lica iz člana 140. ovog zakona je obrazovanje iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina stečeno na visokoškolskoj ustanovi u toku studija ili nakon sticanja odgovarajućeg obrazovanja, iznosi do 60 bodova, a ne manje od 30 bodova, od čega najmanje deset bodova prakse u ustanovi, u skladu sa evropskim sistemom prenosa bodova.
Visokoškolska ustanova u kojoj je lice steklo obrazovanje iz stava 1. ovog člana dužna je da prilikom izdavanja javne isprave o stečenom obrazovanju izda i potvrdu o stečenim bodovima i strukturi stečenih bodova.
Obrazovanje iz stava 1. ovog člana, nastavnik, vaspitač i stručni saradnik je obavezan da stekne u roku od jedne, a najviše dve godine od dana prijema u radni odnos, kao uslov za polaganje ispita za licencu.
Obrazovanje iz stava 1. ovog člana lice može steći na akreditovanoj visokoškolskoj ustanovi u okviru:
Smatra se da nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji je u toku osnovnih studija položio ispite iz pedagogije i psihologije ili je položio stručni ispit, odnosno ispit za licencu ima obrazovanje iz stava 1. ovog člana.
Obrazovanje iz stava 1. ovog člana nije obavezno za lice sa srednjim obrazovanjem: medicinska sestra – vaspitač, nastavnik igračkih predmeta i nastavnik praktične nastave.”
Član 34.
U članu 144. stav 2. tačka 6) na kraju teksta tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje se tačka 7) koja glasi:
“7) Medicinska sestra – vaspitač sa položenim stručnim ispitom po propisima iz oblasti zdravstvene zaštite, koja je zasnovala radni odnos u ustanovi pre stupanja na snagu Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (“Službeni glasnik RS”, br. 18/10, 101/17, 113/17 - dr. zakon, 95/18 - dr. zakon i 10/19), može da obavlja vaspitno-obrazovni rad u predškolskoj ustanovi bez licence.”
Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
“Medicinska sestra – vaspitač iz tačke 7) ovog člana koja je imala prekid radnog odnosa posle stupanja na snagu Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, u obavezi je da polaže ispit za licencu.”
Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.
Član 35.
Naziv člana i član 145. menjaju se i glase:
“Nastavnik, vaspitač, stručni saradnik – pripravnik Član 145.
Pripravnik, u smislu ovog zakona, jeste lice koje prvi put u svojstvu nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika zasniva radni odnos, sa punim ili nepunim radnim vremenom i osposobljava se za samostalan rad, savladavanjem programa za uvođenje u posao i polaganjem ispita za licencu.
Pripravnički staž traje najmanje jednu, a najduže dve godine.
Za vreme trajanja pripravničkog staža, radi savladavanja programa za uvođenje u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, ustanova pripravniku određuje mentora.
Izuzetno, ako ustanova nema mentora koji ispunjava propisane uslove, poslovi mentora za nastavnika poveravaju se nastavniku srodne grupe predmeta, a izuzetno stručnom saradniku, koji ispunjavaju uslove za mentora; poslovi mentora za vaspitača poveravaju se rukovodiocu objekta, a izuzetno stručnom saradniku ustanove koji ispunjavaju uslove za mentora; dok se poslovi mentora za stručnog saradnika u školi i predškolskoj ustanovi poveravaju stručnom saradniku iz druge ustanove, a koji ispunjava uslove za mentora.
Pripravnik koji savlada program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika ima pravo na polaganje ispita za licencu posle navršenih godinu dana rada.
Pripravniku koji je nakon savladanog programa uvođenja u posao, prijavljen za polaganje ispita za licencu, pripravnički staž prestaje posle navršene dve godine rada u ustanovi.
Ukoliko nadležni organ ne organizuje polaganje ispita za licencu pripravniku koji je u Zakonom propisanom roku prijavljen za polaganje ispita za licencu, rok za polaganje ispita za licencu se produžava do organizovanja ispita.
Troškove prvog polaganje ispita iz stava 5. ovog člana, snosi ustanova.
Program obuke za mentora, program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, koji uključuje i program osposobljavanja za rad sa decom i učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, način i postupak provere savladanosti tog programa, program ispita za sticanje i ponovno sticanje licence, način polaganja i jezik na kome se polaže ispit, sastav i način rada komisije Ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine pred kojom se polaže ispit za licencu, propisuje ministar.”
Član 36.
Posle člana 145. dodaju se čl. 145a i 145b koji glase:
“Sekretar – pripravnik Član 145a
Sekretar – pripravnik, u smislu ovog zakona, jeste lice koje prvi put u svojstvu sekretara zasniva radni odnos u ustanovi i osposobljava se za samostalan rad, savladavanjem programa za uvođenje u posao i polaganjem ispita za licencu za sekretara ustanove.
Pripravnički staž traje najmanje jednu, a najduže dve godine.
Za vreme trajanja pripravničkog staža, radi savladavanja programa za uvođenje u posao sekretara, ustanova pripravniku određuje mentora.
Sekretaru – pripravniku direktor određuje mentora sa liste sekretara ustanova koju utvrdi školska uprava.
Pripravnik koji savlada program uvođenja u posao sekretara ima pravo na polaganje ispita za licencu posle navršenih godinu dana rada.
Pripravniku koji je nakon savladanog programa uvođenja u posao, prijavljen za polaganje ispita za licencu, pripravnički staž prestaje posle navršene dve godine rada u ustanovi.
Ukoliko nadležni organ ne organizuje polaganje ispita za licencu pripravniku koji je u Zakonom propisanom roku prijavljen za polaganje ispita za licencu, rok za polaganje ispita za licencu se produžava do organizovanja ispita.
Troškove prvog polaganja ispita iz stava 5. ovog člana, snosi ustanova.
Program uvođenja u posao sekretara, program ispita za sticanje licence, način polaganja i jezik na kome se polaže ispit, sastav i način rada komisije Ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine pred kojom se polaže ispit za licencu, propisuje ministar.
Član 145b
Direktor ustanove može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa licem zaposlenim u drugoj ustanovi za obavljanje poslova mentora najviše 30% od punog radnog vremena.
Lice angažovano po osnovu ugovora iz stava 1. ovog člana ne zasniva radni odnos u ustanovi.”
Član 37.
U članu 146. stav 2. reči: “nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika koji ima licencu”, zamenjuju se rečju: “mentora”.
Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:
“Ako se ugovor iz stava 3. ovog člana zaključuje radi pripreme za izvođenje verske nastave, pripravnik – stažista mora imati saglasnost nadležnog organa tradicionalne crkve ili verske zajednice kojoj pripada za zaključenje ugovora.”
Dosadašnji st. 4-6. postaju st. 5-7.
Posle dosadašnjeg stava 6. koji postaje stav 7. dodaje se stav 8. koji glasi:
“Ugovor o stručnom usavršavanju pripravnika – stažiste iz stava 4. ovog člana prestaje pre isteka vremena na koje je zaključen ako nadležni organ tradicionalne crkve ili verske zajednice povuče saglasnost datu na taj ugovor iz razloga navedenih u članu 139. stav 3. ovog zakona.”
Član 38.
U članu 149. stav 9. menja se i glasi:
“Nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku kome je suspendovana licenca iz razloga navedenih u stavu 2. tačka 2) ovog člana prestaje radni odnos, ako u roku od šest meseci od suspenzije ne dostavi dokaze o odgovarajućem stručnom usavršavanju, na koje ga je prethodno uputila ustanova.”
Posle stava 10. dodaje se novi stav 11. koji glasi:
“Dok traje suspenzija licence nastavnik i vaspitač prisustvuje nastavi, odnosno aktivnostima drugih nastavnika i vaspitača koje mu određuje direktor, a stručni saradnik radu stručnog saradnika u drugoj ustanovi koju odredi direktor.”
Dosadašnji stav 11. postaje stav 12.
Član 39.
U članu 151. stav 3. posle reči: “zvanje”, dodaju se reči: “i kada obavlja poslove direktora i pomoćnika direktora”.
Posle stava 8. dodaje se stav 9. koji glasi:
“Oblike stručnog usavršavanja, programe stalnog stručnog usavršavanja, sadržaj portfolija, način organizovanja i druga pitanja od značaja za stručno usavršavanje nastavnika verske nastave ministar propisuje na predlog organa nadležnog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama, po pribavljenom mišljenju tradicionalnih crkava i verskih zajednica i zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.”
Član 40.
U članu 152. stav 1. menja se i glasi:
“Prijem u radni odnos u ustanovi čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave vrši se na osnovu preuzimanja zaposlenog sa liste zaposlenih za čijim radom je u potpunosti ili delimično prestala potreba i zaposlenih koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom (u daljem tekstu: preuzimanje sa liste), kao i na osnovu preuzimanja zaposlenog koji nije na listi ili konkursa ako se nije moglo izvršiti preuzimanje.”
U stavu 2. reči: “može biti preuzet”, zamenjuju se rečima: “ostvaruje pravo da bude preuzet”.
Posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:
“Odredbe ovog člana ne primenjuju se na nastavnike verske nastave.”
Član 41.
U članu 153. posle stava 9. dodaje se stav 10. koji glasi:
“Odredbe ovog člana ne primenjuju se na nastavnike verske nastave.”
Član 42.
U članu 154. stav 1. tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: “izuzev za nastavnika verske nastave.”
U članu 154. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:
“Kriterijume za izbor kandidata za prijem u radni odnos propisuje ministar.” Dosadašnji st. 4–13. postaju st. 5–14.
U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 6. broj: “4.”, zamenjuje se brojem: “5.”. U dosadašnjem stavu 7. koji postaje stav 8. broj: “6.”, zamenjuje se brojem: “7.”. U dosadašnjem stavu 8. koji postaje stav 9. broj: “7.”, zamenjuje se brojem: “8.”. U dosadašnjem stavu 9. koji postaje stav 10. broj: “8.”, zamenjuje se brojem: “9.”.
U dosadašnjem stavu 12. koji postaje stav 13. posle reči: “dana”, dodaju se reči:
“nakon konačnosti rešenja po prethodno raspisanom konkursu”.
U dosadašnjem stavu 13. koji postaje stav 14. broj: “8.”, zamenjuje se brojem: “9.”. Posle stava 14. dodaju se novi st. 15. i 16. koji glase:
“Direktor ustanove zaključuje ugovor o radu u na neodređeno vreme za izvođenje verske nastave sa licem koje se nalazi se na listi nastavnika verske nastave i koje ispunjava uslove iz člana 139. i člana 140. stav 1. ovog zakona.
Listu nastavnika verske nastave, na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, utvrđuje ministar.”
Član 43.
U članu 155. stav 4. briše se.
Dosadašnji st 5 – 10. postaju st. 4 – 9.
U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 4. reči: “za svaku školsku godinu” brišu se.
U dosadašnjem stavu 6. koji postaje stav 5. reči: “na 12 meseci za svaku školsku godinu,” zamenjuju se rečima: “do isteka tekuće školske godine, odnosno do povratka odsutnog nastavnika.”
Posle dosadašnjeg stava 10. koji postaje stav 9. dodaje se stav 10. koji glasi:
“Radni odnos na određeno vreme nastavnika verske nastave prestaje pre isteka vremena na koje je zasnovan ako nadležni organ tradicionalne crkve ili verske zajednice povuče saglasnost (uput) za izvođenje verske nastave iz razloga navedenih u članu 139. stav 3. ovog zakona.”
Član 44.
U članu 160. posle stava 8. dodaje se novi stav 9. koji glasi:
“Ako škola ne može da obezbedi stručno lice na poslovima stručnog saradnika u periodu odsustvovanja angažovanog lica ili povećanog obima posla, posebnim rešenjem može da rasporedi do šest časova rada nedeljno drugom stručnom saradniku, najduže do kraja školske godine i ovaj rad se smatra prekovremenim radom.”
Dosadašnji st. 9. i 10. postaju st. 10. i 11.
Posle dosadašnjeg stava 10. koji postaje stav 11. dodaje se stav 12. koji glasi:
“Naknada za rad stručnog saradnika iz stava 9. ovog člana isplaćuje se na osnovu mesečnog izveštaja stručnog saradnika.”
Član 45.
U članu 161. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:
“Izuzetno, zaposleni koji nije mogao da iskoristi godišnji odmor tokom raspusta, ostvaruje pravo na godišnji odmor u skladu sa propisima iz stava 1. ovog člana.”
Član 46.
Član 175. menja se i glasi:
“Član 175.
Jedinstveni informacioni sistem prosvete u širem smislu (u daljem tekstu: JISP) je skup baza podataka i računarskih programa, potrebnih za prikupljanje i obradu podataka u evidencijama i registrima, uz obezbeđivanje zaštite podataka o ličnosti.
Ustanova, visokoškolska ustanova, odnosno ustanova učeničkog i studentskog standarda vodi evidenciju o deci, učenicima, odraslima i studentima obuhvaćenim formalnim obrazovanjem, o roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima i o zaposlenima, a javno priznati organizator aktivnosti o polaznicima i kandidatima obuhvaćenim neformalnim obrazovanjem, u skladu sa ovim i posebnim zakonom, zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje i zakonom kojim se uređuje učenički i studentski standard.
Ukoliko ustanova, visokoškolska ustanova, ustanova učeničkog i studentskog standarda, odnosno javno priznati organizator aktivnosti vodi evidenciju u elektronskom obliku u okviru JISP-a, u skladu sa ovim i posebnim zakonom, Ministarstvo je obrađivač podataka u pogledu upravljanja sistemom, administriranja sistema, čuvanja i zaštite podataka.
Ministarstvo, u okviru JISP-a vodi sledeće registre (JISP u užem smislu):
1) dece, učenika, odraslih, polaznika, kandidata i studenata;
2) predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola i ustanova učeničkog i studentskog standarda (u daljem tekstu: registar ustanova);
3) akreditovanih visokoškolskih ustanova;
4) zaposlenih u ustanovama i ustanovama učeničkog i studentskog standarda;
5) zaposlenih u visokoškolskim ustanovama;
6) planova i programa nastave i učenja;
7) akreditovanih studijskih programa.
Agencija za kvalifikacije (u daljem tekstu: Agencija) u okviru JISP-a vodi registar Nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije, u skladu sa zakonom koji utvrđuje Nacionalni okvir kvalifikacija.
U registre iz st. 4. i 5. ovog člana automatizovano se unose podaci iz evidencija koje u elektronskom obliku vodi ustanova, visokoškolska ustanova, ustanova učeničkog i studentskog standarda, odnosno javno priznati organizator aktivnosti.
Izuzetno, kada ustanova, visokoškolska ustanova, ustanova učeničkog i studentskog standarda, odnosno javno priznati organizator aktivnosti ne vodi evidenciju u elektronskom obliku, dužni su da u registar iz st. 4. i 5. ovog člana unose i ažuriraju podatke iz evidencija iz stava 3. ovog člana.
Ministarstvo uspostavlja JISP i njime upravlja uz tehničku podršku službe Vlade nadležne za projektovanje, usklađivanje, razvoj, funkcionisanje sistema elektronske uprave i druge poslove propisane zakonom (u daljem tekstu: Služba Vlade).
Služba Vlade je obrađivač podataka kada obavlja poslove koji se odnose na čuvanje, sprovođenje mera zaštite i obezbeđivanja sigurnosti i bezbednosti podataka JISP-a, u državnom centru za čuvanje i upravljanje podataka, u skladu sa propisima kojima se uređuje elektronska uprava i informaciona bezbednost.
Bliže uslove i način uspostavljanja JISP-a, registara, vođenja, obrade, unosa, ažuriranja, dostupnosti podataka koji se unose u JISP, kao i vrsti statističkih izveštaja na osnovu podataka iz registara, propisuje ministar.”
Član 47.
Član 176. menja se i glasi:
“Član 176.
Za potrebe vođenja registra iz člana 175. stav 4. tačka 1) ovog zakona i zaštite podataka o ličnosti formira se Jedinstveni obrazovni broj (u daljem tekstu: JOB) koji prati njegovog nosioca kroz sve nivoe formalnog obrazovanja i vaspitanja i kroz neformalno obrazovanje i predstavlja ključ za povezivanje svih podataka o detetu, učeniku, studentu, kao i odraslom, polazniku i kandidatu (u daljem tekstu: odrasli) u JISP-u.
JOB predstavlja individualnu i neponovljivu oznaku koja se sastoji od 16 karaktera i koja se dodeljuje detetu, učeniku, odraslom i studentu u automatizovanom postupku preko JISP-a, na zahtev ustanove, visokoškolske ustanove, odnosno javno priznatog organizatora aktivnosti pri prvom upisu u ustanovu, a nakon provere podataka iz stava 5. ovog člana sa podacima iz evidencija koje drugi organi vode u elektronskom obliku u skladu sa zakonom.
Izuzetno, ukoliko JOB nije mogao biti dodeljen u automatizovanom postupku, Ministarstvo ima obavezu da izvrši proveru ispunjenosti uslova i dodeli JOB, privremeni JOB, zatraži dopunu podataka ili da odbije zahtev ustanove za dodelu JOB-a.
Privremeni JOB dodeljuje se detetu, učeniku, odraslom i studentu do dobijanja jedinstvenog matičnog broja građana, a stranom državljaninu, licu bez državljanstva, prognanom i raseljenom licu do dobijanja identifikacionog broja i opisa identifikacionog broja.
Za dete, učenika, odraslog i studenta iz stava 4. ovog člana ustanova ima obavezu da obavesti nadležni organ uprave prema mestu rođenja deteta, učenika, odraslog i studenta i zatraži proveru da li je lice upisano u matičnu knjigu rođenih, kao i da putem JISP-a o rezultatima provere obavesti ministarstvo.
Privremeni JOB postaje JOB ili se ukida ukoliko nisu ispunjeni uslovi za dodelu JOB-a.
Podatak o JOB-u unosi se u evidenciju koju ustanova vodi, kao i obrasce javnih isprava koje ustanova izdaje u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
U zahtevu za dodelu JOB-a ustanova, visokoškolska ustanova, odnosno javno priznati organizator aktivnosti unosi podatke u JISP o identitetu deteta, učenika, odraslog i studenta: ime, prezime, ime jednog roditelja, jedinstveni matični broj građana, drugi identifikacioni broj i opis identifikacionog broja za stranog državljanina, lice bez državljanstva i tražioca državljanstva, odnosno lice koje nije upisano u matičnu knjigu rođenih Republike Srbije.
Podaci o ličnosti iz stava 8. ovog člana obrađuju se u svrhu dodele JOB-a detetu, učeniku, odraslom i studentu.
Podaci o ličnosti iz stava 8. ovog člana mogu da se obrađuju i u svrhu izrade statističkih izveštaja na način kojim nije omogućeno otkrivanje podataka o ličnosti, u skladu sa zakonom.
Izuzetno, podaci o ličnosti iz stava 8. ovog člana mogu da se obrađuju i u druge svrhe propisane zakonom.
Ustanova, visokoškolska ustanova, odnosno javno priznati organizator aktivnosti je dužan da JOB lično dostavi detetu i učeniku preko roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, odraslom i studentu u zatvorenoj koverti i da o tome vodi evidenciju.
Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik, odrasli i student iz stava 12. ovog člana može da zahteva da mu se JOB i podaci za lični pristup registru dostave elektronskim putem u skladu sa zakonom koji uređuje elektronsku upravu.
Ministarstvo u elektronskom obliku uspostavlja i vodi evidenciju svih podataka iz zahteva za dodelu JOB-a i dodeljenih JOB-ova.
Podaci o JOB-u iz stava 14. ovog člana čuvaju se trajno.
Ministarstvo je rukovalac podacima o ličnosti iz stava 8. ovog člana.
Način dodele JOB-a, ukidanja ili promene privremenog JOB-a u JOB, vođenja evidencije o dodeli JOB-a i primene mera bezbednosti, propisuje ministar.”
Član 48.
Član 177. menja se i glasi:
“Član 177.
Podaci iz evidencije o deci, učenicima i odraslima i o roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima unose se u registar dece, učenika, odraslih i studenata preko JOB-a, u skladu sa ovim zakonom, i to:
1) podatke koji se odnose na identitet deteta, učenika i odraslog: JOB, pol, datum, mesto i država rođenja, država i mesto stanovanja;
2) podatke koji se odnose na obrazovni status deteta, učenika i odraslog: prethodno završen program obrazovanja i vaspitanja, odnosno nivo obrazovanja, šifre kvalifikacija, jezik na kojem su završeni prethodni nivoi obrazovanja i vaspitanja, ustanova, grupa, razred i odeljenje u koji je upisan, podaci o ispisu ili isključenju učenika, vrsta i trajanje programa obrazovanja, jezik na kome se izvodi obrazovno-vaspitni rad, maternji jezik, nacionalna pripadnost (izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti nije obavezno), izborni programi, obrazovanje po individualnom obrazovnom planu, ocene, položeni ispiti, pohvale i nagrade osvojene tokom obrazovanja, izostanci, vladanje i izdate javne isprave;
3) podatke koji se odnose na socijalni status deteta, učenika i odraslog: pripadnost socijalno ugroženim kategorijama stanovništva, uslovi stanovanja i stanje porodice; socijalni status roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika: stečena stručna sprema, zanimanje i oblik zaposlenja;
4) podatke koji se odnose na telesni i motorički status učenika u okviru obrazovno-vaspitnog sistema, dobijene kroz sistem praćenja telesnog i motoričkog statusa učenika u okviru nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja;
5) podatke koji se odnose na funkcionalni status deteta, učenika i odraslog: podaci dobijeni na osnovu procene potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške koju utvrđuje interresorna komisija, odnosno ustanova i unose se u registar kao podatak o postojanju funkcionalnih poteškoća u domenu vida, sluha, grube ili fine motorike, intelektualnih poteškoća, poteškoća sa komunikacijom, sa ponašanjem i socijalizacijom.
Podaci iz evidencije o studentima unose se u registar dece, učenika, odraslih i studenata preko JOB-a, u skladu sa ovim zakonom, i to:
1) podatke koji se odnose na identitet studenta: JOB, godište, mesto i država rođenja, mesto i država stalnog stanovanja, nacionalna pripadnost u skladu sa zakonom, bračni status;
2) podatke koji se odnose na obrazovni status studenata: prethodno završeno obrazovanje, jezik na kojem je stečeno osnovno i srednje obrazovanje, upisani studijski program, vrsta studija, godina studija i godina prvog upisa na studijski program, položeni ispiti, ocene, datum polaganja, godina završetka studijskog programa, prosečna ocena u toku studija, jezik na kome se izvodi studijski program, podaci o ostvarenim ESPB bodovima i izdatim javnim ispravama;
3) podatke koji se odnose na socijalni status studenata: načinu finansiranja studija, način izdržavanja tokom studija, radni status studenta tokom studiranja, najviše stečeni nivo obrazovanja roditelja ili izdržavaoca;
4) podatke koji se odnose na zdravstveni status studenata, odnosno potreba za pružanjem dodatne podrške prilikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti na visokoškolskoj ustanovi.
Rukovalac podacima iz st. 1. i 2. ovog člana je Ministarstvo.”
Član 49.
U članu 179. stav 1. menja se i glasi:
“Podaci o zaposlenima o kojima ustanova vodi evidenciju su lični podaci, i to: ime i prezime, ime jednog roditelja, jedinstveni matični broj građana, pol, datum rođenja, mesto, opština i država rođenja, državljanstvo, nacionalna pripadnost (izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti nije obavezno), adresa, mesto, opština i država stanovanja, kontakt telefon, adresa elektronske pošte, podaci o jeziku na kome je stečeno osnovno, srednje i visoko obrazovanje, stepen i vrsta obrazovanja i ustanova u kojoj je stečen najviši stepen obrazovanja, akademski, odnosno stručni naziv iz diplome o stečenom visokom obrazovanju, odnosno naziv stečenog obrazovanja, podatak o obrazovanju iz člana 142. ovog zakona, psihičkoj, fizičkoj i zdravstvenoj sposobnosti za rad sa decom i učenicima, poznavanju jezika nacionalne manjine, stručnom ispitu, odnosno licenci, vrsti radnog odnosa, plati, načinu i dužini radnog angažovanja, istovremenim angažovanjima u drugim ustanovama, podaci o stručnom usavršavanju i stečenim zvanjima, izrečenim disciplinskim merama, podaci o zaduženjima i fondu časova nastavnika, vaspitača, saradnika, stručnih saradnika i pomoćnih nastavnika, učešću u radu organa ustanove, a u svrhu ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada, u skladu sa ovim i posebnim zakonom, kao i drugi podaci koje ustanova vodi, u skladu sa zakonom.”
Član 50.
U članu 180. stav 1. tačka 2) posle reči: “visoko obrazovanje,”, dodaju se reči: “naziv iz diplome,”.
Član 51.
U članu 181a stav 2. tačka 3) reči: “izbornim programima”, zamenjuju se rečima:
“izbornim predmetima”.
Član 52.
U članu 183. stav 1. posle reči: “dana promene”, tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: “kada se evidencije iz stava 1. ovog člana ne vode u elektronskom obliku.”.
Član 53.
U članu 184. stav 4. menja se i glasi:
“Poslove administriranja JISP-a i registara iz člana 175. stava 4. ovog zakona obavljaju posebno ovlašćena lica u Ministarstvu”.
Član 54.
U članu 185. stav 1. menja se i glasi:
“Poslovi utvrđeni članom 4. stav 8, članom 28. st. 5. i 6, članom 52. stav 5, članom
81, članom 93. stav 3, članom 94. stav 6, članom 95, članom 98. st. 7. i 10, članom 104. st. 5-
7 i stav 10, članom 105. st. 3. i 4, članom 106. stav 1, st. 3-5 i st. 8, 9. i 11, članom 107. stav
3, članom 117. st. 6. i 7, članom 118. stav 1, članom 122. (poslovi polaganja ispita za
direktora), članom 125. stav 2, članom 126. stav 3, članom 132. (poslovi polaganja ispita za licencu za sekretara) i članom 145. (poslovi polaganja ispita za licencu), poveravaju se autonomnoj pokrajini.”
Član 55.
U članu 195. broj: “100.000”, zamenjuje se brojem: “150.000”.
Član 56.
Odredba člana 15. stav 2. ovog zakona primenjuje se počev od školske 2026/2027. godine.
Škole iz člana 15. stav 2. ovog zakona vode evidenciju na način kako su započele pre stupanja na snagu ovog zakona, do isteka ciklusa obrazovanja i vaspitanja.
Član 57.
Odredba člana 93. stav 3. ovog zakona primenjuje se počev od školske 2025/2026. godine.
Odredba člana 154. st. 1. i 15. ovog zakona primenjuje se počev od školske 2025/2026. godine.
Član 58.
Na nastavnike, vaspitače i stručne saradnike koji su zasnovali radni odnos u ustanovi do stupanja na snagu ovog zakona, primenjuje se odredba člana 142. ovog zakona o broju bodova koja je važila do stupanja na snagu ovog zakona.
Član 59.
U zakonu o izmenama i dopunama zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Službeni glasnik RS”, broj 129/21), u članu 50. stav 2. reči “školskom 2024/2025. godinom” zamenjuju se rečima “školskom 2027/2028. godinom”.
U stavu 3. tačka 2) reči “školske 2025/2026. godine” zamenjuju se rečima: “školske 2028/2029. godine”.
Do donošenja odluke iz stava 1. ovog člana, u školi se polaže maturski ispit za učenike koji završavaju srednje obrazovanje i vaspitanje u četvorogodišnjem trajanju, u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonom.
Član 60.
Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjuju se propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Član 61.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:
1) član 7a Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (“Službeni glasnik RS”, br. 18/10, 101/17, 113/17 - dr. zakon, 95/18 - dr. zakon i 10/19);
2) član 80. stav 1. tačka 5), član 85. i član 89. stav 3. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju (“Službeni glasnik RS”, br. 55/13, 101/17, 27/18 - dr. zakon, 10/19, 129/21, 129/21 - dr. zakon i 92/23);
3) član 69. stav 1. alineja peta, član 74. i član 78. stav 3. Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju (“Službeni glasnik RS”, br. 55/13, 101/17, 27/18 - dr. zakon, 6/20, 52/21, 129/21 - dr. zakon, 129/21 i 92/23).
Član 62.
Škola će uskladiti svoju organizaciju i opšte akte sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 63.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
IZ OBRAZLOŽENjA
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
U cilju unapređivanja douniverzitetskog obrazovanja i vaspitanja, posebno jačanja vaspitne funkcije obrazovno-vaspitnih ustanova, kao i preciziranja i usklađivanja pojedinih odredaba Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 10/19, 6/20, 129/21 i 92/23), u daljem tekstu: Zakon), potrebno je izvršiti izmene i dopune ovog zakona.
Prema Strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine, Opšti cilj 1. jeste povećani kvalitet nastave i učenja, pravednost i dostupnost douniverzitetskog obrazovanja i vaspitanja i ojačana vaspitna funkcija obrazovno- vaspitnih ustanova.
Predložene izmene i dopune zakona treba da dovedu do efikasnijih rešenja kada je u pitanju još smanjivanje, odnosno postupanje u slučajevima nasilja u ustanovama obrazovanja i vaspitanja, te su u skladu sa predlozima Zaštitnika građana urađene izmene i dopune Zakona koje podrazumevaju preciziranje pojedinih odredbi koje se odnose na odgovornost učenika u vezi nepoštovanja odluka škole u vezi sa težim povredama obaveza učenika, i pojačanog vaspitnog rada škole sa učenicima, u saradnji sa roditeljima i nadležnim organima, a pre svega centrima za socijalni rad.
Izmena koja je takođe uneta je i zamena naziva izborni programi u izborni predmeti (verska nastava, građansko vaspitanje i drugi strani jezik) kako bi se ukazalo na značaj i činjenicu da isti predstavljaju obavezne predmete, koji se razlikuju od drugih obaveznih predmeta u činjenici da kod njih postoji mogućnost izbora. Izmenjene su i odredbe koje se odnose na status nastavnika verske nastave, tako da je omogućeno da ova lica zasnuju radni odnos na neodređeno vreme.
Takođe su izmenjene i precizirane odredbe Zakona koje se odnose na odgovornost učenika i roditelja, nastavljanja školovanja učenika u drugoj školi, kao i nakon prevođenja odnosno isključenja iz škole i dr.
Precizirane su i redefinisane odredbe koje se odnose na Obrazovno-naučni centar, i to: osnivač, obim poslova, način funkiconisanja i rukovođenja Obrazovno - naučnog centra koji će obavljati poslove koji će doprineti podizanju kvaliteta obrazovnih, naučnih, istraživačkih, sportskih, omladinskih i turističkih projekata i programa, a koji će biti dostupni širokom krugu korisnika, kao što su učesnici u obrazovanju i naučno – istraživačkom radu, kao i drugim pravnim i fizičkim licima.
Značajna novima odnosi se na oblik nastave, koji će škole imati kao mogućnost izbora, ukoliko procene ovaj vid nastave u konkretnom slučaju efikasniji, te je stoga unet novi član kojim je u naš obrazovni sistem uvedena hibridna nastava, koja predstavlja kombinaciju neposrednog rada u školi i rada na školskoj platformi za hibridnu nastavu, na kojoj onlajn učionice predstavljaju bezbedno mesto za podršku učenju i primenu savremenih metoda nastave, kao što je navedeno škola bi mogla da donese odluku o realizaciji hibridne nastave u okviru svih ili grupe predmeta, u skladu sa nivoom digitalnih kompetencija nastavnika.
Izvršene su i izmene i dopune odredaba koje se odnose na Jedinstveni informacioni sistem prosvete (JISP) u cilju unapređivanja njegovih funkcionalnosti i efikasnosti, a posebno u pogledu kontrole upisa učenika u pripremni predškolski program i osnovnu školu, dodele privremenog Jedinstvenog obrazovnog broja (JOB) i drugo.
Precizirane su odredbe koje se odnose na potrebno obrazovanje pomoćnika direktora, sekretara ustanove, ali su redefinisane i odredbe koje uređuju sticanje propisanog stepena i vrste obrazovanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika.
Sve ostale izmene i dopune su predložene u cilju unapređivanja douniverzitetskog obrazovanja i vaspitanja - preciziranjem pojedinih odredaba, kao i novim rešenjima, u skladu sa zahtevima prakse.
S obzirom da navedena pitanja i probleme nije moguće rešiti donošenjem samo podzakonskih akata, to je donošenje izmena i dopuna Zakona, jedinim način za rešavanje problema i unapređivanje sistema na predloženi način.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Članom 1. Nacrta zakona vrši se dopuna u članu 15. Zakona, tako što se dodaje novi stav koji precizira i ukazuje na dva rešenja, jedno za predškolsku ustanovu, a drugo za škole, te je propisano da predškolska ustanova vodi propisanu evidenciju u štampanom i/ili elektronskom obliku i izdaje javne isprave, u skladu sa ovim i posebnim zakonom, a da osnovna i srednja škola i škola za obrazovanje odraslih vodi propisanu evidenciju u elektronskom obliku u okviru Jedinstvenog informacionog sistema prosvete (u daljem tekstu: JISP) i izdaje javne isprave, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
Članom 2. Nacrta zakona vrši se izmena člana 17. tako što se menja stav 7, a dodaju se novi st. 8-10 koji treba da omoguće efikasan sistem planiranja, sprovođenja i kontrole upisa dece koja su stasala za pohađanje pripremnog predškolskog programa. U tom cilju, kao i u cilju obrazovanja i vaspitanja, JISP preuzima podatke iz centralnog registra stanovništva.
Jedinica lokalne samouprave preuzima podatke iz Jedinstvenog informacionog sistema prosvete o deci čije prebivalište je na teritoriji za koju je nadležna, a koja nisu upisana u pripremni predškolski program, radi obaveštavanja nadležnog centra za socijalni rad radi preduzimanja zakonom propisanih mera.
Podaci o ličnosti iz stava 7. ovog člana se pribavljaju elektronskim putem u skladu sa zakonom, i to 1. marta u svrhu planiranja i sprovođenja upisa dece stasale za pohađanje pripremnog predškolskog programa; odnosno 1. septembra u svrhu kontrole da li su sva deca stasala za pohađanje pripremnog predškolskog programa upisana.
Cilj ove izmene je da se vrši efikasna sveobuhvatna kontrola dece stasale za upis u predškolski pripremni program, na način da jedinica lokalne samouprave ima mogućnost da pristupa JISP-u, kako bi imala relevantne podatke o svoj neupisanoj deci i bila u mogućnosti da preuzima dalje mere sa nadležnim centrom za socijalni rad, odnosno drugim nadležnim organima.
Članom 3. Nacrta zakona vrši se dopuna člana 18. Zakona, kako bi se precizirao način i postupak upisa dece koje obavlja škola u skladu sa posebnim zakonom, te se u tu svrhu dodaju novi st. 8-15.
Novim stavom propisano je da se brojčane ocene i utvrđivanje opšteg uspeha za učenike od drugog do osmog razreda uređuju shodnom primenom odredaba kojima je uređeno ocenjivanje u ovom zakonu, posebnom zakonu i podzakonskim aktima kojima je uređeno ocenjivanje, u cilju omogućavanja konkurisanja za upis u srednju školu, budući da je nepohodno da i ovi učenici imaju utvrđene i brojčane ocene iz kojih se izvodi opšti uspeh.
Škola vrši upis dece kroz elektronsku evidenciju za upis u prvi razred osnovne škole (“sistem eupis”), koji uspostavlja Ministarstvo i njime upravlja uz tehničku podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu.
U sistemu eupis obrađuju se odgovarajući taksativno navedeni podaci o ličnosti učenika i podaci o ličnosti roditelja, a obradu tih podataka vrši škola koja sprovodi upis. Svrha ove obrade je prikupljanje činjenica potrebnih za sam postupak upisa u školu, kao i unos istih u JISP i radi vođenja odgovarajućih evidencija.
Članom 4. Nacrta zakona vrši se izmena u članu 19. Zakona, kako bi se preciziralo da srednja škola vrši upis učenika putem portala posvećenog upisu u srednju školu (u daljem tekstu: Portal), tako što preuzima podatke o raspoređenim učenicima, te se upis učenika vrši se na osnovu prijave i provere ovih podataka, utvrđivanje činjenica neophodnih u postupku sprovođenja završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja, sprovođenja prijemnog ispita za upis u srednje škole za učenike sa izuzetnim, odnosno posebnim sposobnostima, za upis učenika u srednje škole u skladu sa ovim i posebnim zakonom, kao i za potrebe upisa podataka u jedinstveni informacioni sistem prosvete i vođenje evidencije o učenicima u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
Ovim dopunama precizno je propisan način, postupak i zadaci škole i Ministarstva u postupku upisa učenika u srednju školu.
Članom 5. Nacrta zakona kojim se zamenjuje ceo član 22. Zakona, a dopune i izmene ovog člana izvršene su radi preciziranja odgovornosti roditelja, odnosno postupka i rokova u vezi upisa učenika u školu i radi utvrđivanja odgovornosti roditelja za redovno pohađanje nastave, te su u tom cilju dodate odredbe koje propisuju da u pogledu dece stasale za upis u školu JISP preuzima podatke iz Centralnog registra stanovništva, uz preciziranje rokova radi planiranja, sprovođenja i kontrole upisa dece stasale za pohađanje pripremnog predškolskog programa.
Jedinica lokalne samouprave preuzima podatke iz Jedinstvenog informacionog sistema prosvete o deci čije prebivalište je na teritoriji za koju je nadležna, a koja nisu upisana u školu, radi obaveštavanja nadležnog centra za socijalni rad radi preduzimanja zakonom propisanih mera.
Podaci o ličnosti se pribavljaju elektronskim putem u skladu sa zakonom, i to 1. marta u svrhu planiranja i sprovođenja upisa dece stasale za upis u školu; odnosno 1. septembra u svrhu kontrole da li su sva deca upisana.
Cilj ove izmene je da se vrši efikasna sveobuhvatna kontrola dece stasale za upis u školu, na način da jedinica lokalne samouprave ima mogućnost pristupa JISP- u, kako bi imala relevantne podatke o svoj neupisanoj deci i bila u mogućnosti da preuzima dalje mere sa nadležnim centrom za socijalni rad, odnosno drugim nadležnim organima.
Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik odgovoran je za upis deteta u školu, za redovno pohađanje nastave i obavljanje drugih školskih obaveza, a da je škola dužna da, u skladu sa prostornim i kadrovskim mogućnostima, obavesti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika o odluci po njegovom zahtevu za upis deteta van područja škole, do 30. aprila tekuće kalendarske godine.
Članom 6. Nacrta zakona izmenjen je postojeći član 55a. Zakona, i precizirane odredbe koje se odnose na obrazovno-naučni centar, i to: osnivač, obim poslova, način funkiconisanja i rukovođenja Obrazovno - naučnoim centrom koji će obavljati poslove koji će doprineti podizanju kvaliteta obrazovnih, naučnih, istraživačkih, sportskih, omladinskih i turističkih projekata i programa, a koji će biti dostupni širokom krugu korisnika, kao što su učesnici u obrazovanju i naučno – istraživačkom radu, kao i drugim pravnim i fizičkim licima.
Članom 7. Nacrta zakona, kojim se izvršena je izmena i dopuna člana 60. tako što je termin “izborni program” zamenjen terminim “izborni predmet”. Promena naziva izborni programi u izborni predmeti (verska nastava, građansko vaspitanje i drugi strani jezik) predložena je kako bi se ukazalo na njihov značaj i činjenicu da isti predstavljaju obavezne predmete, koji se razlikuju od drugih obaveznih predmeta samo u činjenici da kod njih postoji mogućnost izbora. Predloženom promenom naziva izbornih programa u izborne predmete, status ovih predmeta ostaje nepromenjen. Rešenje je predloženo radi ujednačavanja naziva, budući da će ujednačavanjem naziva u planu i programu nastave i učenja, postojati samo predmeti (obavezni i izborni) i aktivnosti. Takođe treba naglasiti da je naziv izborni predmeti bio propisan zakonskim odredbama pre donošnja Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, 2017. godine.
Članom 8. Nacrta zakona menja se član 67a zakona tako što se za posao usaglašavanja predloga programa stručnog usavršavanja nastavnika verske nastave ovlašćuje komisija za versku nastavu u školi.
Članom 9. Nacrta zakona menja se član 72. Zakona, tako što je termin “izborni program” zamenjen terminim “izborni predmet”, a iz razloga navedenih u obrazloženju predhodnog člana.
Članom 10. Nacrta zakona menja se član 73. Zakona, tako što je termin
“izborni program” zamenjen terminim “izborni predmet”, a iz razloga navedenih u obrazloženju predhodnog člana.
Članom 11. Nacrta zakona menja se menja se član 75. Zakona, tako što je termin
“izborni program” zamenjen terminim “izborni predmet”, a iz razloga navedenih u obrazloženju predhodnog člana.
Članom 12. Nacrta zakona menja se član 79. Zakona tako što navodi rok koji je propisan za odlučivanje direktora o prijavi koju podnosi učenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupkik deteta i učenika u slučaju povrede prava deteta i učenika ili neprimerenog ponašanja zaposlenih prema detetu i učeniku.
Članom 13. Nacrta zakona menja se član 82. Zakona, tako što je termin
“izborni program” zamenjen terminim “izborni predmet”, a iz razloga navedenih u obrazloženju čl. 8-11. Nacrta zakona.
Članom 14. Nacrta zakona vrši se izmena člana 83. Zakona, tako što se ceo član zamenjuje novim kako bi se na sistematičan i precizan način utvrdile odredbe koje se odnose na odgovornost učenika koji vrši lakšu, odnosno težu povredu obaveze ili ne poštuje odluke direktora i organa škole donetih u vezi sprečavanja težih povreda obaveze učenika.
Izmene u pomenutom članu izvršene su i u cilju pojašnjavanja realizacije aktivnosti društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada u školama, a u skladu sa usvojenim odredbama Pravilnika o društveno-korisnom, odnosno humanitarnom radu u ustanovama obrazovanja i vaspitanja. U skladu sa novim Pravilnikom zaposleni u školama su u obavezi da realizuju društveno - korisne aktivnosti u cilju prevencije u okviru godišnjih programa zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i u okviru planova pojačanog vaspitnog rada za učenike. Stoga je ova odredba uneta je i u Nacrt ovog zakona. Cilj pomenute dopune zakona je se još više precizira i naglasi smisao, značaj i uloga društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada
Članom 15. Nacrta zakona menja se član 85. Zakona, tako što se ceo član zamenjuje novim kako bi se na sistematičan i precizan način utvrdile odredbe koje se odnose na pitanja kojima je uređen vaspitno-disciplinski postupak koji se pokreće i vodi u slučaju teže povrede obaveze učenika, kao i da se utvrde odredbe koje se odnose na pitanja udaljivanja učenika iz neposredne nastave, određivanja društveno- humanitarnog rada, kao i u slučaju prevođenja, odnosno ispisa učenika osnovne, odnosno srednje škole. Izmene u ovom članu imaju za cilj i ujednačavanje postupanja prema učenicima osnovne i srednje, tako što se i učenicima osnovne škole odlaže davanje prevodnice dok se ne okonča vaspitno-disciplinski postupak (a što je već propisano za učenike srednje škole). Predložena je odredba koja propisuje da ukoliko u toku trajanja vaspitno-disciplinskog postupka učenik osnovne ili srednje škole, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik, podnese zahtev da se učenik prevede/ispiše iz škole, škola će doneti rešenje kojim se izdavanje prevodnice/ ispisnice odlaže do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka.
Članom 16. Nacrta zakona menja se ceo član 86. kojim se propisuje da ukoliko prilikom premeštaja učenika iz jedne u drugu osnovnu školu usled izrečene vaspitno- disciplinske mere za težu povredu obaveze učenika, druga škola ne izvrši upis učenika, školska uprava će odrediti osnovnu školu u koju se učenik premešta u roku od tri dana od dana dostavljanja zahteva škole koja je izrekla meru. Cilj ove izmene je rešavanje poteškoća u praksi, odnosno pronalaženje škole u koju će učenik nastaviti svoje obrazovanje i vaspitanje, posebno iz razloga što je osnovno obrazovanje i vaspitanje obavezno za svu decu.
Članom 17. Nacrta zakona menja se član 89. Zakona, uneta je nova odredba koja definiše da škole sa domom učenika, u delu ustanove u kojem se obezbeđuju smeštaj, ishrana i vaspitni rad sa učenicima, primenjuju propisi koji regulišu oblast učeničkog standarda u cilju jasnog preciziranja primene zakona u konkretnom slučaju. Članom 18. Nacrta zakona vrši se izmena člana 93. Zakona, tako da se propisuje da ustanova predškolskog i osnovnog obrazovanja i vapitanja može da obavlja delatnost i van sedišta, odnosno u drugom objektu, organizovanjem izdvojenog odeljenja, ako ispunjava uslove iz člana 92. ovog zakona, a da ustanova srednjeg obrazovanja i vaspitanja može da obavlja delatnost i van sedišta, odnosno u drugom objektu, kada su ispunjeni svi uslovi iz člana 94. ovog zakona i određeni ekonomski kriterijumi uvažavajući privredne i razvojne specifičnosti područja na osnovu utvrđenih i planiranih potreba za obrazovanjem i zapošljavanjem, ukoliko se na taj način obezbeđuje dostupnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja za sve učenike. Svrha ove izmene je da se obezbedi jednak kvalitet obrazovanja u izdvojenim odeljenjima i u matičnoj školi.
Članom 19. Nacrta zakona vrši se izmena člana 94. Zakona tako što se ceo član zamenjuje novim članom koji na obuhvatniji način i na način koji više odgovara potrebama izmena nastalih u oblasti srednjeg obrazovanja, poput obrazovnih profila i standarda kvalifikacija, kada se uvodi program za učenike sa posebnim sposobnostima, organizuje pripremni predškolski program ili program obrazovanja odraslih.
Stoga je precizirano da škola podnosi zahtev za verifikaciju i kada se u ustanovi vrši statusna promena, menja sedište, odnosno objekat, organizuje rad u izdvojenom odeljenju, izvrši dogradnja ili izgradnja novog prostora odnosno objekta, uvodi novi obrazovni profil, odnosno smer, tip gimnazije, ili program za učenike sa posebnim sposobnostima, uvodi novi odsek u muzičkoj školi ili kada osnovna škola ostvaruje pripremni predškolski program ili program osnovnog obrazovanja odraslih, kao i da je srednja škola u obavezi da podnese zahtev za verifikaciju i u slučaju kada se za postojeći obrazovni profil usvoji novi standard kvalifikacije, donesu novi planovi i programi nastave i učenja i odgovarajući normativi prostora, opreme i nastavnih sredstava, ukoliko Ministarstvo utvrdi da je zbog obima i vrsta promena potrebno da se izvrši verifikacija.
Cilj ove izmene je provera svake naredne promene, odnosno provera da li je ista u skladu sa propisima, a u cilju obezbeđivanja kvaliteta rada ustanove.
Članom 20. Nacrta zakona kojim se dopunjuje član 96. Zakona, kojim su precizirane odredbe koje se odnose na osnivanje i rad stranih škola koje u Republici Srbiji ostvaruju program donet i akreditovan u inostranstvu. Kako bi se jasno i precizno definisalo postupanje i nadležnosti Ministarstva, precizirano je da strana ustanova može da počne sa radom nakon dobijanja dozvole za obavljanje delatnosti (osnovnog ili srednjeg obrazovanja) od strane Ministarstva i kada izvrši upis u registar nadležnog organa, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja u vezi sa prostorom, opremom, nastavnim sredstvima i zaposlenima, od strane prosvetne inspekcije.
Na taj način jasno su precizirane nadležnosti Ministarstva u ovom postupku.
Članom 21. Nacrta zakona vrši se izmena člana 98 u cilju usaglašavanja stavova.
Članom 22. Nacrta zakona posle člana 99 dodaje se novi član 99a. Zakona, kojim se kao novi institut uvodi hibridna nastava, koja predstavlja značajnu novinu i novi oblik nastave, koji će škole imati kao mogućnost izbora, ukoliko procene da je ovaj vid nastave u konkretnom slučaju efikasniji. Ovaj vid nastave predstavlja i odgovor na razvoj i svakodnevnu upotrebu informaciono-komunikacionih, odnosno digitalnih tehnologija u oblasti obrazovanja. Naime, hibridna nastava predstavlja kombinaciju neposrednog rada u školi i rada na platformi za hibridnu nastavu, na kojoj onlajn učionice predstavljaju bezbedno mesto za podršku učenju i primenu savremenih metoda nastave, na kojoj onlajn učionice predstavljaju bezbedno mesto za podršku učenju i primenu savremenih metoda nastave. Škola bi mogla i da, u skladu sa nivoom digitalnih kompetencija nastavnika, donese odluku o realizaciji hibridne nastave u okviru svih ili grupe predmeta.
Članom 23. Nacrta zakona dopunjuje se član 109. Zakona, u pogledu obaveze poštovanja pravila ponašanja u ustanovi koje je kao obavezno bilo propisano samo za zaposlene u ustanovi, i predmetnim novinama krug ovih lica proširen je, odnosno jasno je definisano da osim zaposlenih, i učenici, odrasli (polaznici), roditelji imaju obavezu da svojim radom i ukupnim ponašanjem doprinose razvijanju pozitivne atmosfere u ustanovi.
Članom 24. Nacrta zakona dopunjuje se član 112. Zakona, te dopunjena postojeća odredba i propisano da je zabranjeno svako ponašanje kojim zaposleni prema drugom zaposlenom vređa ugled, čast ili dostojanstvo, čime je utvrđeno da se ova zabrana nesumljivo odnosi i na ponašanje koje zaposleni učini prema drugom zaposlenom.
Članom 25. Nacrta zakona menja se član 118. Zakona, definisano je da privremeni organ upravljanja ima pet članova i obavlja poslove iz nadležnosti organa upravljanja, kako bi se ujednačila praksa u svim ustanovama i kako broj članova ne bi bio proizvoljno određen.
Članom 26. Nacrta zakona menja se član 129. Zakona, te je u odredbama koje uređuju pitanje pomoćnika direktora definisano da se rešenjem direktora na poslove pomoćnika direktora za svaku školsku, odnosno radnu godinu, raspoređuje nastavnik, vaspitač i stručni saradnik, koji je zaposlen u ustanovi i koji ima položen ispit za licencu i najmanje pet godina radnog staža u ustanovi nakon stečenog odgovarajućeg obrazovanja, koji ima profesionalni ugled i iskustvo u ustanovi. Na ovaj način obezbeđuje se kvalitet rada lica koje obavlja poslove pomoćnika direktora i izbegava proizvoljno postupanje u pogledu imenovanja pomoćnika direktora po pitanju stepena obrazovanja i drugih uslova koje treba da ispunjava pomoćnik direktora.
Članom 27. Nacrta zakona menja se član 130. Zakona, je brisana odredba kojom je predviđeno da direktor škole formira tim za razvoj međupredmetnih kompetencija i preduzetništva i to kao nepotreban, budući da je praksa pokazala da u školi usled nefunkcionalnosti ovaj tim nije ni obrazovan. Umesto ovog tima definisano je da direktor formira tim za profesionalnu orijentaciju učenika u osnovnoj školi, odnosno tim za karijerno vođenje i savetovanje u srednjoj školi; čime se vrši usaglašavanje sa odredama posebnih zakona kako bi škole mogle da formiraju i ove timove.
Članom 28. Nacrta zakona menja se član 132. Zakona, kako bi se precizirao stepen obrazovanja koji je sekretar u obavezi da stekne, jer je dosadašnja odredba bila definisana tako da se mogla tumačiti proizvoljno od strane škola. Naime, članom se jasno utvrđuje da lice na radnom mestu sekretara koje je steklo odgovarajuće visoko obrazovanje na studijama drugog stepena iz oblasti pravnih nauka (master akademske studije,) mora da ima završene i studije prvog stepena pravnih nauka (osnovne akademske studije).
Članom 29. Nacrta zakona menja se član 133. Zakona, brisana je odredba kojom su kao poslovi kao sekretara propisani i pravni poslovi u vezi sa javnim nabavkama u saradnji sa finansijskom službom ustanove. Budući da u ovom postupku sekretar ustanove ima eventualno ulogu da izradi, odnosno kontroliše ugovor, a već je posebnom odredbom definisano da sekretar ustanove, pored ostalog, izrađuje i kontroliše ugovore koje zaključuje ustanova, što podrazumeva i ugovore iz postupka javnih nabavki.
Članom 30. Nacrta zakona menja se član 135. Zakona, proširena je odredba koja se odnosi na izvođenje nastave i druge oblike vaspitno-obrazovnog rada, te propisano da, pored nastavnika određene poslove nastavnika može obavljati i stručni saradnik u skladu sa potrebama škole i podzakonskim aktom kojim je uređen stepen i vrsta obrazovanja. Cilj ove odredbe je da se prevaziće trenutni eventualni nedostatak kadrova, te obezbedi nesmetano odvijanje nastave.
Članom 31. Nacrta zakona, menja se član 138. zakona, kojom su definisani zadaci stručnog saradnika, te je isti dopunjen odredbom da usled potrebe škola za nastavnicima određenih premeta, izuzetno, stručni saradnik, koji je stekao odgovarajuće obrazovanje propisano čl. 140-142. može obavljati i poslove nastavnika u skladu sa potrebama škole, a u cilju obezbeđivanja potrebnih kadrova i nesmetanog odbijanja nastave.
Članom 32. Nacrta zakona, izmenjen je član. 139. zakona, tako što se usled specifičnosti načina izbora, za prijem, odnosno izvođenje nastave nastavnika verske nastave kao dodatni uslov propisuje i saglasnost nadležnog organa tradicionalne crkve ili verske zajednice kojoj pripada
Drugom dopunom ovog člana, propisuje se da nadležni organ tradicionalne crkve ili verske zajednice može da povuče saglasnost iz stav 1. tačka 7) ovog člana iz razloga što nastavnik verske nastave svojim aktivnostima, stavovima i ponašanjem podriva ugled tradicionalne crkve ili verske zajednice, odnosno uči i postupa suprotno učenju, stavovima, moralu i vrednostima koje zastupa tradicionalna crkva, odnosno verska zajednica kojoj pripada, te da stoga danom dostavljanja ustanovi obrazloženog akta o povlačenju saglasnosti nastavniku verske nastave prestaje radni odnos, ukoliko u ustanovi ne može da mu se obezbedi drugo radno mesto za koje ispunjava uslove.
Članom 33. Nacrta zakona, menja se član 142. Zakona, koji je inoviran tako što su dodate odredbe koje utvrđuju da se kao obavezno obrazovanje lica iz člana 140. ovog zakona smatra obrazovanje iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina stečeno na visokoškolskoj ustanovi u toku studija ili nakon sticanja odgovarajućeg obrazovanja iznosi 60 bodova najmanje 30 bodova, od čega minimum 10 bodova prakse u ustanovi, u skladu sa evropskim sistemom prenosa bodova, kao i da je visokoškolska ustanova u kojoj je lice steklo ovo obrazovanje dužna da prilikom izdavanja javne isprave o stečenom obrazovanju izda i potvrdu o stečenim bodovima i strukturi stečenih bodova.
Posebno je precizirano da se ovo obrazovanje može steći na akreditovanoj visokoškolskoj ustanovi, i to kako u okviru akreditovanog studijskog programa, tako i u okviru programa obrazovanja tokom čitavog života koji čine predmeti akreditovanog studijskog programa iz tačke 1) ovog stava.
Ustanovljena je obaveza visokoškolske ustanove da izdaje uverenje o završenom programu obrazovanja tokom čitavog života sa spiskom položenih ispita, koje pored naziva predmeta i ostvarene ocene, uverenje sadrži šifru predmeta i naziv akreditovanog studijskog programa u okviru kojeg je predmet akreditovan.
Ovom izmenom uvažen je predlog dekana pedagoških visokoškolskih ustanova i grupacije drugih visokoškolskih ustanova koje školuju lica koja u skladu sa propisima mogu da izvode nastavu u školama i ovaj član je prepoznat kao izuzetno značajan za podizanje kvaliteta nastave. Značajno je napomenuti da je izmena izvršena i kao rešenje problema na koji ukazuju lica koja prvi put zasnivaju radni odnos u ustanovi, navodeći da potvrdu visokoškolske ustanove o stečenom obrazovanju iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina, nekada čekaju godinu dana i više.
Članom 34. Nacrta zakona menja se član 144. zakona, definisano je da kao jedan od uslova za rad medicinska sestra – vaspitač sa položenim stručnim ispitom po propisima iz oblasti zdravstvene zaštite, koja je zasnovala radni odnos u ustanovi pre stupanja na snagu Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (“Službeni glasnik RS”, br. 18/10, 101/17, 113/17-dr.zakon, 95/2018- dr.zakon i 10/2019), može da obavlja vaspitno-obrazovni rad u predškolskoj ustanovi bez licence, ali da je, ukoliko je imala prekid radnog odnosa posle stupanja na snagu zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, u obavezi da polaže ispit za licencu. Cilj ove dopune je da se ova odredba preciznijom formulacijom učini nedvosmislenom i jasnom.
Članom 35. Nacrta zakona menja se ceo 145. Zakona, koji uređuje pitanje pripravnika (nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika).
Treba napomenuti da je ovim članom propisano da, ako ustanova nema mentora koji ispunjava propisane uslove, poslovi mentora za nastavnika poveravaju se nastavniku, poslovi mentora za nastavnika poveravaju se nastavniku srodne grupe predmeta, a izuzetno stručnom saradniku, koji ispunjava uslove za mentora; poslovi mentora za vaspitača poveravaju se rukovodiocu objekta, a izuzetno stručnom saradniku ustanove koji ispunjavaju uslove za mentora; dok se poslovi mentora za stručnog saradnika u školi i predškolskoj ustanovi poveravaju stručnom saradniku iz druge ustanove, a koji ispunjava uslove za mentora. Treba napomenuti i novinu koja se odnosi na to da troškove prvog polaganje ispita iz stava 5. ovog člana, snosi ustanova.
Članom 36. Nacrta zakona posle člana 145 dadaju se čl. 145a i 145b. Novim članom 145 a na poseban način je uređeno pitanje sekretara pripravnika, kao i način sticanja licence sekretara, imajući u vidu da se ova pitanja u znatoj meri razlikuju od onih koja su propisana za nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika. U ovom članu posebno je naglašeno da ustanova pripravniku određuje mentora sa liste sekretara ustanova koju utvrdi školska uprava, te da pripravniku koji je nakon savladanog programa uvođenja u posao, prijavljen za polaganje ispita za licencu, pripravnički staž prestaje posle navršenih dve godine rada u ustanovi. Treba napomenuti i odredbu koja je ovim članom definisala da troškove prvog polaganje ispita za licencu sekretara snosi ustanova.
Novim članom 145b posebno je uređeno pitanje angažovanja lica zaposlenog u drugoj ustanovi na poslovima mentora, te je propisano da to lice može biti angažovano, najviše 30% od punog radnog vremena po osnovu ugovora o dopunskom angažovanju i da to lice ne zasniva radni odnos u ustanovi.
Članom 37. Nacrta zakona menja se član 146. Zakona, tako što se reči:
“nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika koji ima licencu”, zamenjuju se rečju:
“mentora”. Cilj ove izmene je da se izvrši preciziranje odredbe, upotrebom konkretnog termina.
Pored navedenog, član je dopunjen i odredbama koje propisuju da ukoliko se ugovor o stručnom usavršavanju stažiste zaključuje radi pripreme za izvođenje verske nastave, pripravnik – stažista mora za zaključenje ugovora imati saglasnost nadležnog organa tradicionalne crkve ili verske zajednice kojoj pripada, kao i da ovaj ugovor prestaje pre isteka vremena na koje je zaključen ako nadležni organ tradicionalne crkve ili verske zajednice povuče datu saglasnost.
Članom 38. Nacrta zakona menja se član 149. Zakona, tako što se dodaje odredba koja propisuje i precizira da nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku kome je suspendovana licenca iz razloga navedenih u stavu 2. tačka 2) ovog člana prestaje radni odnos, ako u roku od šest meseci od suspenzije ne dostavi dokaze o odgovarajućem stručnom usavršavanju, na koje ga je prethodno uputila ustanova. Na ovaj način se izbegava situacija u kojoj bi zaposlenom bila, bez njegove krivice, suspendovana licenca, ukoliko ga škola ne bi uputila na stručno usavršavanje. Osim toga ovim članom precizirano je i da dok traje suspenzija licence nastavnik i vaspitač prisustvuje nastavi, odnosno aktivnostima drugih nastavnika i vaspitača koje mu određuje direktor, a stručni saradnik radu stručnog saradnika u drugoj ustanovi koju odredi direktor, i to bez obzira na razlog suspenzije licence
Članom 39. Nacrta zakona menja se član 151. Zakona, te se propisuje da nastavnik, vaspitač i stručni saradnik ima pravo na uvećanu platu za stečeno zvanje i kada obavlja poslove direktora i pomoćnika direktora. Cilj ove odredbe je da ukoliko lice ima stečeno zvanje u školi, izborom da obavlja poslove direktora, odnosno pomoćnika direktora i stupanjem na tu dužnost ne gubi pravo na uvećanu platu za stečeno zvanje.
Ovim članom propisano je i ovlašćenje ministra da na predlog organa nadležnog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama, a po pribavljenom mišljenju tradicionalnih crkava i verskih zajednica i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja propisuje oblike stručnog usavršavanja, programe stalnog stručnog usavršavanja, sadržaj portfolija, način organizovanja i druga pitanja od značaja za stručno usavršavanje nastavnika verske nastave.
Članom 40. Nacrta zakona menja se član 152. Zakona, tako što se umesto stava 1. dodaje stav koji propisuje da se prijem u radni odnos u ustanovi čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave vrši na osnovu preuzimanja zaposlenog sa liste zaposlenih za čijim radom je u potpunosti ili delimično prestala potreba i zaposlenih koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom kao i na osnovu preuzimanja zaposlenog koji nije na listi ili konkursa ako se nije moglo izvršiti preuzimanje.
Ovaj član dopunjen je i odredbom kojom je propisano da se isti ne primenjuje na nastavnike verske nastave.
Članom 41. Nacrta zakona dopunjen je član 153. Zakona i propisano da se odredbe ovog člana ne primenjuju na nastavnike verske nastave.
Članom 42. Nacrta zakona dopunjuje se i menja član 154. Zakona, tako što se dadaje novi stav 4. kojim je propisano da kriterijume za izbor kandidata za prijem u radni odnos propisuje ministar, kako bi prilikom prijema lica u radni odnos bila obezbeđena veća transparentnost i objektivnost ovog postupka.
Ovim članom takođe je propisano da su nastavnici verske nastave izuzeti od primene odredbe stava 1. ovog člana kojim je propisano da se prijem u radni odnos na neodređeno vreme vrši na osnovu konkursa koji raspisuje direktor, kao i da direktor ustanove zaključuje ugovor o radu u na neodređeno vreme za izvođenje verske nastave sa licem koje se nalazi na listi nastavnika verske nastave i koje ispunjava uslove iz člana
139. i člana 140. stav 1. ovog zakona, a da listu nastavnika verske nastave, na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, utvrđuje ministar.
Članom 43. Nacrta zakona menja se čl. 155. zakona tako što se briše odredba stava kojom je propisano da minnstar utvrđuje listu nastavnika, a za izvođenje verske nastave nastavnik sa školom u koju je upućen zaključuje ugovor o radu, do isteka tekuće školske godine, odnosno do povratka odsutnog nastavnika.
U pogledu radnog odnosa na određeno vreme izvršena je dopuna kojom je propisano da radni odnos na određeno vreme nastavnika verske nastave prestaje pre isteka vremena na koje je zasnovan ako nadležni organ tradicionalne crkve ili verske zajednice povuče saglasnost (uput) za izvođenje verske nastave iz razloga navedenih u članu 139. stav 3. ovog zakona.
Članom 44. Nacrta zakona menja se član 160. Zakona tako što se dodaje novi stav kojim je propisano da ukoliko škola ne može da obezbedi stručno lice na poslovima stručnog saradnika u periodu odsustvovanja angažovanog lica ili povećanog obima posla, posebnim rešenjem može da rasporedi do šest časova rada nedeljno drugom stručnom saradniku, najduže do kraja školske godine i ovaj rad se smatra prekovremenim radom, te da se naknada za rad stručnog saradnika isplaćuje na osnovu mesečnog izveštaja stručnog saradnika. Cilj ove izmene je obezbeđivanje potrebnih nedostajućih kadrova i održavanje kvaliteta i nesmetanog odvijanja nastave.
Članom 45. Nacrta zakona dopunjuje se član 161. Zakona tako što se dodaje novi stav 3. kojim je propisano da izuzetno, zaposleni koji nije mogao da iskoristi godišnji odmor tokom raspusta, ostvaruje pravo na godišnji odmor u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Cilj ove odredbe je upućivanje primenu propisa u sitaciji kada zaposleni nije iskoristio godišnji odmor za vreme školskog raspusta.
Članom 46. Nacrta zakona izvršeena je izmena člana 175. Zakona koji uređuje pitanje JISP-a izvršeno je preciziranje pojma JISP-a u užem i u širem smislu, radi pojašnjenja i boljeg definisanja sistema u celini. U širem smislu JISP predstavlja skup baza podataka i računarskih programa kojima se vrši prikupljanje i obrada podataka u evidencijama i registrima, dok u užem smislu JISP čine registri koji se u okviru njega vode. Takođe je izvršeno usklađivanje sa ostalim odredbama zakona tako što je precizirano da ustanove vode evidencije u elektronskom obliku.
Članom 47. Nacrta zakona izvršena je izmena člana 176. Zakona te su otklonjeni su problemi koji su se javljali tokom dodele privremenog JOB-a. Sada je uvedena veća kontrola prilikom dodele JOB-a, tako da u slučaju kada JOB nije mogao biti dodeljen u automatizovanom postupku, uspostavljena je obaveza Ministarstva da izvrši proveru ispunjenosti uslova za dodelu JOB-a i dodeli JOB, privremeni JOB ili da zatraži dopunu podataka. Takođe je utvrđena obaveza ustanove da u slučaju kada dete, učenik, student ili odrasli nema jedinstveni matični broj građana, obavesti nadležni organ uprave prema mestu rođenja lica, zatraži proveru upisa u matičnu knjigu rođenih i putem JISP-a obavesti Ministarstvo o rezultatima provere. Cilj izmene je uspostavljanje efikasnijeg mehanizma prepoznavanja i registracije lica koja nisu prepoznata u pravnom sistemu.
Članom 48. Nacrta zakona izvršena je izmena člana 177. Zakona, odnosno izvršena je dopuna podataka za koje je prepoznato da treba da budu propisana zakonom, kao podaci koji se vode u registru dece, učenika, odraslih i studenata. Tako je u okviru registra studenata izvršena dopuna podataka koji se odnose na obrazovni status studenata tako što je dodat podatak o položenim ispitima. Cilj ove odredbe je da podaci koji se iz evidencija unose u registar budu potpuni, radi potrebe upravljanja obrazovnim sistemom.
Članom 49. Nacrta zakona dopunjen je član 179. Zakona, odnosno izvršena je dopuna podataka koje ustanova vodi u evidenciji o zaposlenima, s obzirom da ova evidencija više nije regulisana posebnim zakonom, već će biti definisana u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Članom 50. Nacrta zakona izmenjen je i dopunjen član 180. Zakona, tako što je izvšeno preciziranje i dopuna podataka o profesionalnom statusu zaposlenih koji se unose iz evidencije u registar zaposlenih, tako što se između ostalog unosi i podatak o nazivu iz diplome.
Članom 51. Nacrta zakona izmenjen je član 181a Zakona, te izvršeno usklađivanje sa prethodno izvršenim izmenama koje su se odnosile na promenu naziva predmeta “izborni program” u naziv “izborni predmet”.
Članom 52. Nacrta zakona izmenjen je član 183. Zakona, te izvršeno preciziranje da kada se evidencije ne vode u elektronskom obliku ustanova, visokoškolska ustanova, ustanova učeničkog i studentskog standarda, odnosno javno priznati organizator aktivnosti ažurira podatke u evidencijama koje vodi na dan nastanka promene, a najkasnije 15 dana od dana promene.
Članom 53. Nacrta zakona izvršena je izmena člana 184. Zakona, koja se odnosi na broj lica koji vrše poslove administriranja JISP-a i registara, tako što je definisano da te poslove od sada radi više lica u Ministarstvu. S obzirom na kompleksnost sistema u celini i povećanog obima poslova, bilo je neophodno predvideti više od jednog lica koja će u Ministarstvu biti ovlašćena da obavljaju navedene poslove administriranja.
Članom 54. Nacrta zakona menja se član 185. Zakona čime postiže usaglašavanje odredaba zakona kojim su propisani poslovi povereni autonomnoj pokrajini.
Članom 55. Nacrta zakona menja se član 195. Zakona tako što se kao maksimum novčane kazne kojom se kažnjava roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta ili učenika koji učini povredu zabrane iz čl. 111. i 112. ovog zakona, povećava na 150.000,00 dinara, u skladu sa propisanim zakonskim maksimumom.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 56. Nacrta zakona sadrži odredbu koja propisuje da se odredba člana 15. stav 2. primenjuje počev od školske 2026/2027. godine, a da škole iz člana 15. stav 2. vode evidenciju na način kako su započele pre stupanja na snagu ovog zakona, do isteka ciklusa obrazovanja i vaspitanja.
Članom 57. Nacrta zakona propisuje se da se odredba člana 93. stav 3. i odredbe člana 154. st. 1. i 15. primenjuje počev od školske 2025/2026. godine.
Član 58. Nacrta zakona sadrži prelaznu odredbu kojom se propisuje da se na nastavnike, vaspitače i stručne saradnike koji su zasnovali radni odnos u ustanovi do stupanja na snagu ovog zakona, primenjuje odredba člana 142. kojom je propisan broj bodova,a koja je važila do stupanja na snagu ovog zakona.
U članu 59. Nacrta zakona utvrđen je režim polaganja opšte, stručne i umetničke mature i završnog ispita u srednjem obrazovanju i vaspitanju, koji će se realizovati u skladu sa odredbama ovog i posebnog zakona. Ističemo da je kao preduslov za kvalitetno sprovođenje ispita kojima se završava srednje obrazovanje i vaspitanje (državne mature) neophodno da se u potpunosti obezbede uslovi za njihovo sprovođenje. U prethodnom periodu obavljeni su mnogobrojni i različiti poslovi i aktivnosti u cilju obezbeđivanja uslova za sprovođenje državne mature: izmenjeni su propisi iz oblasti obrazovanja radi definisanja poslova Centra za ispite pri Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, pripremljeni su zadaci iz predmeta koji se polažu na državnoj maturi, obavljeni razgovori sa rektorima i dekanima, sprovedene probe polaganja državne mature kroz koje su nastavnici i učenici svih srednjih škola upoznati sa načinom i procedurama sprovođenja državne mature, sa testovima, sve aktivnosti su predstavljene najširoj javnosti i svakodnevno se radi na ovim poslovima. Ipak, da bi državna matura bila sprovedena u punom kapacitetu i omogućila ostvarivanje prava kandidata koji pristupe polaganju i svih funkcija maturskog ispita (sertifikacioni, selekcioni i evaluativni), potrebno je realizovati dodatne aktivnosti u narednom periodu, a najpre ojačati kapacitete Centra za ispite (prostorne, kadrovske i materijalne), na čemu je dosad urađeno dosta, ali je potrebno uložiti i dodatne napore. Zatim, da bi se ostvarila prava iz Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju o upisu na visokoškolsku ustanovu bez polaganja prijemnog ispita posle položene državne mature, neophodno je da se po Zakonu o visokom obrazovanju visokoškolske ustanove izjasne koji se ispiti sa opšte, stručne i umetničke mature vrednuju prilikom upisa na studije i koji su kriterijumi na osnovu kojih se obavlja klasifikacija i izbor kandidata za upis na studije. Osim toga, softver čija je uloga da podrži sve poslove vezane za sprovođenje državne mature i upis učenika na visokoškolske ustanove, još uvek je u fazi razvoja i povezivanja sa registrima koji se vode u okviru JISP-a, gde se svakodnevno rešavaju situacije koje otežavaju rad softvera. Zbirke zadataka čiji je cilj vežba i pomoć učenicima u pripremi državne mature su još uvek u pripremi, a radi se i na odabiru zadataka koji bi postignuća učenika u srednjem obrazovanju i vaspitanju najrelevantnije proverili. Pripremaju se i podzakonski akti i uputstva za detaljno upoznavanje svih učesnika o ukupnim procedurama i aktivnostima u sprovođenju državne mature, kroz roditeljske sastanke, sastanke sa učenicima i obuku nastavnika za sprovođenje državne mature. Imajući u vidu sve navedene razloge, prelazni režim polaganja završnog ispita u srednjem obrazovanju i vaspitanju izrađen je na osnovu analize ispunjenosti uslova za sprovođenje završnih ispita na kraju srednjeg obrazovanja i vaspitanja.
Do tog trenutka će se neprekidno obavljati svi poslovi pripreme polaganja državne mature i sprovešće se i dodatna probna testiranja za učenike koji će polagati državnu maturu, sa pripremljenim zbirkama zadataka i logistikom koja prati sprovođenje državne mature, u cilju što kvalitetnije pripreme svih učesnika.
Član 60. Nacrta zakona propisuje da će se podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona doneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, do kada se primenjuju propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
U članu 61. Nacrta zakona propisuje se stavljanje van snage odredbi Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (“Službeni glasnik RS”, br. 18/10, 101/17, 113/17 - dr. zakon, 95/18 - dr. zakon i 10/19); Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju (“Službeni glasnik RS”, br. 55/13, 101/17, 27/18 - dr. zakon, 10/19, 129/21, 129/21 - dr. zakon i 92/23) i Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju (“Službeni glasnik RS”, br. 55/13, 101/17, 27/18 - dr. zakon, 6/20, 52/21, 129/21 - dr. zakon, 129/21 i 92/23).
Član 62. Nacrta zakona propisuje da će škola uskladiti svoju organizaciju i opšte akte sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 63. Nacrta zakona sadrži odredbe o stupanju na snagu propisa.
Izvor: Vebsajt Ministarstvo prosvete, 13.12.2024.